Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Jovica Đurđić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 23:00

KOPLJE U DUSI



Sto neko koplje ne doleti

U mali uzas duse potamnele



Nad krovom mojim ptica ne leti

Nisko su zvezde pale pustom

Zemljom senka se prostire



Sto ono nije jarbol u krpi

Koja se dusom pesnika zove



Noc je u meni svoje nabore

Uskomesala na trn gloga

Crvenu ruzu izbacuje iz dubine








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 23:00

NE OTVARAM SVOJE STARE KNJIGE



Ne otvaram vise svoje stare knjige

Strah me je da se ne prepoznam



Mogao bi neki stari bol da se prene

Da pusti svoje trule konce uzasa

Da me uhvate u crnu mrezu ocaja



Ne listam ja vise minule godine mladosti

Ne trazim presovano sunce herbarija



Ako pozurim ako samo malo pozurim

Necu biti usamljen usred tunela samoce

Malo i ja sam na drugoj strani planine








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 23:01

MALA USTA



Mala usta koja svet potamneo

Otvaraju i zatvaraju mirno



Ne iscezava bol, nista

Cute mnogo, cute noc svoju

Ono sto se godinama skupljalo



Jedna vecnost, cela vecnost prodje

Od reci do reci



Pre ce se sunce otkinuti

Od krune neba nego sto cu

Slast malih usta osetiti








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 23:01

TOLIKO LETA NA BALKONU



Tacno u podne otvara vrata

I izlazi iz tisine velikih soba



Toliko leta ima na tom balkonu

U bilju kom ni ime ne znam

Toliko sete u malim rukama



Popodnevna razmisljanja slutnja

Ociju u potiljku koje gledaju



Okrene se Usne koje miruju

Potom u bolno se jezero razliju

Toliko leta na balkonu i rukama








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 23:02

KUCA KRAJ SUME



Postoji kuca kraj sume daleko

Zvucni vetrovi izlaze iz tame



Nadnesen kao oblak u podne

Mene zaboli mene nesto stegne

Suzu jednu srebrnu pustim na krov



Naboden na zlatnu zraku sunca

Leptir sam koji umire polako



Nikada neces srce prevariti, kazem

Umiruci vidim decake krupnih ociju

Oni me nesto pitaju uz sum lelujav








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 23:02

SEVERNA SOBA



Sto severnu sobu napusti

Neznosti moja ustreptala



Svake noci dolazim da

Prenocim u toj sobi

U tim ocima koje me ne vide



Ne primetih te Sunce

Prag moj obilazis napukao



Za svaki dah svet se prosiri

Ocima ga neces videti

Dlanovima ga neces dotaci








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 23:04

SEVERNA SOBA II



Jesen sto ulazi neprimetno

U sobu s malim prozorom



Jabuke i stare knjige leze

Dunje sa zrncima sunca na

Ormaru i mirisi sto te zanose



To je severna soba poezije

Gde male ruke hoce da iskoce



Iz ramena nista se ne dogadja

Ni trzaj ni damar ni oko

Veliko kao svet potamneo








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 23:05

LABUD



Ona je mrtva i bela

On se bacio sa stene



Do juce zajedno

Oni su jezero presecali

Ljubavlju svojom zarkom



Voda je pusta i zelena

Voda je kao ogledalo



Ne reci nikada ni u snu

Ljubavi je dosta, kraj

Belo je smrt kao i sve boje








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 23:06

BLEDSKO JEZERO



Na jezeru prve kapi kise.

Pljusak, pa sunce opet toci.

Sjaj u meni nevidljivo pise,

Lepotu od koje zabole oci.



Kao da sapra umor i prah -

Kotrljaju se vodom zlatna zrna.

Ulepsa sliku na mah,

Devojka protrcavsi ko srna.



U dusi opet romori slap.

Osluskujem: tisina, ptica, kap

Podize me ova necujna jeka



Iz bola i sna daleka.

Zaista, zracna i cista lepota

Vracaju veru u smisao zivota








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 23:06

JELEN



Lepa je njegova izduzena senka pred vece

On kao da je izasao iz slike ne iz sume

Snazna rika ravnicom dok muski gazi sneg

I taj dragi lik u celcu prema suncu



Saplicu se vitki rogovi o vecernje niti svetlosti

Strasna je igra na nisanu krajnjeg besmisla

Covek mora da se probudi i saceka

Dok se ne seti svih uvreda i kapi krvi u zilama



Teske su i neponovljive istine vezane za nas

Razapete kao zvuk izmedju ploda i smrti

On je zaljubljen u slobodu satkanu od grana -

Zasto i covekova ruka ko srce ne sanja








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 23:06

KOSUTA



U trku tamni udar kopita. Leluja dah.

Zlatnim nitima povezane strune smiraja.

