Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Semjuel Beket

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Semjuel Beket   Sre 29 Apr - 23:43





Semjuel Beket, dramatičar i romanopisac irskog porijekla, rodio se 13. aprila
 1906. godine u Dablinu, a umro je 22. decembra 1989. godine u Parizu. Od 1938. godine živi u Parizu te nakon rata počinje i pisati na francuskom. Prijateljevao je sa Džejms Džojsom, kojem je bio i lični sekretar. 1969. godine dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Beket je jedan od glavnih predstavnika teatra apsurda.

Beket je najslavniji po drami “Čekajući Godoa” koju je kritičar Vivian Mercier opisao glasovitim riječima: "drama u kojoj se dvaput ništa ne događa". Dramatičar pomoću smiješnih i izgubljenih likova prikazuje temeljni besmisao i besciljnost života, što se lijepo poklopilo s tadašnjim usponom filozofske škole egzistencijalizma.

Poput mnogih djela nakon 1947., napisao ju je na francuskom (En attendant Godot). Drama je nastala između oktobra 1948. i januara 1949, objavljena je 1952. godine, a premijerno izvedena 1953.

Doživjela je uspjeh kod kritike i publike, te potakla kontroverze. I danas se izvodi vrlo često po cijelom svijetu.

Krajem 1940-ih i početkom 1950-ih Bekettje na francuskom napisao svoje najpoznatije romane, koji se često unatoč njegovu izričitom protivljenju nazivaju "trilogijom": Molloy (napisano 1947., objavljeno 1951.), Malone umire (napisano 1948., objavljeno 1951.) i Bezimeni (1953.).

Kroz ta tri romana čitatelj može pratiti razvitak Beketova zrela stila i tema. Molloy ima više osobina konvencionalnog romana: vrijeme, mjesto, zbivanje i radnju. Malone umire uglavnom se rješava zbivanja i radnje, ali ostaju naznake mjesta i vremena.

"Radnja" knjige ima oblik unutrašnjeg monologa. Napokon, u Bezimenome nestaje i osjećaj mjesta i vremena. Osnovna je tema tog romana sukob između želje glasa da nastavi govoriti i time nastavi postojati, te gotovo jednako jake želje za tišinom i ništavilom.

Zaokupljen problemom ljudske egzistencije i otuđenosti modernog života, Beket u svim svojim djelima daje krajnje pesimističnu viziju svijeta i prikazuje život kao igru viših sila u kojoj je čovjek svedan na fiziološko i duhovno vegetiranje, na besmisleno "trajanje" ispunjeno patnjama i uzaludnim iščekivanjem spasa.

Da bi prikazao apsurdnost takva života i čovjekovu bespomoćnost, Beket napušta tradicionalnu romanesknu fabulu i uobičajeni dramski zaplet te ih zamjenjuje nizom scena koje se ponavljaju s malim varijantama, a likove svodi na grotskne i stravične marionete (kljasti, nijemi, slijepi, gluhi, itd.), koje se pomiču po nekom besmislenom ritmu unutar svog ograničenog životnog kruga (ulica, raskršće, soba) ili su čak i u tom kretanju onemogućene (smještene u kante za smeće ili zatrpane u pijesku).








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Sre 29 Apr - 23:48

Živeti u mašti. Pokušavao sam. Mora da sam pokušavao. Maštati. To nije prava reč. Ni živeti. Nije važno. Pokušavao sam, dok je u meni šetkala divlja zver ozbiljnosti, besneći, ričući, kidajući s mene komad po komad. Radio sam sam. Sam samcit, skriven od svih..."
(Semjuel Beket)


Vraćam se i ljudima koji hodaju po zemlji, hodaju često s teretom na plećima. Možda sam ih slabo procenio, ali mislim da nisam. Zapravo, nisam ni pokušao da ih procenim. Hteo bih još samo jednom da pokušam shvatiti, da počnem shvatati kako takva bića uopšte mogu da postoje."
(Semjuel Beket)


Roditi se... to znači živeti onoliko vremena koliko je potrebno da se sazna šta je ugljenik u slobodnom gasovitom stanju, zatim zahvaliti i otići."
(Semjuel Beket)


Da, napokon ću biti prirodan; ako budem patio više, a onda manje, neću iz toga stvarati nikakve zaključke; manje ću slušati svoje ja; neću više biti ni hladan ni vruć, biću mlak, umreću mlak, bez entuzijazma."
(Semjuel Beket)


Koliko ću lepih stvari, važnih stvari odbaciti od straha, od straha da ne padnem u staru grešku, od straha da neću završiti na vreme, od straha da me ne zahvati, poslednji put, još jedan talas tuge, nemoći i mržnje. Raznovrsni su oblici kojima se nepromenljivost teši zbog svoje bezobličnosti."
(Semjuel Beket)


Shvatio sam da je Džojs išao koliko god je mogao daleko u pravcu koji je najbolje poznavao", ispričao je Beket svom prijatelju Knowlson-u. Džojs se uvek trudio da što više obogati svoje delo.
Shvatio sam da je moj put u osiromašavanju, u oduzimanju a ne u dopunjavanju."

Doduše, ostalo mi je i srce od olovke, naravno, ali šta vredi i srce od olovke bez papira? (Semjuel Beket)









Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Sre 29 Apr - 23:51

Čekajući Godoa

Čekajući Godoa (fr. En attendant Godot, engl. Waiting for Godot) je drama koju je napisao Samjuel Beket u kojoj glavni junaci čekaju Godoa - osobu koja se nikad neće pojaviti. Delo je provobitno napisano na francuskom (fr. En attendant Godot). Beket je delo preveo na svoj maternji jezik (engleski) 1952., tada je pridodao podnaslov - Tragikomedija u dva čina.


Čekajući Godoa je drama u dva čina. Kao što sam naslov kaže, dva glavna lika Vladimir (znan i kao Didi) i Estragon (znan i kao Gogo) čekaju dolazak Godoa. Njih dvojica su najverovatnije skitnice koje su se pre sastali sa misterioznim Godoom koji im je rekao da ga čekaju na mestu gde su oni na početku drame. Drama počinje Vladimirovim dolaskom na scenu. On ugleda Estragona i drago mu je što ga vidi. Oni se raspričaju sve dok Estragon ne počne da izuva svoje cipele. Nakon molbi za pomoć i mučenja oko svlačenja, Estragon napokon skida cipele, no, nakon toga se pojavljuje pitanje šta raditi sada. Neko vreme pričaju o svojoj prošlosti i o nekim tekstovima i događajima iz Svetog Pisma, sve dok ne primete jedno stablo. Pogledaju ga i počinju govoriti šta bi mogli napraviti. Estragon odjednom dođe do ideje da se obese, no nemaju uže da se obese. Njihova razmišljanja i prepirke prekida iznenadni Pocov dolazak. On tvrdi da oni stoje na njegovoj zemlji. Poco nije došao sam, nego sa svojim slugom Likijem. Poco im objašnjava mnogo stvari od kojih je jedna sumrak. Poco im je tik pre njegovog odlaska objasnio pojam sumraka i kako pada noć. Pre svog odlaska on im je rekao dosta toga o Likiju i oni su od njega hteli da on pleše i misli. Liki je igrao i izneo svoje mišljenje o jako dubokoumnoj temi, ali sa jako nerazumljivim govorom tako da ga je Poco prekinuo. Pre odlaska Liki je ugrizao i ozledio Estragona. Posle njihovog odlaska dolazi dečak koji Vladimiru kaže da Godo neće doći danas, nego sigurno sutra. Takođe saznajemo da dečak živi i radi kod Godoa i da ima brata kojeg Godo tuče. Konačno je pala noć i Vladimir i Estragon su se odlučili razići preko noći. Time se završava prvi čin drame.

Početak drugog čina je isti kao i prvi. Vladimir se na isto mesto vraća, no ovaj put je pozornica bez Estragona. Nakon kratkog vremena na pozornicu dotrčava Estragon sav uplašen govoreći da ga prati desetak ljudi koji su ga već istukli i žele ga i sada istući. Vladimir mu kaže da se smiri i da se ne boji ničega dok su zajedno. Kada su obojica shvatili da opasnosti nema, Estragon želi da odu, no Vladimir ga podseti da čekaju Godoa. Estragon tada predloži da se njih dva raziđu i dva puta kaže da će otići, no svaki put ostane na mestu. Tada nakon njihovih prepirki na pozornicu upadaju Liki i Poco, no obojica se odmah sruše i ne mogu se dići. Vladimir objašnjava Estragonu, koji tvrdi da se ne seća ničeg od juče i da nisu juče bili ovde, da jesu i da su i Liki i Poco bili tamo. Kada Vladimir i Estragon priđu Pocou on im kaže da je oslepeo. Oni mu pomažu da se ustane, no i oni sami padnu i ne mogu ustati, no to im nakon nekog vremena polazi za rukom. Poco još uvek traži njihovu pomoć. Njih dvojca razmišljaju i dvoume se i na kraju mu pomognu. On im onda kaže da stignu i Likija, što oni i naprave po Pocovim instrukcijama. Oni ga tada zamole da Likiju kaže da peva ili misli, no on im kaže da je Liki onemeo. Poco i Liki onda odu. Vladimir se neko vreme čudi o ljudskom postojanju i o samome sebi, dok Estragon za to vreme spava. Vladimir probudi Estragona i njih dvojica se još malo prepiru. Malo pre noći, ponovno dolazi dečak koji im ponovno kaže isto, da će Godo sigurno doći sutra. No dečak Vladimiru ovaj put tvrdi da ga se ne seća i da on juče nije bio ovde. Vladimir ga pokušava razuveriti, no to mu ne ide od ruke. U tom razgovoru saznajemo da Godo ima belu bradu i da se dečakov brat razbolio. Dečak odlazi, a Vladimir i Estragon ponovno gledaju stablo i ponovno se žele obesiti, no nemaju uže. Oni odlučuju da će se i sutra vratiti na isto mesto, ali da će ova put donijeti uže. Kraj ovog dela je smešan i često citiran:
VLADIMIR: Onda, idemo ?ESTRAGON: Idemo!

(ostaju na mestu)


VLADIMIR je jedan od dvojice glavnih likova. On je Estragonov najbolji prijatelj, i druži se sa njim celoga života, a pošto je fizički razvijeniji od Estragona, tokom njihovog drugarstva on ga i zaštićuje. On je solidno obrazovan i uvek objašnjava Estragonu mnoge stvari.
ESTRAGON je drugi od dvojice glavnih likova. Vladimirov je najbolji prijatelj, uprkos tome što je mnogo puta predložio da se rastanu. Manji je, slabiji i manje bistar od Vladimira, te je zato uvek pod njegovom zaštitom.
POCO je sporedan lik u ovoj drami. On je mudri putnik koji se kroz dramu pojavljuje sa svojim slugom Likijem. Glavne likove uči mnogim stvarima. U drugom činu je gubi vid. Tada mu je jedini oslonac Liki.
LIKI je Pocov verni sluga. On je već star i nije naročito sposoban niučemu, te zato svoje poslove služenja obavlja što bolje može, u nadi da će ga Poco zadržati. Ranije je umeo mnoge stvari, poput plesa, čitanja i razmišljanja. Na Pocovu naredbu jednom je plesao i mislio, ali ne baš uspešno. U zadnjem činu saznajemo da je Liki gluv.
DEČAK radi za Godoa. Svaki dan obaveštava Vladimira da će Godo doći sutra, no Godo ne dolazi. Njegov brat i on rade kod Godoa i poprilično im je dobro, osim što Godo povremeno tuče dečakovog brata.


