Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Danil Harms

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danil Harms   Pon 16 Apr - 20:29


Tako jednom pošao neki čovek na posao, pa usput sreo drugog čoveka koji se, pošto je kupio veknu poljskog hleba, vraćao svojoj kući.

To bi, u stvari, bilo sve.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danil Harms   Pon 16 Apr - 20:30


SAN O PRESPAVANOM ŽIVOTU

često tako
iznenada
budim se u snu

iz sna u san
otvaram već otvorene oči
i u mraku posmatram
mrak kroz mrak

a na vrhu mraka
noć je svanula već pre prvih satelita
i
svemirski mesec
sad jasno osvetljava
svoj položaj
na izmaku XX veka

odozgo
sve ovo
sigurno liči na jednu veliku video igru
i svi liče na sve
i sve liči na svo
i ko-zna-ko zna ko-zna-šta

ali gde sam to ja
u ovom mraku
duboko iza sopstvenih očiju
dalekih kao Jamaica
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danil Harms   Pon 16 Apr - 20:30

Jednom se Orlov prejeo papule i umro.
A Krilov je saznao za to i takođe umro.
A Spiridonov je umro sam od sebe.
A Spiridonovljeva žena je pala s kredenca, pa i ona umrla.
A Spiridonovljeva deca podavila se u veštaèkom jezeru.
A baba Spiridonova se propila i završila na ulici.
A Mihajlov je prestao da se češlja i dobio šugu.
A Kruglov je nacrtao damu sa bičem i poludeo.
A Perehrestov je telegrafski dobio četiri stotine rubalja i toliko se uzoholio da su ga najurili iz službe.
Sve su to dobri ljudi, ali im se nije dalo...
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danil Harms   Pon 16 Apr - 20:30


PLAVA SVESKA BR. 10

Bio jedan riđi čovek koji nije imao oči i uši. Nije imao ni kosu, tako da su ga uslovno nazvali riđim.On nije mogao ni da govori jer nije imao usta. Nos takođe nije imao.Šta više, nije imao ni ruke ni noge. Nije imao ni stomak, nije imao ni leđa. nije imao ni kičme, nije imao nijedan unutrašnji organ. Nije imao ništa! Tako da nije jasno o kome je reč.Bolje onda da o njemu više i ne govorimo.
PROLOG
Alhemičar uze knjigu koju je neko iz karavana poneo sa sobom. Knjiga je bila bez korica, ali on je uspeo da utvrdi da je njen autor Oskar Vajld. Listajući kljigu naišao je na priču o Narcisu.
Alhemičar je poznavao legendu o Narcisu, lepom mladiću koji je išao da posmatra sopstvenu lepotu koja se ogledala u jezeru. Toliko je bio opčinjen samim sobom da je jednog dana pao u jezero i utopio se. Na mestu gde je pao nikao je cvet koji su nazvali narcis.
Ali Oskar Vajld nije tako završio ovu priču.
On je napisao da su, kada je Narcis umro, došle šumske nimfe i zatekle dotle slatkovodno jezero pretvoreno u krčag slanih suza.
- Zašto plačeš? -upitaše nimfe.
- Plačem za narcisom -reče jezero.
- Ah, nimalo nas ne čudi što plačeš zbog Narcisa - nastaviše one. I pored toga što smo mi sve stalno trčale za njim po šumi, ti si bilo jedino koje je imalo priliku da izbliza posmatra njegovu lepotu.
- Pa zar je Narcis bio lep? -upita jezero.
- A ko bi to osim tebe mogao bolje da zna? -odgovoriše iznenađene nimfe. -Na kraju krajeva, on se svakoga dana s tvojih obala naginjao nad tebe.
Jezero je za trenutak zaćutalo. Najzad, reče: - Ja plačem za Narcisom, ali nikad nisam primetio da je Narcis bio lep. Oplakujem Narcisa zato što sam, uvek kada bi se on nagao nad mene, moglo u dnu njegovih očiju da vidim odraz svoje sopstvene lepote.

