Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

  Leopold Sedar Senghor

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 8:52

Leopold Sedar Senghor, u primorskom mestašcu Žoal, danas Žoal-Fadjut, u Senegalu, rođen je Leopold Sedar, sin Bazila Đogoja Sengora i Njilane Bakum,15.avgusta (zvanično 9.oktobra 1906.




Po ocu, zemljoposedniku i imućnom trgovcu sa četiri "ko- supruge", pripada manjinskom narodu Serer; majka mu je Pel. Rano detinjstvo će provesti u majčinoj porodici u obližnjem Điloru, gde će mu ujak otkrivati tajne prirode i predanja njegovog naroda.




1913. U katoličkoj misiji u Điloru, kod opata Diboa, poreklom iz Normandije, mladi Leopold uči veronauku i stiče osnove francuskog jezika.

1914. U katoličkom Koledžu svetog Josifa u Ngazobilu, koji drže spiritanci, misionari Duha Svetoga, dečak će se devet godina učiti disciplini i završiće osnovnu školu analognu francuskoj. Savladaće i volofski jezik.

1921. Leopold želi da postane profesor ili sveštenik. Njegov otac se tome protivi, ali prepušta odluku svome sinu. Te godine, Rene Maran, crnac sa Antila školovan u Francuskoj i zaposlen u kolonijalnoj administraciji, objavljuje "pravi crnački roman" Batuala, koji je krunisan Gonkurovom nagradom u Parizu. Laureat gubi posao zbog predgovora u kojem napada kolonijalni režim.

1923. Đogoj Sengor šalje sina u koledž - semenište "Liberman" u Dakaru, gde mladić uči grčki i latinski. Ogorčen je zbog nipodaštavanja s kojim njegovi učitelji gledaju na afričku kulturu, što dovodi do sukoba sa ocem Laluzom.

1926. - 1927. Ocenjen kao suviše buntovan za sveštenički poziv, Leopold je poslat u laičku školu da sprema maturu. Jedini je crnac u svom odeljenju. Obožava književnost i guta knjige. Piše i prvu pesmu, koja nije sačuvana. Dobija odlične ocene i polustipendiju da nastavi studije u Francuskoj.

1928. U oktobru stiže u Pariz, razočaran njegovim sivilom. Obeshrabren na Sorboni, upisuje se u Gimnaziju Luja Velikog. Među njegovim drugovima je i Fam Dui Kiem iz Indokine, s kojim će zauvek ostati prijatelj.

1929. Upisuje se u viši razred gimnazije i sedi u klupi sa Žoržom Pompiduom, koji će izvršiti "odlučujući" uticaj na njega. Pompidu mu otkriva umetnički Pariz, Prusta, Bodlera, Remboa... i socijalizam.

1930. Za vreme uskršnjeg raspusta, sa školskim drugom Famom putuje po Tureni. Pristupa grupi Socijalističkih studenata.

1931. Dok kolonijalna izložba u Parizu pokazuje moć francuskog carstva, Sengor se kreće u krugovima pariskih crnih intelektualaca: Biranga Diopa, Renea Marana... U "salonu" sestara Polet i Andre Nardal, studentkinja sa Martinika, koje sa Haićaninom Leom Sažusom objavljuju u novembru prvi broj časopisa posvećenog stvaralaštvu i identitetskim problemima crnaca: La Revue du Monde Noir ("Revija crnog sveta"), sreće afroameričke i antilske pisce kao što su Ričard Rajt, Langston Hjuz, V.E.B. Dubojs, Žak Rumen. Stiče diplomu trogodišnjih studija iz književnosti i nastavlja studije na Sorboni. Stanuje u Studentskom gradu. Postaje prijatelj sa Emeom Sezerom i Gontranom Damasom, s kojima će činiti trojstvo Crnaštva (Négritude), pokreta koji se bori za priznavanje vrednosti crnačke civilizacije. Mondenski krugovi Pariza luduju za "crnačkom revijom" afroameričke pevačice i plesačice Džozefine Beker, dok Monparnasom odjekuje truba Luja Armstronga.

1932. Izlazi prvi broj časopisa Légitime Défense ("Legitimna odbrana"), u kojem crni studenti sa Antila propovedaju političku revoluciju, želeći podrediti kulturnu akciju političkoj. Leopold ne deli njihove "marksističko - lenjinističke" stavove; on daje prvenstvo kulturi. U julu stiče diplomu visokih studija odbranivši rad "Egzotika u Bodlerovom delu". Priprema profesorski ispit (agregaciju) iz francuske gramatike. Zato traži francusko državljanstvo. U avgustu se prvi put vraća u Senegal, na svoje sererske izvore. U septembru, u Parizu, zamišlja sa Damasom i Sezerom jedan novi svet koji će uključiti i crnačke vrednosti. Iz toga će se roditi Crnaštvo.

1933. Leopold dobija francusko državljanstvo. Putuje u Grčku. Osniva Udruženje zapadnoafričkih studenata. Smrt oca Đogoja.

1934. Sluša predavanja iz etnologije kod Pola Rivea, osnivača Etnološkog instituta, Marsela Mosa, Marsela Koena. Osniva se novina L'Étudiant noir ("Crni student"). Krajem oktobra, Sengor odlazi da služi vojsku, na godinu dana, u Verdenu.

1935. Pošto je položio profesorski ispit iz gramatike, Sengor dobija posao u Dekartovoj gimnaziji u Turu. U Parizu sluša predavanja iz negroafričke lingvistike kod Lilije Homburger i druži se sa barjaktarima Crnaštva, Sezerom i Damasom. Oni od novina Etudiant noir prave glasilo Crnaštva, ne sanjajući koliki će značaj dobiti njihove ideje. Leopold želi da se venča sa kreolkom Andre Nardal, ali devojčina porodica ima predrasuda prema Afrikancima.

1936. Učlanjuje se u SFIO, francusku sekciju Radničke internacionale, prethodnicu Socijalističke partije, i angažuje se u sindikalnim aktivnostima. Sezer mu poklanja francuski prevod Istorije afričke civilizacije velikog nemačkog etnologa Lea Frobenijusa. Leopold će ovo delo doživeti kao "udar groma" i potvrdu ideja Crnaštva. Ulazak italijanskih trupa u prestonicu Etiopije, koja još pruža otpor kolonijalizaciji, potresa ga i nadahnjuje da napiše poemu "Na poziv rase od Sabe".

1937. 10. septembra, u Dakaru, pred kolonijalnom administracijom koja je sa velikom pompom dočekala prvog crnog profesora, drži predavanje "Kulturni problem u Francuskoj Zapadnoj Africi". Tezom "asimilovati a ne biti asimilovan", dovodi u pitanje francusku politiku asimilacije i školski sistem koji negira afričku kulturu. Francuzi su zapanjeni.