Pretrcava strah putanju kojom kruze stabla,

Nevidljiva ruka zateze nevidljivu mrezu.



Iznenada metak lutalica, svirepo koplje,

Pogodi oko puno neba i modrine.

Sazreva topla krv sutona na mahovini

Smiruje se zivac ko nit zategnuta.



Poludeo jelen nosi dan na rogove nadenut.

U potiljku mu vezan mac srebrni.

Kasna je jesen. Zauvek se rastajemo, ljubavi sumska,

Tvoje telo tajanstveno lepo je prema zalasku.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 23:07

CRVENE LATICE

I



Imao sam samo toliko vremena da uskocim u poslednji vagon. Kondukter mi je pruzio ruku. Mora da se cudio: do malopre sam, tu, pred njim, setao peronom, ubijajuci se od dosade, a sada, na brzinu, ljubim i grlim neku zenu koja se iznenada pojavila i u poslednjem trenutku opasno skacem na papucicu vagona. Potrcao sam do prvog prozora i pogledao unazad: jos je uvek stajala na istom mestu s podignutom rukom i blagim osmehom na licu. Samo koji trenutak i vise je necu videti. Bio je to nas iznenadni kratki susret nakon dvanaest godina. Dugo o njoj nisam znao nista. Uspeli smo progovoriti samo nekoliko reci. Udala se, ima Natasu, ne zivi vise s muzem, vraca se u D... Boze, pa ona se uopste nije promenila. Ista ona ljupka glava, kratko osisana kosa, pravilno oblikovano telo, zagonetni osmeh, velike, drage, duboke oci...
I vise je nisam video.

- Ne uskacite tako, mladicu! - govorio mi je kondukter, jos uvek s nevericom gledajuci u moje lice misleci valjda da mi nisu sve na broju.

- Molim vas, gde je restoran? - upitao sam ga kao kroz san.

- Peti vagon...- odgovorio je nezainteresovano.

Zatrazio sam pivo. Padao je sneg. Video sam kako krupne pahuljice udaraju u stakla. Cula se muzika iz zvucnika i glasovi putnika kraj sanka. Bili smo vec stigli do Karlovca. Kada pre? Jos uvek u nekom polusnu, pokusao sam se probiti kroz guzvu i pronaci svoj kupe. Seo sam do prozora. Bilo je udobno, toplo. U blizini, iz kuca pokrivenih debelim sneznim pokrivacem, treperila su svetla.

II

Gledao sam joj pravo u lice. Da li spava? Da li se namerno okrenula prema meni? Osecao sam njen topli dah. Savrseno ovalno lice, pravilan nos, velika usta, s lepim, crvenim i nabreklim usnicama, duge stisnute trepavice, ispod kojih se kriju maslinaste oci, krupne i blage, obasjavala je ulicna svetiljka. S druge strane, do nje, na istoj polovici kreveta, spavao je njen brat, sedmogodisnji klinjo. Odmah tu, iza vrata, cula se pesma - cas tiha i milozvucna, cas preglasna i losa. Bilo je novogodisnje vece i veselo raspolozenje osecalo se svuda. Kucu su ispunili gosti. Neki od njih, oni koji su dosli iz daljine, morali su ostati. Posle dobre vecere, poneke i previse ispijene case vina i ludog plesa, krevet dobro dodje. Gazdarica me zamolila da svoju sobu za tu noc ustupim kumovima iz Varazdina. Spavao bih sa Srdjanom i Irom u njihovoj maloj sobi. Gospe moja! Da li je to uopste moguce? Nisam mogao verovati. Pa radi se samo o jednom sirem krevetu.

- Samo za veceras, Sergej. Kuca nam je puna gostiju. Proveselite se s nama, a kada vam se prispava, prilegnite malo na djecji krevet. Ne ljutite se, samo za veceras, ako moze. Vasa je soba veca... - pravdala se, pitala me kada sam dosao iz grada, dugo mi objasnjavajuci zbog cega me moli da tu noc prespavam sa decom.

- Nema problema - odgovorio sam osecajuci neku toplinu u grudima i misleci kako ona ne vidi da joj Ira vise nije dete.

Bese to devojce koje je pupilo u najlepsi cvet. Bila mi je draga i pomisao da cu tu noc provesti s njom u istoj sobi, na jednom polovnom francuskom krevetu koga je gazda kupio vrlo jeftino od gospodje Lukic kada se selila, a koji se dobro uklapao u malu sobicu. To je nesto drugo od poljubaca u zadnjem redu jedinog gradskog kina. To je celu noc disati pored nje...

Posle jedanaest, vino me je vec uhvatilo. Posao sam da malo prilegnem. Mislim da moj dlazak niko nije primetio. Topli srsi osvajali su mi telo. Malo od vina, a malo od prevelike zelje i omame, postajalo mi je toplo. I njoj. Da li spava, da li spava, udaralo je kao bubanj u mojoj glavi dok sam joj lagano prelazio rukom preko tela.

