Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Slobodan Selenić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 12:58

Slobodan Selenić je rođen 1933. godine u Pakracu. Pisao je pozorišnu kritiku i bio redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Napisao je sledeće romane:Memoari Pere Bogalja (1968, Oktobarska nagrada grada Beograda za književnost), Prijatelji (1980, NIN-ova nagrada, Nagrada Biblioteke SR Srbijeza najčitaniju knjigu 1981), Pismo/glava (1982), Očevi i oci (1985), Timor mortis (1989, nagradajugoslovenske kritike „Meša Selimović“), Ubistvo s predumišljajem (1993, Nagrada Biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu 1994. i 1995). Posthumno su mu objavljeni roman Malajsko ludilo (2003) i pozorišne kritike Dramsko doba (2005, priredioFeliks Pašić), objavljivane od 1956. do 1978. godine. Napisaoje tri drame: Kosančićev venac 7 (prvoizvođenjemarta1982.u Ateljeu212), Ruženje naroda u dva dela (prvo izvođenje decembra1987. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Sterijina nagrada za najbolji tekst 1988), Knez Pavle (prvo izvođenje maja 1991. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu). Iz oblasti dramske teorije i kritike objavio je sledeće knjige: Angažmanu dramskoj formi (1965. i 2003), Dramski pravci XX veka (1971. i 2002), i antologije Avangardna drama (1964), Antologija savremene srpske drame (1977). Knjiga razgovora i političkih eseja Iskorak u stvarnost objavljena je1995. i 2003. godine.

Umro je 1995. godine u Beogradu.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 13:04

“Odjednom me nije nimalo sramota što mi je zemlja neuka i zabita, orijentalna, odjednom vidim u ozbiljnosti sa kojom se moj gladni narod odnosi prema životu, njegovu moralnu, ljudsku uzvišenost nad lagodnom mušičavošću ovoga što oko mene pije čaj, već stotinama godina at four o’clock, ima univerzitete već osam stoleća i kraljevsku porodicu koja je još u šesnaestom veku razrešila svoje obrenovićko-karađorđevićke međusobice.”
Slobodan Selenić, Fathers and Forefathers








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 13:06

Prijatelji

U romanu za koji je pisac 1980. godine dobio NIN-ovu nagradu, o tabuiziranom prijateljstvu jednog kosovskog Albanca, Istrefa Verija, i poslednjeg potomka stare srpske, beogradske porodice Hadžislavković, Vladana Hadžislavkovića, oksfordskog đaka, osobito dominiraju dogmatičnost i fanatizam jedne (klasne, ideološke vrste) prema isključivosti drugačije ideologije, koja počiva na otporu prema svemu što je primitivno i destruktivno po građansku kulturu.“Bojana Stojanović-Pantović

„Predočavajući čitaocima uzbudljivu sliku neizbežnih i nerešivih sukoba među ljudima različitih civilizacijskih interesa i različitih kulturnih nivoa, Selenić postojano u svojim romanima ukazuje na to da je jemstvo ljudske vitalnosti u čovekovoj sposobnosti da uoči različitost i razumeva drugog i drukčijeg, ali da procesi ovog razumevanja nose tragične nesporazume i sukobe.“Ljubiša Jeremić








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 13:07

Ubistvo s predumišljajem

Sadržaj "Ubistva s predumišljajem" saopšten je iz današnjeg vremena, a težišta fabule smeštena su u prve posleratne godine. Jedna mlada devojka, podstaknuta radoznalošću, samoironičnim nihilizmom i ubeđenjem da se literarno delo može "sklopiti" od presnog životnog materijala, postupno otkriva i precizno osvetljava zbivanja koja su dovela do nekoliko tragičnih slučajeva...