1938. Postavljen je za predavača u Gimnaziji Marselena Berteloa u Sen Moru, u pariskom predgrađu. Iznajmljuje stan u Parizu, u ulici Lamblarderi, blizu Muzeja kolonija kod Zlatnih vrata, jugoistočne kapije Pariza. Iz tog vremena potiču mnoge pesme iz zbirke Pesme senke.

1939. U tekstu "Ono što donosi crni čovek" Sengor pokazuje da crnci imaju civilizaciju i baštinu. Izjava: "Osećajnost je crnačka kao što je razum helenski" izaziva polemike jer je shvaćena bukvalno. U septembru, Francuska se sprema za rat, i mladi profesor je mobilisan. Postaje vojnik druge klase u jednoj pariskoj kasarni.

1940. Upoznaje Andrea Žida. U februaru stupa u regimentu kolonijalne pešadije, a 20.juna je zarobljen u La Šarite sir Loar. U septembru, u logoru u Amijenu, sastavlja himnu "Gelovaru", nadahnutu pozitivom generala De Gola iz Londona na otpor, kao i druge pesme koje će se pojaviti u zbirci Crne hostije.











Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji izmenio Esti dana Sre 27 Maj - 9:52, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 8:57

LOGOR 1940.

GELOVARU

Gelovare!
Kako smo te slušali, čuli smo te ušima svog srca.
Blistav, tvoj glas je blesnuo u noći naše tamnice
Poput glasa Gospodara divljine, a kakav li se drhtaj
ustalasao povijenom nam kičmom!
Mi smo ptići ispali iz gnezda, tela lišena nade i koja venu
Divlje zveri podsečenih kandži, razoružani vojnici, goli
muškarci.
A sada smo sasvim skočanjeni i nespretni kao slepci bez
ruku.
Najčistiji od nas su mrtvi: nisu mogli progutati hleb srama.
A sada smo uhvaćeni u mreže, izručeni varvarstvu
civilizovanih
Istrebljeni kao fakošeri. Slava tenkovima i slava avionima!
Tražili smo oslonac, koji se osuo kao pesak dina
Vođe, a oni behu odsutni, drugove, oni nas više nisu
poznavali
A mi više nismo prepoznavali Francusku.
U noći smo uzvikivali svoje beznađe. Nijedan nam glas
nije odgovorio.
Poglavari Crkve su zamukli, državnici su veličali
velikodušnost hijena
"Zaista je u pitanju crnja! Zaista je u pitanju čovek! Ne!
Kada je u pitanju Evropa!"
Gelovare!
Tvoj glas nam kaže čast, nada i borba, a njegova nam krila
u grudima lepeću
Tvoj glas nam kaže Republika, i da ćemo podići Grad u
plavome danu
U jednakosti bratskih naroda. A mi se pak odazivamo:
"Prisutni, o Gelovare!"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 8:58

CRNA ŽENA


Naga ženo, crna ženo

Odenuta svojom bojom što život je, obličjem svojim što lepota je!

Stasao sam u tvojoj seni; nežnost tvojih ruku povijala mi je oči.

I evo gde u srcu Leta i Juga, otkrivam te, Zemljo obećana, s vrha visoke spržene vrleti

A tvoja me lepota zgromi posred srca, poput orlove munje.

Naga ženo, tamna ženo

Zreli plode čvrstog mesa, mračna omamo crnog vina, usta što lirskim čine mi usta

Savano čistih obzorja, savano treperava od vatrenih milovanja Vetra istočnjaka

Tam-tame izvajani, tam-tame zategnuti što grmiš pod prstima pobednika

Tvoj duboki glas kontraalta duhovna je pesma Voljene.

Naga ženo, tamna ženo

Ulje koje ni dašak ne mreška, mirno ulje na slabinama atlete, na slabinama kraljevićâ Malija

Gazelo božanskih gležanja, biserne kapi zvezde su na noći tvoje kože

Slasti igara duha, odblesci crvenog zlata na tvojoj puti što se talasasto presijava

U tami tvoje kose, vedri se moja teskoba na bliskim suncima tvojih očiju.

Naga ženo, crna ženo

Opevam tvoju lepotu što mine, obličje koje utvrđujem u Večnome

Pre no što te Sudba ljubomorna u prah pretvori da njime nahrani korenje života.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 9:01

MOLITVA ZA MIR


ZA ŽORŽA I KLOD POMPIDU



" … Sicut et nos dimittimus debitoribus nostris*"




Gospode Isuse, na kraju ove knjige rado bih da Ti darujem ovaj kalež patnje

Na početku Velike Godine, u suncu Tvoga mira na snežnom krovovlju Pariza

– Ali dobro znam da će se krv moje braće nanovo crveneti žutim Orijentom, na obalama Tihog okeana koji pustoše oluje i mržnje

Dobro znam da je ta krv prolećna žrtva levanica kojom Veliki Carinici već sedamdeset godina tove zemlje Carstva

Gospode, podno ovoga krsta – i više nisi Ti drvo bola, nego iznad Starog i Novog Sveta Afrika na krst raspeta

A desnica joj se pruža mojom zemljom, a leva joj strana senči Ameriku

A srce joj je dragi Haiti, Haiti što se usudi da proglasi Čoveka spram Tiranina

U podnožju moje Afrike na krst raspete već četiri stotine godina a koja ipak diše

Pusti me da Ti kažem Gospode, njenu molitvu mira i oproštaja.


II

Gospode Bože, oprosti beloj Evropi!

A istina je, Gospode, kroz četiri veka svetlosti bacala je slinu i lavež svojih molosa na moje zemlje

A hrišćani, javno se odričući Tvoje svetlosti i blagosti Tvog srca

Osvetljavali su svoje bivake mojim plemićkim poveljama, mučili moje talbe, deportovali moje učenjake i gospodare nauke.

Njihov je barut sevajući rušio gordost tata zidina i bregova

A njihova je đulad preletala krsta carstava širokih kao vedar dan, od Roga Zapada do Istočnog obzorja

I kao u lovištima, palili su nedodirljivo drveće, vukući Pretke i duhove za njihovu mirnu bradu.

I pravili su od njihove tajne zabavu nedeljom mesečarskih buržuja.**

Gospode, oprosti onima koji su od Askija napravili makizare, od mojih kneževa ađutante

Od mojih sluga boyse i od mojih seljaka službenike, od moga naroda narod proletera.

Jer zaista treba da oprostiš onima koji su lovili moju decu kao divlje slonove.

I učili su ih redu bičujući ih šikotom, i pravili su od njih crne ruke onih čije ruke behu bele.

Jer zaista treba da zaboraviš one koji su izvezli deset miliona mojih sinova u leproznicama svojih brodova

Koji su pobili njih dvesta miliona.

I učinili da mi starost bude samotnička između šume mojih noći i savane mojih dana.

Gospode ogledalo mojih očiju se zamagljuje

I evo gde zmija mržnje diže glavu u mom srcu, ta zmija za koju sam verovao da je mrtva…

III

Ubij je Gospode, jer valja mi nastaviti put, i hoću da se molim naročito za Francusku.