Promeskoljila se i okrenula na ledja. Je li i ona osecala tu vatru u telu? Eh, ta mlada krv nije voda. Gledao sam njen savrseni profil. Prcasti nosic i nezan ten.

- Ne, naici ce neko! - govorila je tiho.

Njena je pozuda takodje bila velika, ali i strah isto toliki. Otimala se svaki put kada bi moja ruka za vreme poljubaca skliznula na njene dojke, cvrste i lepe. Tri godine sam je gledao kako sazreva u devojku. Smejala mi se dok sam bubao istoriju i latinski kada bi nakratko navratila u moju sobu donoseci mi neki kolac ili breskve iz vrta. Bila je srecna kada smo odlazili na reku u ribolov. Mogli smo se ljubiti do mile volje u visokoj travi, dok je njen brat jurio leptire po livadi. Bilo ga je lako udaljiti, nagovoriti na bilo sta. Prolazile su godine, rasla je, bujala. Pa jeste da je mladja od mene, ali...

Otkrila se. Je li to izazov? Da li je i nju uhvatilo ono malo dingaca koga smo popili? Da li spava, da li spava - zvonilo je u mojoj glavi i dalje? Zeli li to i ona ove noci?

Pogledao sam nanize: obla kolena, svilena smeksana bedra i grudi koje se ravnomerno dizu i spustaju... Nisam izdrzao. Stavio sam joj blago ruku medju bedra. Nije se pomerila. I njoj i meni je odgovarala ova slatka igra, to pretvaranje.

- Iro, Iro... - saputao sam kao balavac sada vec cvrsce stezuci obla bedra dok je telo htelo da eksplodira.

Milovao sam je dugo i nezno ne usudjujuci se ici dalje. Bila je to slatka igra u kojoj smo goreli oboje. Osecao sam ugodu i bol u celom telu. Plamen me hvatao do ludila.

Kako je bila nezna, kako je mirisala njena mlada koza! Osecao sam dodir njenih cvrstih bedara, ruke na mojim ledjima.

- O, boze, ako ko naidje. Ma probudice se Srdjan. Pusti me! - saputala je uzbudjeno. - Pusti me...!

Ali vise nije bilo povratka. Ona je to znala. Cvrsto me je stezala uz sebe, na to prelepo bujno i mlado telo, skladno i nezno, svo uzdrhtalo u vatri i ljubavi.

III



Zasli smo u sume. Sneg u Gorskom kotaru bio je dublji. Pahuljice su jos krupnije leprsale. Zeleni cetinari isticali su se na snegu. Bilo je pusto, samo poneka kuca. Jurili smo prema moru. Tockovi na sinama kao da su pevali: Ira, Ira, Ira...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Uto 28 Feb - 19:42

LJUPKO TELO
1.
To je to telo. Njegova se tajna zove ljupkost.
Slutim sve te obline i pregibe ali ih ne dotičem.
Ne mogu reči, ne može glas, ne mogu linije ni boje,
Ništa ne može da dočara njeno prisustvo i lepotu.
Krv je zapalila ovaj nemir, Ženo, ovaj ritam tišine
Strah me je toga, ali ja sam sada sav u tebi ustreptao.
U tom naletu požude i ti si zastala zbunjena,
Poznala si da je ljubav velika istina nad istinama.
Taj odsutni glas tvojih usta, ta pena tvojih reči,
To je setna i opojna muzika koja začarava dušu.
2.
Utopi me u svojim očima kao u kapima meseca.
Zarobi me u svoje okove, u svoju put lakomu i belu.
Ovaj muški vetar, ove muuške pesme, ove noćne oči,
Ove snažne ruke koje slede uleknuća tvoje kože,
To nisu lažni snovi. Čuješ li plačni zvuk gitare
Odozdo od mora koji nas opominje, devojčice moja,
Da ljubav je večna sve dok čovek traje…
I ljubi, i iznova kopa sjaj duše, i oseća…
Tvoja čvrsta bedra, tvoje bokove kao put jabuke,
Tvoje mleko koje navire za našeg budućeg sina.
3.
Ljupko telo, ljupko telo, neprestano tiho odzvanja
U mom divljem srcu. Pesnik bi mogao i u čelo da puca
Samo zbog nemoći reči, samo zbog njenih staklenih grudi.
Pomešani mirisi, tamna bronza, tamni prevoj trbuha…
Gola i ljupka, nikako ne uspevaš da sakriješ poriv kukova
Taj slatki smeh razbijen u zrnca stalno te odaje.
Telo, kao igra morskih talasa, vezaću se kao alka
Oko tvog pasa, uroniću u tvoje maslinjaste oči zauvek.
Spavaj, ljupkosti božanska, a ja ću da te gledam i dišem
Zgusnuti miris tvoje raskoši, ja ću srećno umirati zanesen.
1-2. 10. 1977.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Uto 28 Feb - 19:43

