Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Jovica Đurđić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:21

San o košuti

Dve modre kapi od očiju gledaju me s tvog čela.
Žedni mi prsti od želje da te dotaknem vitkiju od mlečna slapa noćnine.
U trskama svetlost luda igra ples zloglave zmije.
Ne boj se, košuto, niknuće iz njene glave stablo što se jutro zove.

Preko usnule vode doći će Jelen.
Jelen će doći, Košuto, preko usnule vode.
Čudno nas nešto spaja preko naše nesanice.
Šta me to opi, šta me to opi.

Pelin mi na jeziku, na dlanovima senke bolno igraju.
Slepi za ovu noć, za ovu vodu,
kroz šumu hodimo zaneseni -
cela nam šuma stala u oko.

Trčim na brdo i vičem u daljinu: Jutro!
Bela se svetlost toči sa nebesa.
Ispadaju zrna zvezda
i dan prelazi reku u srebrnim kočijama.

Mi idemo s malo tamnine u duši,
zamotani u paučinaste konce sna,
omča nam oko vrata,
konopci svitanja oko ruku.

Pre nego se probudim stici ću na more.
Pod kulom, pod drvetom nekim iz mojih kostiju raste bela ruža.
Košuta je takne svojim pogledom, za jedno koleno poraste.
Košuta je pomiluje svojim dahom, za pregršt pupova ispuni svet.

Leluja kugla koja se san zove.
Da se ne razbije.

Trava sam zelena po kojoj hoda ustreptala.
Što me neka dragost ispunjava, što me nešto uz miris privija.
Oči su njene u meni prenoćile.
Pretrčava polje, pretrčava svoju senku laku.

Skočiti iz samog sebe, iz lobanje galebove odbegle pokupiti.
Jabuku neku sa stabla skinuti. Lepotu u sebi produbiti.
Ne bih se hteo probuditi.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:28

JEZERO


Na jezeru prve kapi kiše.
Pljusak, pa sunce opet toči.
Sjaj u meni nevidljivo piše,
Lepotu od koje zabole oči.

Kao da sapra umor i prah -
Kotrljaju se vodom zlatna zrna.
Ulepša sliku na mah,
Devojka protrčavši ko srna.

U duši opet romori slap.
Osluškujem: tišina, ptica, kap
Podiže me ova nečujna jeka

Iz bola i sna daleka.
Zaista, zračna i čista lepota
Vraćaju veru u smisao života.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:29

DEVOJČICA SKUPLJA SVOJA KOLENA

Devojčica skuplja svoja bela kolena
Dva grumena svetlosti, dve kaplje nežnosti
Cvetove koji se u latice razlažu
Smerna, voli ona moje dlanove na njima.

Krv je moja iznese pred čudesnu svetlost
Ali ne otvara čvrste katance ljubavne
Ne pomažu tu ni poljupci ni plamičci
Koji se pale potajno u zenicama dubokim

Belina je njena razastrta u aprilu mlada tela
Ništa nisam naučio od prvog poljupca vidim
Samo je glad postala veća kroz godine
Jutro dočekujemo u travi i svetlost u daljini.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:29

DRAGA


Vitka, na pesku toplog leta, leži draga
Ima otvorene oči zagnjurene u nebo
Zagonetno osmehnuta čuva svoju tajnu

Dođem, opružim se pored nje i čekam
Da i u moje oči uđe parče leta
Čekam čitavu večnost i više

Nisam srećan srećna je moja draga
Ona se sva pretvori u ljubav i
Zagrcne se od smeha neobjašnjivog

Kad zaželi zapali usnom novo sunce
I tankim ga rukama skine s visina








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:29

DUNJA ILI ŽENA

Što dunja nisi, miris njen, otisak svežine
Boja koja zavodi oko i misao vodi daleko
Golo meso odenuto u maglu čežnje, ti
Bokovi ispod haljine u naborima vetra