Gospode, među belim nacijama, postavi Francusku sa Očeve desne strane.

Oh, dobro znam da je ona takođe Evropa, da mi je otimala moju decu kao razbojnik sa severa goveda, da bi đubrila svoja polja šećerne trske i pamuka, jer crnački znoj je gnojivo.

Da je ona takođe donosila smrt i top u moja plava sela, da je huškala moje jedne na druge kao pse što se otimaju o kosku

Da je one što su se opirali kažnjavala kao lupeže, i da je pljuvala na glave-širokih-nauma.

Da Gospode, oprosti Francuskoj koja jasno kaže pravi put a vrluda krivim stazama

Koja me poziva za svoju trpezu i kaže mi da donesem svoj hleb, koja mi daje desnom rukom a levom rukom oduzme polovinu.

Da Gospode, oprosti Francuskoj koja mrzi okupatore a tako mi teško nameće okupaciju

Koja otvara puteve slave junacima a svoje Senegalce nipodaštava kao plaćenike, praveći od njih crne doge Carstva

Koja je Republika a izručuje zemlje Velikim Koncesionarima.

A od moje Mesopotamije, od moga Konga, načinili su veliko groblje pod belim suncem.


IV

Ah, Gospode, odagnaj iz mog pamćenja Francusku koja nije Francuska, tu masku niskosti i mržnje na licu Francuske

Tu masku niskosti i mržnje spram koje osećam samo mržnju – ali zaista mogu mrzeti Zlo

Jer gajim veliku slabost prema Francuskoj.

Blagoslovi taj rastrzani narod koji je dva puta umeo osloboditi svoje ruke i usudio se proglasiti uzdizanje siromašnih u kraljevstvu

Koji je preko noći načinio od robova slobodne ravnopravne bratske ljude

Blagoslovi taj narod koji mi je doneo Tvoju Dobru Vest, Gospode, i otvorio moje teške očne kapke svetlosti vere.

Otvorio je moje srce znanju sveta, pokazujući mi dúgu na novim licima moje braće.

Pozdravljam vas braćo moja: tebe Muhamede Ben Abdalah, tebe Razafimahatratra, a zatim tebe tamo Pam-Man-Tuong, vas sa tihih mora i vas iz začaranih šuma

Pozdravljam vas sve jednim katoličkim srcem.

Ah, dobro znam da su mnogi Tvoji glasnici progonili moje sveštenike kao divljač i napravili veliki pokolj pobožnih slika.

Pa ipak mogli smo se nagoditi, jer one behu, te slike, od zemlje do Tvog neba Jakovljeve lestvice

Svetiljka od belog maslaca koja omogućuje da čekamo zoru, zvezde koje nagoveštavaju sunce.

Znam da su brojni Tvoji misionari blagoslovili oružje nasilja i sklapali pogodbe sa zlatom bankarâ

Ali treba da ima i izdajnika i budala.

V

O blagoslovi taj narod, Gospode, koji traži svoje sopstveno lice pod maskom i muči se da ga prepozna

Koji Te traži u hladnoći i u gladi što mu izgrizaju kosti i utrobu

A zaručnica oplakuje svoje udovištvo, a mladić gleda svoju opustošenu mladost

A žena jadikuje oh, zbog odsutnog oka svog muža, a majka traži san svog deteta u ruševinama.

O blagoslovi taj narod koji kida svoje veze, blagoslovi taj narod na smrtnim mukama koji pruža otpor bulimičnoj hajci moćnika i mučitelja.

I sa njim sve narode Evrope, sve narode Azije sve narode Afrike i sve narode Amerike

Koji se znoje krvlju i patnjama. A usred tih miliona talasa, pogledaj uzburkane glave mog naroda.

I daj njihovim toplim rukama da obujme zemlju jednim pojasom od bratskih ruku

ISPOD DUGE TVOGA MIRA.

Pariz, januar 1945.

* Deo molitve Pater noster, Oče naš: ... i oprosti nam dugove naše "kao što i mi opraštamo dužnicima svojim" (onima koji su nas povredili). Matej 6:7–14, Luka 11:2–4. Prev.

** Tridesetih godina prošlog veka domoroci iz kolonija bili su "izloženi" u Botaničkoj bašti u Parizu. Prev.



1941. Jedan austrijski čuvar u logoru, naklonjen crnom intelektualcu koji čita grčke klasike u originalu, dostavlja Žoržu Pompiduu rukopis Crne hostije.
1942. Nakon dve godine zarobljeništva u više frontstalaga, gde se družio sa "senegalskim strelcima", Leopold je oslobođen, aprila meseca, navodno zbog lošeg zdravlja. Ponovo predaje u Sen Moru. Viđa senegalskog intelektualca Aliuna Diopa i mnoge umetnike: Žaka Rabemanađaru, Gija Tirolijena, Tristana Caru, Pikasa... Razmišlja o budućnosti čovečanstva i o "civilizaciji Univerzalnog".
1944. U časopisu "Student prekomorske Francuske" objavljena je "Crna žena" i još neke pesme koje će ući u zbirku Pesme senke. Nacionalna škola prekomorske Francuske poverava Sengoru katedru za afričke jezike i civilizaciju, koju je nekada vodio Moris Delafos, čuveni afrikanista. Više pesama iz tog vremena svedoči o Sengorovom negodovanju zbog kolonijalizma.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 9:02

Ti govoriš o tvojim godinama, o tvojoj kosi od
bijele svile.
Pogledaj svoje ruke latice oleandra, lûk tvoga
vrata je sama ljupkost.
Volim pepeo na tvojim trepavicama, i tvoje oči od
zagasita zlata i tvoje oči
Sunce na rosi od zelena zlata na jutarnjoj travi
Tvoje oči u novembru kao more svitanja oko tvrđave u Goreji.
Koliko snage u njihovim dubinama,koliko blaga sa
karavelâ bačena bogu od ebana.

Volim tvoje mladenačke bore, te sjene koji boji
bojama
pozne ruže tvoj septembarski osmijeh, to
Cvijeće u uglovima tvojih očiju tvojih usana.
Tvoje oči i osmijeh, miomirisni balzam tvojih ruku i
baršun krzna tvog tijela
Neka me očaravaju dugo u Edenskome vrtu
Ženo s dva lica, jednim od same žestine, drugim od
same nježnosti.
Ali usred studenog doba
Kada se crte tvog lica ukažu jasnije tvoji obrazi
uleknutiji tvoj pogled veoma dalek, moja Gospo
Kada se brazdama izbrazda, kao polja u zimu,
tvoja koža
tvoj vrat tvoje tijelo pod teretom umora
Tvoje tanane prozirne ruke, dosegnuću blago moga
dugotrajnog traganja i sunce iza duge noći
tjeskobe
Slap i isti taj napjev, žubor izvorâ tvoje duse.

