Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Tadeuš Ruževič

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:18

Životno i pesničko iskustvo,Tadeuša Ruževiča obuhvata drugu polovinu 20. veka.Kada je umetnost u pitanju, smatram da je Tadeuš  jedan od najautentičnijih i da pruža drugačiji odraz u ogledalu evropske istorije. Odabrala sam poljsku književnost a Tadeuša Ruževiča ,kao predstavnika poljske poezije,jer po mom mišljenju poezija u najboljem obliku reprezentuje tu uslovljenost poezije i istorije koja se završava u estetskom.
Zato ćemo ovde zajedno pročitati neke od njegovih pesama.


[You must be registered and logged in to see this image.]
MOJA POEZIJA
Sa velikim nepoverenjem gledam na svoja pesnička ostvarenja. Sa velikim nepoverenjem ta dela slušam. Nisam mogao da shvatim da poezija postoji mada je ubijen čovek. Ubijen je onaj koji je dozvao u život poeziju, ugovoreni jezik koji treba da izražava ono što se ne da izraziti. Pravi pokretač, uzrok moga stvaranja bila je mržnja prema poeziji. Bunio sam se zbog toga što je preživela, što postoji i nakon „kraja sveta“ . Ravnodušna. Božanstvena. Neprikosnovena u svojim zakonima, propisima, poetikama. Podozrivo gledam na ta ostvarenja. Sastavio sam ih iz preostataka reči koje su pretrajale, iz nezanimljivih slika, iz velikog smetlišta, iz velikog groblja.
Izgledalo mi je da sam prvi čovek koji je rekao: „dobar dan“, „voda“, „sunce izlazi“. Stvarao sam poeziju za preplašene i oslepljene. Učili smo da govorimo iz početka. Oni i ja.
Samo čovek očajan ili nihilista može opisivati pomoću biranih slika „lepotu“ dok pred našim očima umire istina.
Samo čovek očajan ili rezigniran opisuje cvetove višnje, pun mesec, paune u vrtu; silazi još jednom u hladni pakao estetike.
Ja sam vikao ili ćutao ne misleći o estetici.
Takav je izvor moje poezije i poetike.

Krik se ne mora učiti. A ćutanje dolazi posle krika kao smrt posle jurnjave života.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.


Poslednji izmenio Dala dana Ned 31 Maj - 21:21, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:19

LAMENT
Vama se obraćam sveštenici
učitelji sudije umetnici
obućari lekari referenti
i tebi moj oče
Saslušajte me
Nisam mlad
neka vas vitkost moga tela
ne zavarava
ni nežna belina vrata
ni vedrina otvorenog čela
ni malje nad slatkom usnom
ni smeh anđeoski
ni korak gipki
Nisam mlad
neka vas moja nevinost
ne uzbuđuje
ni moja čistota
ni moja slabost
krhkost i jednostavnost
dvadeset mi je godina
ja sam ubica
ja sam oruđe
slepo kao mač
u ruci dželata
ubio sam čoveka
i crvenim prstima
milovao bele grudi žena

Unakažen nisam video
ni nebo ni ružu
pticu gnezdo drvo
svetog Franju
Ahila i Hektora
Punih šest godina
iz nozdrva je izbijalo isparenje krvi
ne verujem u pretvaranje vode u vino
ne verujem u oproštaj greha
ne verujem u vaskrsenje tela.

[You must be registered and logged in to see this image.]








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:20

KAKO JE DOBRO
Kako je dobro Mogu da skupljam
jagode u šumi
mislio sam
nema šume i jagoda
Kako je dobro Mogu da ležim
u senci drveta
mislio sam drveće
ne daje više hlada

Kako je dobro S tobom sam
kako mi srce bije
mislio sam čovek
nema srca








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:21

USPOMENA PRVA
Ona spava pored njega
sve slabija
sve starija
bez oslonca u sebi
bez oslonca spolja
otkrivena cela
puna ožiljaka od uživanja
puna ožiljaka od rana
od ljubavi od dece
Gledajući je
on se seća detinjstva:
suseda što je hvatao pacove
u železnu klopku

dolazio je
s čeličnim šiljkom
i probijao pacove
ubod po ubod
pri izlazećem suncu








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:22

USPOMENA DRUGA
Jesen
Stajala je u prozoru
hladna modra oka
ruku pokrivenih
pegama od žuči
crvenih noktiju
Tvoj beli šeširić
koji ti je zbacio vetar
leti
kotrlja se stazom
između trnjina
ti trčiš za njim
smeješ se i cičiš

ti stalno trčiš
ja te hvatam u zagrljaj
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:22