Mišljah, kako da te nacrtam nestvarnu
Dok trčiš površinom mora i gubiš se
Daleko u jednoj tački bele puti kao galeb
Bežao sam iz samog sebe čupao iz duše

I ispisivao boju tvojih zenica mišlju svojom
Odlazio u nepoznato i istraživao malo srce
Dunje sa mog stola sledio okom trag
Raskošni oblik tvog tela ko rumen njene kore








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:29

LJUVENA


Ti si lepa, ljubavi moja, ljubavi
Ljupkija od svake ljupkosti
Savršenija od svih bogova

Vatre tvojih usta, ljubavi moja, ljubavi
Izgaraju me svojom pomamom
U nagosti tela tvog i grudi ukrutljivih

Na prevojima ti tela, ljubavi moja, ljubavi
Među dolinama vitkih i dugih nogu
Grudvicu mraka udom razgonim

A ti si lepa, ljubavi moja, ljubavi
I tvoja haljina, kosa gusta, ruke, mirisi u travi
A ti si mi lepa, ljubavi moja, ljubavi








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:30

MLADE VITKE ŽENE



Mlade, vitke žene, s rekama bedara šuštavih,
S tužnim očima, dubokim provalijama u koje padamo,
S jezerima koja otkrivamo ispod trepavica...
Šta će biti s njima kroz deset godina?

Prolaze one ulicama s telima gipkih srna,
Devojčice još, i uleću u naše poglede čežnjive.
Kao godine otvorene su njihove duše rascvetale,
Dok zanosno lelujaju kukovima oblim u hodu.

Kao talasi morski prodrlo je proleće meko
U te grudi, u te grlice koje se bude.
Rodite sutra devojčice, kažemo, da vas gledamo
U njima probuđene kao bele cvetove na vodi.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:30

MIR, MORE, SAN

Čas samoće. Bez toplog daha žene.
Soba nad morem, kupicama pene.
Lice na dlanovima, odlutale zene:
Sto, knjige, jabuke, tragovi sene.

Čas tišine. Svetlost predmete zlati:
Šuma, ptica, polje, uskovitlane vlati
To davna je slika koju misao vrati,
Na trenutke što su znali lepše sjati.

Maleno srce izvijeno u ljubav, vitki most
Svetlost utišana na mahove ga prska
Nemoćnu ruku zarasta prah, šaš, trska.

Mir. Iščupana iz tela luta kost.
Narasta od bola ljubičasta kula:
Zapaljeno oko, drhtaj, ogrubela čula.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:30

OČI MOJE DRAGE DOK ME ISPRAĆA


Draga moja ima oči kao kapi kiše u ruži
Dok me ispraća na pragu našeg doma
Pod krovom naših godina igra tamno sunce
U damarima našim sevaju munje očaja

Preko brda ljubičastih klizi topli suton
I ulazi u moju dragu kao kradljivac mirisa
Draga moja stavlja uvo na školjku i ne
Čuje ništa samo udar talasa morskih

Ona maše rukama kao lastavica ne vidim
Više ništa ali ljubim dragu u oko ljupko
I slutim gorke godine odsutnosti pusto je
U svim stvarima ostaje srce napuklo








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:30

SLAP

Ostavljamo prozor otvoren noću i srce
Godinama. Kao bogovi utišani gledamo
Gore zvezde bremenite dok se svetlost
Stropoštava u more bez zvuka koji bi
Mogao da zalebdi nad kamenjem žala.
Svetli jedno oko na nebu, drugo ne
Poznajem, nesanice nas muče dok starimo
Misleći na smrt i put. Još smo prividno srećni
Mislimo na zvezde i ostavljamo prozor
Otvoren da bi gledali gore.