Из Википедије, слободне енциклопедије








Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Čet 30 Apr - 8:10

Čekajući Godoa


Tragikomedija u dva čina

Preveo: Petar Pjanić

Lica:
Estragon
Vladimir
Laki
Poco
Dečak


________________________________________________________


PRVI ČIN

Seoski put. Drvo. Veče. Estragon sedi na niskoj humci ipokusava da izuje cipelu. Vuče je obema rukama, hukće. Zastaje, iscrpljen, predahnjuje, počinje opet. Kao maločas. Ulazi Vladimir.
ESTRAGON (ponovo zastavši): Neće, pa neće.
VLADIMIR (pristupajući kratkim, ukrućenim koracima, raskrečenih nogu) Počinje da mi biva blisko to gledište. Celog života sam nastojao da ga odbacim, kazujući: Vladimire, budi pametan, nisi još sve pokušao. I produžavao sam da se borim. (Zamišljen, razmišlja o toj borbi. Okreće se Estragonu) Pa ti si opet tu.
ESTRAGON: Jesam li?
VLADIMIR: Drago mi je da vidim da si se vratio. Pomislio sam da si zauvek otišao.
ESTRAGON: I ja sam to mislio.
VLADIMIR: Moraćemo da proslavimo da smo, najzad, opet zajedno. Ali kako? (Razmišlja) Ustaj da te zagrlim.
ESTRAGON (razdražljivo): Ne sad, ne sad.
VLADIMIR (povređen, hladno): Može li se znati gde je Njegovo visočanstvo provelo noć?
ESTRAGON: U jarku.
VLADIMIR (zadivljeno): Jarku! Gde?
ESTRAGON (bez gesta): Tamo. VLADIMIR: I nisu te prebili?
ESTRAGON: Prebili me? Naravno da su me prebili.
VLADIMIR: Ista družina, kao obično?
ESTRAGON: Ista? Ne znam.
Tajac.
VLADIMIR: Kad pomislim na to... sve ove godine... da nije mene... gde bi ti bio... (Odlučno) U ovom času bio bi, bez ikakve sumnje, samo hrpica kostiju.
ESTRAGON: Pa šta s tim?
VLADIMIR (sumorno): To je suviše za jednog čoveka. (Pauza. Razvedreno) S druge strane, kažem sebi, nimalo vajde da sad klonemo. Na to je trebalo da mislimo pre milion godina, devedesetih.
ESTRAGON: Ah, prekini sa blebetanjem i pomozi mi da skinem ovu prokletinju.
VLADIMIR: Među prvima smo mogli, podruku, da sa vrha Ajfelove kule. Tih dana smo bili uvaženi. Sad je suviše dockan. Ne bi nam dozvolili ni da se popnemo. (Estragon krvnicki vuče svoju cipelu) Šta radiš?
ESTRAGON: Izuvam se. Zar ti se to nikad nije dogodilo?
VLADIMIR: Cipele se moraju svakodnevno izuvati; umorio sam se već da ti to govorim. Zašto me ne slušaš?
ESTRAGON (onemoćalo): Pomagaj.
VLADIMIR: Boli te?
ESTRAGON (ljutito): Da l’ boli! On hoće da zna da l’ boli!
VLADIMIR (ljutito): Niko ne pati osim tebe. Ja se ne računam. Voleo bih da čujem šta bi rekao kad bi tebe ono što mene.
ESTRAGON: Da l’ boli?
VLADIMIR (ljutito): Da l boli! On hoće da zna da l boli!
ESTRAGON (pokazujući prstom): Zbog tog ipak ne bi trebalo da si nezakopčan. VLADIMIR (sagnuvši se): Tačno. (Zakopčava šlic) Nikad ne zapuštaj male stvari u životu.
ESTRAGON: Šta bi ti, uvek čekaš do poslednjeg trenutka.
VLADIMIR (zamišljeno): Poslednjeg trenutka... (Duboko razmišlja) Ko se dugo uzda, na kraju mu je muka ko to reče?
ESTRAGON: Zašto mi ne pomogneš?
VLADIMIR: Ponekad se i ja tako osećam. Onda sam sav na tri ćoška. (Skine šešir, zaviruje u njega, pipa ga iznutra, istresa ga, ponovo ga stavlja na glavu) Kako da to kažem? Olakšan, a ipak... (trazi reč) užasnut. (Naglašava) Užasnut. (Opet skida šešir, zaviruje u njega) Smešno. (Udara po njemu kao da bi da istrese iz njega neko strano telo, ponovo zaviruje u njega, ponovo ga stavlja na glavu) Neće, pa neće. (Posle krajnjeg napora, Estragon uspeva da izuje cipelu. Zaviruje u nju, pipa je iznutra, istresa, traži po tlu da li je nešto ispalo, ništa ne nalazi, opet je pipa iznutra, bezizrazno zureći pred sebe) Pa?
ESTRAGON: Ništa.
VLADIMIR: Pokaži mi.
ESTRAGON: Nema šta da se pokaže.
VLADIMIR: Pokušaj da je ponovo nazuješ.
ESTRAGON (ispitujući svoje stopalo): Malo bih da ga provetrim.
VLADIMIR: Eto ti čoveka po tebi, krivi cipele, a greška mu je u nogama. (Opet skine šešir, zaviruje u njega, ispipava ga iznutra, udara po njemu, duva po njemu, ponovo stavlja na glavu) Ovo me već uznemirava. (Tajac. Vladimir je zaronio u misli, Estragon razmrdava nožne prste) Jedan od razbojnika bio je spasen. (Pauza) Razuman procenat. (Pauza) Gogo.
ESTRAGON: Šta je?
VLADIMIR: Da se pokajemo, a?
ESTRAGON: Zbog čega?
VLADIMIR: Pa... (Razmišlja) Ne moramo da ulazimo baš u potankosti.
ESTRAGON: Zbog tog što smo rođeni? (Vladimir prsne u smeh od sveg srca, ali ga odmah uguši, rukom se uhvati za mesto tik ispod svog stomaka; lice mu je zgrčeno)
VLADIMIR: Ne sme čovek više ni da se nasmeje. ESTRAGON: Grozan gubitak.
VLADIMIR: Jedino da se osmehuje. (On se naglo osmehnu od uha do uha, zadrži osmeh, i naglo se uozbilji) A to nije istastvar. (Pauza) Gogo.
ESTRAGON (razdraženo): Šta je?
VLADIMIR: Jesi li ikad čitao Bibliju?
ESTRAGON: Bibliju... (Razmišlja) Mora da sam poglednuo u nju.
VLADIMIR: Sećaš li se Jevanđelja?
ESTRAGON: Sećam se mapa Svete zemlje. Bile su u boji. Mnogo zgodne. Mrtvo more je bilo bledoplavo. Ožedneo bih već od pogleda na njega. Tad sam govorio sebi: e, tamo ćemo da odemo za naš medeni mesec. Plivaćemo. Biti srećni.
VLADIMIR: Trebalo je da budeš pesnik.
ESTRAGON: Bio sam. (Pokazuje svoje rite) Nije li to očigledno? (Tajac)
VLADIMIR: Šta sam ono... Kako ti je noga?
ESTRAGON: Otiče vidno.
VLADIMIR: Ah, da, dvojica razbojnika. Sećaš li se priče?
ESTRAGON: Ne.
VLADIMIR: Da ti je ispričam?
ESTRAGON: Neću.
VLADIMIR: Da nam prođe vreme. (Pauza) Dvojica razbojnika, razapeta istovremeno kad i naš Spasitelj. ESTRAGON: Naš šta?
VLADIMIR: Naš Spasitelj. Dvojica razbojnika. Jedan je, kažu, bio spasen, a drugi je... (traži antonim od
spasen) bio proklet.
ESTRAGON: Spasen, od čega?
VLADIMIR: Pakla.
ESTRAGON: Idem ja.
Ne miče se. VLADIMIR: A ipak... (pauza) kako to nadam se da ti ovo nije dosadno kako to da od četiri Jevanđelista samo jedan kaže da je razbojnik bio spasen. Sva četvorica su bili tamo ili nedaleko a samo jedan kaže da je razbojnik bio spasen. (Pauza) Hajde, Gogo, zar ne možeš da mi uzvratiš loptu barem jednom? ESTRAGON (sa preteranim oduševljenjem): Smatram da je to stvarno krajnje izvanredno zanimljivo.
VLADIMIR: Tek jedan od četvorice. Od ostale trojice, dvojica uopšte ne spominju nikakve razbojnike, dok treći kaže da su ga obojica razbojnika psovala.
ESTRAGON: Koga?
VLADIMIR: Šta?
ESTRAGON: O čemu je sve to? Koga psovala?
VLADIMIR: Spasitelja.
ESTRAGON: Zašto?
VLADIMIR: Zato što nije hteo da ih spase.
ESTRAGON: Od pakla?
VLADIMIR: Gluperdo! Od smrti.
ESTRAGON: Mislio sam da si rekao pakao.
VLADIMIR: Od smrti, od smrti.
ESTRAGON: Pa šta s tim?
VLADIMIR: Onda mora biti da su obojica bili prokleti.
ESTRAGON: A zašto ne bi?
VLADIMIR: Ali, jedan od četvorice kaže da je jedan od dvojice bio spasen.
ESTRAGON: Pa? Ne slažu se i sve je u tome.
VLADIMIR: Ali, sva četvorica su bili tamo. A samo jedan kaže da je jedan razbojnik bio spasen. Zašto njemu verovati pre nego ostalima?
ESTRAGON: Ko mu veruje?
VLADIMIR: Svi. To je jedina verzija koju poznaju.
ESTRAGON: Ljudi su grozne majmunske neznalice. S mukom ustaje, ćopajući odlazi krajnje levo, zastaje, zuri u daljinu, šakom natkriljujući oči, okrene se, odlazi krajnje desno, zuri u daljinu. Vladimir ga posmatra, zatim ode do cipele i podigne je, zaviri u nju, brzo je ispusti.
VLADIMIR: Pih!
Pljune. Estragon odlazi do središnje tačke na pozornici, zastaje, leđima prema publici.
ESTRAGON: Čarobno mesto. (Okrene se, odlazi do čela pozornice, zastaje licem prema publici) Inspiritivan pogled. (Okrene se Vladimiru) Hajdemo.
VLADIMIR: Ne možemo.
ESTRAGON: Zašto?
VLADIMIR: Čekamo Godoa.
ESTRAGON (beznadno): Ah! (Pauza) Jesi li siguran da je to ovde?
VLADIMIR: Šta?
ESTRAGON: Da ovde treba da čekamo.
VLADIMIR: Rekao je: kod drveta. (Obojica pogledaju u drvo) Vidiš li neko drugo?
ESTRAGON: Kakvo je ovo?
VLADIMIR: Ne znam. Vrba.
ESTRAGON: Gde je lišće?
VLADIMIR: Mora biti da je osušena.
VLADIMIR: Ne plače više.
VLADIMIR: Ili je to možda zbog godišnjeg doba.
ESTRAGON: Meni više liči na neku šibljiku.
VLADIMIR: To je mladica.
ESTRAGON: Šibljika.
VLADIMIR: To je... Šta bi ti to da nagovestiš? Da smo došli na pogrešno mesto?
ESTRAGON: On bi trebalo da je ovde.
VLADIMIR: Nije rekao da će sigurno doći.
ESTRAGON: A ako ne dođe? VLADIMIR: Vratićemo se sutra.
ESTRAGON: A onda preksutra.
VLADIMIR: Mogućno.
ESTRAGON: I tako redom.
VLADIMIR: Završnica je.
ESTRAGON: Kad on dođe.
VLADIMIR: Bezdušan si.
ESTRAGON: I juče smo dolazili ovde.
VLADIMIR: A ne, tu grešiš.
ESTRAGON: Šta smo juče radili?
VLADIMIR: Šta smo juče radili?
ESTRAGON: Da.
VLADIMIR: Zašto... (Ljutito) S tobom ništa nije izvesno.
ESTRAGON: Po mom mišljenju, bili smo ovde.
VLADIMIR (osvrćući se okolo): Prepoznaješ mesto?
ESTRAGON: To nisam rekao.
VLADIMIR: Pa?
ESTRAGON: To ne menja na stvari.
VLADIMIR: Pa ipak... ovo drvo... (okrećući se prema publici) ovo blatište...
ESTRAG0N: Siguran si da je bilo za večeras?
VLADIMIR: Šta?
ESTRAGON: Da valja da čekamo.
VLADIMIR: Rekao je: subota. (Pauza) Mislim.
ESTRAGON: MisliŠ.
VLADIMIR: Mora da sam pribeležio. (Pretura po džepovima, prepunim svakojakih koještarija) ESTRAGON (veoma podmuklo): Ali koje subote? I da li je sad subota? Nije li pre nedelja? (Pauza) Ili ponedeljak? (Pauza) Ili petak?
VLADIMIR (zverajući oko sebe, kao daje datum napisan negde u predelu): To nije mogućno!
ESTRAGON: Ili četvrtak?

                                                     ./.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Čet 30 Apr - 8:11

VLADIMIR: Šta da radimo?
ESTRAGON: Ako je on juče dolazio, a mi nismo bili ovde, budi siguran da danas neće doći ponovo.
VLADIMIR: Ali, ti kažeš da smo juče bili ovde.
ESTRAGON: Možda grešim. (Pauza) Prestanimo za trenutak da razgovaramo, hoćeš?
VLADIMIR (slabašnim glasom) U redu. (Estragon sedne na humku. Vladimir uzrujano korača tamo-amo, povremeno zastajkujući da pogleda u daljinu. Estragon zaspi. Vladimir naposletku zastane ispred Estragona) Gogo!... Gogo! GOGO!
Estragon se trgne iz sna.
ESTRAGON (ponovo usred užasa sopstvene situacije): Spavao sam! (Očajnički) Zašto me nikad ne pustiš da spavam?
VLADIMIR: Osećao sam se usamljen.
ESTRAGON: Snevao sam san.
VLADIMIR: Ne pričaj mi!
ESTRAGON: Sanjao sam
VLADIMIR: NE PRIČAJ MI!
ESTRAGON (pokazujući rukom prema svemiru): Ovaj ti je dovoljan? (Tajac) To nije lepo od tebe, Didi. Kome da pričam svoje lične košmare, ako ne mogu da ih tebi pričam?
VLADIMIR: Neka ostanu lični. Znaš da to ne mogu da podnesem.
ESTRAGON (hladno): Ima trenutaka kad se pitam ne bili za nas bolje bilo da se raziđemo.
VLADIMIR: Ne bi ti daleko otišao.
ESTRAGON: Bilo bi to suviše loše, stvarno suviše loše. (Pauza) Je l da bi, Didi, to bilo stvarno suviše loše? (Pauza) Kad pomisliš na lepotu puta. I dobro tu putnika. (Pauza. Ulagivački) Je l da, Didi? VLADIMIR: Smiri se.
ESTRAGON (naslađivački): Smiri... smiri... Englezi kažu umukni gukni. (Pauza) Znaš li priču o Englezu u burdelju?
VLADIMIR: Znam.
ESTRAGON: Ispričaj mi je.
VLADIMIR: Ah, prekini!
ESTRAGON: Popivši nešto više nego obično, neki Englez ode u burdelj. Madam ga pita da li hoće plavojku, crnku ili riđokosu. Nastavi.
VLADIMIR: PRESTANI!
Vladimir žurno izlazi. Estragon ustaje i prati ga do ruba pozornice. Estragon izvodi pokrete nalik gestovima navijača koji bodri boksera. Vladimir ulazi. Prolazi pored Estragona, prelazi pozornicu oborene glave. Estragon korakne prema njemu i zastane.
ESTRAGON (pitomo): Hteo si da mi nešto kažeš? (Tajac. Estragon učini još korak put njega) Imao si nešto da mi saopštiš? (Tajac. Još korak napred) Didi...
VLADIMIR (ne okrećući se): Nemam ništa da ti saopštim.
ESTRAGON (korakne napred): Ljut si? (Tajac. Korak napred) Oprosti mi. (Tajac. Korak napred. Estragon položi ruku na Vladimirovo rame) Hajde, Didi. (Tajac) Daj mi ruku. (Vladimir se napola okrene) Zagrli me! (Vladimir se ukruti) Ne budi tvrdoglav! (Vladimir omekša. Zagrle se. Estragon ustukne) Osećaš se na beli luk!
VLADIMIR: To je zbog bubrega. (Tajac. Estragon pažljivo posmatra drvo) Šta da radimo sad?
ESTRAGON: Da čekamo.
VLADIMIR: Da, ali dok čekamo. ESTRAGON: A da se obesimo?
VLADIMIR: Hmm. To bi nam izazvalo erekciju.
ESTRAGON (veoma nadražen) Erekciju!
VLADIMIR: Sa svim što sledi. Gde kapne, tu raste mandragora. Zato ona vrišti kad je čupaš iz zemlje. Da li si to znao?
ESTRAGON: Obesimo se odmah!
VLADIMIR: O granu? (Prilaze drvetu) Ne uliva mi poverenje.
ESTRAGON: Uvek možemo da pokušamo.
VLADIMIR: Hajde ti.
ESTRAGON: Posle tebe.
VLADIMIR: Ne, ne, ti prvi.
ESTRAGON: Zašto ja?
VLADIMIR: Lakši si od mene.
ESTRAGON: Baš zato!
VLADIMIR: Ne shvatam.
ESTRAGON: Zar ne umeš da mućneš mozgom?
Vladimir mućka mozgom.
VLADIMIR (konačno): Mrak mi je pred očima.
ESTRAGON: Ovako ide. (Razmišlja) Grana... grana... (Ljutito) Zar ne umeš da mućneš glavom?
VLADIMIR: Ti si mi jedina nada.
ESTRAGON (uz napor): Gogo lagan grana ne lomi Gogo mrtav. Didi težak grana lomi Didi sam.
VLADIMIR: Nisam o tome mislio. ESTRAGON: Ako izdrži tebe, izdržaće bilo koga.
VLADIMIR: Ali, jesam li ja teži od tebe?
ESTRAGON: Tako mi ti kažeš. Ja ne znam. Oboje je podjednako mogućno. Ili bezmalo.
VLADIMIR: Pa, šta da radimo?
ESTRAGON: Da ništa ne radimo. To je sigurnije.
VLADIMIR: Čekajmo i vidimo šta on kaže.
ESTRAGON: Ko?
VLADIMIR: Godo.
ESTRAGON: Dobra ideja.
VLADIMIR: Čekajmo dok tačno ne saznamo na čemu smo.
ESTRAGON: A opet, bolje je kovati gvožđe pre nego što se ohladi.
VLADIMIR: Radoznao sam da čujem šta on ima da nam ponudi. Onda ćemo to prihvatiti ili nećemo.
ESTRAGON: Šta smo tačno tražili od njega?
VLADIMIR: Nisi li bio tamo?
ESTRAGON: Nisam baš slušao.
VLADIMIR: O,... ništa odredeno.
ESTRAGON: Neka vrsta molitve.
VLADIMIR: Upravo to.
ESTRAGON: Neka nejasna molba.
VLADIMIR: Tačno.
ESTRAGON: A šta je on odgovorio?
VLADIMIR: Da će videti.
ESTRAGON: Da nije u stanju da išta obeća.
VLADIMIR: Da će morati da razmisli o tome.
ESTRAGON: U spokojstvu svoga doma.
VLADIMIR: Da se posavetuje sa svojom porodicom.
ESTRAGON: Sa svojim prijateljima.
VLADIMIR: Sa svojim zastupnicima.
ESTRAGON: Sa svojim korespondentima. VLADIMIR: Sa svojim knjigama.
ESTRAGON: Sa svojim bankovnim računom.
VLADIMIR: Pre nego što donese neku odluku.
ESTRAGON: To je normalna stvar.
VLADIMIR: Zar nije?
ESTRAGON: Mislim da jeste.
VLADIMIR: I ja mislim da jeste.
Tajac.
ESTRAGON (sa strepnjom): A mi?
VLADIMIR: Molim?
ESTRAGON: Rekao sam: A mi?
VLADIMIR: Ne razumem.
ESTRAGON: Gde smo mi u tome?
VLADIMIR: Mi u tome?
ESTRAGON: Promisli, ne žuri.
VLADIMIR: Mi u tome? Na našim rukama i kolenima.
ESTRAGON: Tako jadno?
VLADIMIR: Vaša Milost bi da istakne svoje povlastice?
ESTRAGON: Lišeni smo svih prava?
Vladimirov smeh, naglo ugusen, kao ranije, ali bez osmeha.
VLADIMIR: Bacio bi me u smeh kad on ne bi bio zabranjen.
ESTRAGON: Izgubili smo svoja prava?
VLADIMIR (naglašeno): Odbacili smo ih.
Tajac. Stoje nepomično, oklembešenih ruku, poniknute glave, nogu povijenih u kolenima.
ESTRAGON (slabašnim glasom): Nismo vezani? (Pauza) Nismo.
VLADIMIR (podignuvši ruku): Slušaj!
Osluškuju, groteskno ukočeni. ESTRAGON: Ne čujem ništa.
VLADIMIR: Psst! (Osluškuju. Estragon gubi ravnotežu, gotovo da padne. Grčevito zgrabi za nadlakticu Vladimira koji se klati. Osluškuju, pribijeni jedan uz drugog) Ni ja.
Odahnu sa olakšanjem. Opuštaju se i razdvajaju.
ESTRAGON: Prestravio si me.
VLADIMIR: Pomislio sam da je on.
ESTRAGON: Ko?
VLADIMIR: Godo.
ESTRAGON: Pih! Vetar u trščaku.
VLADIMIR: Zakleo bih se da sam čuo viku.
ESTRAGON: A zašto bi pa on vikao?
VLADIMIR: Na svog konja.
Tajac.
ESTRAGON (žestoko): Gladan sam!
VLADIMIR: Hoćeš šargarepu?
ESTRAGON: Je li to sve čega ima?
VLADIMIR: Mislim da ima i nekoliko repica.
ESTRAGON: Daj mi šargarepu. (Vladimir pretura po svojim džepovima, vadi jednu repicu i daje je Estragonu koji zagriza u nju. Ljutito) Ovo je repica!
VLADIMIR: Oh, izvini! Zakleo bih se da je bila šargarepa. (Opet pretura po džepovima, ne nalazi ništa osim repica) Sve same repice. (Pretura dalje) Mora da si poslednju pojeo. (Pretura) Čekaj, evo je. (Vadi sargarepu i daje je Estragonu) Evo, drugaru moj. (Estragon protrlja šargarepu o rukav i počinje da je jede) Računaj da je poslednja; nema više.
ESTRAGON (žvaćući): Pitao sam te nešto.
VLADIMIR: Ah.
ESTRAGON: Jesi li odgovorio?
VLADIMIR: Kakva je šargarepa? ESTRAGON: Ko šargarepa.
VLADIMIR: Utoliko bolje, utoliko bolje. (Pauza) Šta si ono hteo da znaš?
ESTRAGON: Zaboravio sam. (Žvaće) To me sekira. (Procenjivački osmotri šargarepu, klati je između kažiprsta i palca) Nikad neću zaboraviti ovu šargarepu. (Zamišljeno joj sisa vršak) A da, sad se sećam.
VLADIMIR: Dakle?
ESTRAGON (punih usta, šuplje): Nismo vezani?
VLADIMIR: Ne razumem te ni reč.
ESTRAGON (zvaće, guta): Pitam te da li smo vezani.
VLADIMIR: Vezani?
ESTRAGON: Vezani.
VLADIMIR: Kako to misliš, vezani?
ESTRAGON: Oboreni.
VLADIMIR: Ali, za koga? Od koga?
ESTRAGON: Za tvog čoveka.
VLADIMIR: Za Godoa? Vezani za Godoa? Kakva ide ja! Ni govora o tome. (Pauza) Zasad.
ESTRAGON: Zove se Godo?
VLADIMIR: Mislim, tako.
ESTRAGON: Zamisli ovo. (Podiže ostatak šargarepe, držeći je za patrljak lista, obrće je pred očima) Smešno, što je više jedeš, biva neukusnija.
VLADIMIR: Kod mene je to baš suprotno.
ESTRAGON: Šta bi da kažeš? VLADIMIR: Navikavam se na smeće što više odmičem.
ESTRAGON (posle dužeg razmišljanja): Da li je to suprotno?
VLADIMIR: Pitanje temperamenta.
ESTRAGON: Karaktera.
VLADIMIR: S tim se ne može ništa.
ESTRAGON: Nekorisno je boriti se.
VLADIMIR: Svako je ono što jeste.
ESTRAGON: Nekorisno je koprcati se.
VLADIMIR: Suština se ne menja.
ESTRAGON: Nema šta da se učini. (Nudi ostatak šargarepe Vladimiru) Hoćeš da je dovršiš?
Strašan krik, sasvim blizu. Estragon ispusti šargarepu. Obojica se skamene, zatim se stušte prema levom ili desnom kraju pozornice. Estragon se zaustavi na pola puta, otrči natrag, zgrabi šargarepu, strpa je u džep, pojuri prema Vladimiru koji ga čeka, opet se zaustavi, otrči natrag, zgrabi svoju cipelu, odjuri do Vladimira. Sćućureni jedan uz drugog, pogrbljenih ramena, povijeni, leđima prema opasnosti, čekaju. Ulaze Poco i Laki. Poco upravlja Lakijem pomoću konopca obavijenog oko njegovog vrata, tako da Laki ulazi prvi, za njim konopac dovoljno dugačak da Laki stigne do sredine pozornice pre nego što se pojavi Poco. Laki nosi tešku torbu, stolicu na sklapanje, izletničku korpu i veliki kaput; Poco drži bič.
POCO (još iza kulisa): Đi, di! (Prasak biča. Poco sepojavljuje. Prelaze pozornicu. Laki prolazi pored Vladimira i Estragona i izlazi Videvši Vladimira i Estragona, Poco se u hipu zaustavi. Konopac se zateze. Poco ga žestoko trgne) Nazad!
Šum od Lakijevog pada sa svim njegovim tovarom. Vladimir i Estragon se okreću prema njemu, i želeći i bojeći se da mu pođu u pomoć. Vladimir korakne prema Lakiju, Estragon ga uhvati za rukav i povuče natrag.
VLADIMIR: Pusti me!