- Lepe li priče, reče Alhemičar.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danil Harms   Pon 16 Apr - 20:31

Starice koje ispadaju

Jedna starica se usled svoje preterane radoznalosti nagnula kroz prozor, ispala i razmrskala se.Kroz prozor se nagnula druga strica da bi videla onu koja se razmrskala, ali je usled svoje preterane radoznalosti takođe ispala kroz prozor, strmoglavila se i razmrskala. Zatim je kroz prozor ispala treća starica, zatim četvrta, zatim peta. Kada je ispala i šesta starica, meni je dosadilo da ih gledam, pa sam pošao na Maljcevsku pijacu gdje su, kažu, jednom slepcu poklonili pleteni šal.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danil Harms   Pon 16 Apr - 20:31

pismo NIKANDRU ANDREJEVIĆU

Dragi Nikandre Andrejeviću,

Primio sam tvoje pismo i odmah shvatio da je od tebe. Najpre sam pomislio da ono istovremeno i nije od tebe, ali samo sto sam ga otvorio, odmah sam shvatio da je od tebe, a pre toga sam mislio da ono nije od tebe. Drago mi je što si se već odavno oženio, jer kada se čovek oženi onom kojom hoće da se oženi, znacč da je postigao ono što je hteo. Juče sam primio tvoje pismo i odmah pomislio da je to pismo od tebe, ali sam zatim pomislio da po svoj prilici nije od tebe, ali sam otvorio i video - baš od tebe. Vrlo je lepo od tebe što si mi napisao pismo. Najpre mi nisi pisao, a zatim si mi odjednom napisao pismo, mada si mi već i ranije, do onda kad mi jedno vreme nisi pisao, takođe pisao. Odmah, čim sam primio tvoje pismo, zaključio sam da je ono od tebe, a, zatim, veoma mi je drago što si se već oženio. A to, kad čovek poželi da se oženi, onda po svaku cenu i treba da se oženi. Zato je meni veoma drago sto si se ti naposletku oženio upravo onom kojom si hteo da se oženis. I baš si dobro uradio što si mi napisao pismo. Veoma sam se obradovao kada sam ugledao tvoje pismo. Čak sam odmah pomislio da je od tebe. Istina, dok sam ga otvarao, prošlo mi je kroz glavu da nije od tebe, ali sam zatim, uprkos tome, zaključio da je od tebe. Hvala što si mi pisao. Zavaljujem ti na tome i veoma mi je drago zbog tebe. Ti možda ne pogađaš zšsto mi je toliko drago zbog tebe, ali ja cću ti odmah reći zašto mi je zbog tebe drago. Drago mi je zato što si se oženio, i to upravo ono kojom si hteo da se oženiš. A to je, znaš, veoma lepo oženiti se upravo onom kojom želiš da se oženiš, zato što tada upravo i postižeš ono što si hteo. Eto, upravo zato mi je tako drago za tebe. A takođe mi je drago i zato što si mi napisao pismo. Ja sam jos izdaleka zaključio da je pismo od tebe, ali kako sam ga uzeo u ruke, pomislio sam: a zamisli da nije od tebe? I zatim sam mislio: ma ne, naravno da je od njega. Otvarao sam pismo i sve vreme mislio: da li je od tebe ili nije od tebe? da li je od tebe ili nije od tebe? I kad sam ga otvorio, video sam da je od tebe. Veoma sam se obradovao i odlučio da i ja tebi napišem pismo. Ima toliko toga da se kaže, ali bukvalno nema se vremena. Ono što sam stigao, napisao sam ti u ovom pismu, o ostalom ću ti pisati kasnije, jer za to sad uopšte nemam vremena. U krajnjoj liniji, dobro je što si ti meni napisao pismo. Sada znam da si se već odavno oženio. Iz prethodnih pisama sam znao da si se oženio, a danas sam opet video - cela je istina da se oženio. I meni je veoma drago sto si se oženio i napisao mi pismo. Odmah, čim sam ugledao tvoje pismo, istog časa sam zaključio da si se opet oženio. Ali, mislim se, to je lepo što si se ti opet oženio i napisao mi o tome pismo. Sad mi pisši ko je tvoja nova žena i kako je sve to ispalo. Prenesi pozdrav svojoj novoj ženi.