Bulika, lik iz Ubistva s predumišljajem, postavlja najbolju dijagnozu političkog nevremena, koje je Slobodan Selenić, letopisac vrednosti u nestajanju, tako ubedljivo naslikao u svom poslednjem završenom romanu.
Magdalena Petrinjska

U čitavom svom književnom opusu Selenić daje opis istorijskih događaja i iskustava zajednice koja se tiču posledica istorijskih promena u Srbiji... U poslednjem romanu, Ubistvo s predumišljajem, Selenićeva pažnja se okreće posledicama sloma Jugoslavije i ratovima devedesetih godina 20. veka.
Dejvid Noris

Setni slikar beogradske sredine, najbolji poznavalac različitih govora u njoj, majstor pripovedanja, Selenić je svojim romanima spasao i ovekovečio sve ono što je bilo najbolje u intelektualnom građanskom Beogradu, njegovu duhovnu nadmoć nad agresijom i prostaštvom, ali i njegovu biološku istrošenost, njegove bolesti i njegovu nemoć da se suprotstavi goloj sili.
Romani Slobodana Selenića – to je agonija građanskog društva koje je u sudbonosnom sudaru liberalizma i totalitarizma doživelo slom.
Pavle Zorić

Nekad ni dve ljubavne priče, kao što je slučaj u Ubistvu s predumišljajem, nisu dovoljne da bi se našao izlaz iz istorije. Zaronjeni u nju, nikada svojom voljom, Selenićevi junaci istoriju razumeju kao dosuđeni svet o kome se još samo može ispričati svoja priča.
Gojko Božović








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 13:08

Timor mortis

„Timor mortis je prvi Selenićev roman u kome sudbine, zbivanja, reči i sećanja zavise od ćudi istorije, koja je piscu dala prilike da kulturni prostor jugoslovenske zajednice XX veka sagleda kao studiju srpskog mentaliteta, kao i mentaliteta naroda sa kojima je živeo: Hrvata, Nemaca, Jevreja, Roma... To je još jedna slika velikog istorijskog i civilizacijskog poraza, novi vitraž na kapeli podignutoj u spomen jučerašnjeg sveta.“Predrag Palavestra

„Vrednost Selenićevog ukupnog literarnog opusa je mnogo veća nego što se u ovom trenutku misli. A najvrednije u tom opusu i ono što je uek bilo prisutno, šta god da je pisao, jeste prikazivanje iskrivljavanja i izobličavanja svetskih problema u našoj sredini... i to uvek kroz neku vrstu nekrofilske mitomanije, što je kao konsekvencu imalo nesrećnu i suludu izolovanost, koja je često dovodila do nepotrebnih žrtava i nesreća.“Nenad Prokić








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 13:09

Memoari Pere bogalja

Prvi Selenićev roman, Memoari Pere Bogalja (1968), remek-delo nove generacije posleratnih srpskih pisaca, čita se nadušak usled svoje stilske lakoće i savršenosti, univerzalnosti svojih poruka i upečatljivog snimka vremena koji je zasvagda ostavio trag u savremenoj srpskoj prozi.
Izopšten iz društva „nogatog čovečanstva“, nesrećnim slučajem obogaljen kao dete u jednom zbegu za vreme Drugog svetskog rata, Pera Bogalj svojim nesvakidašnjim memoarima ispisuje dramu posleratnog raspadanja partizanske morala i secira društvo koje je, u ime nedostižnih ideala, građanski poredak zamenilo još gorim i nepravednijim. Isprva nadoknađujući svoj nedostatak kožnim mantilom pustog silnika nove vlasti, zavaljenog u svoja invalidska kolica, ovaj „kentaur na točkovima“ najzad ostaje zgađen nad svetom koji ga okružuje.
„Memoari Pere Bogalja mogli bi se jednog dana čitati kao priča o sukobu gen
eracija u poretku laži i civilizaciji nepoverenja i samovolje. Slika sveta u tome romanu zasnovana je na nepravdi i obesti, u prividnom skladu pobedničkog obilja u kome, zapravo, ništa nije u redu i ništa ne funkcioniše, čak ni najneposrednija porodična komunikacija: nijedna ljudska vrlina tu nema izgleda da će se održati, a nekmoli da će pobediti.“ Predrag Palavestra








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 13:10

Pismo glava

„Ideologija koja je pokretala naredbodavce i neposredne dželate obesmislila je antropološku funkciju kulturnih obrazaca, koji jedinkama treba da olakšaju normalan život u društvu. U romanu Pismo/glava S. Selenića, koji je dao veliki doprinos razumevanju ovog zla u jugo-komunističkoj varijanti, jedan dogmatski revolicionaran fanatik, kakav je Šampion, koji na kraju balade... postaje religiozni mistik, našao se nasuprot Maksimilijanu, intelektualcu-žrtvi.“
Miloš Nemanjić