ODREŠENE RUKE
Kada bi ona umrla
imao bih ruke odrešene
Šta je svezao onaj činovnik
u crnom iznošenom odelu
šta smo potpisali onog dana
u prisustvu dvaju svedoka
šta smo rekli
potvrdili
šta je rekao onaj činovnik
želim vam sreće
vrata su se zatvorila

kad bi ona umrla
imao bih ruke odrešene








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:23

U ŽURBI
Čitao je knjigu
bila je nedelja po podne
u malo poznatom gradu
u centralnoj Evropi
na drugoj polukugli
sada mračnoj
dvoje ljudi čekalo je
smrtnu presudu
negde daleko tutnjao je voz
u sobi je bilo vidno
moglo je da bude trinaest časova
osetio je
da mora da odluči
da mora nešto da učini
odmah
jer čekao je već dvadeset godina
znao je da mora da izabere
da je to poslednji trenutak
hteo je da se pokrene
ali nije mogao da se seti
o čemu se radi
zaboravljao je sve dublje

drugi ljudi se se kretali živo pored njega
rađali se i umirali u žurbi








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:24

MOŽE SE
Pamtim da su ranije
pesnici pisali „poeziju“
mogu se još pisati pesme
mnogo mnogo godina
a mogu se takođe raditi
mnoge druge stvari
.
NEPOZNATO PISMO
Ali Isus se sagnuo
i pisao prstom po zemlji
zatim se opet sagnuo
i pisao po zemlji
Majko tako su zaostali
i prosti da moram da pokazujem
čuda stvaram takve smešne
i nepotrebne stvari
ali ti ćeš shvatiti
i oprostićeš sinu
pretvaram vodu u vino
vaskrsavam mrtve
hodam po moru
oni su kao deca
treba im stalno
pokazivati nešto novo
zamisli

Kada su mu se približili
Matej Marko Luka Jovan
zaklonio je i izbrisao
slova
zanavek
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:24

ZA SRCE
Video sam
specijalistu kuvara
zavukao bi ruku
u njušku
i kroz dušnik
ugurao je u unutrašnjost
ovce
i tamo živo
hvatao srce
stiskao prste
na srcu
čupao srce
jednim trzajem
da
to je bio specijalista
.
KO JE PESNIK
pesnik je onaj koji pesme piše
i onaj koji pesme ne piše
pesnik je onaj koji kida okove
i onaj koji okove na sebe nameće
pesnik je onaj koji veruje
i onaj koji ne može da poveruje
pesnik je onaj koji je lagao
i onaj koga su slagali
pesnik je onaj koji je jeo iz ruke
i onaj koji je odsecao ruke

pesnik je onaj koji odlazi
i onaj koji ne može da ode








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:25

O IZVESNIM OSOBINAMA TAKOZVANE POEZIJE
Na primer
poezija gubi moć
već posle ponoći
malo zamora
menja je
da ju je nemoguće prepoznati
pretvara je u pregršt reči
lišenih života
u nešto monstruozno
kao cvet od papira
kao ljubav od mesa
poezija gubi vid
o ponoći
ili samo u podne
posle ručka
poezije nema
pri rođenju
i pri umiranju
nema poezije
u 22 časa
prvog marta 1961. godine
nema poezije
u čoveku hladnom
i nema poezije
u čoveku vatrenom
u mlakom
u mlakom može da živi
da se razvija

cedi se iz pukotine
iz mane
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:26