(? 1933)
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danil Harms   Pon 16 Apr - 20:32

PISMO ALEKSANDRU IVANOVIČU

Dragi Aleksandre Ivanoviču, čuo sam da skupljaš pare i da si već nakupio trideset pet hiljada. Čemu to? Zašto skupljati pare? Zašto ne podeliti to što imaš s onima koji nemaju čak ni za pantalone? I šta su to uopšte pare? Proučavao sam taj problem. Imam fotografije novčanica koje su najčešće u opticaju: od rublje, tri, četiri, čak i od celih pet rubalja. Čuo sam da postoje novčanice koje sadrže u sebi odjednom 30 rubalja! Ali zašto bih skupljao pare? Ja nisam kolekcionar. Oduvek sam prezirao kolekcionare, koji skupljaju marke, pera, dugmad, džepne satove itd. To su glupi, tupi i sujeverni ljudi. Znam, na primer, da takozvani "numizmatičari", to su oni koji skupljaju pare, imaju sujeverni običaj da ih stavljaju, šta misliš, gde? Niti u sto, niti u kutiju, nego... na knjige! Kako ti se ovo svidja? A može čovek lepo da uzme pare, podje s njima u radnju i zameni ih, recimo, za supu (postoji takvo jelo) ili za sos od cipala (to je takodje nešto poput hleba).
Ne, Aleksandre Ivanoviču, ti si pametan čovek gotovo kao i ja, a skupljaš pare i ne menjaš ih za razne druge stvari. Izvini, dragi Aleksandre Ivanoviću, ali to je glupo! Ti si jednostavno oglupaveo živeći u toj provinciji. Mora biti da nemaš s kim da razgovaraš. Šaljem ti svoju sliku da bar gledaš ispred sebe pametno, napredno, inteligentno i lepo lice.
Tvoj prijatelj Danil Harms
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danil Harms   Pon 16 Apr - 20:32

PREDAVANJE

Puškov je rekao:
- Žena je ljubavna mašina - i istog časa dobio po njušci.
- Zašto? - upitao je Puškov i, pošto nije dobio odgovor na svoje pitanje, nastavio:
- Evo šta mislim: ženi se treba uvlačiti. Žene to vole i samo se prave da ne vole.
Tu Puškova opet tresnuše po njušci.
- Ma šta ovo znači? Onda neću ni da govorim - kaza Puškov, ali, sačekavši frtalj minuta, nastavi:
- Žena je napravljena tako, da je cela meka i vlažna.
Tu Puškova opet tresnuše po njušci. Puškov pokuša da odglumi kako to nije ni primetio i nastavi:
- Ako ženu pomirišeš...
Ali ovde Puškova tako jako opaučiše po njušci, da se on uhvati za obraz i reče:
- Drugovi, u ovakvim uslovima je apsolutno nemoguće održati predavanje. Ako se ovo ponovi, ja ću zaćutati.
Puškov sačeka frtalj minuta pa nastavi:
- Gde smo stali? Ah, da! Dakle: žena voli sebe da posmatra. Ona sedi pred ogledalom gola golcijata...
Kod ove reči Puškov opet dobi po njušci.
- Gola golcijata - ponovi Puškov.
- Tras! - odalamiše ga po njušci.
- Gola golcijata! - povika Puškov.
- Tras! - lupiše ga po njušci.
- Gola golcijata! Gola golcijata žena! Gola golcijata riba! - urlao je Puškov.
- Tras! Tras! Tras! - dobijao je Puškov po njušci.
- Gola golcijata riba s krčagom u ruci! - vrištao je Pukov.
- Tras! Tras! - pljuštali su udarci po Puškovu.
- Ribin rep! - vikao je Puškov, eskivirajući udarce. - Gola golcijata monahinja!
Ali tada Puškova udariše tako snažno, da se on onesvesti i pade na patos kao pokošen.
12. oktobar 1940.