                                                             ./.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Čet 30 Apr - 8:12

ESTRAGON: Ostani gde si! POCO: Pazite se! On je neugodan. (Vladimir i Estragon se okrenu prema Pocou) Prema neznancima.
ESTRAGON (ispod glasa): Je li to on?
VLADIMIR: Ko?
ESTRAGON (pokušava da se seti imena): Ee...
VLADIMIR: Godo?
ESTRAGON: Da.
POCO: Da se predstavim: Poco.
VLADIMIR (Estragonu): Nikako!
ESTRAGON: Rekao je Godo.
VLADIMIR: Nikako!
ESTRAGON (bojažljivo, Pocou): Vi niste gospodin Godo, ser?
POCO (strašnim glasom): Ja sam Poco! (Tajac) Poco! (Tajac) To vam ime ništa ne znači? (Tajac) Kažem: to vam ime ništa ne znači?
Vladimir i Estragon se upitno zgledaju.
ESTRAGON (praveći se dapokušava da se seti): Boco... Boco...
VLADIMIR (isto): Poco... Poco...
POCO: PPPOCCCO!
ESTRAGON: Ah, Poco... da vidim... Poco...
VLADIMIR: Da li je Poco ili Boco?
ESTRAGON: Poco... ne... Bojim se da ja... ne... Izgleda da ne...
Poco im prilazi s pretećim izrazom.
VLADIMIR (pomirljivo): Jednom sam znao porodicu po imenu Goco. Majka je imala trišu.
ESTRAGON (žurno): Mi nismo iz ovog kraja, ser.
POCO (zastavši): A ipak ste ljudska bića. (Stavlja naočare) Koliko se može videti. (Skida naočare) Od iste vrste kao ja. (Prsne u gromoglasan smeh) Od iste vrste kao Poco! Načinjenoj po Božjoj slici!
VLADIMIR: Pa, znate POCO (nestrpljivo): Ko je Godo?
ESTRAGON: Godo?
POCO: Smatrali ste me za Godoa.
VLADIMIR: O, ne, ser, ni trenutka, ser.
POCO: Ko je on?
VLADIMIR: O, to je... to je, takoreći, poznanik.
ESTRAGON: Čak ni to, jedva ga poznajemo.
VLADIMIR: Zaista... ne poznajemo ga baš dobro... ali ipak...
ESTRAGON: Ja ga, što se mene tiče, ne bih čak ni prepoznao kad bih ga video.
POCO: Smatrali ste me za njega.
ESTRAGON (uzmičući pred Pocoom) To je, da kažemo... razumete... zbog sumraka... napetosti... čekanja... Priznajem... učinilo mi se... na mah...
POCO: Cekanja? Vi ste ga, dakle, čekali?
VLADIMIR: Pa, znate
POCO: Ovde? Na mom zemljištu?
VLADIMIR: Nismo ništa rdavo nameravali.
ESTRAGON: U dobrim namerama.
POCO: Drum je namenjen svima.
VLADIMIR: Tako smo i mi gledali na njega.
POCO: To je bruka. Ali, tako je.
ESTRAGON: Ništa tu ne možemo da učinimo.
POCO (s velikodušnim gestom): Ne govorimo više o tome. (Vuče konopac) Diži se, svinjo! (Tajac) Svaki put kad padne, zaspi. (Vuče konopac) Diži se, krmku! (Sumovi od Lakijevog ustajanja i prikupljanja prtljaga. Poco vuče konopac) Nazad! (Laki ulazi natraške) Stoj! (Laki se zaustavlja) Okret! (Laki se okreće. Vladimiru i Estragonu, ljubazno) Gospodo, drago mi je da sam vas upoznao. (Pred izrazom njihove neverice) Da, da, iskreno mi je drago. (Vuče konopac) Bliže! (Laki prilazi) Stoj! (Laki se zaustavlja) Da, put se, izgleda, otegne kad neko putuje sasvim sam čitavih... (gleda u svoj džepni časovnik) da... (računa) da, šest časova, tačno, punih Šest časova, a da ne vidi žive duše. (Lakiju) Kaput! (Laki odlaže torbu na tlo, pristupa, pruf,a kaput, vraća se na svoje mesto, uzima torbu) Drži ovo! (Poco mu pruži bič. Laki prilazi i, pošto su mu obe ruke zauzete, ustima uzima bič, potom se vraća na svoje mesto. Poco počinje da oblači kaput, zastaje) Kaput! (Laki spušta dole torbu, korpu i stolicu, pomaže Pocou da obuče kaput, vraća se na svoje mesto i uzima torbu, korpu i stolicu) U vazduhu se večeras oseća dah jeseni. (Poco završava zakopčavanje kaputa, nagne se i osmotri da li je na njemu sve u redu, uspravi se) Bič! (Laki prilazi, naginje se, Poco mu istrgne bič iz usta, Laki se vraća na svoje mesto) Da, gospodo, nisam kadar da se na duže lišim društva meni sličnih (stavi naočare i pogleda dvojicu njemu sličnih), iako sličnost nije besprekorna. (Skida naočare) Stolicu! (Laki spušta torbu i korpu, prilazi, namešta stolicu, vraća se na svoje mesto, uzima torbi i korpu. Poco sedne na stolicu, upre dršku biča u Lakijeve grudi i gura ga) Nazad! (Laki odstupi korak) Još! (Laki odstupi još korak) Stoj! (Laki se zaustavi. Vladimiru i Estragonu) Zato bih, sa vašim dopuštenjem, proveo s vama neki trenutak pre nego što se usudim da krenem dalje. Korpu! (Laki prilazi, predaje mu korpu, vraća se na svoje mesto) Svež vazduh budi klonuli apetit. (Otvara korpu, vadi komad piletine i bocu vina) Korpu! (Laki prilazi, podiže korpu i vraća se na svoje mesto) Dalje! (Laki odstupa korak) On smrdi. Za srećne dane, živeli!
Pije iz boce, odlaze je na tlo i počinje da jede. Tajac. Vladimir i Estragon, isprva oprezno, zatim odvažnije, počinju da obilaze oko Lakija, zagledajući ga svuda. Poco proždrljivo jede piletinu, bacajući koske pošto ih oglode. Laki se lagano povija sve dok torba i korpa ne dodirnu tlo, onda se naglo uspravlja i ponovo počinje da se povija. Ritam nekog ko spava na nogama.
ESTRAGON: Šta mu je?
VLADIMIR: Izgleda da je umoran.
ESTRAGON: Zašto ne odloži prtljag?
VLADIMIR: Kako da ja znam? (Pristupaju mu bliže) Oprez!
ESTRAGON: Kaži mu nešto.
VLADIMIR: Gle!
ESTRAGON: Šta?
VLADIMIR (pokazujući): Njegov vrat!
ESTRAGON (zagledajući vrat): Ne vidim ništa.
VLADIMIR: Ovamo.
Estragon se primakne tik do Vladimira.
ESTRAGON: Au!
VLADIMIR: Živa rana!
ESTRAGON: Od konopca.
VLADIMIR: Struže ga.
ESTRAGON: To je neizbežno.
VLADIMIR: Čvor.
ESTRAGON: Guli.
Nastavljuju sa zagledanjem, zadrže se na licu.
VLADIMIR (gunđavo): Ne izgleda ružno. ESTRAGON (sležući ramenima, iskrivljenog lica): Tako kažeš?
VLADIMIR: Nekako ženskast.
ESTRAGON: Pogledaj, balavi.
VLADIMIR: To je neizbežno.
ESTRAGON: Pogledaj, slini.
VLADIMIR: Možda je blesonja.
ESTRAGON: Kreten.
VLADIMIR (zagledajući bliže): Izgleda kao da je gušav.
ESTRAGON (isto): Nije izvesno.
VLADIMIR: Dahće.
ESTRAGON: To je neizbežno.
VLADIMIR: A tek njegove oči!
ESTRAGON: Šta je s njima?
VLADIMIR: Izbuljene, da mu iskoče iz glave.
ESTRAGON: Izgleda mi kao da je u hropcu.
VLADIMIR: Nije izvesno. (Tajac) Pitaj ga nešto.
ESTRAGON: Da li bi to bilo dobro?
VLADIMIR: Ima li nekog rizika za nas?
ESTRAGON (bojažljivo): Gospodine...
VLADIMIR: Glasnije.
ESTRAGON (glasnije): Gospodine...
POCO: Pustite ga na miru! (Oni se okrenu prema Pocou koji, završivši sa jelom, briše usta nadlanicom) Ne vidite li da hoće da predahne? Korpu! (Kresne šibicom i pripaljuje lulu. Estragon primeti pileće koske na zemlji i pozudno zuri u njih. Pošto se Laki ne miče, Poco besno baca šibicu i povlači konopac) Korpu! (Laki se, umalo da padne, pribira, prilazi, smešta bocu u korpu i vraća se na svoje mesto. Estragpn zuri u koske. Poco krese drugu šibicu ipali lulu) Šta da očekujete, nije njegov posao. (Povuče dim iz lule, ispruži noge) Ah! Ovako je bolje.