NACRT ZA SAVREMENU LJUBAVNU PESMU
A belinu je ipak
najbolje opisati sivilom
pticu kamenom
suncokrete
u decembru
ranije ljubavne pesme
bili su opisi tela
opisivali su ovo ili ono
na primer trepavice
a crvenilo je ipak
potrebno opisivati
sivilom sunce kišom
bulke u novembru
usta noću
najplastičniji
opis hleba je
opis gladi
ima u njemu
vlažna šupljikava sredina
topla utroba
suncokreti u noći
grudi trbuh butine Kibeline
izvorski
proziran opis
vode
jeste opis žeđi
pepela
pustinje
izaziva fatamorganu
oblaci i drveće ulaze
u ogledalo vode

Nedostatak glad
neprisutnost
tela
jeste opis ljubavi
to je savremena ljubavna pesma
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:26

Desiće mi se nešto loše?
neće mi se desiti ništa
preživeće sve ovo
koliko puta savremeni čovek
može da izgubi dostojanstvo
i tako
odmah čim se završi
sva ova
istorija sa malim i
prihvatiću se posla
šta? jeste
još jednom ću se prihvatiti posla
jeste! učiću kineski
da li vredi
svakako
veliki rodoljub
pesnik Lu-j
živeo je u razdoblju
1125-1210.
kad su Mongoli osvajali
Kinu
napisao je
9300 pesama

u to vreme u Kini su se
pesme pisale
odozgo nadole
i od desne strane na levu








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:28

USRED MNOGIH POSLOVA
Usred mnogih poslova
veoma hitnih
zaboravio sam
da treba i
umreti
Lakomislen
zanemarivao sam tu dužnost
ili sam je ispunjavao
nemarno

od sutra
sve će se izmeniti
počeću da umirem brižljivo
mudro optimistički
bez gubljenja vremena

Časopis Gradac, mart-juni 1981, „Svetska poezija danas“, priredio Raša Livada.
Preveo sa poljskog Petar Vujučić.

Slike : [You must be registered and logged in to see this link.]








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:32

[You must be registered and logged in to see this image.]
Tadeuš Ruževič pripada tragičnoj generaciji koja je svoje prve stihove pisala u mraku okupacije i nosila ih u partizanskoj torbi. Toj generaciji pripadali su i Kšištof Bačinjski (1921—1944) i Tadeuš Gajci (1922—1944), dva vrlo darovita pesnika, koji su poginuli na barikadama u varšavskom ustanku. S istim pokolenjem izrastao je pesnik, pripovedač i publicist Tadeuš Borovski (1922), koji je sam sebi oduzeo život 1951. godine. Ti pesnici nisu imali vremena za estetiziranja, daleka od borbe i života. Istorija se stvarala pred njihovim očima. Današnjim generacijama to vreme izgleda grandiozno, ali pripadnici toga pokolenja znali su da smrt ne bira, da je samo slučajno danas pao jedan od drugova, a da će možda već sledeća kugla pokositi bilo ikojega, od njih, i to se oseća i vidi u njihovoj poeziji. Ruževič je preživeo. Ali čitava njegova poezija i poetika razvile su se i izrasle iz vizije rata i umiranja.
»Nisam mogao da shvatim da postoji poezija iako
je ubijen čovek. Ubijen onaj koji je doveo u život
poeziju, ugovoreni jezik koji .treba da izražava ono
što se ne da izraziti. (…) Podozrivo gledam na ta
ostvarenja. Sastavio sam ih od ostataka reči koje su
pretrajale, od nezamenjivih slika, od velikog smetlišta,
od velikog groblja. Izgledalo je da sam prvi
čovek koji je rekao ‘dobar dan’, ‘voda’, ‘sunce izlazi’.
Stvarao sam poeziju za preplašene i oslepljene. Učili
smo se da govorimo od početka. Oni i ja.« !
 