D. Harms
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danil Harms   Pon 16 Apr - 20:32

Povodom smrti Kazimira Maljeviča

Zaustavivši mlaz uspomena,
Ti motriš uokolo,ponosom skrušivši lice.
Ime ti je Kazimir.
Ti motriš kako tamni sunce spasenja tvojega
Od lepote kao da su raspukle gore zemlje tvoje.
Nema trga da prihvati statuu tvoju.
Daj mi oči svoje!Otvoriću okno na svojoj tintari!
Što si, ti čoveče,ponosom skrušio lice?
Samo je muva život tvoj i želja je tvoja-
masna klopa
Ne sija sunce spasenja tvojega.
Grom će staviti kraj nogu šlem glave tvoje
Pe je – mastionica reči tvojih
Trr – želja je tvoja.
Agalton – pusto sećanje tvoje.
Ej Kazimire!Gde je druga tvoja?
Ni nje nema,i mastionica sećanja tvojeg je PE
Osam godina je prokrckalo u ušima tvojim,
Pedeset minuta je otkucalo u srcu tvojemu,
Deset puta preotekla je reka ispred tebe,
Istrošila se mastionica želje tvoje TRR i PE.
''Eto ti na''-goboriš ti i sećanje tvoje Agalton.
Eto te gde stojiš i kao da rukama razmičeš dim.
Tamni ponosom skrušeni izraz lica tvojega;
Nestaje sećanje tvoje i želja tvoja TRR.
17.maj 1935.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 12025

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Danil Harms   Ned 22 Jul - 8:57

Апсурд и деца: Луис Керол и Данил Хармс


Тровати децу је сурово. Али нешто се с њима мора радити!
Данил Хармс

Двадесет седмог јануара 1832. године рођен је енглески писац Луис Керол. У част истовременог континуитета логике и апсурда, једноставности и субверзивне двосмислености његовог хумора, приступимо прослави као да смо на Шеширџијиној гозби – са осмехом, какав може бити само оној када се радујемо друштвеном окупљању, са обазривошћу – јер, искривљен осмех не доприноси естетизацији мишљења, а не мења постулате изокренутог света. Иза огледала смо, тога увек треба бити свестан. Рефлексија је туда нешто другачија.

Нећу писати о Алиси, краљици, зецу и Шеширџији. Одувек ме је више од њих привлачило оно што је иза – ментална конституција бића које их је обликовало. Луис Керол је био духовит човек, а духовитост је, знамо, крајњи светлосни домет интелигентног ума. Математичар, логичар, писац, фотограф, хипохондар и неурастеничар – довољно да привуче пажњу, али тек на кратко. Када се са звучних и романтичних биографских преференци пређе на конкретна дела, формирају се нови облици, нова мишљења, извесна анксиозност тумачења.

Везу језика и математике далеко пре наших савременика информатичара увидео је Луис Керол. Свет се може поједноставити на нулу и јединицу, комбинације истих многоструке су и најчешће – апсурдне. Али, тај апсурд функционише, бројеви су свуда око нас, њихова надреалистички испремештана комбинација доприноси рационалном одређењу, омогућава логичан след. Тако је и са Кероловим делом.

Једном када се увиди веза између дара употребе речи којима се проширују значења појава, могућности за именовање нечега што је далеко изван њих, изван првобитног асоцијативног низа које покрећу у читаочевој машти, и математичке организације истих, геометриске прецизности нечег што само по себи поседује протејске могућности, настају лавиринти значења, налик француском врту прегледна, али у којима се лако изгубити.

Керолове речи, као и слике посредством њих уобличене, трансцедирају далеко више него што симболички рецептори читалаца понекад могу да препознају. Но, то је одлика многих писаца и песника, и на основу ње Луиса Керола можемо поставити између Вилијама Шекспира и Џејмса Џојса на праволинијкој путањи цикличних кретања историје књижевности.

Оно што ме је заинтригирало да напишем овај текст била је сличност између Луиса Керола и Данила Хармса коју сам увидела када сам први пут читала руског писца, конкретно – писмо које је упутио сестри поводом рођендана њеног детета. Друга интрига, више животна него тренутна, јесте како се једно дело, творевина једног уметника изражена кроз посебан медиј дате уметности, преобликује у уму другог уметника коме је својствено другачије изражајно средство. Какав облик једно дело задобија када се нађе иза огледала, иза очију свог посматрача – моја доживотна фасцинација и запитаност. У том случају, адекватан пример је Керолова песма „Јabbertwocky“, написана 1872. у склопу романа Алиса с оне стране огледала на основу које је чешки редитељ Јан Шванкмајер снимио кратки филм 1971. године.