Mi često i ne slutimo u toj tišini slap
Mesečine, kao ljupkost žene kad se ukaže
S mekim crtama tela, kažem, mi i ne
Slutimo slap svetlosti koji nas
Zloslutno zanosi i uništava.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:31

ZVEZDE NA UZGLAVLJU


Ta razdvojenost
Lepota godina u struku
Poljupci koji traju

Bleda u iščekivanju
Sledi ona moj pogled
I put ruku

Znam taj nagoveštaj
Tajni znak ljubavi
Ramena stisnutih
Očiju ispod latica
Prijatni strah u telu

Bela kao vodeni cvet
Toliko mlada i nežna
Ni u pesmu ne smem
Da je uvedem

Ostaju samo noćni poljupci
I kasne zvezde na uzglavlju








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:32

JOVICA ĐURĐIĆ rođen je 3. 10. 1949. u Glogovici blizu Dervente i Doboja, Republika Srpska (BiH). Prozni pisac i pesnik. Diplomirao na Pedagoškom fakultetu u Rijeci. Član udruženja književnika Srbije i Uduženja književnika Srpske.
Autor knjiga poezije i proze za decu i odrasle čitaoce. Objavljivao u mnogim listovima i časopisima. Pojedini radovi su mu prevođeni na strane jezike kao što su engleski, ruski, francuski, španski, italijanski, poljski, češki, slovenački, makedonski itd. Izbor poezije ”Zvezde na uzglavlju” objavljen je kao bibliofilsko izdanje sa dvanaest pesama prevedenih na dvadeset stranih jezika i slikama Olje Ivanjicki.
Jovica Đurđić ulazi u zgradu naše literature posve tiho sa skromnošću i dostojanstvom pesnika kome je stalo do te zgrade u kojoj se, pored nebrojenih eksperimentatora i plitkoumnih škrabala, nalaze i osvedočeni stvaraoci kojima je stalo do umetnosti i života, do čoveka u životu koji tu umetnost inspiriše. Poštovalac reči i jasnog izraza, čiste misli i nenatrunjenog osećanja, Đurđić (…) nudi poeziju mladosti u kojoj ljubav zauzima prvo i prevashodno mesto (Tode Čolak).
Objavljene knjige:
USNULA DEVOJKA, pesme, Svjetlost, Sarajevo, 1974,
LARISA, pesme, Riječko književno društvo, Rijeka, 1974,
LJUBIČASTO GORJE, pesme, Svjetlost, Sarajevo, 1976,
SANAK SKLOPIOČIĆ, priče za decu, Otokar Keršovani, Rijeka, 1983,
KAKO VOLIM ANU, pesme za decu, Izdavački centar Rijeka, 1983,
RUKE VEČERNJIH LJUBAVNIKA, pesme, Izdavački centar Rijeka, Rijeka, 1984,
LJUPKO TELO, pesme, Partizanska knjiga, Ljubljana, 1985,
KOŠUTA I LOPOČI, (THE ROE AND WATER LILIES), dvojezično srpski i engleski, pesme, Vikend knjiga, Beograd, 2000,
ISTRGNUTI RUKOPIS, pesme, Interpress, Beograd, 2004,
NJENE OČI MORE, pesme, bibliofilsko izdanje (21 primerak), Književni atelje Art, Malinska, 2004),
ŽIRAFA ŽERALDINA, pesme za decu, prvo izdanje Ars Poetica, Beograd, 2005., a drugo 2006. godine,
SIMONINE OČI, priče za decu, prvo izdanje, Bookland, Beograd, 2006., drugo izdanje Ars Poetica, Beograd, 2006. godine,
LEPO JE BITI KOD KUĆE, pesme za decu, Bookland, Beograd, 2008 (ćirilično izdanje) Ars Poetica, Beograd, 2008. g., drugo, latinično izdanje),
ZVEZDE NA UZGLAVLJU, dvanaest pesama na dvadeset stranih jezika obogaćenih slikama Olje Ivanjicki, Ars Poetica, Beograd, 2009,
KALINA I MORSKI KONJIC, priče za decu, Ars Poetica, Beograd, 2010,
LETO BEZ VERONIKE, priče i pesme za decu, Bookland, Beograd, 2011,
KIŠA I VLATI (DESZCZ I ŹDŹBŁA), izabrane i nove pesme na srpskom i poljskom jeziku, Oficyna Wydawnicza “Agawa” Warszawa, 2012,
PEPEO ZGASLOG LETA, zbirka od dvadeset pet soneta, Prometej, Novi Sad, 2012,
OPOJNI MIRIS GREHA, priče za odrasle čitaoce, Prometej, Novi Sad, 2012. i
UKUS PRVIH POLJUBACA, roman za decu, Bookland, Beograd, 2014.
Dvostruki dobitnik nagrade “Drago Gervais” (Žerve) i Zlatne značke Kulturno-prosvjetne zajednice Srbije, kao i drugih nagrada na književnim konkursima.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:35