Ruževič je na oko mračan pesnik. Ali nigde valjda nema takve želje za smirenjem i skladom, očišćenjem od svega ružnog što nas okružuje. On zato i ne pokušava da poetizuje. Tuđe mu je svako poetizovanje, muziciranje, slikanje. Pokušava da nađe osnovnu nit poezije, koja se, po njegovom uverenju, ne nalazi mi u muzici, ni u metafori. Pravom pesniku takve elementarne pesme javljaju se jednom, dvaput u životu. I on traži tu svoju pravu pesmu i pravu reč. Zato je u njegovim pesmama i njegovom stihu tako važna forma. (Jedna njegova zbirka nosi naslov Forme). Ruževič razbija stih, lomi ga, odbacuje sve što mu se čini suvišnim, hoće samo čistu, elementarnu reč. Želi da od elemenata forme stvori novu celinu. Time pesnik teži da dođe do tišine i razjašnjenja. U poslednjih dvadesetak godina Ruževič se više posvetio drami nego poeziji. Svoju poslednju pesničku zbirku objavio je posle deset godina ćutanja u poeziji (Traumatska priča, 1979). Njegovi zahtevi prema sebi postali su stroži nego ikad. Previše mnogo ličnih gubitaka nakupilo se u pesnikovom životu, i svi oni zajedno nisu mogli da ne izgledaju stvarniji od pesme. A Ruževič nikad nije izmišljao motive za svoju poeziju, motivi su uvek poticali iz činjenica njegovog ličnog života, a to znači i iz života poljskog društva. U tim zrelim pesmama Ruževič je umeo da sačuva stilsku čistotu i strogost, tako karakteristične za njegovu poeziju, li autoironiju, koja pesniku jedino ostaje u mnoštvu svakodnevnih gubitaka u borbi sa životom. U tim pesmama do te mere se meša ono što je lično, i što isto može |da bude važno i za nas, koji pesme čitamo, da pesniku bivamo zahvalni što je neke važne stvari rekao umesto nas. I kroz Ruževičevu školu prošli su gotovo svi mlađi poljski pesnici, tako da i oni koji misle da nisu pretrpeli njegov uticaj nisu čak ni svesni toga koliko mu duguju.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:32

IZLAZ
Živimo slabi
u zatvorenom krugu
lica
reči imena
drugi nas određuju
klasifikuju
pribadaju
znamo da treba razbiti
prekoračiti lažni krug
otići
ali ostajemo
Rembo je u Adenu
1880 godine
naručio niz knjiga
između ostalih
bio je tamo Savršeni bravar
Mali stolar
ili nešto slično
priručnike
o pečenju cigle taljenju stakla
proizvodnji cveća
rudarstvu
zavarivanju metala
zidarstvu
kanalizaciji
da taj je stvarno
otišao
ali i on je
skupljao novac
za povratak kući
posle smrti poezije
hteo je da zasnuje
pravu solidnu porodicu
da se posveti
vaspitavanju sina
(koji je trebalo da bude naravno
novi divni čovek)
takođe je, hteo da sredi
svoj odnos prema vojnoj službi
i tako dalje
i tako dalje
to je lepo
ali recite šta da radi
Rembo
kome je četrdeset
pedeset
šezdeset
osamdeset godina
kakve knjige
da poruči
kuda da otputuje
šta da spali šta da razbije
šta da napusti
 
UCMEKAN
Ucmekan
daskom
na smetlištu Pjer Paolo
pokušava da ustane iz mrtvih
vuče se
na sunce leti
u stisnutim rukama
ljudsko krvavo nosi
spolovilo kao ptice
u gnezdu
pred presto Gospoda
i zemlja
ona plava
nezemaljski je lepa
u svemiru jutra
crni prišt u krilu
mlečnog puta
pljuje krv i spermu
baš si ti Pjer Paolo
rekao
»Covek vidi izdaleka čoveka
koji ubija drugog čoveka.
Svedok je delanja,
distancira se od n j e g a . . . «
neki čovek
video je izdaleka
drugog čoveka
koji je ubijao tebe
La Terra vista dalla Luna
il porcile
staja
jedva operušeni klinac
žutokljunac
giovine di primo pelo
pekarčić s vatrenim očima
tako je zategao guzove
obraze
debelo crevo raja
u staji
još nedorastao za konopac
za smrtnu presudu amorino
koji jede govno sveta
jedan od junaka
Sala ili 120 dana Sodome
stvoren po liku
i podobiju Boga
Pjer Paolo čeka
na strašni sud
* *
Probijao sam se kroz taj san
teško
do probuđenja
u toplim potocima
suza reči
išla je k meni majka
Ne boj se ti si u meni rekoh joj
Niko te više neće povrediti raniti pogoditi
majka se s nekadašnjim strahom
pribijala uz mene
ne boj se u zemlji si
u meni si niko te neće taknuti
poniziti raniti
probijao sam se kroz taj san teško

preda mnom je stajala senka








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:33

SMEH
Kavez je bio tako dugo zatvoren
da se u njemu izlegla ptica
ptica je tako dugo ćutala
da se kavez otvorio
rđajući u tišini
tišina je tako dugo trajala
da se iza crnih šipki
razlegao smeh
 