Далеко мудрија него што делују, деца су лукави(ји) посматрачи које не можете преварити нити убедити у супротно од онога што су наумила или закључила. Њихову необуздану радозналост, праћену и подржану изузетно брзом опсервацијом потпомаже неуобличена маса звукова и утисака коју зовемо машта. Она је кључна током тренутака преобликовања стварности у енигматичан доживљај, неразрешиву једначину, закључак чије су првобитне поставке праисконски далеког порекла.

Апсурдност, бројеви, хумор и деца заједничке су компоненте енглеског и руског уметника. Ипак, они нису у потпуности самостално одређивали значења својих речи и слика, а ни (о)смеха које би њихова духовитост подстакла . Да је супротно, онда не би било комуникације између њих и нас, између писаца и читалаца. Потпуна апсурдност, недокучивост и надреалност нису могуће. Поменути уметници, кријући се иза сенки истих, заправо су тежили да буду откривени, протумачени, сами себи појашњени. Увек је потребан други да бисмо себе разумели.

Не треба романтизовати децу, али ни однос одраслих према њима. Са једне стране ту су Керолове фотографије Алис Лидел, девојчице која му је послужила као инспирација за истоимену јунакињу његових најпознатијих књига Алиса у земљи чуда и Алиса у свету с оне стране огледала. Са друге стране, ту је Хармсово писмо од 28. фебруара 1936. (написано дан после Кероловог рођендана), упућено рођеној сестри, Јелизавети Ивановној где видимо како је писац сам себе превазишао, сопствене домете ироније, нарочито у делу када пише да је кратким и јасним реченицама у стању да изрази своју дубоку мисао, иако је иста заправо једна једина реченица, развучена преко читаве стране, претерано афектирана и пуна дигресија.
Драга Лиза,

Честитам Кирилу његов рођендан, а такође честитам његовим родитељима успешно обављање плана који им је прописала мајка природа, а који се тиче васпитања људског изданка, што не уме да хода до двогодишњег узраста, а онда временом почиње да руши све око себе и, најзад, кад достигне млађи предшколски узраст да туче по глави волтметром украденим из очевог писаћег стола, своју сломљену мати, која не успева да се склони од прилично вешто изведеног напада свог још незрелог детета, што у свом незрелом мозгу већ замишља како ће, пошто среди родитеље, сву своју високопроницљиву пажњу да усмери на деду, побелелог од седих власи, и тиме докаже за своје године изузетно развијену интелигенцију, у чију част ће се 28. фебруара и скупити којекакви обожаваоци ове одиста необичне појаве, а међу којима се, на моју велику жалост, не могу наћи и ја, будући да се у датом тренутку налазим у стању напетости на обали Финског залива, дивећи се мени својственој још од детињства способности да, зграбивши челично перо и умочивши га у мастило, кратким и јасним реченицама изразим своју дубоку и често чак, у неком смислу, веома узвишену мисао.”

За крај, издвојила бих две Керолове фотографије, мени интересантне јер одступају од његових уобичајених приказа, а прилог су теми узајамне везе апсурда и хумора. Бицикл као мој омиљени предмет и превозно средство, скелет птице као сећање на изложбу која је пре неколико година одржана у Београду. Сада, на основу њих, може се развити скроман наратив, кратак неми филм у коме младић вози велосипед док за њим јури птица побегла из музеја. У питању је изокренути свет где птице лове људе, не обрнуто. Наравно, обоје се током јурњаве саплићу, падају, растављају и састављају, и тако у круг.

Текст: Ана Арп, 27. јануар 2012.

Цитати:
Данил Хармс, Нула и ништа, превод Корнелија Ичин,








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Danil Harms   

Nazad na vrh Ići dole
 
Danil Harms
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 4 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-