LJUBILA SI PESNIKA


Ljubila si pesnika. Nemo treperenje
usana prosipalo je najlepša slova 
sa zagrcnutim samoglasnicima.
Tvoj lepi profil devojčice, stasale 
u mladalačkoj ustreptalosti, svetleo je 
kao najlepša ikona u predveče. Gorela
si sve vreme sanjajući da se desi dodir, 
dok ti je srce letelo ko ptica. Bleda, 
kao latica na vetru u lepoj priči, 
u otmenosti i erosu, zagonetno 
si se skrivala u senkama trepavica.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:36

OSMEH


Dok odlazi, osvrće se i smeši 
zagonetno. Ne mogu da protumačim 
smisao tog osmeha i šta on lepo
nagoveštava. Napupelo je sve to vreme 
u njoj od kada se nismo videli. 

Dozrela kao kajsija, gipka u hodu 
su njena bedra. Udahnula je dah
u sobu i prosula zrnca sjaja iz
očiju, ta devojčica. Sad čekam
celi vek da se događaj ponovi. 


Devojčica svetlih očiju i čarobnih 
usta, postala je žena s mirisom mora 
u kosi. Ali, ona je toliko mlada 
da nikako ne pripada meni. Ipak,
ja je čekam skupljajući zrna sjaja.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:36

GEOGRAFIJA TELA


Lepa je ova bešumna i topla noć.
Proučavam geografiju tvog tela, 
Gipke linije stomaka i napućene
Usne koje se tope kao zrela voćka
Na mojim mišicama. Prenoseći
Drhtaje i uzdahe, kao svež i 
Mirisav vetar, osluškujemo šum
Mora. Usplamtela si u požaru
I lice ti je zlatasto poput meda. 
Grozdovi zvezda padaju u tvoje dolje 
I brežuljke slične dinama peska.
U tvojim setnim očima ogleda
Se sav naš greh, a u divno uvučenom
Trbuhu zaspalo je belo jagnje.
Nalik si na devojčicu i tvoja put je
Tako fina, ali me opominje na
Prolaznost ljubavi, mada vatru 
Mojih usta ne mogu da ugasim.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:37

MORE JE TAKO MLADO

Mlade i vitke devojke, prave lepotice,
koje sa svakim letom nove dozrevaju, ulaze
pored mene u more. Od toga ono postaje 
lepše, kao njihove prozračne grudi. 
Dok plivajući u blizini udišem miris soli 
i njihove kože u kojima beli galeb spava, 
za trenutak ponovo sam srećan i mlad. 
Očima tražim njihove majke koje su tu negde, 
sigurno lepe kao i one, ali mirnije i otežale 
od sunca i leta. A more je uvek tako mlado, 
kao devojke koje dozrevaju i podsećaju na 
godine odletele u nepovrat s cvrčcima
ili dole u dubinu glatkih riba da se
gnezde u praznim školjkama. 