DVOJNIK
Stoji oborene glave
stupa tri koraka
zaključava vrata
podiže s poda
knjigu
»mnogi su patili od padavice
i lajali kao psi
grad je brojao četrdeset
nesrećnih lajavaca«
zatvara knjigu gleda kroz prozor
nizovi kuća stanova prozora
spušta glavu
seda za sto
uzima u ruku olovku
misli
otputovaću moram da otputujem
piše
slike otpadaju
od misli
kao meso od kostiju
da bi se stiglo do srži
do moždine
treba smrviti kost
misli
to nije ono
nije tako
stavlja ruke na rub stola
skida naočare
vidi na stolu knjigu
otvara na slučajnom mestu
»Slepo crevo! Slezina!« reče
sebi. Ne radi se tu o slepom crevu
ni o s l e z i n i . . . »Praskovja Fj odorovna
ispraćala ih je, čula buku i ušla.
Šta ti je?
N i š t a . . . «
odlaže knjigu
uzima u ruke koverat
adresira
odmiče koverat
zatvara oči
otvara oči
odmiče olovku
čuje glasove koji ga
zovu
ustaje od stola
gleda kroz prozor misli
Erinnerung an James Joyce
Kćerka Lučija 25 godina
u ludnici
na vest o očevoj smrti veli
šta taj idiot radi tamo pod zemljom
sigurno sve vreme posmatra
i zagleda nas odozdo
Erinnerung an James Joyce
Kćerka Lučija pobegla je u ludilo
šta taj tamo pod zemljom sada radi
žena Nora koja je izdržala s njim do kraja
poverava se Sad je sve postalo
tako dosadno dokle god je bio s nama
stalno se dešavalo nešto novo
udaljavali su se
sin Đorđo i brat Caro fratello
Džems Džojs je bio opsednut
porodičnim osećanjima
Sklapa ruke kao za molitvu
olovka među prstima
kao štap uguran
u žbice točka
piše
prekida čuje glasove
stigla je pošta od 1 februara 1949
pismo od Tadeuša Borovskog
pišem mašinom jer mi je lakše
»pero mi curi« od radio kursa
ništa Malo vremena nam je odneo
dobri starčić — Leopold Staf
kome su davana odlikovanja cveće recitacije
i novac pred svedocima posadili su ga
na scenu poljskog pozorišta u takvu pletenu
stolicu za babe . . . Staf je drhtavom rukom
tutnuo koverat u džep Tuvim
koji je to gledao od predsedničkog stola
sračunao je da će Staf zaraditi na svom jubileju
oko milion zlota K a d smo se počeli
srne jati Tuvim sa čuđenjem podiže obrve
»Sta se smejete« kaže »pa to j e
ozbiljan problem« Na tom istom matineu
u pozorištu glumci su grozno recitovali
Stafove pesme
nisam još odgovorio Borovskom
na to pismo
Tadeuš je izvršio samoubistvo
Tuvim je sa čuđenjem digao obrve
Tuvim Staf
Helena Leopoldova Stafova
ispovedivši se i pričestivši umrla je
dn. 14. III 1957. g. Zaupokojena misa
služiće se u crkvi sv. Karola Boromejskog
na Povonskama dn. 16. om. u 12.15 čas.
posle koje će se obaviti ispraćaj ostataka
na lokalno groblje u porodičnu grobnicu
0 čemu obaveštavaju
muž sestra sestrična i porodica
Recitovali su loše nije im se isplatilo
kako su govorili — da uče uloge za jedan nastup
Posle toga je bio prijem u Sejmu koji je priredio
Maršal Kovalski mnogo vina
vutke i cveća od koga sam — lalu
I nešto žuto doneo ženi
(o, zakasnela zimska ljubavi!)
Kad vidiš Vileka Maha reci mu
da živim vrlo č u d n o . . .
šta taj tamo radi pod zemljom
sve vreme nas podgleda i posmatra
kako izgleda ta lepa zelena travica