„Selenićeva simbolika realističke provenijencije vodi ka posebnom očuđavanju. Snaga koja svom silinom stupa na scenu istorije oličena je džinovskim Šampionom, snaga koja se uz lomove i poniženja sklanja sa scene, dokrajčena unutarnjim raspadom i udarcima spolja, oličena je bolesnim i patuljastim Vojinom... Uopšte, snaga inspirisanih segmenata u romanu Pismo/glava... otkriva i autentičnost i romansijersku silinu i nepatvorenu inspiraciju u oblikovanju životne građe, pravu i izrazitu, rasnu romansijersku prirodu.“
Petar Džadžić

„Ovaj roman kontrapunkta (pismo-glava; lice-naličje; avers-revers; teza-antiteza) trebalo je da se neposredno nadoveže na ideje iz Memoara Pere Bogalja, ali se u ličnu stvaralačku poetiku pisca neumoljivo umešala svemoćna mistika vlasti, koja nije dozvolila da se njene svete tajne razgolićuju i da se kritičkim bojama ocrtava sistem njenog delovanja. Već složen roman nasilno je zaustavljen, da bi punih deset godina bio prikovan na crnu listu zabranjenih knjiga i objavljen tek kasnije, izvan svog prirodnog duhovnog i idejnog okruženja.
...Objektivno, taj Selenićev roman je bio jedan od važnih činilaca u rađanju poetike razobličavanja...“
Predrag Palavestra








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 13:15


Očevi i oci

„Socijalne i političke prekretnice u Jugoslaviji čine fabulu najzačajnijeg romana Očevi i oci (1985) plodnog srpskog pisca Slobodana Selenića. Zbog svog beskompromisnog preseka zamršene scene predratne srpske i jugoslovenske politike, svog nepatvorenog antikomunizma u kome se vešto prepliću porodična i društvena drama epohe, ovaj roman bilo bi teško objaviti pre Titove smrti 1980. U epilogu ove tragične poluvekovne porodične sage, u poslednjim godinama Drugog svetskog rata, Mihajlo Medaković, sin pripadnika predratne građanske aristokratije, sve dublje se upliće u komunistički pokret, i njegove očigledne simpatije prema komunistima pružaju Seleniću priliku da dâ oduška svom gnušanju prema ciničnim ujdurmama zagovornika besklasnog društva i, istovremeno, preziru prema nacionalističkoj politici mnogih svojih sunarodnika.“

Harold B. Sigel: Istorija književnosti Istočne Evrope posle 1945.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 13:16

“Zapazio sam odavno da su svi dobri pisci besramni. Njihovo delo im je važnije od svake stidljivosti. Što ne bi nikada ispričali, oni napišu. Bez obzira na cenu koja, katkad, može biti visoka. Viša od cene lične sreće.”
Tiimor Mortis








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 13:18

Tiimor Mortis



“Do sada sam opisivao druge, što je lako. Sada moram govoriti o sebi, što nije teško samo onome koji lako laže.”

“Šta sam pri tom osećao - ne znam. Moja veština skrivanja od samoga sebe bila je tada najveća. Usavršio sam je do kraja. I ona je, dopunjujući se skladno sa mojom ohološću, tada dostigla sam zenit. Osećao sam samo ono što sam hteo da osećam gotovo sa istom lakoćom sa kojom sam, recimo, govorio samo ono što sam želeo da kažem.”








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 13:20

“Vodili smo ljubav, ne kao da nam je prvina, i da je bračni vek pred nama, već kao kakvi osuđenici na smrt kojima su dani odbrojni.”


“Bojim se ljudi koji dostojanstvo mere samo veličinom nesreće koju čovek može da podnese. Osećam zazor od ljudi koji ne umeju da se šale. I sa najozbiljnijim stvarima. Možete li, Auditore, da zamislite Njegoša kako se kikoće? Pa njegovim vojvodama i serdarima ništa nije smešno osim unižavanja drugih!”


“Strah je posledica čovekove sposobnosti predviđanja.”