                                  ./.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Čet 30 Apr - 8:12

ESTRAGON (bojažljivo): Izvinite, ser... POCO: Šta je, dobričino moja?
ESTRAGON: Ee... završili ste sa... ee... nisu vam potrebne... ee.. koske, ser?
VLADIMIR (skandalizovan): Nisi mogao da pričekaš?
POCO: Ne, ne, on dobro pita. Da li su mi potrebne koske? (Prevrće ih vrskom biča) Ne, što se mene tiče, nisu mi više potrebne. (Estragon korakne put koski) Ali... (Estragon zastane u hipu) ali, u načelu, koske idu nosaču. Zato njega valja pitati. (Estragon se okrene prema Lakiju, okleva) Hajde, hajde, ne bojte se, pitajte ga; on će vam reći.
Estragon prilazi Lakiju, zaustavi se pred njim.
ESTRAGON: Gospodine... izvinite, gospodine...
POCO: Tebi govori, svinjo! Odgovaraj! (Estragonu) Probajte ponovo.
ESTRAGON: Izvinite, gospodine, koske, da ne biste hteli koske?
Laki dugo gleda u Estragona.
POCO (ushićen): Gospodine! (Laki pognu glavu) Odgovaraj! Hoćeš li ih ili nećeš? (Lakijevo ćutanje. Estragonu) Vaše su. (Estragon se ustremi na koske, zgrabi ih i počne da ih glođe) Ne dopada mi se to. Nikad ga ranije nisam video da odbija neku kosku. (Zabrinuto posmatra Lakija) Baš lep cirkus ako mi se razboli!
Povuče dim iz lule.
VLADIMIR (prasne): Skandalozno!
Tajac. Zapanjen, Estragon prestaje sa glodanjem, gleda u Poca i Vladimira naizmenično. Pocoje naoko miran. Vladimir pometen.
POCO (Vladimiru): Ciljate li na nešto odredeno?
VLADIMIR (mucavo odlučan) Postupati sa čovekom... (pokazuje na Lakija) tako... mislim da... ne... sa ljudskim bićem... ne... to je skandalozno!
ESTRAGON (da ne bude nadmašen): Braka!
Nastavlja da glođe.
POCO: Strogi ste. (Vladimiru) Koliko vam je gpdina, ako moje pitanje nije neučtivo? (Ćutanje) Šezdeset? Sedamdeset? (Estragonu) Koliko biste vi rekli da ima? ESTRAGON: Jedanaest.
POCO: Drzak sam. (Kuckajući je o bic, istresa lulu, ustaje) Moram da krenem. Zahvaljujem vam na društvu. (Razmišlja) Osim ako ne popusim još jednu lulu pre nego što podem. Šta kažete? (Oni ništa ne kažu) Oh, ja nisam neki veliki pušač, zapravo sam nikakav, i nisam navikao da pušim dve lule jednu za drugom; to mi izaziva (stavi ruku na srce, uzdahne) lupanje srca. (Tajac) To je od nikotina; unosimo ga uprkos svim predostrožnostima. (Uzdahne) Znate kako je. (Tajac) Ali, vi možda ne puŠite? Da? Ne? Nije važno. (Tajac) Ali, kako da sad sednem, sad kad sam već ustao, a da to ne izgleda kao prenemaganje? Da to ne izgleda kako bih rekao kao da popuštam. (Vladimiru) Izvinite, rekoste? (Ćutanje) Možda ništa niste ni rekli? (Ćutanje) Nije važno. Da vidim...
Razmišlja.
ESTRAGON: Ah! Bolje je.
Koske stavlja u džep.
VLADIMIR: Polazimo.
ESTRAGON: Tako brzo?
POCO: Trenutak! (Povlači konopac) Stolicu! (Bičem pokazuje na nju. Laki primakne stolicu) Još! Tu! (On sedne. Laki se vrati na svoje mesto) Eto, učinio sam!
Puni lulu.
VLADIMIR (plahovito): Idemo!
POCO: Nadam se da ne odlazite zbog mene. Sačekajte još malo, nećete požaliti.
ESTRAGON (naslućujući milostinju): Ne žurimo mi.
POCO (pripalivši lulu): Druga nikad tako ne prija... (vadi lulu iz usta, posmatraje pažljivo) kao prva, mislim. (Vraća lulu u usta) Ali, ipak prija.
VLADIMIR: Ja idem.
POCO: Ne može da duže izdrži moje prisustvo. Možda nisam naročito human, ali ko brine za to? (Vladimiru) Dvaput razmislite pre nego što učinite nešto brzopleto. Pretpostavimo da krenete sad dok je još dan, a neosporno je još dan. (Svi pogledaju u nebo) Dobro. (Svi prestaju da gledaju u nebo) Šta biva u tom slučaju (vadi lulu iz usta, ispitivački je razgleda) ugasila se (ponovo pripaljuje lulu) u tom slučaju (pućka dim) u tom slučaju (pućka) šta biva u tom slučaju u pogledu vašeg sastanka sa tim... Godeom... Godoom... Godenom svejedno, znate na koga mislim, koji u svojim rukama drži vašu budućnost... (pauza) barem vašu blisku budućnost?
VLADIMIR: Ko vam je to rekao?
POCO: On mi se ponovo obraća! Ako ovako potraje, ubrzo ćemo postati stari prijatelji.
ESTRAGON: Zašto on ne spusti prtljag?
POCO: I meni bi bilo drago da ga upoznam. Što više ljudi upoznajem, bivam sve srećniji. Susret i s najbeznačajnijim stvorenjem čini nas mudrijim, bogatijim, svesnijim blagoslova kojima smo obasuti. Čak i vi... (gleda nadmeno jednog pa drugog da bi im bilo jasno da misli na obojicu) čak ćete i vi, ko zna, uvećati moje blago.
ESTRAGON: Zašto on ne spusti prtljag?
POCO: Ali, to bi me iznenadilo.
VLADIMIR: Postavljeno vam je pitanje.
POCO (očaran): Pitanje? Ko? Sta? Trenutak ranije ste me, u strahu i drhtanju, oslovljavali sa „Ser". A sad mi postavljate pitanja. To neće izići na dobro!
VLADIMIR (Estragonu): Mislim da sad sluša.
ESTRAGON (obilazeći oko Lakija): Šta?
VLADIMIR: Sad možeš da ga pitaš. Spreman je.
ESTRAGON: Šta da ga pitam?
VLADIMIR: Zašto on ne spusti prtljag.
ESTRAGON: I mene to čudi.
VLADIMIR: Pa pitaj ga, zar ne možeš? POCO (koji je zabrinuto pratio njihovu razmenu reči, u strahu da se ne okanu pitanja): Hteli biste da znate zašto on ne spušta svoj tovar, kako vi to nazivate.
VLADIMIR: Tako je.
POCO (Estragonu): A vi ste sigurni da se slažete s tim?
ESTRAGON: Dahće kao parnjača.
POCO: Odgovor glasi. (Estragonu) Ali, smirite se, molim vas, činite me nervoznim.
VLADIMIR: Ovamo.
ESTRAGON: Šta je?
VLADIMIR: Evo će da kaže.
Estragon prilazi do Vladimira. Nepomični, jedan uz drugog, čekaju.
POCO: Dobro. Svi spremni? Svi me gledate? (On pogleda na Lakija, cimne konopac. Laki podigne glavu) Gledaj u mene, svinjo! (Laki ga pogleda) Dobro. (On stavi lulu u džep, izvadi mali inhalator i poštrca se u grlo, vrati inhalator u džep, pročisti grlo, ispljune, opet izvadi inhalator, ponovo se poštrca u grlo, vrati inhalator u džep) Spreman sam. Svi slušaju? Svi spremni? (Pogleda jednog pa drugog, trgne konopac) Krmku! (Laki podigne glavu) Ne volim da govorim u prazno. Dobro. E, da vidim.
Razmišlja.
 
 ________________________________________________
 
ESTRAGON: Idem ja.
POCO: Šta ste tačno hteli da znate?
VLADIMIR: Zašto on…
POCO (ljutito): Ne prekidajte me! (Pauza. Mirnije) Ako svi govorimo uglas, ni do čega nećemo stići. (Pauza) Šta sam rekao? (Pauza. Glasnije) Šta sam rekao?
Vladimir mimikom oponasa čoveka koji nosi težak teret. Poco ga gleda, u nedoumici.
ESTRAGON (sugestivno): Prtljag. (Pokazuje na Lakija) Zašto? Uvek držati. (Pogrbljuje se, brekće) Nikad ne spustiti. (Otvara šake, uspravlja se sa olakšanjem) Zašto?
POCO: Ah, pa zašto mi niste ranije rekli? Zašto ne učini nešto na svojoj udobnosti? Pokušajmo da to rasvetlimo. Nema li na to prava? Svakako da ima. Iz tog sledi da on to neće. Po vama bi to bilo logično zaključivanje. A zašto on to neće? (Pauza) Gospodo, razlog je sledeći.
VLADIMIR (Estragonu): Obrati pažnju na ovo.
POCO: Hoće da me impresionira, da bih ga zadržao.
ESTRAGON: Šta?
POCO: Možda se nisam dobro izrazio. Hoće da me umilostivi, da bih odustao od pomisli o razilasku sa njim. Ne, ni to nije tačno.
VLADIMIR: Hoćete da ga se otresete?
POCO: Hoće da me razuveri, ali neće mu poći za rukom.
VLADIMIR: Hoćete da ga se otresete?
POCO: On umišlja da ću, kad vidim kako je dobar nosač, biti u iskušenju da ga zadržim u tom svojstvu.
ESTRAGON: Zasitili ste ga se?
POCO: U stvari, nosi kao svinja. Nije to posao za nje
gaVLADIMIR: Hoćete da ga se otresete?
POCO: On umišlja da ću, kad vidim kako je neumoran, požaliti svoju odluku. Takav je njegov bedni plan. Kao da meni nedostaju robovi! (Sva trojica gledaju u Lakija) Atlas, Jupiterov sin! (Tajac) Pa, to je to, mislim. Još biste nešto?
Koristi inhalator.
VLADIMIR: Hoćete da ga se otresete?
POCO: Vodite računa da sam ja mogao da budem na njegovom mestu, a on na mome. Da sudba ne htede drugačije. Svakom šta mu pripada.
VLADIMIR: Hošgaseotreste?
POCO: Izvinite, šta rekoste?
VLADIMIR: Hoćete da ga se otresete?
POCO: Hoću. Ali, umesto da ga oteram, kao što sam mogao da uradim, mislim, umesto prostog šuta u dupe, zbog dobrote svog srca poveo sam ga na vaŠar gde će mi, nadam se, dati lepe pare za njega. Istina je da ovakva stvorenja ne možete terati od sebe. Najbolje bi bilo ubiti ih.
Laki plače.
ESTRAGON: On plače!
POCO: Omatoreli psi imaju više dostojanstva. (Pruza svoju maramicu Estragonu) Utešite ga, pošto ga sažaljevate. (Estragon okleva) Hajde. (Estragon uzima maramicu) Ubrišite mu suze, osećaće se manje napušten.
Estragon okleva. VLADIMIR: Daj ovamo, ja ću to učiniti.
Estragon neće da mu da maramicu. Dečje kretnje.
POCO: Požurite, pre nego što prestane. (Estragon prilazi Lakiju i krene da mu briše oči. Laki ga žestoko šutne u cevanicu. Estragon ispusti maramicu, odskoči, skakuće po pozornici, jaučući) Rupčić!
Laki spusti torbu i korpu, podiže maramicu i dade je Pocou, vrati se na svoje mesto, podiže torbu i korpu.
ESTRAGON: O, krme jedno! (Zadiže nogavicu) Obogaljio me!
POCO: Rekao sam vam da ne voli neznance.
VLADIMIR (Estragonu): Pokaži mi. (Estragon mu pokazuje svoju nogu. Pocou, ljutito) Krvari!
POCO: To je dobar znak.
ESTRAGON (na jednoj nozi): Nikad više neći moći da hodam!
VLADIMIR (nežno): Ja ću te nositi. (Pauza) Ako bude potrebno.
POCO: Prestao je da plače. (Estragonu) Takoreći ste ga odmenili. (Lirski) Na svetu je stalno ista količina suza. Za svakog ko počne da plače, negde neko drugi prestaje. To važi za smeh. (Smeje se) Otuda, ne govorimo rdavo o našoj generaciji; ona nije ništa nesrećnija od prethodnih. (Pauza) Ali, ne govorimo ni dobro o njoj. (Pauza) Nemojmo ni govoriti o njoj. (Pauza. Razborito) Istina je da se stanovništvo uvećalo.
VLADIMIR: Pokušaj da hodaš.
Estragon koraknu nekoliko puta, hramljući, zaustavi se pred Lakijem i pljunu ga, onda othrama do humke i sede na nju. POCO: Pogodite ko me je naučio svim tim lepim stvarima. (Pauza. Pokazujući na Lakija) Moj Laki!
VLADIMIR (gledajući u nebo): Hoće li se ikad smrknuti?
POCO: Bez njega bi sve moje misli, sva moja osećanja, sve bi se to svelo na nešto prosto. (Pauza. Sa izuzetnom žestinom) Na profesionalne brige! (Mirnije) Lepota, milost, netaknuta istina, znao sam da mi je sve to bilo nedostižno. Tad sam uzeo šaškavca.
VLADIMIR (naglo prekida sa ispitivanjem neba): Šaškavca?
POCO: Bilo je to bezmalo pre šezdeset godina... (proverava na svom časovniku) da, bezmalo šezdeset. (Ponosno se isprsi) Ne biste pomislili kad me pogledate, zar ne? Prema njemu izgledam poput mladića, je li? (Pauza) Šešir! (Laki spušta korpu i skida šešir. Njegova duga seda kosa pada mu oko lica. On stavi šešir pod mišku i podize korpu) Sad pogledajte. (Poco skida svoj šešir. Potpuno je ćelav. Ponovo stavlja šešir na glavu) Jeste li videli?
VLADIMIR: A sad ga terate od sebe? Tako starog i odanog slugu!
ESTRAGON: Krme jedno!
Poco se sve više uzrujava.
VLADIMIR: Pošto ste oglodali sve dobro sa njega, odbacujete ga kao... kao koru od banane. E pa, stvarno...
POCO (ječeći, hvatajući se za glavu): Ne mogu više da to... podnesem... to što čini... nemate pojma... grozno... on mora da ode... (maše rukama) poludeću... (klone, s glavom u rukama) da podnesem ne mogu... više...
Tajac. Svi gledaju u Pocoa.
VLADIMIR: Ne može da podnese.
ESTRAGON: Više.
VLADIMIR: Grozno je. ESTRAGON: Poludeće.
VLADIMIR (Lakiju): Kako se usuđuješ! Odvratno! Tako dobar gospodar! Tako ga raspinjati! Posle tolikih godina! E pa, stvarno!
POCO (jecajući): Obično je bio tako ljubazan... tako uslužan... i zabavan... moj dobri andeo... a sad... ubija me.
ESTRAGON (Vladimiru): Hoće li on da ga nekim zameni?
VLADIMIR: Šta?
ESTRAGON: Hoće li on da uzme nekog drugo umesto njega, ili neće?
VLADIMIR: Ne čini mi se da hoće.
ESTRAGON: Šta?
VLADIMIR: Ne znam.
ESTRAGON: Pitaj ga.
POCO (staloženije): Gospodo, ne znam šta me je bilo obuzelo. Oprostite mi. Zaboravite sve što sam rekao. (Sve je više onaj stari) Ne sećam se tačno šta sam rekao, ali možete biti sigurni da nijedna reč nije bila istinita. (Isprsi se, busajući se u grudi) Ličim li vam na čoveka koga bi neko mogao da nagna na patnju? Iskrenu? (Pretura po svojim džepovima) Gde sam to zaturio lulu?
VLADIMIR: Večeras imamo čarobnu zabavu.
ESTRAGON: Nezaboravnu.
VLADIMIR: I još nije završena.
ESTRAGON: Očevidno nije.
VLADIMIR: Tek je počela.
ESTRAGON: Strašna je. Gora od pantomime.
ESTRAGON: Cirkusa.
VLADIMIR: Mjuzikhola.
ESTRAGON: Cirkusa.
POCO: Šta sam li to mogao da uradim sa lulom? ESTRAGON: Tip je krelac. Izgubio svoju cuclu.
Smeje se grohotom.
                                                     ./.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Čet 30 Apr - 8:13