Devojački veseli smeh rasprskava se u zrnca
koja svetlucaju iza njih, dok kao vidre seku 
morske talase. Sa svakim zamahom ruku njihove 
i moje kapi potajno se ljube i pomešane nestaju 
ne ostavljajući trag. Ostaje samo san,
razlistan kroz rukopise rumenih usana.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:38

LJUPKO TELO 


1. 

To je to telo. Njegova se tajna zove ljupkost.
Slutim sve te obline i pregibe ali ih ne dotičem.

Ne mogu reči, ne može glas, ne mogu linije ni boje,
Ništa ne može da dočara njeno prisustvo i lepotu.

Krv je zapalila ovaj nemir, Ženo, ovaj ritam tišine
Strah me je toga, ali ja sam sada sav u tebi ustreptao.

U tom naletu požude i ti si zastala zbunjena,
Poznala si da je ljubav velika istina nad istinama.

Taj odsutni glas tvojih usta, ta pena tvojih reči,
To je setna i opojna muzika koja začarava dušu. 


2.

Utopi me u svojim očima kao u kapima meseca.
Zarobi me u svoje okove, u svoju put lakomu i belu.

Ovaj muški vetar, ove muuške pesme, ove noćne oči,
Ove snažne ruke koje slede uleknuća tvoje kože,

To nisu lažni snovi. Čuješ li plačni zvuk gitare
Odozdo od mora koji nas opominje, devojčice moja,

Da ljubav je večna sve dok čovek traje…
I ljubi, i iznova kopa sjaj duše, i oseća…

Tvoja čvrsta bedra, tvoje bokove kao put jabuke,
Tvoje mleko koje navire za našeg budućeg sina.


3. 

Ljupko telo, ljupko telo, neprestano tiho odzvanja
U mom divljem srcu. Pesnik bi mogao i u čelo da puca

Samo zbog nemoći reči, samo zbog njenih staklenih grudi.
Pomešani mirisi, tamna bronza, tamni prevoj trbuha…

Gola i ljupka, nikako ne uspevaš da sakriješ poriv kukova
Taj slatki smeh razbijen u zrnca stalno te odaje.

Telo, kao igra morskih talasa, vezaću se kao alka
Oko tvog pasa, uroniću u tvoje maslinjaste oči zauvek. 

Spavaj, ljupkosti božanska, a ja ću da te gledam i dišem
Zgusnuti miris tvoje raskoši, ja ću srećno umirati zanesen.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:38

LEPE ŽENE


1.

Lepe žene su latice
Koje se rasprskavaju
Kroz naš život

Slast njihovih usana
Kada ljube
I tragovi poljubaca
Ostaju u nama 

2.

Dolaze i prolaze
One
Lepe Penelope
Ljupke i nežne
Sa zagonetnim osmesima
U uglovima usana

Ostaju topli poljupci u srcu
i jedno šaputavo ah

3. 

U dubokim zagrljajima
Kao cvetovi breskve
Otvarale su cvetne mirise
Haljina

Večerima koje su dogorevale
Iza nas, ljubavi, ljubavi
Polegle vlati

4.

Svi naši poljupci
Nisu dostojni dubine
Očiju lepih žena








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:39

RUKE VEČERNJIH LJUBAVNIKA


1

 
Ruke, večernji ljubavnici, telo koje se daje i uzima,
Njen struk u obliku gitare iz koga ljupka muzika izvire.

 
Beskrajna dubina očiju i bokovi ljubavnice što gore
U požarima sutona morskog, šumovi talasa što zanose.

 
Prostrte kao ležaji, u grču prstiju, ko zrake sunca
Glas vode zove ih glas tela zove ih glas ljubavi zove ih.

 
Ruke od čežnje savijaju se u lûk drhtaja, vatru užitka.
Na pesku kostrenskom u gustom mirisu borovine ispisuju

 
Ljubavnu pesmu dodira, usnama vrelim slova poljupca
Na listovima mora mlado telo svo od žestine i lepote.