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 13:20

“Era revolucionarne inicijacije. Dečak umire da bi se čovek rodio; dobro više nije hrana i plodnost, nasuprot gladi i jalovosti koji su zlo; život se ne tumači religijom, već se upravo otkrivenim životom tumači religija; od samouniženja do ništavila pred izvesnom premoćnom, apsolutnom silom, do trijumfalnog ovladavanja okolnostima u meri o kojoj se na bregovskim katunima u doba strašnoga rata između Verija i Raca čak ni škrgutalo zubima, čak ni zapevalo nije - pa ipak, mada sve to, nekako, zna, Istref neće ni sada istoriju pretvoriti u reči , kulturu u koncept, ali će sve pouke istorije i znamenja kulture sabiti u jedan miran i dubok, životno važan osećaj opredeljujuće snage i pouzdanog značaja.”








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 13:21

“Istina je stvar dogovora, jedna demokratska kategorija, pre svega.”


“Da li nam je dato da samo postavljamo pitanja čekajući na odgovore koji bi, kada bi se oglasili odnekud, bili gromoglasni kao tresak čuda?”

Memoari Pere bogalja








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji izmenio Esti dana Sub 16 Maj - 13:22, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 13:22

“Vreme prevodi epohu u legendu. Ružnu ili lepu, svejedno. Pričam vam kako je bilo, a opet ne govorim vam šta bi trebalo reći. Reči se, čim spadnu s mojih usana, rasipaju, krive. Ne stare samo ljudi, znate. Stare i reči. Rađaju se iznova, oblikom izmenjene, ali smućkane s novim podznačenjima, drugačije težine i promenjenog molekularnog sastava. Ma šta danas značila reč "partizan", recimo, ona je četrdeset pete značila nešto sasvim drugo. Koliko se samo samoobožavanja, mržnje, laži, priča, uspomena, filmova, memoara slilo u tu reč za pedeset godina.”


“Političari uvek lažu kao deca, jer lažu rulju dečije male sposobnosti prosuđivanja.”

Ubistvo s predumišljajem








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 13:25

"Kakav bi zivot i bio da u njemu nema svacega pomalo. Malo radosti, da bi posle tuga izgledala jos veca, pa malo tuge, da bi posle radost mogao da cenis. Malo pravde, malo nepravde, pa se to nekako izdjednaci: jednom dobijes vise neg sto ti treba, pa ne sme da ti bude zao posle kad dobijes manje neg sto ti po zasluzi pripada.

Ljudi su, Maksimilijane, veliki majstori lazi, a zrtva obmane
je najcesce obmanjivac. Nikog covecic radije ne laze nego samog
sebe, najvise lazi izmislja da bi sebi nesto zatajio ili sebi
nesto drugo predstavio.

Sto covek moze ponekad da bude glup, sam posle da ne veruje!
Da je prazno, prazno je, ali bolje i ta praznina od pune case zuci koju ti triput dnevno ko medicinu saspu u grlo. Nije zivot nesto sjajno, ko sto mlad covek misli, zivot ti je tu da ga prozivis, nista vise sa njim ne moz da uradis. Bas kad hoces da ga silujes i pravis boljim na snagu i uz inat, on se dzilitne i klepi te. Budi miran i uci se da uzivas u onom sto ti daje, malo je, ali jedino je sto u njemu postoji.

Kada gnev prodje, ocajanje nastupi, a iz ocajanja samo gnev te izvesti moze."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 13:26

Jako davno sam počeo da prepoznajem raznorazne lokalne kvaziheroje i kvaziintelektualce koji koriste svaku prigodu javnog skupa da ispale svoje bezvredne misli i promisli. Takvi su pogotovo redovni, ama deo inventara, na raznim književnim i sličnim skupovima i zbog toga već godinama izbegavam da pohađam te skupove, iako sam ranije bio redovan, jer kako su godine prolazile, palanački mentalitet na nepalanačkim skupovima je postajao sve izraženiji. Znam za to, pa čuvam živce i zbog toga se odričem čak i vrlo zanimljivih ljudi koji ponekad dolaze u moju malu varoš.
Živo se sećam jednog takvog skupa, jednog od poslednjih koji sam pohodio; beše to u proleće 1990. godine, teško mi je da se setim tačno. Bilo je to u sali današnjeg Kulturnog centra u Kikindi (tada je to bio Dom omladine). Stupio sam tada u veoma zanimljiv razgovor sa Slobodanom Selenićem, što je moglo da izađe na ko zna šta da se nisu umešali neki lokalni heroji.