VLADIMIR: Vraćam se.
Hita ka bočnoj ivici pozornice.
ESTRAG0N: Na kraju hodnika, levo.
VLADIMIR: Pripazi mi na mesto.
Vladimir izlazi.
POCO (gotovo da zaplače): Izgubio sam lulu, svoju kappetersonku, od najtvrđeg vresa!
ESTRAGON (grčeći se od provale smeha): Umreću od njega!
POCO: Da niste, nekim slučajem, videli (Primeti da nema Vladimira) Oh! On je otišao! Nije se ni pozdravio! Kako je mogao! Trebalo je da pričeka!
ESTRAGON: Pukao bi.
POCO: Oh! (Pauza) Oh, pa onda, naravno, u tom slučaju...
ESTRAGON: Dođite ovamo.
POCO: Zašto?
ESTRAGON: Videćete.
POCO: Hoćete da ustanem?
ESTRAGON: Brzo! (Poco ustane i priđe Estragonu. Estragon pokazuje izvan pozornice) Gledajte!
POCO (stavivši naočare): Oh, pazi der!
ESTRAGON: Svršeno.
Ulazi Vladimir, natmuren. Odgurne Lakija koji mu je naputu, ritnuvši je, sruši stolicu, šetka tamo-amo uzrujano.
POCO: Nije zadovoljan.
ESTRAGON (Vladimiru): Propustio si najbolje. Šteta.
Vladimir zastaje, uspravlja stolicu, šetka mirnije.
POCO: Smiruje se. (Gleda okolo) Doista sve biva smirenije. Veliko spokojstvo spušta se na svet. (Podizući ruku) Slušajte. Pan spava.
VLADIMIR: Hoće li noć ikad pasti?
Sva trojica pogledaju u nebo.
POCO: A vi ne biste da krenete dok ona ne padne?
ESTRAGON: Pa, vidite
POCO: To je sasvim prirodno, sasvim prirodno. I ja da sam u vašoj situaciji, ako bih imao sastanak sa Godenom... Godeom... Godoom... kako god, znate na koga mislim, čekao bih do mrkle noći pre nego što odustanem. (Pogleda stolicu) Veoma bih voleo da sednem, ali nikako ne znam kako bih to.
ESTRAGON: Mogu li vam biti od pomoći?
POCO: Možda ako biste zatražili od mene.
ESTRAGON: Šta?
POCO: Ako biste zatražili od mene da sednem.
ESTRAGON: Hoće li vam to pomoći?
POCO: Čini mi se da bi.
ESTRAGON: Evo. Izvolite sesti, ser, moliću vas.
POCO: Ne, ne, ne bih smeo ni da pomislim na to! (Pauza. Ustranu) Zatražite opet.
ESTRAGON: Hajde, hajde, sedite, preklinjem vas, inače ćete dobiti upalu pluća.
POCO: Stvarno tako mislite?
ESTRAGON: To je apsolutno izvesno.
POCO: Nesumnjivo da ste u pravu. (Sedne) Eto, ponovo učinjeno! (Pauza) Hvala vam, drugar ste. (Konsultuje časovnik) Ali, stvarno moram dalje, ako ne bih da zakasnim.
VLADIMIR: Vreme se zaustavilo.
POCO (prislanjajući časovnik uz uho): Ne verujte u to, ser, ne verujte u to. (Vraća časovnik u džepić) Šta god biste hteli, ali ne to.
ESTRAGON (Pocou): Danas mu sve izgleda crno.
POCO: Osim nebeskog svoda. (Nasmeje se, zadovoljan svojom duhovitošću) Ali, vidim u čemu je stvar: vi niste iz ovih krajeva, pa ne znate za šta su sve kadri naši sutoni. Hoćete li da vam ispričam? (Ćutanje. Estragon opet petlja sa svojom cipelom, a Vladimir sa svojim šeširom) Ne mogu da vam odbijem. (Inhalatorom štrcne u grlo) Malo pažnje, moliću. (Vladimir i Estragon nastavljaju sa svojim petljanjem, Laki je zadremao. Poco lagasno fijuknu bičem) Šta je sa ovim bičem? (Ustane i energičnije puknu bičem, najzad uspešno. Laki poskoči. Vladimirov šešir, Estragonova cipela, Lakijev šešir, padaju na tlo. Poco baci bič dole) Istrošio se, ovaj bič. (Pogleda u Vladimira i Estragona) Šta sam ono hteo da kažem?
VLADIMIR: Hajdemo odavde.
ESTRAGON: Ali, skinite teret sa svojih nogu, zaklinjem vas, ili će vas to ubiti.
POCO: Tačno. (Ponovo sedne. Estragonu) Kako se zovete?
ESTRAGON: Adam.
POCO (koji nije slusao dobijeni odgovor): Ah, da! Noć. (Podigne glavu) Ali, budite, zaime, malo pažljiviji, inače nećemo nikad doći ni do čega. (Gleda u nebo) Pogledajte! (Svi gledaju u nebo osim Lakija koji je opet pao u lak san. Poco trgne konopac) Hoćeš li da pogledaš u nebo, svinjo! (Laki pogleda u nebo) Eto, dovoljno je. (Prestaju da gledaju u nebo) Sta je to tako izvanredno na njemu? Nebo kao nebo. Bledo je i svetlo kao ma koje nebo u ovo doba dana. (Pauza) Na ovoj geografskoj širini. (Pauza) Kad je vreme lepo. (Lirski) Sat ranije (pogleda na časovnik, prozaično) približno (lirski) pošto su nas otad neumorno (okleva, prozaično) recimo, od deset časova pre podne (lirski) zasipale bujice rumene i bele svetlosti, počinje da gubi svoj sjaj, da bledi (čini usporeni pokret rukama odozgo naniže), bivajući sve blede, sve blede, dok (dramska pauza, širok pokret obema rukama koje se, vodoravno, udaljavaju jedna od druge) naposletku pppffff! ne nastupi smiraj. Ali (podigne ruku, opominjući) ali iza tog vela blagosti i spokoja, juriša noć (vibrantno) i prasnuće po nama (pukne prstima) tras! ovako! (nadahnuće ga napušta), baš kad najmanje očekujemo. (Ćuti. Turobno) Tako vam je na ovoj kurvinskoj zemlji.
Dugo ćutanje.
ESTRAGON: Sve dotle dok to neko zna.
VLADIMIR: Neko može i da uvreba pravi trenutak.
ESTRAGON: Zna šta da očekuje. VLADIMIR: I nema šta da brine.
ESTRAGON: Naprosto da čeka.
VLADIMIR: Na to smo navikli.
Podigne svoj sesir, zaviri u njega, protrese ga, stavi na glavu.
POCO: Kakav sam bio? (Vladimir i Estragon ga pogledaju zblanuto) Dobar? Pristojan? Podnošljiv? Slab? Krajnje loš?
VLADIMIR (prvi shvati): Oh, veoma dobar, veoma veoma dobar.
POCO (Estragonu): A po vama, ser?
ESTRAGON (sa stranim naglaskom, engleskim u francuskom originalu ili francuskim u engleskom originalu, a to onda zvuči donekle i podsmešljivo) Oh, trej bong, trej trej trej bong, verrrrllo dooobrro.
POCO (uspaljeno): Blagosloveni, gospodo, budite blagosloveni! (Pauza) Ohrabrenje mi je toliko potrebno! (Pauza) Potkraj sam malo pao, niste primetili?
VLADIMIR: O, možda tek jedva malkice.
ESTRAGON: Mislio sam da je to bilo namerno.
POCO: Vidite, pamćenje mi je donekle oštećeno.
Tajac.
ESTRAGON: U međuvremenu, ništa se nije zbilo.
POCO: Smatrate da je dosadno?
ESTRAGON: Pomalo.
POCO (Vladimiru): A vama, ser?
VLADIMIR: Meni je bilo zabavnije.
Tajac. Poco se bori u sebi.
POCO: Gospodo, bili ste... učtivi prema meni.
ESTRAGON: Ni govora!
VLADIMIR: Ni pomisliti!
POCO: Jeste, jeste, bili ste na mestu. Pa se pitam mogu li ja išta da učinim za ove čestite drugare kojima vreme prolazi tako nezanimljivo.
ESTRAGON: Čak i desetica bi bila od pomoći. VLADIMIR: Mi nismo prosjaci!
POCO: Postoji li išta što mogu da učinim, to se pitam, da bih ih razvedrio? Dao sam im koske, razgovarao s njima o ovome i onome, objasnio sam im sumrak, neosporno. Ali, da li je to dosta, to me muči, da li je dosta?
ESTRAGON: Čak i petak.
VLADIMIR (Estragonu, ogorčeno): Dosta je!
ESTRAGON: Manje ne bih mogao da prihvatim.
POCO: Da li je dosta? Bez ikakve sumnje. Ali, ja sam darežljiv. Takva mi narav. Večeras. Utoliko gore po mene. (Trgne konopac. Laki ga pogleda) Da ću patiti, u to nema sumnje. (Pokupi bič sa zemlje) Šta biste više voleli? Hoćete li da igra, iii peva, ili deklamuje, ili misli, ili
ESTRAGON: Ko?
POCO: Ko! Valjda vas dvojica umete da mislite?
VLADIMIR: On misli?
POCO: Dabome. Naglas. Nekad je baš dobro mislio; satima sam mogao da ga slušam. A sad... (prođe ga jeza) Utoliko gore po mene. Dakle, voleli biste da misli o nečemu, za nas?
ESTRAGON: Radije bih da igra; bilo bi zabavnije.
POCO: Ne obavezno.
ESTRAGON: Je l da, Didi, da bi bilo zabavnije?
VLADIMIR: Voleo bih, ipak, da ga čujem kako misli.
ESTRAGON: Možda bi on mogao najpre da igra, a zatim da misli, ako ne tražimo previše od njega.
VLADIMIR (Pocou): Da li bi to moglo?
POCO: Dabome, ništa prostije. To je prirodan red.
On nakratko prsne u smeh.
VLADIMIR: Onda, nek igra. Tajac.
POCO: Jesi li čuo, krmku?
ESTRAGON: On nikad ne odbija?
POCO: Jednom je odbio. (Ćutanje) Igraj, bedo!
Laki spušta torbu i korpu, odlazi do čela pozornice, okrene se Pocou. Laki igra. Zaustavlja se.
ESTRAGON: Je li to sve?
POCO: Bis!
Laki izvodi iste pokrete, zaustavlja se.
ESTRAGON: Pih! To bih i ja umeo. (On oponaša Lakija, i maltene padne) Uz malo vežbe.
POCO: Nekad je igrao farandolu, gorštačko kolo, ratnički ples, najsitniju poskočicu, fandango, pa čak i mornarčicu uz drombulje. Đipao je. Od radosti. Ovo je sad najbolje što ume. Znate li kako to naziva?
ESTRAGON: Hropac žrtvenog jarca.
VLADIMIR: Tvrda stolica.
POCO: Mreža. Misli da je uhvaćen u mrežu.
VLADIMIR (prenemažući se poput nekog estete): Ima u tome nečega...
Laki se vraća do svog tovara.
POCO: Ojs!
Laki se ukoči.
ESTRAGON: Ispričajte nam kako je jednom odbio.
POCO: Sa zadovoljstvom, sa zadovoljstvom. (Čeprka go svojim džepovima) Pričekajte. (Čeprka dalje) Šta sam uradio sa svojim sprejom? (Čeprka) E pa sad ni ovo... (Pogledne gore, izraz mu preneražen. Slabašno) Ne mogu da nadem svoju prskalicu!
ESTRAGON (slabašno): Levo plućno krilo mi je jako načeto! (Kašlje slabasno. Zvonkim glasom) Ali mi desno radi kao meh!
POCO (normalnim glasom): Svejedno! Šta sam ono hteo da kažem. (Promišlja) Pričekajte. (Promišlja) E pa sad ni ovo... (Diže glavu) Pomozite mi!
ESTRAGON: Pričekajte!
VLADIMIR: Pričekajte!
POCO: Pričekajte!
Sva trojica istovremeno skidaju svoje šesire, prislanjaju dlanove uz svoja čela, usredsređuju se.
ESTRAGON (likujući): Aha!
VLADIMIR: Setio se.
POCO (nestrpljivo): Pa?
ESTRAGON: Zašto on ne spusti prtljag?
VLADIMIR: Koješta!
POCO: Sigurni ste?
VLADIMIR: Zar nam to, dovraga, već niste pričali?
POCO: Pričao sam vam već?
ESTRAGON: Pričao nam je već?
VLADIMIR: Kako god, on ga je spustio.
ESTRAGON (pogleda u Lakija): Tako je. I šta s tim?
VLADIMIR: Pošto je spustio prtljag, nemoguće da smo pitali zašto ga ne spušta.
POCO: Nepobitna logika!
ESTRAGON: A zašto ga je spustio?
POCO: Odgovorite nam na to.
VLADIMIR: Da bi igrao.
ESTRAGON: Tačno!
POCO: Tačno!