2

Prstiju tankih, kao šaputavi cvet vazduha i vode,
Leluja ona istinskim mirisima u nesaglasnim časovima.

Kao boja mora javljaju se oči i pomiču splet tetiva.
Traje dugotrajno traganje odsutnosti, ljubavi, kletve…

 
Pomešana s ritmovima muzike dolazi preko peska i vode
I svoje telo svija opijena snažnim porivima bedara.

Okrenuti talasima, u zatonima, kao dve statue od bronce,
Izdvaja se ona, tanka u struku, galebovi slute to telo.

 
Ta koža od tamarisa, ružičasta, s nežnim pregibima trbuha
Pena i put, uleknuća ko boja naranče i modra zrnca soli.

 
3


Svež stisak lica dlanovima u postelji sjajnog peska.
Sitne kapilare u slankastom vazduhu i mirisi algi

 
Dolazi noć bremenita sa koralnom svetlošću dubina
I na mahove pritiska glas ljubavnika o stene i more.

U uzajamnoj navali nežnosti dodiruju se kolena i ruke
Zatvaraju se poljupci kao najčvršće brave ljubavne

 
Zgusnuta, utihnula voda, penju se mirisi soli ko zavesa
Oni se još greju na onom suncu sa usnama od živog srebra

 
Očiju punih neba leže nauznak u tišini opojnog leta
Ona s rukama prozirnim, on snažnim okovima muškosti.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:48