Jovan Ćirilov, ex-Kikinđanin i domaćin te književne večeri, navadio se tom prilikom da čita odlomke iz drame u pripremi „Princ Pavle“ (na šta je većina prisutnih reagovala negativno), mada je prema najavi i šlagvortu zapravo bio predstavljan roman „Timor mortis“, o kome se malo pričalo, a ja ga taman pročitao. Pokušao sam tog dana da izvučem iz Selenića par informacija. Javio sam se, pozdravio ga i izrazio svoj poštovanje naglas – do tog časa sam pročitao svih pet njegovih objavljenih romana i imao sam ideju da prepoznajem matricu njegovog rada. I zato sam rešio da mu postavim dva pitanja.
Prvo pitanje beše o sekvenci potpune entropije koju je sadržao svaki njegov roman. “Zašto onako eksplicitne entropijske scene u klimaksu svake fabule”, pitao sam. Kaže on „ja sam tome bio svedok“. Entropijski element u romanu “Timor Mortis” beše linčovanje „nemačke drolje“ ritualnim nabijanjem na kolac (letvu) na sred ulice. Tome je Selenić možda i bio svedok, ali taman kad sam hteo da uletim potpitanjem „I bili ste svedok da oksfordski đak koji koristi zeleno mastilo poseče oficirskom sabljom dve svinje u improvizovanom svinjcu?“, dođe do raspada sistema koji je bilo teško ispratiti.
Jedan lokalni samozvani romanopisac je grubo prekinuo Selenića okrenuvši se ka meni i oslovivši me:„Ama, šta ti hoćeš? Dramski pisac! To ti je odgovor!“. Drugi lokalni heroj literature je krenuo da ućutkuje ovog prvog, a žamor se raširio među tridesetak prisutnih. A Selenić, šta će, građanski vaspitan, ućuti, slegne ramenima i bespomoćno me pogleda.
Na moje drugo pitanje je odgovorio rečitije, a niko ga nije prekidao, gle čuda. Pitao sam: u svojim delima ste bili hroničar promene društvenog morala na način koji se najlakše ilustruje promenom obraćanja sa „gospodine“ na „druže“. Danas smo svedoci promene sa „druže“ na „gospodine“ i vremena su postala skoro jednako vulgarna kao i onda. Postoji li paralela i kako tumačite činjenicu da bih vam se koliko pre godinu ili dve sa ovog mesta obratio sa „druže Seleniću“?
Ćutao je pet sekundi pre nego što je počeo da govori. I za to beskonačno dugo vreme, kontakt očima se nije prekidao. A onda je iz njega samo grunulo. Verujte mi, danas se više ne sećam odgovora u rečima, osim opaske: „što se mene tiče, slobodni ste da me oslovite bilo kako tek da mogu da prepoznam da se obraćate baš meni, recimo ’Seleniću’ ili ’Slobodane’ ili tako nekako“. Dalji odgovor je bio sveden na gađenje prema populističkom talasanju u društvu, što pamtim samo kao utisak prilično vešto upakovanog niza floskula.
Dok mi je posle potpisivao knjigu, obrati mi se: „Zanimljivo razmišljanje. Kako vam je ime?“ Dragan, kažem. „A prezime?“ Zašto vam je važno moje prezime, pitam ga „Ali, molim vas!“. Kažem mu. „Aha, to sam hteo da znam.“ Okrenu se i ode. Hteo sam da izustim da moje pitanje nije dobro shvaćeno jer sam ga nevešto postavio, ali shvatio sam da je mojih pet minuta bonusa potrošeno.
Ostade mi nejasno zašto. Da je znao da mi je jedan deda poginuo kao partizan, drugi bio spomeničar i, po “zasluzi”, upravnik mlina iako je imao samo šest osnovne, a da sam je odrastao kao knjiški moljac u radničkoj porodici socrealističke provenijencije, ko zna šta bi mi rekao.
Sjajan um beše taj čovek.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 13:27