Dođi, noć klizi nečujno preko bijelih terasa, i ti
ćes doći.
Mjesec miluje more prozirnim pepelom svjetlosti.
Daleko, počivaju zvijezde nad ponorima noći
Otok se proteze nalik na Mliječni put.
Ali osluhni, čujes li? Kako se od Kap Manuela na
mahove uzdižu talasi laveža
I kakva nečuvena glazba dopire od restorana luke i
zatona, opojna kao san
Draga!...
Leopold Sedar Senghor








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 9:03

1981. - 2001. FRANCUSKI AKADEMIK


1981. 7. juna, u saobraćajnoj nesreći je poginuo Sengorov najmlađi sin
Filip Magilen, iz braka sa Kolet Iber. Taj lepi i šarmantni mladić,
omiljen među Senegalcima svih slojeva, bio je za svog oca "dete
budućnosti", simbol mešanja rasa i civilizacija. Otac mu piše "Elegiju
za Filipa Sengora". U oktobru, Sengor je primljen u Prekomorsku
akademiju nauka (Académie des sciences d' outre-mer).

1983. U Parizu je objavljena Sloboda 4, koja obuhvata političke tekstove
grupisane pod naslovom Socijalizam i planifikacija. Sengor je izabran
među 40 "besmrtnika" Francuske akademije.

1984. 29. marta, Francuska akademija i zvanično prima Sengora, prvog
crnca koji je stupio pod njenu kupolu. Pozdravni govor mu drži Edgar
For, u čijoj je vladi radio 30 godina ranije. Nesrećnim slučajem je
poginuo Gi, Sengorov drugi sin iz braka sa Žinet Ebue.

1988. U Parizu objavljen esej "Ono u šta verujem", sinteza pesnikovih uverenja.

1990. 12. maja u Aleksandriji (Egipat) otvoren Međunarodni frankofoni
univerzitet "Leopold Sedar Sengor" (Université internationale de langue
française Léopold Sédar Senghor), koji će postati jedan od operatera
Frankofonije.

1992. Objavljena 5. sveska Sloboda, s podnaslovom Dijalog kultura.
Sengorova poezija uvrštena u francuski program za polaganje profesorskog
ispita iz književnosti.

1995. 18. marta u Versonu, u prisustvu mnogih značajnih ličnosti
inaugurisan je kulturni prostor koji nosi ime Leopold Sedar Sengor.

1996. Unesko odaje počast Sengoru povodom njegovog 90. rođendana. U Senegalu je otvoren muzej u Sengorovoj rodnoj kući.

1998. Zbirka Etiopike uvrštena je u program lektire za francuske maturante.

2001. 20. decembra Sengor je preminuo u Versonu. Sahranjen je 29.
decembra na groblju Bel-Air u Dakaru, pored svog sina Filipa Magilena.


2006. Širom sveta se obeležava stogodišnjica Sengorovog rođenja, čemu se pridružuje i Muzej afričke umetnosti u Beogradu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 9:04

ČITAM "OGLEDALA"

Čitam Ogledala, je li roman pesama, drama, ne znam
Ogledala kao nekada Izvor, koliko li je prošlo godina?...
"Ali, šta će ona misliti? Koga će prepoznati? Hoće li se ona
prepoznati?..."
Slična, pošto su sve stvari jednake i nisu jednake.

Pamtim te po mirisu, kao slugi, pustinjska antilopa
Njušeći tvoje divlje mirise, tvoj hrapavi glas i onaj grleni
smeh
Koji me grli, i ritam postaje brži zadihaniji
I pesma pršti iz grlâ iz moga grla

U halaliju tvoje lepote. Ah, ne tvoje lepote
Kažem tačno te podeljene zemlje koja me razdire, i toga
grada
Poput prefinjenog mirisa: sve mešavine tvoje krvi
Sve četvrti grada, koji pevaju višeglasom.
Taj roman koji je pesma, ta pesma koja je drama: tvoja me
lepota
Zgromi kad te potražim, preko tvog skladnog tela
U razdiranju koje će mi otvoriti aorte
Iskonski identitet iste smrti ponovnog rođenja.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 9:10

Njujorku

Njujorče! Najpre me zapanjila tvoja lepota, one visoke
zlatne devojke dugih nogu.
Tako bojažljiv najpre pred tvojim metalnoplavim očima,
tvojim osmehom od inja
Tako bojažljiv. I teskoba u dnu ulica sa soliterima
Što bulji očima sovuljage sred pomračenja sunca.
Sumporna tvoja svetlost i olovnosivi stubovi, čije glave
gromom gruvaju nebo
Soliteri što prkose ciklonima na svojim čeličnim mišićima
i na koži kamene patine.
Ali petnaest dana na ćelavim pločnicima Menhetna
- Tek potkraj treće sedmice ščepa vas groznica jaguarskim
skokom
Petnaest dana bez ijednog bunara i pašnjaka, a sve ptice iz
vazduha
Na prečac padaju i umiru pod visokim pepelom na
terasama.
Nijednog smeha devojčice u cvatu, ni njene ruke u mojoj
svežoj ruci,
Nijedne materinske dojke, samo najlonske noge. Noge i
dojke bez mirisa i znoja.
Nijedne nežne reči jer nema usana, samo veštačka srca
plaćena debelim novcem
I nijedne knjige iz koje bih pročitao mudrost. Slikareva
paleta cveta koralnim kristalima.
Besane noći, o noći Menhetna! Tako uzburkane bludećim
blescima, dok automobilske sirene urlaju praznim
satima
I dok mračne vode nose higijenske ljubavi, kao nabujale
reke dečije leševe.

II

Došlo je vreme znakova i svođenja računa
Njujorče! Vreme je dakle nebeske mane i isopa.
Valja samo slušati Božje trombone, tvoje srce što bije u
ritmu krvi, tvoje krvi.
Video sam u harlemu koji bruji od zvukova od svečanih
boja i vatrenih mirisa
- Čas je za čaj kod raznosača-farmaceutskih-proizvoda
Video sam kako se sprema svetkovina Noći na izmaku
dana. Proglašavam noć istinitijom od dana.
Čisti je čas kada na ulicama Božjom voljom klija život od
pre pamtiveka
Svi vodozemni elementi sijaju kao sunca.
Harleme Harleme, evo šta sam video Harleme Harleme!
Zeleni lahor žita što izbija iz pločnika obrađenih golim
nogama plesača naroda Dan
Bujne stražnjice svilene valove i grudi šiljke na koplju,
balete lokvanja i starodrevnih maski
Pod kopitima policijskih konja, manga ljubavi otkotrljana
iz niskih kućica.
I video sam duž trotoara, potoke belog ruma potoke crnog
mleka u modroj magli cigara.
Video sam nebo što uveče sneži cvetovima pamuka i
krilima serafima i čelenkama čarobnjaka.
Čuj Njujorče! O čuj svoj muški glas trube, svoj treperavi
glas oboe, prigušenu teskobu svojih suza što padaju u
krupnim krvavim ugrušcima
Čuj kako u daljini bije tvoje noćno srce, ritam i krv tam -
tama, tam - tam krv i tam - tam.