Jovica Đurđić – Intervju

Pitanje: Književnik Dejan Aleksić u recenziji za vašu knjigu priča za djecu “Kalina i morski konjic” kaže da čovjek vrijedi onoliko koliko dugo u njemu živi dijete koje je nekada bio. Na koji način vi uspijevate da u sebi održite budnim to razdoblje života u kojem smo svi mi bili i luckasti i nemirni i bezazleni?
Jovica Đurđić: To se, iskreno se nadam, vidi iz mojih knjiga za djecu. Zadnje moje objavljene knjige uglavnom su za njih. Dijete sam sve dok mi je majka tu, a ja ću to ostati i nakon toga. Često mi moja bivša djevojka (a sada supruga, ha, ha!) kaže: Kada ćeš već jednom odrasti? Samo se nasmijem radostan za taj kompliment. Nema čovjek pravi odgovor na mnoga pitanja, pa ni na to kako održava budnim razdoblje magarećih godina. Rodiš se ili ne s nekim talentom, pa ako ga na vrijeme prepoznaš i njeguješ to u sebi, nakon mnogo godina rada, ispliva na površinu to što drugi prepoznaju kao nevino, vrckasto, luckasto, bezazleno… jednostavno djetinje.  Kako nemam svoje djece, sa zrelim godinama počeo sam sve više da promatram i osluškujem ta nevina bića sa širokim osmijehom, često učeći i od njih, jer u odnosu na naše djetinjstvo, današnja djeca imaju mnogo toga više, ranije dolaze do mnogih informacija i postaju zrelija. Eto, npr. ta djeca su me natjerala da sa pisaće mašine pređem na računalo. Odlučio sam da se više družim s djecom jer su ona neopterećena mnogim stvarima, pa sam tako i sam još uvijek ”djetinjast” i srećan s njima. Oni su moji vjerni drugari i veoma rado se družimo.
Pitanje: Dobitnik ste mnogih nagrada i priznjanja, što domaćih, što međunarodnih. Koliko vam znače i da li vas to još dodatno motiviše u vašem književnom radu?
Jovica Đurđić: Ne bi se moglo reći da sam dobitnik međunarodnih nagrada, ako Hrvatsku i Rijeku ne smatramo inostranstvom, ne barem u to vrijeme kada sam dva puta nagrađen nagradom iz Fonda ”Drago Gervais” (Žerve). Kako sam ja jugonostalgičar, meni je to još uvijek isti prostor. Raduje me što sve češće imam utisak da se tako ponašaju mnogi u ovom poslu kojim se bavimo. Dodjeljuju se književne nagrade piscima iz drugih sredina, vrše se razmjene gostovanja, ljudi se dopisuju, druže i međusobno objavljuju knjige u novim državicama. Lagao bih kada bi rekao da mi nagrade ne znače mnogo. Svaka nagrada je priznanje nekoga ko je zapazio ono što radite i tako vidite da to nije uzalud. Iskreno, one su mi uvijek podstrek. Meni mnogo znači i svako pismo od prijatelja koji mi ukažu na nešto što je dobro u mom radu, ili skrenu pažnju na nešto što je moj propust.
Pitanje: U vašoj knjizi pjesama za djecu “Žirafa Žeraldina” stoji jedna zanimljiva i simpatična strofa koja mi se na prvu svidjela i urezala u pamćenje:
“Žao mi je samo što više nisam dete
Ljubio bih devojčice od glave do pete”
(Ljubavna)
Da li se sjećate svoje prve ljubavi, prvih stihova ispisanih u žurbi na klupi neke djevojčice za kojom ste potajno uzdisali (osmijeh)?
Jovica Đurđić: Naravno da se sjećam. Ja joj tada i nisam napisao pjesmu. Potreba za pisanje javila se malo kasnije. Pjesma za nju je zakasnjela reakcija nakon četrdeset ili pedeset godina. Njena slika je u mojoj svijesti onakva kakva je bila tada: mala ljupka djevojčica, svijetlih krupnih očiju, pomalo sjetnih kao da će svakog časa zaplakati… Ona sada sigurno već ima i unuke, a nakon rastanka u djetinjstvu, nikada se više nismo sreli. A da sam patio, patio sam. Da sam bio zaljubljen preko mjere, bio sam. Bili su to lijepi dani kakve je svako od nas proživio.
Pitanje: Da li imate u pripremi neku novu knjigu i ako nam možete reći o čemu je riječ?
Jovica Đurđić: Ne pišem mnogo. Pišem polako i pomalo. Tako da u mojoj ladici, kako to pisci obično kažu, nema mnogo rukopisa koji čekaju objavljivanje. Pisanje mi nije glavno zanimanje, niti mogu potpuno da mu se posvetim. Tek kada zaradim za egzistenciju u drugim poslovima, mogu da se posvetim svojoj ljubavi – književnosti. Završio sam novu knjigu priča za djecu u kojoj ima i jedan ciklus pjesama. Knjiga se zove ”Leto bez Veronike”.  Sada treba naći izdavača, ili sam biti svoj izdavač, budući da imam i svoju izdavačku kuću ”Ars Poetica”. Situacija u izdavačkoj djelatnosti je veoma nepovoljna, pa će vjerovatno i moja knjiga sačekati, mada je sve spremno za štampu. Započeo sam rad i na knjizi priča za odrasle, kao i jednom romanu za mlade. Vidjećemo šta će od toga ispasti. Iskreno, nezadovoljan sam tim svojim rukopisima. Stalno se lomim i u dilemi sam, mijenjam, vraćam na stare verzije, pa u krug. Ali, od pisanja me ništa neće izliječiti i ma koliko mi se ovaj rad često zbog situacije u kojoj se nalaze svi pisci učini besmislenim, stalno sam tu i vjerovatno ću ostati do kraja.
Razgovarao: Goran Veselinović