od strane korenja








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:33

SEĆANJE NA SAN IZ 1963. GODINE
Sanjao sam
Lava Tołstoja
ležao je u krevetu
ogroman kao sunce
u grivi
raščupane kose
lav
video sam njegovu
glavu
lice od zlatnog talasastog lima
niz koje se slivala
neprekidna svetlost
odjednom se ugasio
pocrneo
a koža njegovih ruku i lica
bila je hrapava
ispucana
kao hrastova kora
upitah ga
»šta treba činiti«
»ništa«
reče
kroz sve crte
pukotine
zaplovi prema meni svetlost
poče se rasplamsavati

ogromni zračni osmeh








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:34

DIJALOG
Na obali crnog
mora
razgovarao sam s ruskim pesnikom
o poeziji o Gogolju
Šekspiru
Staljinu i strahu
vetar je raznosio s usana
naše reči
zalazilo je sunce
poplavilo je crveno
k r v l j u
vodu vazduh zemlju
Šekspir je mora
nosio na svojoj grbači
brodove natovarene zrnom
govorili smo o krizi
lirike romana drame
Sekspir je oplođivao Evropu
sahranjivao mrtve
vodio ratove
Smejao se od uha do uha
pitao glasom »sirotog Toma«
za ukus pojedenog govneta
salate od lovorova lista
dobrodušno se natresao
Držao nas na dlanu
ostavljao na pesku
i počeo da ulazi u more

s otvorenim žilama








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:35

JEDAN od stubova poljske pesničke imperije, veliki svetski pesnik i dramski pisac Tadeuš Ruževič, preminuo je u četvrtak u Vroclavu, u 93. godini.

- Smatran je jednim od najfilozofskijih pesnika i dramskih pisaca - kaže Biserka Rajčić za "Novosti", njegov prevodilac na srpski. - Upražnjavao je u poeziji dugu formu, neku vrstu poema. Govorio je: "Duga forma mi je omogućavala da slobodno dišem, da se šalim i izražavam satirično". Njegova poezija pisana u tzv. ruževičevskom stilu, činila se laka za čitanje, a zapravo je veoma duboka i zahteva višekratno udubljivanje u njen smisao. Jer su Drugi svetski rat, u kome je učestvovao, Holokaust i komunizam u kome je živeo stvorili u njemu osećanje otuđenosti koje se ispoljavalo u "unutrašnjoj emigraciji" i ograđivanju od svega savremenog.
Vislava Šimborska je posle dobijene Nobelove nagrade za njega rekla: "Ne znam kako bi izgledala poljska posleratna poezija bez Ruževiča. Svi smo mu zbog nečeg zahvalni, samo što neki to ne priznaju".
- Poeziju je počeo da piše kao gimnazijalac. Voleo je i slikarstvo. Prateći ga možda više nego književnost, izabravši za studije istoriju umetnosti. Blizak mu je bio i film i za svog mlađeg brata Stanislava Ruževiča, jednog od najznačajnijih predstavnika poljske filmske škole, pisao je scenarije. Početkom šezdesetih napisao je i jednu od najznačajnijih drama 20. veka, "Kartoteku", koja je bila kultna drama Ateljea 212 - kaže Biserka Rajčić.
Dobitnik je niza nagrada i priznanja, među kojima su Evropska književna nagrada u Strazburu, Evropska nagrada za poeziju KOV, Zlatni venac Struških večeri poezije...
- Šezdesetih i sedamdesetih u više mahova se nalazio u najužem izboru za Nobelovu, koja ga je, kako sam više puta čula, zaobišla zbog preterane avangardnosti, odnosno slobode izražavanja. Posebno mu je zamerana drama "Beli brak" u kojoj je obradio temu lezbejske ljubavi, zbog čega je drama od strane crkve, a i civilnih vlasti u Poljskoj i nizu drugih zemalja zabranjivana. Od nekolicine poljskih kritičara čula sam da je zbog nje skinut i sa spiska za nobelovce. Što je Ruževič u šali komentarisao: "Pisao sam, da ne bih govorio" - kaže Rajčić.