III

Njujorče! Kažem Njujorče, pusti da se uliva crna krv u
tvoju krv
Neka skine rđu s tvojih čeličnih članaka, kao neko ulje
života
Neka da tvojim mostovima obline bujnih stražnjica i
gipkost lijana.
Evo vraćaju se prastara vremena, ponovo stečeno
jedinstvo pomirenja Lava Bika i Drveta
Misao spojena s činom uho sa srcem znak sa smislom.
Evo tvojih reka bučnih od kajmana mošusnog mirisa i
lamantina opsenarskih očiju. I nikakve potrebe za
izmišljanjem Sirena.
Dovoljno je samo otvoriti oči ka dugi Aprila
I uši, pre svega uši ka Bogu koji od jednog smeha
saksofona beše stvorio nebo i zemlju za šest dana.
A sedmog dana, usnio velikim crnačkim snom.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 9:11

DRUŽE

Druže,
Hoću da zderem svoju crnu kožu,
Pa neka me ona prati,
Hoću da premostim tvoj doček
Jogunasti, tvoje strele podrugljive.

Druže,
Hoću, s one strane tvoje preplanule, izgrebane kože
I tvojih ruku,
Da zaronim do tvog toplog srca, do tvoje nutrine
Osetljive.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 9:11

NDESE ILI "BLUZ"

Proleće je nosilo sante na svim mojim raštrkanim
bujicama
Moji mladi sokovi su šikljali od prvih milovanja po nežnoj
kori.
A ipak sam usred jula sleplji od zime na polu.
Moja krila lepeću i ranjavaju se o rešetke niskog neba
Nijedan zrak ne prodire kroz taj gluvi svod moje čame.
Kakav znak da pronađem? Kakvu ključnu odluku da
donesem?
I kako da dosegnem boga sa dalegim sulicama?
Kraljevsko leto tamnošnjeg juga, stići ćeš, o da, prekasno, u
jedan samrtnički septembar!
U kojoj knjizi da nađem žar tvoga odseva?
I na stranicama koje knjige, kojih nemogućih usana tvoju
pomamnu ljubav?
Zamara me nestrpljivo čekanje. Oh, šuštanje kiše na
monotonom lišću!
Sviraj mi samo "Samoću", Djuče, da plačem sve do sna.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 9:12

ELEGIJA ZA ŽORŽA POMPIDUA

(za simfonijski orkestar u kojem su orgulje i negroafrički, indijski i kineski instrumenti)

Gospođi Klod Pompidu


I rekoh ne! Neću pevati o Cezaru

Neću pevati o jetri Arverna, ni o tečnom repu njegovog riđana

Kad opêvam šume Gvineje Bisao

Pevam o Amilkaru Kabralu: njegovo ime je sunce na crnim borcima.

Ali evo, tvoj pogled me noću izjeda, kao crvice drvo

Budim se u kovitlacima znoja, i valja mi se zabarikadirati u moje sinesalumstvo

Da ne bih ćurlikao urlikao u panično nebo, bez neba bez meseca.

Tvoj pogled me progoni, nem, čak i u vetru prolećnom

Progonio me, dok sam se penjao duž Velikog Zida

Posmatrao veličanstvenost Mingâ, tako plavu tako belu i od zlata i dragog kamenja

Dok sam ćaskao sa drugom Čen Jong Kuejem, čistota mu dobro svezana na glavi

Stojeći na bregovima brigade Tačaja.

Elem duvao je vetar prolećni, rđav, i lepetale su sve crvene zastave.

II

Prijatelju, ako te opevam s one strane rasne mržnje, s one strane ideoloških zidova

Činim to da bih zibao tako belo dete.

Našli su ga povijeno u patnje, kako se koprca

Nemo. Neobično dete, mladić i čovek još neobičniji

Crne kose na bledoj koži, sa tvojim svetlim očima pod dugim obrvama spržene savane.

Ako te opevam prijatelju, činim to da bih zibao svoje belo dete u njegovom znanju i moći

Njegovoj jelisejskoj samoći. Potreban mu je drug, da mu pravi društvo

Tek toliko da oseti njegovo rame u rovu, ritmičnu toplotu njegovog daha.

Bez čega je svaka reč isprazna.

Sećaš li se kaži, ja se sećam, našeg poslednjeg susreta

Pod mlečnom padinom dana, kakva je tako često zima u Parizu.

Trebao sam te, da te vidim: zov jednog sna.

Ti beše pao iz postelje i, veoma beo, tiho si roptao

Nem. Uzalud si tražio oči plavog neba, svoju sreću, koje si bio prekrio tako nežnim velom.

Osećao sam te tada u daljini onostranog

Video sam te na drugoj obali, a u nekim trenucima, visokog tako visokog u eteru

Da sam imao mnogo muke da te sledim.

Najednom, vraćao si se da se našališ na račun svoje „bolesti“, kažu.

Igrao sam se kao da ne znam, igrali smo se tako da onaj koji gubi dobija prijateljstvo.

III

Prijatelju Žorže, ti koji si već imao belu masku na licu

– Takve izrađuju vaši vidovnjaci da bi predstavili goste iz Podnevnih polja

Jesi li video reci mi njeno lice? Je li ona, Smrt, uistinu bez lica

Kao razjapljen bezdan? Ili ti se pak nasmešila svojim smradnim kezom

Sa retkim zubima a koji bazde na žuti sumpor? Ti prijatelju svog velikog prijatelja

Govori, ima li ona glavu aždaje? A, ne, aždaje patnje dobro si upoznao.

Behu tamo sa svojih devet glava, i svojom krljušti od svirepog čelika

Jezicima od napalma van kužnih jazbina. Njihove su kandže

Munje, a njihova larma grmljavina u tornadu.

Od ljudske koštane srži one prave svoje poslastice.

Ti nisi pobegao, ne pod vatrenim oblacima kao Askija u Tondibiju

Držao si se, bistar i sjajne jetre, Kelt u svojoj keltičnosti.

Sa svojim Svetim Zaštitnikom uza se, boreći se mišićem protiv mišića čelikom protiv čelika

Duhom protiv tela, držao si se dobro osamnaest meseci. Ali ona će se osvetiti

Bednica. U trećem napadu, rovovi ispunjeni otrovnim gasom, kosti rasprsnute u minskim eksplozijama

Iznenada, srce ti je otkazalo

Ah, polako. I u jednom velikom zaokretu ka dva azurna oka

Otišao si veoma miran, ka svojoj plavoj sreći ka vratima Raja.

IV

Sada kada si otišao – bio si mi obećao, bili smo jedan drugom obećali

To je trebalo biti ko će prvi – hoćeš li mi zaista reći kako je sa one strane?

Ti koji na vratima Raja nazireš lepotu, reci mi prijatelju, je li nebo baš takvo?