GRUDI DEVOJČICE

Kao da nikada neće sazreti
Napete poput dugačkih zrna grozdova
Pod glatkom kožom beline
Upinju se u žestokoj boli nagona
Sa tragovima poljubaca
Samo što ne iskoče mlade
U vatri predvečerja
Otisak ljupkosti
Sav je od nežnosti i ljubavi
I ustreptalo srce
Golo je do providnosti
Pri svakom naletu
Pri svakom dodiru
Bujne nadimaju se kugle
Kao da će prsnuti
Pod usnom žudnje








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Uto 28 Feb - 19:43

DOZREVANJE DEVOJČICE

ta devojčica
oštrih kupica grudi
nežna kupačica
vidra koja seče modri talas
celo je leto dozrevala
ponekad u pesku
rasplamsavala
gorela
dok sam joj ljubio
kapi kolena
nemiran beše galeb
njenih bedara
vučica tamnog međunožja
trbuh sa zrncima
sunčevog praha
Pripijala me uz struk
procvetavala kao cvet višnje
dok sam osećao slast rasekline
i pomamnu igru tela
ponekad je govorila
ljubni me
sva se otvarala
kao leto mirisima
davala
pomalo uzdisala
i posle svega
ostajala dugo
astralnim očima
zagledana u nebo
avgust, 1984.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Uto 28 Feb - 19:44

BELEŠKA O LARISI I PROLEĆU


Klečeći sam molio pticu da kaže Larisa
Nešto malo od njenog daha i uvojaka
Da mi ispeva majušno jezero njenog pasa
Dubinu očiju tišinu gazelinih koraka

U krvi mi se budila poezija zapisana
Za ljiljane njenog tela tek procvetala
Gradilištima sam lutao pun velikih rana
Kraj mora mi palma o njoj šaputala

Disao april ko njene male grudi zaobljene
Dok sam je tražio prolećem u Budvi
Učini mi se: evo je tu je u trešnjinoj grudvi

Izlišan bejah govoreći Pasternaka u kišu
U svakom listu njeni prsti ko pluća dišu
Ali ja još i danas tražim te oči izgubljene


DOLAZIŠ S MIRISOM BILJA


Dolaziš: u stopalima ti miris bilja
U kolenima krunica ljiljana rumena
Nebo ti u očima jato zvezda pratilja
Mokra ti haljina razbuktava ramena

Žedan sam umoran od duge besanice
Moje se misli odmaraju na cvetu
Tebe ljube ptice tebe ljube bele krunice
Ja nesrećni jelen umro sam u davnom letu

Dolaziš: na mojim ćeš rukama usnuti
San je opasna prevara san je pola istina
Ja sam zora ja ću ti na usnama svanuti

Ja sam to nemoguće pesma voda trava
Na svemu stara zelenkasta patina
Ja sam stražar tvog nagog tela dok spava








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Uto 28 Feb - 19:44

POLJUBAC


Vatra koju želim iz mirisa i nežnosti žene
Iz najdivnije rane koja se uz mene privija
Na vrhovima prstiju ko na talasima pene
Mala se žiška na usnama ko rumen cvet razvija

Trešnja raspolućena pa mekoća pa slatkoća
Kako je nevino to lice u velikoj letnjoj noći
Dok ljubim i u poljupcima ubirem slatka voća
Dišu male ptice u njenim grudima ko u samoći

Svete kako si lep kad smo u toplom poljupcu
I ova reka i ovo drvo i ova izmišljena ptica
U vazduhu iznad ruku u ružičastom nepcu

Dok to traje zaboravljamo na bol i neki metak
Ljubavi moja nevinosti očiju i plavih vitica
Ako me voliš ne znamo poljupcu kraj i početak








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Uto 28 Feb - 19:44

DUNJA ILI ŽENA

Što dunja nisi, miris njen, otisak svežine
Boja koja zavodi oko i misao vodi daleko
Golo meso odenuto u maglu čežnje, ti
Bokovi ispod haljine u naborima vetra

Mišljah, kako da te nacrtam nestvarnu
Dok trčiš površinom mora i gubiš se
Daleko u jednoj tački bele puti kao galeb
Bežao sam iz samog sebe čupao iz duše

I ispisivao boju tvojih zenica mišlju svojom
Odlazio u nepoznato i istraživao malo srce
Dunje sa mog stola sledio okom trag
Raskošni oblik tvog tela ko rumen njene kore

22. 4. 1975.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   

Nazad na vrh Ići dole
 
Jovica Đurđić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Jovica Letic
» JOVICA ĐURĐIĆ
» Jovica Letic
» Leti perje!
» Jovica Đurđić
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-