"Odjednom me nije nimalo sramota što mi je zemlja neuka i zabita, orijentalna, odjednom vidim u ozbiljnosti sa kojom se moj gladni narod odnosi prema životu, njegovu moralnu, ljudsku uzvišenost nad lagodnom mušičavošću ovoga što oko mene pije čaj, već stotinama godina at foru o' clock, ima univerzitete već osam stoleća i kraljevsku porodicu koja je još u šesnaestom veku razrešila svoje obrenovićevsko-karađorđevićevske međusobice. Prkosno, nekako u inat, pričam im najgroznije priče koje mi padaju na pamet; kako ja, jedanaestogodišnjak, 4. decembra četrnaeste, gledam vešanje sedamnaestogodišnjeg Mihajla Radojčića na Terazijama između 'Balkana' i 'Moskve', kako je izgledalo okrvavljeno telo moje sedmogodišnje sestre Cvete u koju je, tek nekoliko metara udaljenu od mene, udarila granata austrijskog merzera; na kraju im, malo zgađenim, pričam biser-priču o Milomiju, koga sretosmo otac i ja gde iznad sela Krst na Rudniku, jednog novembarskog dana čuva stoku. Zemlja je zamrznuta od jutarnje suvomrazice i Milomij, objašnjavam detaljno Englezima, cupka u mestu i trčka oko stoke ne bi li se makar malo zagrejao.
- Kako izdržiš tako bos? - pita ga moj otac.
- Još malo - kaže Milomij - dok se prva krava ne pobalega. Onda ti dolazi divota: noge u toplu balegu, ništa lepše od toga, penje se toploća sve do ušiju!

John poče grohotom da se smeje.

- For goodness sake, Steven, what a story!

Ali ja odjednom, odnekud zadovoljan, ne obraćam pažnju na Johnov smeh, već kažem Grahamu:

- Milomij, for sure, doesn't share your belief, that 'life is an affair of charm!'"

Slobodan Selenić "Očevi i oci"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 13:29

"Odnos naš je bio jednostavan i sveden kao Vidin uski sobičak sa gvozdenim krevetom, stolicom, stolom i umivaonikom u uglu ispod prozora. I koliko god čeprkao po pamćenju sećam se samo dve rečenice za koje bi se moglo reći da su izražavale Vidina osećanja spram mene. Jedno veče, bez naročitog razloga, rekla mi je:

- Ako ti je dosadilo, ne moraš više.
- Zašto to kažeš?
- Tako. Da znadeš.

Namah su zolje zazujale oko mojih ušiju:

- A tebi? Jel tebi dosadilo?
- Meni je lepo.
- I meni - rekao sam, verujući njenoj i znajući da je moja izjava dovoljna da tačno opiše prirodu našeg odnosa.

Drugo očitovanje svojih osećanja sažela je Vida na kraju našeg poslednjeg susreta, pred njenu udaju za starijeg neženju, krojača iz Bulbuldera... Rekao sam na rastanku neku sasvim običnu reč. Poželeo sreću, već tako štogod, ostavio je u krevetu, i sam se uputio prema vratima sobička da bih se kao i uvek tiho iskrao u hodnik, kada me je pozvala:

- Stevane!

Zastao sam.

- Fala - rekla je, sa osećajnošću, ali ublaženom onim životnim umorom koji je imao u sebi neku naročitu ljupkost.

- Hvala i tebi - rekao sam uveren i onda kao i sada, da mi Vida nije zahvaljivala za izdašnu otpremninu kojom ju je darivao otac Milutin, već za jednostavnost u našoj vezi, jednostavnost odnekud sličnu dobroti, obostranoj, na koju je, naročito ona, tako retko nailazila u životu."

"Očevi i oci"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 13:31

Pismo glava

Kakav bi život i bio da u njemu nema svačega pomalo. Malo radosti, da bi posle tuga izgledala još veća, pa malo tuge, da bi posle radost mogao da ceniš. Malo pravde, malo nepravde, pa se to nekako izdjednači: jednom
dobijes više neg što ti treba, pa ne sme da ti bude žao posle kad dobiješ manje neg što ti po zasluzi pripada.

Ljudi su, Maksimilijane, veliki majstori laži, a žrtva obmane
je najčesće obmanjivač. Nikog čovečić radije ne laže nego samog sebe, najviše laži izmišlja da bi sebi nešto zatajio ili sebi nešto drugo predstavio.
Što čovek može ponekad da bude glup, sam posle da ne veruje! Da je prazno, prazno je, ali bolje i ta praznina od pune čaše žuči koju ti triput dnevno ko medicinu saspu u grlo. Nije zivot nešto sjajno, ko što mlad čovek misli, život ti je tu da ga proživiš, ništa više sa njim ne mož da uradiš. Baš kad hoćeš da ga siluješ i praviš boljim na snagu i uz inat, on se džilitne i klepi te. Budi miran i uči se da
uživaš u onom što ti daje, malo je, ali jedino je što u njemu postoji. Kada gnev prođe, očajanje nastupi, a iz očajanja samo gnev te izvesti može.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 13:32