Ima li potokâ nepomućenog mleka blistavog meda među kedrovima

I mlađanih očiju među mirtama, zanovetima, i metvice i lavande

Na vazda svežim, vazda svežim travnjacima?

Je li istina da je sreća u očima, i da su svi utonuli u kontemplaciju Boga jedinog?

Da je Pakao zapravo odsustvo pogleda?

Ja sam pak sanjao o jednom drugom nebu u svojoj obasjanoj mladosti.

U crkvi u Ngazobilu, pevali smo plešući sa Anđelima

U mirisu orgulja, mirte tamjana.

Sanjao sam o jednom nebu ljubavi, gde se žive dva života u jednom jedinom, večnom

Gde se živi od ljubavi za ljubav. Zar neće ići u Raj

Konačno, oni koji su se voleli kao dve žeravice, dva metala čista ali stopljena slivena?

Pričalo se, da će im biti mnogo šta oprošteno, mnogo mnogo.

V

Kao i onima koji su voleli svoju zemlju: svoj narod

I sve narode, sve zemlje na zemlji u ekumenskoj ljubavi

I koji su negovali vernost svojim prijateljima. Prijatelju, kada budeš u Raju

Sa svetim Đorđem*, molim te moli se za mene

Koji sam grešnik što sam toliko voleo: amabam amare.

Dajte mi vašu veru vaše snage, da među aždajama, nadvladam svoje strahove

U čemu počiva hrabrost

Da među pogiblima ostanem čvrst, i veran kao kora deblu.

Dakle blagoslovite moj crni narod, sve narode tamne kože žute kože

Što pate diljem sveta, sve one koje si bratski podigao, one koje si uvažio

Koji behu na kolenima, koji su predugo jeli gorak hleb, proso pirinač srama pasulj:

Crnce zasigurno Arape, Jevreje s njima, Indokineze Kineze koje imaš koje sam posetio

– Za Velike Belce takođe, kad smo već kod njih, molite, sa njihovim superbombama i njihovom prazninom, i njima je potrebna ljubav.

I vidim Indijce, koji su slika budućeg trojnog čoveka, u novoj zori iridijumskoj

Vidim Latinoamerikance, njihovu braću tvoju braću na drugoj strani sveta

Čujem pozive truba svih strepnji

Svih patnji, za koje si podario svoje patnje

Poput deteta u nevoljama, često darujem svoje tuge i svoje Mrtve

Za tvoj buntovni narod, tvoj bolni i velikodušni narod.

VI

Odabrao sam jedan dan u nedelji, poslepodne, kad je na grobljima svetlost prozirna.

Bilo je uvek dobrih ljudi u Francuskoj: Overnjani naravno i Bretonci

Korzikanci i Katalonci, Alzašani i cela periferija, i Prekomorje

Radnici seljaci sitni trgovci, i pazikuće sa svojom decom

Ni jednog jedinog buržuja, naravno.

U presvetlom proleću, pevao sam ti duge trene, kao u zemlji sererskoj.

Behu to visoke devojke od palmi, crne i plave.

Pevale su njišući se, pevale su visokim tonom narikača

A u belom proleću, senke su zujale nad zelenim i zlatnim livadama.

Trene su uvijale svoje bolne ruke, behu tužne ndeisan! Do suza

Dok se u damarima deblima, nogama ždrebaca jabuka petlova pečuraka

Divljih trava, penjao mirisni sok pevajući

Da je najednom zasjao život, prskajući iz nežne napetosti pupoljaka.

Jer tako je tužno umreti

Nekog prolećnog dana, kada je svetlost od belog zlata

I kada ti noge bride od plesa od pesama.

VII

U tamilskoj noći, mislim na tebe moj više-no-brate.

U nebeskoj dubini, zvezde se prevrću pod razvezanim madrasima.

Kako da spavam u toj vlažnoj noći, s mirisom zemlje i jasmina? Mislim na tebe.

Za tebe, imam samo ovu pesmu protiv smrti.

Posmatrao sam Tadž Mahal, zaključio sam da je prekrasan

I prezreo sam ga, tako je hladan za jednu tako veliku ljubav.

Na oltaru razmenjenih reči, prinosim ti ovu pesmu, kao žrtvu levanicu

To nije pivo što se peni i pecka, i zaista kažem mleko od prosa

Sok tabale, uz koji pleše viti Gospodar Šiva.

Slušaj crnu plavu melopeju, što se vinu u dravidskoj noći.

Peking – Madras, 1974.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 9:13

ER UMORAN SAM

Jer umoran sam. Sirena putničkog broda iza Goreje trubi
lovački halalí
Uveče, svetlost treperi na ružičastim zidovima, na moru na
nebu
Jedna bela lađa odlazi tamo ka plavom i sivom jugu
A ja sam tužan, ka Nagasakiju tužnom ka Valparaizu
lepom
Ka Rio de Žaneiru, da, gde su mulatkinje opojne orhideje.


Elem umoran sam i kad je vreme čaja, a vrt svetao
Oko fontane, pod statuetom Afrike.
Srce mi boje divlje loze kada u sećanju gledam tvoje oči
I umoran sam, ne premoren avaj, nego umoran
Što nikuda ne odlazim kada me razdire želja da odem.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 9:13

CRNAČKA MASKA

PABLU PIKASU


Ona spava i počiva na čistoti peska.
Kumba Tam spava. Jedna zelena palma senči joj groznicu
kose, bakarno boji zaobljeno čelo
Sklopljeni očni kapci, dvojni pehar i zapečaćena vrela.
Taj fini polumesec, ta usna malo crnja i zeru teža - je li sa
osmehom žene u dosluhu?
Plitice obrazâ i linija brade pevaju nemi sklad.
Lice maske zatvoreno za prolaznost, bez očiju bez tvari
Savršena bronzana glava i njena patina vremena
Koju ne kaljaju ni boje ni crvenilo ni bore, ni tragovi suza
i celova
Ô lice kakvim te je Bog stvorio pre samog pamtiveka
Lice zore sveta, ne otvaraj se kao nežni okovratnik da
uzbudiš moju put.
Obožavam te, ô Lepoto, svojim okom jednostrunim!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 9:14

PRINCEZINA SMRT

(za jedan pogrebni tam - tam)


Glas tam - tama! Tam - tam iz Ganduna tam - tam iz Gambije,
i tam - tam sa suprotne obale.
On kaže: Mir! I uzvikuje tvoje ime. Evo, verno, poruke:

- Moja sestra Princeza od Belborga je otišla.
Ali prenosimo njen odgovor zapečaćen njenim čistim
pečatom
Jedna crvena zvezda ispod zlatnog polumeseca.
"Pozdravi od Princeze! Razumela sam tvoju poruku.
"Tako mi je osvežila dušu! Divan napitak omiljena
đakonija.
"Dužnosti su me zadržale na mojoj zemlji. Svađe klanova
nagrizale su tlo
"Provalile su strasti, koje su pokopavale kuće u
temeljima.
"Kako da cvetam u dokolici kada mi valja opravljati i
ponovo graditi?
"Zadatak je nadilazio moje snage, a tvoja reč beše otrov
po buđenju iz pijanstva.
"Ah, te kratke ali prekratke noći, koje sam probdela
iščitavajući tvoje poslanice pod svetiljkom.
"Napolju je vetar drhtao u brezama, a sove su hukale
bez prestanka.
"Neću dočekati proleće, a i da ga dočekam,
"Nebeski oganj nebeski oganj će istog časa uništiti spomenike Belaca.
"Moj Crni Prinče, dobro zapamti ovu poruku kao što sam
ja tvoju.
"Neka ti ona bude jednostavna hrana, hleb so i nebo.
"Čuvaj sliku princeze od Belborga, kao zima zrno u smrti
zemlje."