                                        ./.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Čet 30 Apr - 8:14

Tajac. Stavljaju šešire na glavu.
ESTRAGON: Ništa se ne zbiva, niko ne dolazi, niko ne odlazi; strašno! VLADIMIR (Pocou): Recite mu da misli.
POCO: Dajte mu njegov šešir.
VLADIMIR: Njegov šešir?
POCO: Ne može da misli bez svog šešira.
VLADIMIR (Estragonu): Daj mu njegov šešir.
ESTRAGON: Ja? Posle onog što mi je uradio! Nikad!
VLADIMIR: Ja ću mu ga dati.
On se ne miče.
ESTRAGON (Pocou): Recite mu da ode i uzme ga.
POCO: Bolje je dati mu ga.
VLADIMIR: Ja ću mu ga dati.
Podigne šešir sa tla i, što je mogućno više izdalje, koliko je ruka dugačka, pruzi ga Lakiju, koji ne mrda.
POCO: Morate da mu ga stavite na glavu.
ESTRAGON (Pocou): Recite mu da ga uzme.
POCO: Bolje je staviti mu ga na glavu.
VLADIMIR: Ja ću mu ga staviti na glavu.
Obide Lakija, oprezno mu priđe s leđa, stavi mu šešir na glavu i hitro ustukne. Laki se ne mrda. Tajac.
ESTRAGON: Šta čeka?
POCO: Odmaknite se! (Vladimir i Estragon odmiču se od Lakija. Poco trgne konopac. Laki pogleda u Pocoa) Misli, svinjo! (Pauza. Laki počinje da igra) Stoj! (Laki stane) Pristupi! (Laki priđe) Stoj! (Laki stane) Misli!
Tajac.
POCO: Stani! (Laki stane) Odstupi! (Laki krene unazad) Stani. (Laki stane) Okret! (Laki se okrene prema publici) Misli!
Tokom Lakijeve tirade, ostali reaguju ovim redosledom.
1) Vladimir i Estragon posvećuju svu svoju pažnju, Poco je utučen i odvratno mu je.
2
) Vladimir i Estragon počinju da se bune, Pocoove muke se uvećavaju.
3) Vladimir i Estragon ponovo slušaju pažljivo, Poco je sve uzrujaniji i stenje.
4) Vladimir i Estragon žestoko se bune. Poco poskoči, vuče konopac. Opšta povika uglas. Laki vuče konopac prema sebi, posrće, urla svoj tekst. Sva trojica se bacaju na Lakija koji se otima i urla svoj tekst.
LAKI: Dato kao što je izneseno u javnim radovima Pančera i Vatmana o postojanju jednog ličnog Boga kvakvakvakva sa belom bradom kvakvakvakva izvan vremena bez protežnosti koji nas sa visina svoje božanske apatije božanske atambije božanske afazije voli uz izvesne izuzetke iz razloga nepoznatih ali vreme će kazati i pati kao božanska Miranda sa onima koji su iz razloga nepoznatih ali vreme će kazati uronjeni u bujicu uronjeni u vatru čija vatra plamsa ako se to nastavi i ko u to može posumnjati zapaliće nebeski svod što će reći rasturiti paklom nebo tako još plavetno i spokojno sa spokojem koji je mada isprekidan ipak bolji nego ništa ali ne tako brzo i s obzirom na to da je povrh toga po zaključku radova koji su ostali nedovršeni krunisani od strane Akakakakademije za Antropopopometriju u Esijuna Posiju Testjua i Kjunarda ustanovljeno izvan svake sumnje svake druge sumnje da saglasno radovima o ljudima kao zaključak radova nedovršenih Testjua i Kjunarda ustanovljeno je što mnogi poriču da čovek u Posiju Testjua i Kjunarda da čovek u Esiju da čovek ukratko da čovek sažeto uprkos krupnim koracima u alimentaciji i defekaciji prolazi četinarima i borovima prolazi i borovima i saglasno i istovremeno što je više iz razloga nepoznatih uprkos krupnim koracima u fizičkoj kulturi upražnjavanju sportova takvih kao tenis fudbal trčanje biciklizam plivanje letenje brodenje jahanje klizanje diskoboliranje zavrljačivanje tociljanje hazena tenis sve vrste umiranja umirujućih sportova sve vrste jesenjeg letnjeg zimskog zimskog tenisa sve vrste hokeja sve vrste penicilina i slinicilina jednom rečju nastavljam letenja klizanja golfa na devet i osamnaest rupa tenisa od svake vrste jednom rečju iz razloga nepoznatih kod Fekhama Pekhama Fulhama Kapavchama naime saglasno istovremeno što je više iz razloga nepoznatih ali vreme će kazati da nestaje dalje nadovezujem se na Fulhama Kapavchama jednom rečju mrtav gubitak po glavi počevši od smrti biskupa Berklija budući u iznosu od jednog palca četiri naprstka po glavi približno od više ili manje do sledeće decimale prava mera okruglo figure gole golcate u čarapama bez cipela u Konemari jednom rečju iz razloga nepoznatih svejedno šta god činjenice su tu i s obzirom na ono što je više teže nego u svetlu radova izgubljenih Stajnvega i Petermana izgleda što je više teže nego u svetlu svetlu svetlu radova izgubljenih Stajnvega i Petermana što na proplancima u planinama iz mora uz reke koje teku vodu koja teče vatru vazduh je isti i onda zemlja naime vazduh i onda zemlja u velikom mrazu velikoj tami vazduh i zemlja prebivalište stenja i velikom mrazu jao jao u godini njihovog Gospoda šest stotina i nekoj vazduh zemlja more zemlja prebivalište stenja u dubokim ponorima velikom mrazi na moru na kopnu i u vazduhu nastavljam iz razloga nepoznatih uprkos tenisu činjenice su tu ah vreme će kazati nastavljam jao jao dalje dalje ukratko potanko dalje dalje prebivahšte stenja ko je u stanju da u to sumnja nastavljam ali ne tako brzo nastavljam lobanja nestajanje nestajanje nestajanje i saglasno istovremeno što je više iz razloga nepoznatih uprkos tenisu na na kartonu plamen suze stenje tako plavo tako spokojno jao jao dalje na lobanji lobanji lobanji lobanji u Konemari uprkos tenisu radovi napušteni ostali nedovršeni teži još prebivalište stenja jednom rečju nastavljam jao jao napušteni nedovršeni lobanja lobanja u Konemari uprkos tenisu lobanja jao stenje Kjunard (opšta gužva, zavrsni krici i povici) tenis... stenje... tako spokojno... Kjunard... nedovršeno...
POCO: Njegov šešir!
Vladimir se dočepa Lakijevog šešira. Laki naglo ućuta. Rusi se. Tajac. Pobednici dahću.
ESTRAGON: Osvećen!
Vladimir ispituje šešir, zaviruje u njega.
POCO: Dajte mi to! (Istrgne Vladimiru šešir, baci ga na tlo, gazi ga) Ovo je kraj s njegovim mišljenjem!
VLADIMIR: Ali, hoće li moći da hoda?
POCO: Neka hoda ili gmiže! (Šutira Lakija) Ustaj, svinjo!
ESTRAGON: Možda je mrtav.
VLADIMIR: Ubićete ga.
POCO: Ustaj, šljamu! (Vuče konopac) Pomozite mi!
VLADIMIR: Kako?
POCO: Podignite ga!
Vladimir i Estragon usprave Lakija na noge, časak ga pridržavaju, onda ga puste. On pada.
ESTRAGON: On to radi namerno!
POCO: Morate ga držati. (Pauza) Hajde, hajde, podignite ga.
ESTRAGON: Dovraga s njim!
VLADIMIR: Hajdemo još jednom.
ESTRAGON: Za šta nas on smatra?
Podižu Lakija, pridržavaju ga.
POCO: Ne puštajte ga! (Vladimir i Estragon posrću) Ne mičite se! (Poco ščepa torbu i korpu i donosi ih do Lakija) Držite ga čvrsto! (On stavlja torbu u Lakijevu ruku. Laki je odmah ispusti) Ne puštajte ga! (On opet stavlja torbu u Lakijevu ruku. Postepeno, u dodiru sa torbom, Laki dolazi sebi i njegovi prsti najzad čvrsto stežu ručku torbe) Držite ga čvrsto! (Sa korpom sve isto kao sa torbom) Sad! Možete ga pustiti. (Vladimir i Estragon odstupaju od Lakija koji posrće, tetura se, saginje, ali uspeva da se održi na nogama, sa torbom i korpom u rukama. Poco korakne unazad, pukne bičem) Napred! (Laki se tetura napred) Natrag! (Laki se tetura natrag) Okret! (Laki se okreće) Gotovo! Može da hoda. (Okrenuvši se Vladimiru i Estragonu) Hvala vam, gospodo, i dozvolite mi... (čeprka po svojim džepovima) dozvolite mi da vam poželim... (čeprka) poželim... (čeprka) šta sam uradio sa svojim časovnikom? (čeprka) To je pravi švajcarski halfhanter, sedamnaest rubina, sa sočivnim okancetom na poklopcu i zapinjačom koja ne trepti! (Jecajući) Poklonio mi ga moj dedica! (Traži po tlu, Vladimir i Estragon mu se pridružuju u traženju. Poco nogom prevrće ostatke Lakijevog šešira) E sad, nije li to baš…
VLADIMIR: Možda je u vašem satnom džepčiću na čakširama.
POCO: Čekajte! (On se presamiti koliko god može da bi prislonio uho uz svoj stomak, osluškuje. Tišina) Ne čujem ništa. (Zove ih rukom da mu priđu, Vladimir i Estragon dolaze do njega, nagnu mu se nad stomak) Svakako bi neko morao da čuje tik-tak.
VLADIMIR: Tišina!
Svi osluškuju, presamićeni.
ESTRAGON: Čujem nešto.
POCO: Gde?
VLADIMIR: To je srce.
POCO (razočarano): Prokletstvo!
VLADIMIR: Tišina!
ESTRAGON: Možda je stao.
Uspravljaju se.
POCO: Koji od vas tako zaudara?
ESTRAGON: Njemu smrdi iz usta, a meni smrde noge.
POCO: Moram da idem.
ESTRAGON: A vaš halfhanter?
POCO: Mora da sam ga ostavio u zamku.
Tajac.
ESTRAGON: Onda adio.
POCO: Adio.
VLADIMIR: Adio. POCO: Adio.
Tajac. Niko se ne miče.
VLADIMIR: Adio.
POCO: Adio
ESTRAGON: Adio.
Tajac.
POCO: I hvala vam.
VLADIMIR: Hvala vama.
POCO: Nema na čemu.
ESTRAGON: Ima ima.
POCO: Nema nema.
VLADIMIR: Ima ima.
ESTRAGON: Nema nema.
Tajac.
POCO: Izgleda da nisam kadar... (dugo oklevanje) da krenem.
ESTRAGON: Takav je život.
Poco se okrene, udaljava od Lakija i dok ide prema jednoj od bočnih strana pozornice popušta konopac.
VLADIMIR: Pošli ste na pogrešnu stranu.
POCO: Potrebno mi je da krenem iz zaleta. (Došavši do kraja konopca, tj. već izvan pozornice, on zastane, okrene se i vikne) Sklanjaj se! (Vladimir i Estragon odstupaju, gledaju prema Pocou. Pucanj biča) Ajd!Ajd!
ESTRAGON: Ajd!
VLADIMIR: Ajd!
Laki kreće izvan pozornice.
POCO: Brže! (On se pojavljuje, prelazi pozornicu u Lakijevom smeru. Vladimir i Estragon mašu šeširima. Laki izlazi) Ajd! Napred! (Tačno kad bi trebalo i on da nestane, stane i okrene se. Konopac se zategne. Šum Lakijevog rušenja) Stolicu! (Vladimir dohvata stolicu i daje je Pocou koji je baci put Lakija) Adio!
VLADIMIR I ESTRAGON: Adio! Adio!
POCO: Diž se, svinjo! (Šum Lakijevog ustajanja) Ajd! (Poco izlazi) Brže! Ajd! Adio! Svinjo! Di! Adio!
Dugi tajac.
VLADIMIR: Ovako je vreme prošlo.
ESTRAGON: U svakom slučaju bi prošlo.
VLADIMIR: Jest, ali ne ovako brzo.
Pauza.
ESTRAGON: Šta da radimo sad?
VLADIMIR: Ne znam.
ESTRAGON: Da odemo.
VLADIMIR: Ne možemo.
ESTRAGON: Zašto ne?
VLADIMIR: Čekamo Godoa.
ESTRAGON (beznadno): Ah!
Pauza.
VLADIMIR: Koliko su se promenili!
ESTRAGON: Ko?
VLADIMIR: Ona dvojica.
ESTRAGON: Eto ideje, hajd da malo vodimo razgovor.
VLADIMIR: Zar nisu? ESTRAGON: Šta?
VLADIMIR: Promenili.
ESTRAGON: Veoma verovatno. Svi se menjaju. Jedino mi ne možemo.
VLADIMIR: Verovatno! To je izvesno. Zar ih nisi video?
ESTRAGON: Mislim da jesam. Ali, ne poznajem ih.
VLADIMIR: Da, poznaješ ih.
ESTRAGON: Ne, ne poznajem ih.
VLADIMIR: Poznajemo ih, kažem ti. Sve zaboravljaš. (Pauza. Govori sebi) Osim ako to nisu oni isti...
ESTRAGON: Zašto nas onda oni nisu prepoznali?
VLADIMIR: To ništa ne znači. I ja sam se pravio da ih ne prepoznajem. I onda nikad niko ne prepoznaje nas.
ESTRAGON: Zaboravi na to. Potrebno nam au! (Vladimir ne reaguje) Au!
VLADIMIR (sebi): Osim ako oni nisu isti...
ESTRAGON: Didi! I druga noga!
Pođe hramljući prema humci.
VLADIMIR: Osim ako oni nisu isti...
DEČAK (izvan pozornice): Gospodine!
Estragon zastane. Obojica pogledaju prema mestu odakle dolazi glas.
ESTRAGON: E, ne da nam se.
VLADIMIR: Priđi, dete moje.
Ulazi Dečak, bojažljivo. Zastane.
DEČAK: Gospodin Albert?...
VLADIMIR: Da, ja sam.
ESTRAGON: Šta hoćeš?
VLADIMIR: Priđi! Dečak se ne miče.
ESTRAGON (jačim glasom): Priđi kad ti se kaže, zar ne možeš?
Dečak krene napred bojažljivo, zastane.
VLADIMIR: Štaje?
DEČAK: Gospodin Godo...
VLADIMIR: Očigledno... (Pauza) Priđi.
ESTRAGON (sa žestinom): Hoćeš li da prideš! (Dečak bojažljivo ide put njih) Što dolaziš tako kasno?
VLADIMIR: Imaš neku poruku od gospodina Godoa?
DEČAK: Da, ser.
VLADIMIR: Pa dobro, kakvu?
ESTRAGON: Što dolaziš tako kasno?
Dečak ih gleda naizmenično, ne znajući kojem bi trebalo da odgovori.
VLADIMIR (Estragonu): Pusti ga na miru.
ESTRAGON (sa žestinom): Pusti ti mene na miru. (Krene napred, Dečaku) Znaš li koliko je sati?
DEČAK (ustuknuvši): Nije moja greška, ser.
ESTRAGON: A čija je? Moja?
DEČAK: Bojao sam se, ser.
ESTRAGON: Koga bojao? Nas? (Pauza) Odgovori mi!
VLADIMIR: Znam šta je, uplašio se od one dvojice.
ESTRAGON: Otkad si već ovde?
DEČAK: Prilično dugo, ser.
VLADIMIR: Plašio si se biča?
DEČAK: Da, ser.
VLADIMIR: Urlanja?
DEČAK: Da, ser. VLADIMIR: One dvojice velikih.
DEČAK: Da, ser.
VLADIMIR: Da li ih poznaješ?
DEČAK: Ne, ser.
VLADIMIR: Da li si rođen u ovom kraju? (Ćutanje) Da li si iz ovog kraja?
DEČAK: Da, ser.
ESTRAGON: Sve je to hrpa laži. (Zgrabi Dečaka za nadlakticu, prodrma ga) Kaži nam istinu!
DEČAK (drhteći): Ali to je istina, ser!
VLADIMIR: Hoćeš li da ga pustiš na miru! Šta je s tobom? (Estragon pušta Dečaka, odmiče se, pokriva lice dlanovima. Vladimir i Dečak ga posmatraju. Estragon spušta ruke. Lice mu se grči) Šta je s tobom?
ESTRAGON: Nesrećan sam.
VLADIMIR: Nije valjda! Otkad?
ESTRAGON: Davno sam zaboravio.
VLADIMIR: Naše pamćenje ume da se izvanredno poigrava s nama! (Estragon zausti da nešto kaže, odustane, othrama do svog mesta, sedne i krene da izuva cipele. Dečaku) Pa?
DEČAK: Gospodin Godo…
VLADIMIR: Sreli smo se već, zar ne?
DEČAK: Ne znam, gospodine.
VLADIMIR: Ne poznaješ me?
DEČAK: Ne, ser.
VLADIMIR: Nisi li dolazio juče?
DEČAK: Ne, ser.
VLADIMIR: Ovo ti je prvi put?
DEČAK: Da, ser.
Tajac. VLADIMIR: Reči reči (Pauza) Govori.
DEČAK (u jednom dahu): Gospodin Godo mi je rekao da vam kažem da neće večeras doći nego zasigurno sutra.
Tajac.
VLADIMIR: Je li to sve?
DEČAK: Da, ser.
Tajac.
VLADIMIR: Ti radiš za gospodina Godoa?
DEČAK: Da,ser.
VLADIMIR: Šta radiš?
DEČAK: Čuvam koze, ser.
VLADIMIR: Da li je on dobar prema tebi?
DEČAK: Da, ser.
VLADIMIR: Ne tuče te?
DEČAK: Ne, ser, ne mene.
VLADIMIR: Koga tuče?
DEČAK: Tuče mog brata, ser.
VLADIMIR: Ah, imaš brata?
DEČAK: Da, ser.
VLADIMIR: Šta on radi?
DEČAK: Čuva ovce, ser.
VLADIMIR: A zašto tebe ne tuče?
DEČAK: Ne znam, ser. VLADIMIR: Mora biti da te voli.
DEČAK: Ne znam, ser.
Tajac.
VLADIMIR: Daje li ti dovoljno da jedeš? (Dečak okleva) Dobro te hrani?
DEČAK: Prilično dobro, ser.
VLADIMIR: Nisi nesrećan? (Dečak okleva) Da li si me čuo?
DEČAK: Da, ser.
VLADIMIR: Pa?
DEČAK: Ne znam, ser.
VLADIMIR: Ne znaš da li jesi nesrećan ili nisi?
DEČAK: Ne znam, ser.
VLADIMIR: S tobom je loše kao i sa mnom. (Tajac) Gde spavaš?
DEČAK: Na tavanu, ser.
VLADIMIR: Sa bratom?
DEČAK: Da, ser.
VLADIMIR: U senu?
DEČAK: Da, ser.
Tajac.
VLADIMIR: U redu, možeš da ideš.
DEČAK: Šta da kažem gospodinu Godou, ser?
VLADIMIR: Kaži mu... (okleva) kaži mu da si nas video. (Pauza) Video si nas, zar ne?
DEČAK: Da, ser.
On koraknu unazad, okleva, okrene se i izlazi trkom. Svetlost odjednom trne. Za tili čas je noć. Mesec izlazi u pozadini, uspinje se na nebo, zaustavlja se, bledom svetlošću obasjava pozornicu.
VLADIMIR: Najzad! (Estragon ustaje i ide prema Vladimiru, sa cipelom u svakoj ruci. Odlaže ih na rubu pozornice, uspravlja se i zamišljeno posmatra mesec) Šta radiš?
ESTRAGON: Pobledeo od iscrpljenosti.
VLADIMIR: A? ESTRAGON: Od pentranja na nebesa i zurenja u takve poput nas.
VLADIMIR: Tvoje cipele, šta radiš s tvojim cipelama?
ESTRAGON (okrene se da pogleda cipele): Ostavljam ih tamo. (Pauza) Neko drugi će doći, neko baš kao... kao... kao ja, ali s manjim stopalima, i one će ga usrećiti.