Ne znam kako to tačno opisati, ali meni naš seksualni čin liči na ceremonijalno pijenje čaja u Kini, recimo, ili na crkveni obred venčanja. Oboje smo tako obzirni i pažljivi da ne prekoračimo stroga pravila koja su, na neki način, vežnija od igre za koju pravila su okvir. Čim smo gotovi, mi odmah se oblačimo, osećajući se više lagodno posle u odelu i razgovoru. Smeh koji nas združi na Oplencu, bliskost koju osetimo u razgovoru, u prevođenju, mnogo je veća, intimnija, nego ona u krevetu."

Očevi i oci








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 13:35

Ljudi su veliki majstori lazi, a zrtva obmane je najcesce obmanjivac. Nikog covecic radije ne laze nego samog sebe, najvise lazi izmislja da bi sebi nesto zatajio ili sebi nesto drukcije predstavio.

Ne zivi covek samo zato da sto duze ne bi umro!

Mada sadrzi neke obavezno iste elemente, sreca se uvek pojavljuje na drukciji nacin, ne ponavlja se
dva puta i moze da bude posledica bilo cega na svetu: nesrece,lepog dana, patnje, vrlo cesto lazi, smrti, nepravde, bola, bilo cega.

Moral je briga o naizgled beznacajnim odlukama i doslednost u prividno nekorisnim postupcima;
nemoral je ono sto cesce cinimo, racionalizujemo nase odluke ili tudje postupke, objasnjavajuci ih kao beznacajne ili nekorisne zato da bi onda mogli da postupamo suprotno- dakle korisno, a da pri tom mislimo kako postupamo i moralno.

Jedan greh radja drugi. Jedan gresan dan radja gresnu nedelju..kako se iz satanskog kolopleta izvuci, ako ti nebo iznad zemlje istinu ne otkrije i ne uputi te prema smernosti,celomudrenosti, covekoljublju, uzdrzanosti, prema krotkosti i revnosti u veri i molitvi?

Kada gnev prodje, ocajanje nastupi; a iz ocajanja samo gnev te izvesti moze-ukoliko Boga nisi pozvao, ukoliko krotkost nisi gnevu suprostavio, a revnost u veri i molitvi-ocajanju.

Nek samo jedan covek ostane covek,dovoljno je, vrlina je zarazna, doci ce drugi.

Dobrota je jaca od zla , ljubav je mocnija od mrznje..


/Slobodan Selenic-"Pismo-glava"/








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 13:36

“ PRIJATELJI SA KOSANČIĆEVOG VIJENCA “

Knjiga koju je bilo uzivanje procitati. Interesantna radnja, prikazani divni ljudski likovi, lijepi opisi propadanja “ starog Beograda “ u svakom smislu ( propadanje duhovno I propadanje arhitekture starog grada ). Glavni lik je Albanac. Dat je istorijat njegove porodice, originalno slikanje njihovog mentaliteta I ponasanja kad se nadju u Beogradu. Njihov medjusobni odnos I komunikacije sa drugim ljudima. Njihova naizgled poniznost iza koje se krije duboka mrznja prema drugima koji nisu kao oni, njihovo bezuspijesno uklpanje u njima strani svijet.
Nasuprot njemu, drugi glavni lik – Vladan je olicenje beogradskog izumrlog sloja gotovana, ljudi koji ne rade, prepusteni svojoj zivotnoj filozofiji, jednoj raskalasnosti ( u njegovom slucaju sa elementima homoseksualnosti koja ostaje nedorecena I tokom cijele price pod znakom pitanja ). On se bacio u veliki zanos prema mladom Arbanasu , sto se protezalo dotle da je poceo da uci njihov jezik, da cita njihove narodne pjesme, da svira zurle, da oblaci njihove carape.
Vrlo interesantno je dat odnos tzv. “ prijatelja “ koji I nisu bili prijatelji. Arbanasa je za Vlada vezivala nemastina I nemogucnost da ode od njega iz materijalnih razloga, pa je zato trpio psihicka maltretiranja npr. Vladan ga je tjerao da uci, davao mu knjige da cita, zvao ga kod sebe u sobu dag a slusa satima, pricao mu je o svemu I svacemu, sto ovaj nije ni razumjevao, ali je morao dag a slusa iz zahvalnosti. Na kraju se razilaze I ne znaju godinama jedan za drugoga. Kuca na Kosancicevom vijencu se rusi, ali neka cudna veza ostaje izmedju njih dvojice. Vladan je u Arbanasu imao pokornog slusaoca, a Arbanas je imao materijalno utociste I tokom godina ta je veza postala neraskidiva, mada nikada nije bila zasnovana na prijateljstvu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 13:39