Govorila je zaćutala je više je nema.
Sada počiva, velika i veoma prava
I lepa, zrela slonovača u svojoj snežnoj haljini s mirisom
narandžinog drveta.
Počiva pod plavom jelom, kose uredno začešljane poput
snoplja žita slezove boje.

- Princezo moja Princezo, čemu mi bez tebe moje
sirotanske zemlje
Moje zemlje bez semena moja stada bez štala moji
voćnjaci bez vrelâ?
Čemu moja divljina i moje blato, moje crnaštvo moja noć
bez sunca?
Kad bi samo nauka mandenškog seljaka...
Sve je izgubljeno, čak i osmeh sanjarâ!
Hoću li pout svoga oca stariti u samoći suzâ
Dok u ženskim odajama čavrljaju travuljine i zmije?
Ne ne! Počivaj moja Belborg u svojoj mirnoj haljini, u
plavom selu svojih mrtvih mojih mrtvih.
Cvetaćeš u vrtu moga srca.
Magle još lenstvuju na svim mojim rekama
Ali svetlost se polako širi na mojim noćnim očima.
Počivaj Belborgova, ô počivaj u svojoj prekrasnoj haljini.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 9:14

ŠTA RADIŠ


"Šta radiš? Na šta misliš? Na koga?"
To ti vazda pitaš i pitaš.

Ništa nije milozvučnije od trkača na sto metara
Od dugih ruku i nogu, poput klipova od uglačane masline.

Ništa nije stamenije od golog poprsja, trouglastog sklada
Kaja Magana
Koji odapinje čar svoje munje.

Kad plivam kao delfin, uspravan Vetar Juga
To za tebe činim kad hodam po pesku, kao kamila.

Nisam kralj Gane, ni trkač na sto metara.
Stoga mi više nećeš pisati "Šta radiš?"...

Jer mislim samo na te, oči mi piju plavet, ritmične,
Kao crna divlja patka belog trbuha.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 9:14

PET JE SATI


Pet je sati, ti bi rekla, čaj. Sedamnaest sati.
Tvoje pismo od mekog hleba, slatko kao maslac, mudro
kao so.
A svetlost na moru suviše zelena i plava
A svetlost na Goreji, na beloj crnoj ali crvenoj Africi.
Tamo je - zašto nedeljom? - girlanda belih brodova
ka rekama Juga, ka fjordovima velikog Severa.
Tvoje pismo kao krilo, svetli se među galebovima
jedrenjacima.

Lepo je vreme, tužno je vreme.
Tamo je Goreja, gde krvari moje srce moja srca.
Crvena kuća desno, cigla na bazaltu.
Crvena kuća u sredini, mala, između dve provalije od
svetlosti i senke
Tamo je ah, gorda crvena kuća, gde tako sveže krvari moja
ljubav, kao provalija
Bez dna. A levo na severu, Estrejova tvrđava
Boje krvi zgrušane od straha.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 9:15

PESME ZA SINJARU


(za svirale)

Jedna je ruka svetlosna pomilovala moje snene noćne
kapke
I tvoj se osmeh vinuo nad magle što su plutale jednolike
na mom Kongu.
Srce mi je odjeknulo devičanskim pesmama jutarnjih ptica
Kao moja krv što je nekad ritmovala belu pesmu soka u
granju mojih ruku.
Evo cveta iz divljine i zvezdê u mojoj kosi i trake oko čela
pastira atlete.
Uzajmiću sviralu koja daje ritam spokoju stadâ
I celog dana sedeći u senci tvojih trepavica, pored Vrela
Fimle
Veran, napasaću zlatnokoso mukanje tvojih stada.
Jer jedna je ruka svetlosna jutros pomilovala moje snene
noćne kapke
I celog dana srce mi je odjekivalo devičanskom
pesmom ptica.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 9:15

(za halam)



Ispratih te do seoskih ambara, do kapija Noći

I ostadoh bez reči, pred zlatnom zagonetkom tvog osmeha.

Kratak suton pade ti na lice, neka božanska ćud.

Sa vrha brega utočišta svetlosti, videh kako zgasnu sjaj tvoje panje

A tvoja raskošna maramica u kosi uranja poput sunca u tamu pirinčanih polja

Kad me spopadoše neke strepnje, predački strahovi podmukliji od panterâ

– Duh ih ne može odagnati s onu stranu danjih obzorja.

Zar je to noć zauvek, oh, odlazak bez nade u ponovno viđenje?

Plakaću u tmini, u materinskom krilu Zemlje

Spavaću u tišini svojih suza

Dok mi čelo ne dotakne mlečna zora tvojih usana.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 9:15

(za svirale i balafong)



Ali ti putevi nesanice, ti podnevni putevi i ti dugi noćni putevi!

Već odavno civilizovan, još nisam umilostivio belog Boga Sna.

Dobro govorim njegov jezik, no naglasak mi je tako varvarski!

Tmine su crne, škorpije na stazi su boje noćnog peska

A oblaci obamrlosti tište mi grudi, u kojima raste trnje i hropci.


A danas mi evo dođe u Žoal moj bratac Povetarac

U času kad su neobične ptice, stari vesnici predaka, nežno opévale večernju rosu.

Sećanje na tvoje lice razapeto mi je na grlu, vatreni čador iz Taganta

Svod koji je okružen plavom šumom tvoje kose.

Tvoj osmeh preseca ovo nebo moje s kraja na kraj, kao neki mlečni put.

A zlatne pčele na tvojim zasenjenim obrazima zuje kao zvezde

A Južni Krst svetluca na vrhu tvoje brade

A Kola plamte u gornjem desnom uglu tvoga čela

Uzvikujem mirnu radost koja mi plavi srce više no Niger u doba kiša

Uzvikivaću je zverinju korenjakâ – Nânio!

Uzvikivaću je zaručnicima što ćaskaju na asuri žalâ – Nânio!


I dugo ću počivati pod crnoplavim mirom

Dugo ću spavati u miru žoalskom

Dok me Anđeo Zore ne preda tvojoj svetlosti

Tvojoj gruboj i tako surovoj stvarnosti, ô Civilizacijo!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 9:16

(za halam)



Ne čudi se, prijateljice, što se moja melodija mrači

Što zapostavljam umilnu trsku radi halama i tame

I zeleni miris pirinčanih polja radi gromkog galopa tabalâ.