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:51

SAN

1

To je ta muzika lisca

Stalno prisustvo zvukova

koji nas razapinju



Slepi za ovo tesko vece

Kao nezne niti zategnuti smo

izmedju sna i ljubavi



Casovi su to kad se dusa

Puni kao vrc teskobom i tugom

sami smo o sami smo



Tiha jeza u nama kao da hoce

Kao da zeli da odletimo

krilima crne ptice



2

Zapisujem ovaj trenutak

Pre svakog sna pre gorcine

budan vidim svet pozuteo



Koliko vrtoglavog vremena prodje

Od jednog do drugog sna

lepa zivotinjo krvozednice



Lelujamo kroz ovaj zivot i

Kao skamenjene kapi ostajemo

u zutom podnevu dana



Kao mravi usnama smo vezani

Za gipki vrat zene na zalu

setna muziko morska



3



Iscekujemo danima sabiremo sebe

Otupljenih zena cekamo oprostaj

boje smrti kakve li su



Probudi se devojcice moja iz svojih

Sopstvenih senki svetlosti bez sjaja

doticem tvoje srce mrtvo



Dokoracava tamnozeleni trak trulezi

Govorim te svetlosti neznana govorim

da bih te nadziveo



4



Necu docekati necu sigurno znam

Taj koralni zvuk bistrine

grcevito se stezu prsti



Kosmos oslepeo za hiljadu godina

Zestoko nas bije nevidljivim prstom

sta smo ispod kupole



Ostajemo zaboravljeni daleki

Sve manje se doticemo rukama

sve vise zakopavamo u sebe








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:58

OPOJNI GREH



Devojcica me grli i ljubi.

Osecam kako joj se usne tope na mojim,

i kako joj telo drhti

od straha i ceznje.



U tisini

jos nedovrsene planinske kuce

mirise rano prolece

i njene male jabucaste grudi.

Penusaju se vecernje magle

i oseca vlaznost kise

u eroticnom vazduhu.



Ona se propinje na prste,

pripija svoja stegna cvrsto uz mene,

namesta oble kukove,

svoj zaobljeni trbuh...

utapa svoje nepomicne oci

u mojim zenicama

i ljubi, ljubi



Stavljam svoj potpis

usnama

na njen vrat izvijen

dok opijena srsima bledi moja devojcica

i kao leptirica treperi na mestu



Pogresili smo

kaza mi

u jednom trenu slasti i vatre

zaustavljajuci nase disanje

koje odveja vetar.



Pogresili smo,

kaza mi s jos vecim strahom

otrgnuvsi se iz zagrljaja,

bezeci niz proplanak i

odnoseci vlazne poljupce

na mladoj kozi.



Moje je oci ne stizu








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:58

JABUKA



Ja vidim zrnca sunca

Pretocena u njenu koru.



Sva se ljupkost skupila

U luku njenog rumenila.

Tisina dalekog gorja

Kroz peteljku usla.



Kao da je sad dotrcala

U ruke, knjige...

Pohotno se ko ljubavnica nudi,

Dok lezi na tanjiru.



Tajnim kljucevima otvara usta

I sitni pesak sunca prosipa.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:59

CRVENA JABUKA



Ne pada daleko od stabla, ne leti

Od matere, od oca nevidljivog.



Vrh drveta primetim, ponekad,

Kako se s vecernjacom ljubi krisom

I njenu svetlost u svoj sok pretapa.



Jedva cekam jesen pa da je otkinem

I njenu slast u ustima osetim.

Zdrava ne silazi lako, ne dosadi



Joj list pozuteo i pogled u daljini

Ne zeli u mojoj sobi ukras da bude.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   Sub 9 Maj - 22:59

SVETLOSCU PRESECENI



Trenutak je kada tisina sledjena

Na tajni znak sazreva

A krv u svoju poludelost raste



Svetloscu preseceni

Nase umorne ruke na stolu

Pljuskovi sunca

I jesen u jabukama crvenim



Svakog minuta jedno se oko

Na zlatnu nit nadene

Dok usne nebo ispijaju

Razdvaja nas Ljubavi tuzna



Ovaj lopoc na vodi

I udar krila pticjeg








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Jovica Đurđić   

Nazad na vrh Ići dole
 
Jovica Đurđić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Jovica Letic
» JOVICA ĐURĐIĆ
» Jovica Letic
» Leti perje!
» Jovica Đurđić
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-