SAVRŠENSTVO

DO kraja života Ruževič je pisao naliv perom i izdavači su to tako prihvatali. Od svih medija najviše je voleo novine, poljske, a još više nemačke, zbog objektivnosti. Veoma je voleo sport i pratio razna takmičenja, a u ranoj mladosti se sa nekoliko sportova i bavio, jer je savršenstvo izražavanja bilo i njegova odlika - otkriva nam Biserka Rajčić.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:37

2. Песма “Лађа” Тадеуша Ружевича (рођен 1921) објављена је у књизи Мајка одлази (прво издање 1999. године), књизи која је добила највеће пољско књижевно признање, награду Нике за 2000. годину. Не само због тога, већ и због изузетне лиричности, драматичности ове аутобиографске књиге, у којој се налазе записи о мајци, али и о оцу, дневници, фотографије, писма, поезија – ова књига је имала више издања, што сведочи о изузетној читаности, односно омиљености Ружевича међу пољским читаоцима. Овај песник је изузетно цењен и као драмски писац, а на пољским сценама се са успехом играју његови комади.

Превођен на српски језик још од 1955. године, овај песник је, захваљујући најпре Петру Вујичићу, а потом и Бисерки Рајчић, познат и цењен и код нас. Вујчић је објавио четири књиге превода Ружевичеве поезије: У средишту живота (1960), Немир (1970), Трауматска прича (1987) и Рељеф (1993), а прошле године је Бисерка Рајчић објавила превод једне од последњих Ружевичевих песничких књига – Увек фрагмент. У међувремену је овај песник обрадовао своје читаоце већ поменутом књигом Мајка одлази, односно Професоров ножић (2001).

Лађа

Не плачи
ипак га ниси волела
он је предмет
који треба изнети из куће

дискретно одшкринути прозор

у мом црном оделу
у лађи
без весала
напушта овај свет
отпловљава
отац

дрвени ковчег
заглавио се међу грање
зелених венаца смреке
папирних трака

отац је поживео
деведесет година
умро је у фебруару 1977

не плачи
ипак сам га волео
испод стакла сличица
отац носи зелено дрво
крст и секиру
каљаче
за дубок снег
на столу леже обојени ланчићи
звезде анђеоске косе

нека му земља лака буде








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:39

Poljski pjesnik Tadeusz Różewicz (Tadeuš Ruževič) rođen je 1921. godine u Radomsku. Pored poezije, Różewicz je poznat i po svojim dramama koje su postavljane na scenama širom Evrope i Amerike. Usljed najezde fašizma 1939. godine, nastala je šestogodišnja kriza cjelokupne poljske kulture. Između ostalog, bilo je zabranjeno objavljivati knjige na poljskom jeziku. U to vrijeme Tadeusz Różewicz je bio član Armije krajowa i počeo je pisati poeziju. Ipak, svrstava se u poslijeratnu generaciju poljskih pjesnika, a njegova zbirka „Nemiri“ iz 1947.  predstavlja početak nove poetike, poznate kao „poetika stegnutog grla“ i „poezija pokoljenja zaraženog smrću“. 1956. godine u Poljskoj je konačno ukinut svaki oblik cenzure, skinute su sve zabrane i snažni krik njenih pjesnika je odjeknuo svijetom. Strahote Drugog svijetskog rata su velikani poput Kiša i Adorna saželi u izjavu da nije moguće pisati poeziju poslije Aušvica… Różewicz je svoje stihove obilježio užasom okupacije i holokausta na sljedeći način – njegov pjesnički jezik je očišćen, stih slobodan, izlomljen, ironija stalno prisutna, patos koji ukazuje na uzaludnost svega (naročito pisanja)… Njegove najpoznatije zbirke su: „Crvene rukavice“, „Oblici“,Ništa u Prosperovom plaštu“, „Uvijek fragment“, „Majka odlazi“, „Profesorov nožić“, „Siva zona“. Kad je riječ o svrsi pisanja poezije, naglasio je: „Za mene je pjesničko stvaranje djelovanje, a ne pisanje lijepih stihova. Ne stihovi, nego fakti.“ Upravo zahvaljujući oštrini i eliptičnosti Różewiczevog izraza, njegovi čitaoci će se neizbježno  zapitati i zadrhtati nad sudbinom svijeta.