Počuj pretnju staraca-vračeva, kanonadu Božjega gneva.

Ah, možda će sutra zanavek zamreti purpurni glas djalija.

Zato je moj ritam tako žuran, da mi prsti krvare po strunama halama.



Možda ću sutra, draga, pasti na nekom nesmirenom tlu

Žaleći za tvojim očima sunčevog smiraja i za tmurnim tam-tamom tučkova vrednih crnkinja tamo daleko.

A ti ćeš žaliti u polutami za gorućim glasom što je opévao tvoju crnu lepotu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 9:16

(za dve svirale)


Satkao sam ti pesmu umilnu kao podnevni gugut golubice

U pratnji svog tananog četvorostrunog halama.

Ispreo sam ti pesmu, a ti me nisi čula.

Poklonio sam ti divlje cveće, čiji je miris tajnovit poput očiju vrača

A sjaj mu krasi raskoš sumraka nad Sangomarom.

Poklonio sam ti svoje divlje cveće. Zar ćeš pustiti da svene,

Ô ti koja se zabavljaš igrom magnovenjâ?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 9:17

(za svirale i balafong)



Ali zaboraviti sve te laži, kao rane na ledinama predgrađa

Sve te izdaje, sve te eksplozije i svu tu smrt u duši

– To je muk razorenih gradova, tamo daleko u beloj Rusiji

Sve te nade posečene u korenu – samo ne jednu devojku ludokosu, predodređenu za silovanje.


U nežnoj blagosti ovog proleća, u tako plavoj blagosti ovog proleća

Ah, želim sanjati o tamošnjim devojkama, kao što se sanja o čistim cvetovima

U strašnom zelenilu šume. U tmini džungle

Verovati da ima prolećnih očiju, svetlosnih i začuđenih očiju

Nalik jutarnjem proplanku, pred svojim Šampionom Suncem.

Verovati da ima ruku mirnijih od palmi, nežnijih od Njominkine uspavanke

Nežnih ruku da mi zibaju srce, ô palme na mome jadu i mome snu!


Pozdravljam te glatko vito stablo, gordo čelo nad šikarom

Ô crne usne samo za Pasate, s kojima se bratimite u večeri vazdušnih horova.

Da mi je čuti njen glas usporen i dubok, bruj bronze i tako dalek!

A srce joj bije u skladu s mojim u ritmu ratnih tabalâ.

Želim verovati da postoji Devojka koja me čeka u luci vrebajući sve brodove

I nada se mome licu u procvatu maramica!

U svetloj blagosti ovog proleća, verovati da me ona čeka, Gospa od crne svile








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 9:18

KONGO


(gim za tri kore i jedan balafong)



Ohô! Kongo! Da bih veliko ime tvoje u ritmu uzneo nad vode nad reke nad vascelo pamćenje

Ima da probudim glas korâ Kujateja! Mastilo pisara nema pamćenja.



Ohô! Kongo što ležiš u svojoj šumskoj postelji, kraljice nad ukroćenom Afrikom

Neka falusi bregova visoko uzdignu tvoj baldahin

Jer ti si žena tako mi glave jezika mi, jer ti si žena trbuha mi moga

Majka svega što ima nozdrve, krokodila nilskih konja

Lamantina iguana riba ptica, majka visokih vodostaja dojilja žetava.

Velika ženo! Vodo širom otvorena veslu i oštrom pramcu piroga

Moja Saô ljubavnice moja pomamnih bedara, dugih ruku od mirnih lotosa

Dragocena ženo od uzugua, nauljenog neistruljivog tela sa kožom dijamantske noći.

Ti mirna Boginjo osmeha razlivenog po vrtoglavom poletu svoje krvi

Ô ti Malaričnice svoga roda, izbavi me od bune moje krvi.

Tam-tame ti tam-tame skokova pantera, strategije mrava

Ljigavih mržnji trećega dana izronulih iz poto-potoa močvara

Hâ! cede se po svakoj stvari, iz sunđerastog tla i sapunastih pesama Belog-čoveka

No izbavi me od noći bez radosti, i vrebaj tišinu šuma.

Neka budem dakle blistavo deblo i skok od dvadeset šest lakata

U pasatnom vetru, ili beg piroge na glatkom poletu tvoga trbuha.

Proplanci tvojih nedara otočje ljubavi, bregovi od ambre i gongoa

Tanovi iz detinjstva tanovi iz Žoala, i oni iz Đilora u septembru

Noći u Ermenonvilu na jesen – beše prelepo preblago vreme.

Vedri cvetovi tvoje kose, tako bele latice tvojih usta

I nadasve blage reči svetkovinâ u noćima mladine, sve do po-noći krvi.

Izbavi me od noći moje krvi, jer vreba tišina šuma.



Ljubavnice na mome bedru, čije mi ulje čini podatnim i ruke i dušu

Moja snaga se uzdiže u prepuštanju, moja čast u potčinjavanju

A moj nauk u nagonu tvoga ritma. Veži svoj polet korifeju

Za pramac svoga uda, kao ponosni lovac na lamantine.

Ritmujte zvonca ritmujte jezici ritmujte vesla ples Gospodara vesala.

Ah, dostojna je, njegova piroga, pobedonosnih horova iz Fadjuta

I pozivam dvaput dve ruke tam-tamova, četrdeset devica da opevaju njene kretnje.

Ritmujte blistavocrvenu strelu, podnevnu kandžu Sunca

Ritmujte, čegrtaljke od kauri školjkica, žubor Velikih Voda

I smrt na vrhuncu kliktave sreće, na neumoljivi zov bezdana.



Ali piroga će se iznova roditi u lotosima pene

Preploviće blagost bambusâ u prozirno jutro sveta.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 9:19

BISERI

Beli biseri,
Lagane kapljice,
Kapljice svežeg mleka,
Svetlosti nestalne duž telegrafskih žica,
Duž dugih, jednoličnih i sivih dana!
Kad odlazite?

U koji raj? U koji raj?
Prve svetlosti detinjstva moga,
Nikada više nađene ...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   Sre 27 Maj - 9:19

SAM SAM

Sam sam u ravnici
I u noći
Sa stablima zgrčenim od studi
Što se, stisnutih lakata, pripijaju jedno uz drugo.

Sam sam u ravnici
I u noći
Sa dirljivim očajničkim kretnjama stabala
Koje je njihovo lišće napustilo za ostrva svojih snova.

Sam sam u ravnici
I u noći,
Samoća sam telegrafskih stubova
Duž puteva
Opustelih.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Leopold Sedar Senghor   

Nazad na vrh Ići dole
 
Leopold Sedar Senghor
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Leopold Sedar Senghor
» Muzej islamske umetnosti (Doha, Katar)
» Leopold Staf
» Istorija Novog Sada
» Slikari i modeli
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-