                                                          ./.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Čet 30 Apr - 8:15

VLADIMIR: Ali, ti ne možeš da ideš bosonog!
ESTRAGON: Hristos je išao.
VLADIMIR: Hristos! Šta Hristos ima sa ovim. Nećeš valjda da se porediš sa Hristom!
ESTRAGON: Celog svog života poredio sam se s njim.
VLADIMIR: Ali tamo gde je on živeo bilo je toplo, bilo je suvo!
ESTRAGON: Jeste. I brzo su ga razapeli.
Tajac.
VLADIMIR: Ovde nema više ništa da radimo.
ESTRAGON: Ni drugde.
VLADIMIR: Ah, Gogo, ne budi takav. Sutra će sve biti bolje.
ESTRAGON: Kako si do tog došao?
VLADIMIR: Nisi li čuo šta je dete reklo?
ESTRAGON: Nisam.
VLADIMIR: Rekao je da će Godo zasigurno doći sutra. (Pauza) Šta kažeš na to?
ESTRAGON: Onda sve što moramo da radimo jeste da ga ovde čekamo.
VLADIMIR: Jesi li blesav? Moramo u zaklon. (Hvata Estragona za mišicu) Hajde.
Poteže Estragona za sobom. Estragon mu se prepušta, zatim opire. Zastanu.
ESTRAGON (gledajući u drvo): Šteta što nemamo malo konopca.
VLADIMIR: Hajde. Hladno je.
Poteže Estragona za sobom. Isto kao maločas.
ESTRAGON: Podseti me da sutra ponesem malo konopca.
VLADIMIR: Hoću. Hajde.
Poteže ga za sobom. Isto kao maločas. ESTRAGON: Koliko smo sad već dugo zajedno?
VLADIMIR: Ne znam. Možda pedeset godina.
ESTRAGON: Sećaš li se dana kad sam se bacio u Ronu?
VLADIMIR: Bili smo u berbi grožđa.
ESTRAGON: Upecao si me iz vode.
VLADIMIR: Sve je to već mrtvo, prah i pepeo.
ESTRAGON: Odeća mi se osušila na suncu.
VLADIMIR: Ne valja se na to vraćati. Hajde.
Poteže ga za sobom. Isto kao maločas.
ESTRAGON: Pričekaj!
VLADIMIR: Smrzao sam se.
ESTRAGON: Pričekaj! (Udaljava se od Vladimira) Ponekad se pitam zar ne bi bolje bilo da se razdvojimo, svak na svoju stranu. (On prelazi pozornicu i sedne na humku) Nismo stvoreni za isti drum.
VLADIMIR (bez srdžbe): To nije izvesno.
ESTRAGON: Ne, ništa nije izvesno.
Vladimir lagano prelazi pozornicu i sedne pored Estragona.
VLADIMIR: Možemo još da se rastanemo, ako misliš da bi to bilo bolje.
ESTRAGON: Sad je već dockan za to.
Tajac. ESTRAGON: Da, sad je već dockan za to. Tajac.
ESTRAGON: Pa, idemo li?
VLADIMIR: Da, hajdemo.
Ne miču se.

 

Zavesa

                                                    ./.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Čet 30 Apr - 8:16

Sutradan. Isto doba dana. Isto mesto. Estragonove cipele na sredini prednjeg ruba pozornice, pete sastavljene, vrhovi razmaknuti. Lakijev šešir na istom mestu. Na drvetu četiri ili pet listova. Vladimir ulazi užurbano. Zastane i dugo gleda u drvo, zatim grozničavo počinje da hoda po pozornici. Zastane pred cipelama, uzme jednu, ispituje je, njuška, na licu mu se javlja izraz odvratnosti, pažljivo je stavlja natrag na mesto. Hoda tamo-amo. Zastane krajnje desno i zuri u daljinu, s dlanom na veđama, kao da bi bolje video. Hoda tamo-amo. Zastane krajnje levo, i čini isto kao maločas. Hoda tamo-amo. Odjednom zastane i glasno zapeva.

VLADIMIR: Pas u kujnu ude
Počeo je suviše visoko, pročisti grlo, nastavi:
Pas u kujnu ude
I hlebnu veknu maznu.
A kuvar zgrabi varjaču
I njom ga nasmrt za kaznu
Onda svi psi dojuriše
Raku psu iskopaše
Zastane, premišlja se, nastavlja:
Onda svi psi dojuriše
Raku psu iskopaše
I na grobu napisaše
Da znaju psi koji nailaze:
Pas u kujnu ude
I hlebnu veknu maznu.
A kuvar zgrabi varjaču
I njom ga nasmrt za kaznu
Onda svi psi dojuriše
Raku psu iskopaše Zastane, premišlja se, nastavlja:
Onda svi psi dojuriše
Raku psu iskopaše
I na grobu napisaše
Da znaju psi koji nailaze:
Pas u kujnu uđe
I hlebnu veknu maznu.
A kuvar zgrabi varjaču
I njom ga nasmrt za kaznu
Onda svi psi dojuriše Raku psu iskopaše
Zastane, premišlja se. Meko.
Raku psu iskopaše...

Za trenutak zanemi, nepomičan, onda grozničavo hoda po pozomici. Zastane pred drvetom, hoda tamoamo, pred cipelama, zastane krajnje desno, zuri u daljinu, krajnje levo, zuri u daljinu. Estragon ulazi zdesna, bosonog, pognute glave. Lagano prelazi pozornicu. Vladimir se okrene i opazi ga.
VLADIMIR: Opet ti! (Estragon zastane, ali ne podize glavu. Vladimir ide prema njemu) Dođi da te zagrlim.
ESTRAGON: Ne dodiruj me!
Vladimir se suzdržava, bolno.
VLADIMIR: Hoćeš li da odem odavde? (Pauza) Gogo! (Pauza. Vladimir ga pažljivo posmatra) Jesu li te
tukli? (Pauza) Gogo! (Estragon i dalje nem, glave pognute) Gde si proveo noć?
ESTRAGON: Ne dodiruj me! Ne pitaj me! Ne obraćaj mi se! Ostani sa mnom!
VLADIMIR: Jesam li te ikad napustio?
ESTRAGON: Pustio si me da odem. VLADIMIR: Pogledaj me. (Estragon ne podiže glavu. Žestoko) Hoćeš li da me pogledaš!
Estragon podiže glavu. Dugo se međusobno gledaju, onda se najednom zagrle, tapšući jedan drugog po leđima. Kraj zagrljaja. Estragon, poštoje izgubio oslonac, umalo da padne.
ESTRAGON: Kakav dan!
VLADIMIR: Ko te je tukao? Reci mi.
ESTRAGON: Još jedan dan minu.
VLADIMIR: Ne još.
ESTRAGON: Za mene je završen i minuo je, svejedno šta se dogada. (Ćutanje) Čuo sam te da pevaš.
VLADIMIR: Tačno, sećam se.
ESTRAGON: To me je dokusurilo. Rekoh sebi: On je sasvim sam, misli da sam zauvek otišao, i peva.
VLADIMIR: Niko ne gospodari svojim raspoloženjm. Celog dana sam se osećao u izvrsnoj formi. (Pauza) Noćas nisam ustajao, nijednom!
ESTRAGON (tužno): Vidiš, pišaš bolje kad nisam tu.
VLADIMIR: Nedostajao si mi... i u isti mah bio sam srećan. Nije li to neobično?
ESTRAGON (zgranut): Srećan?
VLADIMIR: Možda to nije baš prava reč.
ESTRAGON: A sad?
VLADIMIR: Sad?... (Radosno) Opet si tu... (Ravnodušno) Opet smo tu.... (Tmurno) Opet sam tu.
ESTRAGON: Vidiš, osećaš se gore kad sam s tobom. I ja se bolje osećam sam.
VLADIMIR (uznemiren): Zašto si onda dogmizao natrag?
ESTRAGON: Ne znam.
VLADIMIR: Ne znaš, ali ja znam. Zato što ti ne znaš kako da se braniš. Ja ne bih dopustio da te tuku.
ESTRAGON: Ne bi mogao da ih zaustaviš.
VLADIMIR: Zašto ne bih? ESTRAGON: Bilo ih je desetorica.
VLADIMIR: Ne, mislim pre nego što su te tukli. Tebe bih zaustavio da ne radiš šta god da si radio.
ESTRAGON: Baš ništa nisam radio.
VLADIMIR: Zašto su te onda tukli?
ESTRAGON: Ne znam.
VLADIMIR: Ah, ne, Gogo, činjenica da ima stvari koje ti izmiču, a meni ne izmiču, i mora da ti to osećaš i sam.
ESTRAGON: Kažem ti da nisam ništa uradio.
VLADIMIR: Možda nisi. Ali, sve je u načinu, kako raditi stvari, ako hoćeš da preživiš.
ESTRAGON: Ništa nisam uradio.
VLADIMIR: I ti mora da si srećan, duboko u sebi, ako to jedino znaš.
ESTRAGON: Zbog čega srećan?
VLADIMIR: Da si se vratio da ponovo budeš sa mnom.
ESTRAGON: Da li bi ti tako rekao?
VLADIMIR: Reci da jesi, čak ako to nije istina.
ESTRAGON: Šta da lažem?
VLADIMIR: Reci: srećan sam.
ESTRAGON: Srećan sam.
VLADIMIR: I ja sam.
ESTRAG0N: I ja sam.
VLADIMIR: Mi smo srećni.
ESTRAGON: Mi smo srećni. (Tajac) Šta da sad radimo, sad kad smo srećni?
VLADIMIR: Da čekamo Godoa. (Estragon zastenja. Tajac) Stvari su se ovde promenile od juče.
ESTRAGON: A ako on ne dođe?
VLADIMIR (posle časka zbunjenosti): Videćemo kad tome dođe vreme. (Pauza) Rekao sam da su se stvari ovde promenile od juče.
ESTRAGON: Sve je vlažno. VLADIMIR: Pogledaj drvo.
ESTRAGON: Iz trena u tren vlaga nikad nije ista.
VLADIMIR: Drvo, pogledaj drvo.
Estragon pogleda drvo.
ESTRAGON: Juče nije bilo tu?
VLADIMIR: Naravno da je bilo. Zar se ne sećaš? Gotovo smo se obesili o njega. Ali, ti nisi hteo. Zar se ne sećaš?
ESTRAGON: Sanjao si to.
VLADIMIR: Da li je mogućno da si već zaboravio?
ESTRAGON: Takav sam. Ili odmah zaboravim ili nikad ne zaboravim.
VLADIMIR: A Pocoa i Lakija, da li si i njih zaboravio?
ESTRAGON: Poco i Laki?
VLADIMIR: On je sve zaboravio!
ESTRAGON: Sećam se nekog mahnitog koji me ritnuo u cevanicu. Potom je izigravao budalu.
VLADIMIR: To je bio Laki.
ESTRAGON: Toga se sećam. A kad je to bilo?
VLADIMIR: A njegovog čuvara, da li se njega sećaš?
ESTRAGON: On mi je dao kosku.
VLADIMIR: To je bio Poco.
ESTRAGON: I kažeš da je sve to bilo juče?
VLADlMIR: Naravno da je bilo juče.
ESTRAGON: I ovde gde smo sad?
VLADIMIR: Gde drugde, misliš? Nije ti poznato ovo mesto?
ESTRAGON (odjednom srdito): Poznato! Šta je to ovde da bi bilo prepoznato? Ceo svoj vašljivi život proveo sam gmižući po blatištu! A ti mi tu pričaš o insceniranom predelu! (Divlje gleda oko sebe) Pogledaj ovo smetlište! Nikad se nisam maknuo iz njega!
VLADIMIR: Smiri se, smiri se.
ESTRAGON: Ti i tvoji predeli! Pričaj mi o crvima!
VLADIMIR: Ipak, ne možeš mi reći da ovo (pokazuje rukom okolo) ima ikakve sličnosti sa... (okleva) sa oblašću Izakan, recimo. Ne možeš poreći da je razlika ogromna.
ESTRAGON: Oblast Izakan! Ko ti govori o oblasti Izakan?
VLADIMIR: Ali, ti sam si bio tamo, u oblasti Izakan.
ESTRAGON: Ne, nikad nisam bio u oblasti Izakan! Svoju bljuvotinu od života izbljuvao sam ovde, kažem ti! Ovde! U Iskakan oblasti!
VLADIMIR: Ali, tamo smo bili zajedno, mogu da ti se u to zakunem! Brali smo grožđe za čoveka po imenu... (pucne prstima) ne mogu da se setim čovekovog imena, u mestu po imenu... (pucne prstima) ne mogu da se setim imena mesta, sećaš li seti?
ESTRAGON (donekle staloženije): Mogućno je. Nisam ništa primetio.
VLADIMIR: Ali, tamo dole je sve crveno!
ESTRAGON (razdražen): Nisam ništa primetio, kažem ti!
Tajac. Vladimir duboko uzdahne.
VLADIMIR: Težak si ti čovek da bi se s tobom izišlo na kraj, Gogo.
ESTRAGON: Bilo bi bolje da se razidemo.
VLADIMIR: Uvek to kažeš i uvek se gmižući vraćaš.
ESTRAGON: Najbolje bi bilo ubiti me, kao onog.
VLADIMIR: Koga onog? (Pauza) Koga onog?
ESTRAGON: Kao milijarde onih.
VLADIMIR (kao da izgovara mudru izreku): Svakom njegov krst. (Uzdahne) Dok ne umre. (Kao naknadnu misao) I bude zaboravljen.
ESTRAGON: U međuvremenu hajde da razgovaramo smireno, kad već nismo kadri da ćutimo.
VLADIMIR: U pravu si, ne možemo da presušimo.
ESTRAGON: To je da ne bismo mislili.
VLADIMIR: To nam je izvinjenje.
ESTRAGON: To je da ne bismo čuli.
VLADIMIR: Imamo svojih razloga.
ESTRAGON: Sve glasove mrtvih.
VLADIMIR: Oni šumove poput krila. ESTRAGON: Poput lišća.
VLADIMIR: Poput peska.
ESTRAGON: Poput lišća.
Tajac.
VLADIMIR: Govore svi u isti mah.
ESTRAGON: Svaki sebi.
Tajac.
VLADIMIR: Pre bismo rekli da šapću.
ESTRAGON: Da šuškaju.
VLADIMIR: Da mrmljaju.
ESTRAGON: Da šuškaju.
Tajac.
VLADIMIR: Šta kažu?
ESTRAGON: Pričaju o svojim životima.
VLADIMIR: Nije im dovoljno da su živeli.
ESTRAGON: Moraju da pričaju o tome.
VLADIMIR: Nije im dovoljno da su mrtvi.
ESTRAGON: To nije dosta.
Tajac.
VLADIMIR: Oni šumore poput perja.
ESTRAGON: Poput lišća.
VLADIMIR: Poput pepela.
ESTRAGON: Poput lišća.
Dug tajac.
VLADIMIR: Kaži nešto!
ESTRAGON: Pokušavam. Dug tajac.
VLADIMIR (u muci): Kaži bilo šta!
ESTRAGON: Šta radimo sad?
VLADIMIR: Čekamo Godoa.
ESTRAGON: A!
Tajac.
VLADIMIR: Ovo je strašno!
ESTRAGON: Pevaj nešto.
VLADIMIR: Ne, nikako! (Razmišlja) Mogli bismo možda da sve počnemo iznova.
ESTRAGON: To bi trebalo da bude lako.
VLADIMIR: Početak je ono što je teško.
ESTRAGON: Možeš da počneš od bilo čega.
VLADIMIR: Da, ali moraš da odlučiš.
ESTRAGON: Tačno.
Tajac.
VLADIMIR: Pomozi mi!
ESTRAGON: Pokušavam.
Tajac.
VLADIMIR: Kad tražiš, čuješ.
ESTRAGON: Tako je.
VLADIMIR: To te ometa da nađeš.
ESTRAGON: Tako je.
VLADIMIR: To te ometa da misliš.
ESTRAGON: Ipak, misliš.
VLADIMIR: Nikako, to je nemogućno.
ESTRAGON: Pa to je ideja, hajde da jedan drugom protivrečimo.
VLADIMIR: Nemoguće. ESTRAGON: Misliš?
VLADIMIR: Nismo u opasnosti da ikad više mislimo.
ESTRAGON: Što bismo se onda žalili?
VLADIMIR: Misliti nije najgora stvar.
ESTRAGON: Možda nije. Ali barem postoji.
VLADIMIR: Šta to?
ESTRAGON: Pa to je ideja, hajde da jedan drugom postavljamo pitanja.
VLADIMIR: Šta si mislio time da barem postoji?
ESTRAGON: Pa to, beda manje.
VLADIMIR: Istina.
ESTRAGON: E, pa da zahvalimo za milost kojom smo obasuti?
VLADIMIR: Grozno je to da se već mislilo.
ESTRAGON: Ali, da li se to ikad nama dogodilo?
VLADIMIR: Gde su svi ti leševi?
ESTRAGON: Ti kosturi.
VLADIMIR: To mi reci.
ESTRAGON: Istina.
VLADIMIR: Mora da smo i mi malo mislili.
ESTRAGON: U početku početka.
VLADIMIR: Kosturnica! Kosturnica!
ESTRAGON: Nemoj gledati.
VLADIMIR: Nema pomoći da je ne gledaš.
ESTRAGON: Istina.
VLADIMIR: Koliko god se upinjao, moraš.
ESTRAGON: Izvini, šta reče?
VLADIMIR: Koliko god se upinjao, moraš.
ESTRAGON: Trebalo bi da se odlučno okrenemo Prirodi.
VLADIMIR: Pokušavali smo to. ESTRAGON: Istina.
VLADIMIR: To i nije najgora stvar, znam.
ESTRAGON: Šta?
VLADIMIR: Da se već mislilo.
ESTRAGON: Očevidno.
VLADIMIR: Ali, mogli bismo i bez tog.
ESTRAGON: Que voulezvous?
VLADIMIR: Izvini, šta reče?
ESTRAGON: Que voulezvous.
VLADIMIR: Ah, que voulezvous. Tačno.
Tajac.
ESTRAGON: Nije bilo tako loše ovo naše malo kaskanje.
VLADIMIR: Da, ali sad bismo morali da nađemo još nešto.
ESTRAGON: Hajd da vidim.
Skida šešir, usredsređuje se.
VLADIMIR: Hajd da vidim. (Skida svoj šešir, usredsređuje se. Dugo ćutanje) Ah!
Stavljaju šešire, opuštaju se.
ESTRAGON: Pa?
VLADIMIR: Šta sam ono rekao, odatle bismo mogli da nastavimo.
ESTRAGON: Kad šta si rekao?
VLADIMIR: U početku početka.
ESTRAGON: U početku početka čega?
VLADIMIR: Večeras... Bio sam rekao... Bio sam rekao...
ESTRAGON: Nisam istoričar.
VLADIMIR: Pričekaj... zagrlili smo se... bili smo srećni... srećni... šta radimo sad kad smo srećni... da čekamo... čekamo... daj da razmislim... evo ga... da čekamo... sad kad smo srećni... daj da vidim... ah! Drvo!
ESTRAGON: Drvo?
VLADIMIR: Ne sećaš se?
ESTRAGON: Umoran sam.
VLADIMIR: Pogledaj ga.
Gledaju drvo.
ESTRAGON: Ništa ne vidim.
VLADIMIR: Ali, sinoć je bilo crno i golo. A sad je sa lišćem.
ESTRAGON: Lišćem?
VLADIMIR: Za ciglo jednu noć.
ESTRAGON: Mora biti da je Proleće.
VLADIMIR: Ali, za ciglo jednu noć!
ESTRAGON: Kažem ti da juče nismo bili ovde. Opet jedan od tvojih košmara.
VLADIMIR: A gde smo prema tebi bili sinoć?
ESTRAGON: Kako bih ja znao? Na nekoj drugoj deonici. Pustih mesta ne nedostaje.
VLADIMIR (siguran u sebe): Dobro. Sinoć nismo bili ovde. Pa sad, šta smo sinoć radili?
ESTRAGON: Radili?
VLADIMIR: Probaj da se setiš.
ESTRAGON: Radili... Pretpostavljam da smo laprdali.
VLADIMIR (savlađujući se): O čemu?
ESTRAGON: Oh... o ovome, o onome, pretpostavljam, ni o čemu posebno. (Samopouzdano) Da, sad se sećam, sinoć smo proveli vreme laprdajući ni o čemu posebno. To mi tako dosad već pola veka. VLADIMIR: Ne sećaš se nijednog fakta, nijedne okolnosti?
ESTRAGON (iznureno): Ne muči me, Didi.
VLADIMIR: Sunce. Mesec. Ne sećaš se?
ESTRAGON: Bili su tu, kao obično.
VLADIMIR: Nisi primetio ništa neuobičajeno?
ESTRAGON: Jaoj!
VLADIMIR: A Poco? A Laki?
ESTRAGON: Poco?
VLADIMIR: Kosti.
ESTRAGON: Ličile su na riblje kosti.
VLADIMIR: Poco ti ih je dao.
ESTRAGON: Ne znam.
VLADIMIR: A udarac nogom.
ESTRAGON: Tačno, neko me je šutnuo.
VLADIMIR: To te je Laki šutnuo.
ESTRAGON: I sve je to bilo juče?
VLADIMIR: Pokaži mi nogu.
ESTRAGON: Koju?
VLADIMIR: Obe. Zadigni nogavice. (Estragon pruža nogu Vladimiru, tetura se. Vladimir uhvati nogu. Obojica se teturaju) Zadigni nogavice.
ESTRAGON: Ne mogu.
Vladimir mu zadigne nogavicu, gleda nogu, pušta je. Estragon umalo da se sruši.
VLADIMIR: Drugu. (Estragon mu pruža istu nogu) Drugu, svinjo! (Estragon mu pruža drugu nogu. Trijumfalno) Evo rane! Počela da se gnoji!
ESTRAGON: Pa šta s tim?
VLADIMIR (puštajući mu nogu): Gde su ti cipele?
ESTRAGON: Mora da sam ih bacio. VLADIMIR: Kad?
ESTRAGON: Ne znam.
VLADIMIR: Zašto?
ESTRAGON (razdraženo): Zato što su me žuljale!
VLADIMIR (trijumfalno, pokazujući na cipele): Eno ih! (Estragon pogleda cipele) Na istom mestu gde si ih
juče ostavio!
Estragon ide do cipela, pomno ih ispituje.
ESTRAGON: Nisu moje.