Nemojte, dakle, dragi zemljače, tako osetljiv biti na Lizinu zatvorenost. Kao njena prijateljica, i već šest godina podanica engleske krune, uveravam vas da Elizabetina tajanstvenost nije ni deo ženske koketerije, ni znak nepoverenja prema vama. Elizabetina tajanstvenost je njen karakter, sa jedne strane, karakteristika njenog naroda sa druge. U jednoj staroj anglosaksonskoj legendi ovako proveravaju da li je junak dostojan časti: Je li pun vrlina? Je li neustrašiv? Je li ćutljiv?
Mislite li da ja o Arčibaldu posle šest nedelja bdenja pored njegove bolesničke postelje i posle šest godina braka znam mnogo više nego vi o Elizabeti? Međutim, nešto sam razumela: malo znam ne zato što me Arčibald malo voli, već zato što nije prilično o sebi govoriti bilo kome. Jedno od najengleskijih pitanja koje možete čuti obelodanjuje baš britansku opsednutost priličnošću:
- Do people generally? – pitaju, da bi znali šta im je činiti.
E, pa da znate, people se generally u Engleskoj ne poveravaju, što, rekla bih, ne govori toliko o njihovoj hladnoći i zatvorenosti, kako se vama donekle ispravno čini, koliko o njihovoj pristojnosti. Poveravanje se ovde doživljava kao nepristojno razgolićavanje, a sposobnost čoveka da svoju muku za sebe zadrži, dokaz je karakterne čvrstine i priličnosti…

Očevi i oci








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Sub 16 Maj - 13:39

On me voli kao drugaricu. A tih koji me vole kao drugaricu, meni je pun *****.
Cete, more bataljoni njih su me voleli kao drugaricu.
A maznjavali ribe koje su valjda mrzeli ko zlotvore.

Bolje je biti prirodan u svom načinu, makar on bio i inferioran, nego lažan i izveštačen u maniru koji je možda civilizovaniji ili moderniji, ali nekima jednostavno ne priliči.
Slobodan Selenic








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   Uto 19 Maj - 9:48

Kakav bi zivot i bio da u njemu nema svacega pomalo. Malo radosti, da bi posle tuga izgledala jos veca, pa malo tuge, da bi posle radost mogao da cenis. Malo pravde, malo nepravde, pa se to nekako izdjednaci: jednom dobijes vise neg sto ti treba, pa ne sme da ti bude zao posle kad dobijes manje neg sto ti po zasluzi pripada.
Ljudi su, Maksimilijane, veliki majstori lazi, a zrtva obmane
je najcesce obmanjivac. Nikog covecic radije ne laze nego samog
sebe, najvise lazi izmislja da bi sebi nesto zatajio ili sebi
nesto drugo predstavio.
Sto covek moze ponekad da bude glup, sam posle da ne veruje!
Da je prazno, prazno je, ali bolje i ta praznina od pune case zuci koju ti triput dnevno ko medicinu saspu u grlo. Nije zivot nesto sjajno, ko sto mlad covek misli, zivot ti je tu da ga prozivis, nista vise sa njim ne moz da uradis. Bas kad hoces da ga silujes i pravis boljim na snagu i uz inat, on se dzilitne i klepi te. Budi miran i uci se da uzivas u onom sto ti daje, malo je, ali jedino je sto u njemu postoji.
Kada gnev prodje, ocajanje nastupi, a iz ocajanja samo gnev te izvesti moze.

Pismo Glava - Slobodan Selenic








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Slobodan Selenić   

Nazad na vrh Ići dole
 
Slobodan Selenić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Slobodan Selenić
» Slobodan Brankovic
» dr.Slobodan Tomović
» SLOBODAN TOMOVIĆ: " JUNAK APSURDA "
» Slobodan Markovic-Libero Markoni
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-