Kesten

Najtužnije je otići
iz kuće u jesensko jutro
kad ne sluti ništa povratak skori
Kesten pred kućom što ga je
posadio naš otac raste u našim očima
majka je sitna
možeš je na rukama nositi
na polici stoje staklenke
u kojima su slastice
kao božice slatkih usana
sačuvale okus
vječne mladosti
vojnici u kutu ladice ostat će
do konca svijeta olovni
a svemogući Bog koji je miješao
gorčinu sa slašću
visi na zidu bespomoćan
i loše naslikan

Djetinjstvo je kao izlizani lik
na zlatnoj moneti koja zveči
Čisto.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:39

Na početku je reč

na početku je
reč
velika radost stvaranja
posle kraja pesme
počinje
beskraj
udubi se
ona se za pomilovane
preobražava
u Boga
ali pred pesnikom
otvara se provalija
posle više godina
biće otkopan
očišćen od blata
prašine zemlje

kamen s neba
lišen vatre
meteor








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:39

Ostavite nas

Zaboravite nas
i naš naraštaj
živite kao ljudi
zaboravite nas
mi smo zavidjeli
biljkama i kamenju
zavidjeli smo psima
htio bih biti pacov
govorio sam joj tada
htio bih da me nema
htio bih usnuti
i probuditi se poslije rata
govorila je zatvorenih očiju

zaboravite nas
ne pitajte za našu mladost
ostavite nas








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:40

Došli su da vide pjesnika

došli su da vide pjesnika
i šta su vidjeli?
vidjeli su čovjeka
koji sjedi na stolici
i zaklanja lice
i časak kasnije kaže
šteta što mi niste
došli prije dvadeset godina
tada je jedan od mladića
odgovorio
nije nas još bilo
na svijetu
osmotrio sam
četiri lica
odražena u zamagljenom zrcalu
moga života
i začuo sam
iz velike daljine
njihove glasove čiste i snažne
na čemu sada radite
šta pišete
odgovorio samne radim ništa
pedeset godina sam sazrijevao
za tu tešku zadaću
da „ne radim ništa“
radim NIŠTA
začuo sam smijeh
kada ne radim ništa
ja sam u središtu
vidim jasno one
koji su izabrali djelanje
vidim bilo kakvo djelanje
prije bilo kakvog mišljenja
bilo kakav Gustav
preobraća se
u bilo kakvog Konrada
bilo kakav feljtonist
u bilo kakvog moralistu
čujem
kako bilo ko govori bilo šta
bilo kome
bilkakvost obuhvaća mase i elite

a to je tek početak








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26537

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   Ned 31 Maj - 21:40

Poezija

poezija ne bira
uvek formu
pesme
posle pedeset godina
pisanja
poezija
može da se objavi
pesniku
u obliku drveta
koje odleće
ptice
svetla
uzima oblik
usta
gnezdi se u ćutanju
ili živi u pesniku
lišena forme i sadržine
_________________________

Sada

ranije
bio sam budan
u svakom trenutku
mogla me je napasti poezija
trčao sam do poslednjeg daha
za slikom koja se pokrenula
sada
dozvoljavam pesmama
da beže od mene
da propadam zaboravljam
da obamirem
nikakvog pokreta
prema realizaciji
_________________________

Tako nešto

treba imati hrabrosti
da se napiše nešto ovakvo
lepo je istina
istina je lepo
pa to je slovna
Kitsova formula
snishodljivo mi se
osmehnu znalac

treba priznati
da je Kits imao hrabrosti
ali bolje bi bilo
da to nije rekao








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Tadeuš Ruževič   

Nazad na vrh Ići dole
 
Tadeuš Ruževič
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Tadeuš Ruževič
» Silvije Strahimir Kranjčević (1865 – 1908)
» Tanja Zubčević Alečković.
» Biba Saračević.
» Napisah ja eto i recenziju za zbirku, Od vetra i vina, Maje Dapćević Živojinović
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost :: Čitaonica-