                                                             ./.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Čet 30 Apr - 8:16

VLADIMIR (preneraženo): Nisu tvoje!
ESTRAGON: Moje su bile crne. Ove su braon.
VLADIMIR: Jesi li siguran da su bile crne?
ESTRAGON: Pa bile su nekako sive.
VLADIMIR: A ove su braon. Pokaži mi.
ESTRAGON (dižući jednu cipelu): Pa ove su nekako zelene.
VLADIMIR: Pokaži mi. (Estragon mu pruži cipelu. Vladimir je ispituje, ljutito je baci)
ESTRAGON: Vidiš, sve je to silno zajeb...
VLADIMIR: Stvar je prosta. Neko je došao, uzeo tvoje i ostavio ti svoje.
ESTRAGON: Zašto bi?
VLADIMIR: Njegove su mu bile tesne, pa je uzeo tvoje
ESTRAGON: Ali moje su bile odveć tesne.
VLADIMIR: Tebi. Ne njemu.
ESTRAGON (pošto je uzalud pokušao da dokuči): Umorio sam se! (Pauza) Hajdemo odavde.
VLADIMIR: Ne možemo.
ESTRAGON: Zašto ne?
VLADIMIR: Čekamo Godoa.
ESTRAGON: Ah! (Pauza. Očajavajući) Šta da radimo, šta da radimo! VLADIMIR: Nema šta možemo da radimo.
ESTRAGON: Ali ja ne mogu ovako!
VLADIMIR: Da li bi voleo neku rotkvicu?
ESTRAGON: Je li to sve čega ima?
VLADIMIR: Ima rotkvice i repice.
ESTRAGON: Nema šargarepe?
VLADIMIR: Nema. Ionako preteruješ sa tim tvojim šargarepama.
ESTRAGON: Daj mi onda rotkvicu. (Vladimir čeprka po svojim džepovima, nalazi jedino repice, naposletku izvadi jednu rotkvicu i pružije Estragonu koji je ispituje, njuška) Crna je!
VLADIMIR: To je rotkvica.
ESTRAGON: Znaš da volim samo crvene!
VLADIMIR: Onda, nećeš je?
ESTRAGON: Volim samo crvene!
VLADIMIR: Onda mi je vrati.
Estragon mu je vraća.
ESTRAGON: Odoh da potražim neku šargarepu.
Ne miče se.
VLADIMIR: Ovo zbilja biva nesuvislo.
ESTRAGON: Ne dovoljno.
Tajac.
VLADIMIR: Što da ih ne probaš.
ESTRAGON: Sve sam probao. VLADIMIR: Ne, mislim na cipele.
ESTRAGON: Da li bi to valjalo?
VLADIMIR: Utrošilo bi nam vreme. (Estragon okleva) Uveravam te da će nas to zaokupiti.
ESTRAGON: Opustiti.
VLADIMIR: Okrepiti.
ESTRAGON: Opustiti.
VLADIMIR: Probaj.
ESTRAGON: Pomoći ćeš mi?
VLADIMIR: Naravno da hoću.
ESTRAGON: Ne snalazimo se nas dvojica baš loše, je li Didi?
VLADIMIR: Ma da, da. Hajde, pokušajmo najpre levu.
ESTRAGON: Uvek nademo nešto, je li Didi, što nam stvara utisak da postojimo?
VLADIMIR (nestrpljivo): Ma da, da, mi smo čarobnjaci. Ali, istrajmo u tom što smo odlučili pre nego što zaboravimo. (Uzimajednu cipelu sa tla) Hajd, daj mi nogu. (Estragon digne nogu) Drugu, krmku! (Estragon podigne drugu nogu) Više! (Uplevši se jedan s drugim, posrću po pozornici. Najzad Vladimir uspeva da mu navuće jednu cipelu) Probaj da hodaš. (Estragon hoda) Pa?
ESTRAGON: Potaman.
VLADIMIR (izvadivši kanap iz džepa): Da je upertlamo.
ESTRAGON (vatreno): Ne, ne, nikakvo vezivanje, nikakvo vezivanje!
VLADIMIR: Zažalićeš. Hajd da probamo drugu. (Sve kao maločas) Pa?
ESTRAGON (gunđajući): I ova je potaman.
VLADIMIR: Ne žuljaju te?
ESTRAGON: Još ne.
VLADIMIR: Onda možeš da ih zadržiš.
ESTRAGON: Suviše su velike.
VLADIMIR: Možda ćeš jednog dana imati čarape.
ESTRAGON: Tačno. VLADIMIR: Znači, zadržaćeš ih?
ESTRAGON: Dosta o tim cipelama.
VLADIMIR: Da, ali
ESTRAGON (žestoko): Dosta! (Tajac) Mogao bih, pretpostavljam, da sednem.
Osvrće se trazeći mesto da sedne, onda ode i sedne na humku.
VLADIMIR: Tu si baš sedeo i sinoć.
ESTRAGON: Kad bih samo mogao da spavam.
VLADIMIR: Juče si spavao.
ESTRAGON: Pokušaću.
Zauzme fetusni položaj, s glavom među kolenima.
VLADIMIR: Pričekaj. (Ode i sedne pored Estragona, pa počne glasno da peva) Ninanana ninanana Ninana
ESTRAGON (poglednuvši gore, ljutito): Ne tako glasno!
VLADIMIR (meko, stišano) Ninanana ninanana Ninanana ninanana Ninanana ninanana Ninanana... (Estragon zaspi. Vladimir pažljivo ustane, skine svoj kaput i njime pokrije Estragonova ramena, zatim krene da šetka goredole, masući rukama da se zagreje. Estragon se trgne iz sna, poskoči, zvera okolo. Vladimir mu pritrči, zagrli ga) De... de... Didi je tu... ne boj se...
ESTRAGON: Ah!
VLADIMIR: De... de... prošlo je sve.
ESTRAGON: Padao sam
VLADIMIR: Sve je prošlo, sve je prošlo.
ESTRAGON: Bio sam na vrhu nekog VLADIMIR: Ne pričaj mi! Hajde, prošetaćemo da nestane.
Uzima Estragona za nadlakticu i šeta sa njim goredole sve dok Estragon odbije da dalje korača.
ESTRAGON: Dosta. Umorio sam se.
VLADIMIR: Zar bi radije da se tu ukipiš i ništa ne radiš?
ESTRAGON: Da.
VLADIMIR: Pa izvoli.
Pusti Estragona, digne i obuče svoj kaput.
ESTRAGON: Hajdemo odavde.
VLADIMIR: Ne možemo.
ESTRAGON: Zašto ne?
VLADIMIR: Čekamo Godoa.
ESTRAGON: Ah! (Vladimir šetka gore dole) Zar ne možeš da staneš?
VLADIMIR: Smrznuo sam se.
ESTRAGON: Došli smo suviše rano.
VLADIMIR: Dolazimo uvek kad se smrkava.
ESTRAGON: Ali, ne smrkava se.
VLADIMIR: Smrknuće se odjedared, kao juče.
ESTRAGON: Onda će biti noć.
VLADIMIR: I mi možemo da odemo.
ESTRAGON: Onda će opet biti dan. (Pauza. Beznadno) Šta da radimo, šta da radimo!
VLADIMIR (zastane, žestoko): Prestani da cviliš! Sit sam tvojih jadikovki!
ESTRAGON: Odlazim.
VLADIMIR (videvši Lakijev šešir): Uu!
ESTRAGON: Uzdravlje ostaj. VLADIMIR: Lakijev šešir. (Odlazi do njega) Bio sam ovde ceo sat i nisam ga video. (Veoma zadovoljan) Sjajno!
ESTRAGON: Nikad me više nećeš videti.
VLADIMIR: Znao sam da je pravo mesto. Sad je kraj našim nevoljama. (Podigne šešir, posmatra ga, ispravlja ga) Mora da je bio sjajan šešir. (Stavlja ga na glavu umesto svog koji pruža Estragonu) Evo ti.
ESTRAGON: Šta?
VLADIMIR: Drži to. (Estragon uzme Vladimirov šešir. Vladimir namešta Lakijev šešir na svojoj glavi. Estragon stavi Vladimirov šešir na glavu umesto svog koji pruza Vladimiru. Vladimir uzme Estragonov šešir. Estragon namešta Vladimirov šešir na svojoj glavi. Vladimir stavi Estragonov šešir na glavu umesto Lakijevog koji pruži Estragonu. Estragon uzme Lakijev šešir. Vladimir namešta Estragonov šešir na svojoj glavi. Estragon stavi Lakijev šešir umesto Vladimirovog koji pruži Vladimiru. Vladimir uzme svoj šešir, Estragon namesta Lakijev šešir na svojoj glavi. Vladimir stavi svoj šešir umesto Estragonovog koji pruzi Estragonu. Estragon uzme svoj šešir. Vladimir namešta svoj šešir na svojoj glavi. Estragon stavi svoj šešir umesto Lakijevog koji pruzi Vladimiru. Vladimir uzme Lakijev šešir. Estragon namešta svoj šešir na svojoj glavi. Vladimir stavi Lakijev šešir umesto svog koji pruzi Estragonu. Estragon uzme Vladimirov šešir. Vladimir namešta Lakijev šesir na svojoj glavi. Estragon pruži Vladimirov sešir Vladimiru koji ga uzme i pruži ga natrag Estragonu koji ga uzme i pruzi ga natrag Vladimiru koji ga uzme i baci na tlo.) Kako mi ovaj paše?
ESTRAGON: Kako da ja to znam?
VLADIMIR: Ne, ali kako izgledam s njim?
Koketno okreće glavu levodesno, neprirodno šeika kao maneken.
ESTRAGON: Grozno.
VLADIMIR: Da, ali ne više nego obično?
ESTRAGON: Ni više ni manje.
VLADIMIR: Onda mogu da ga zadržim. Moj me je živcirao. (Pauza) Kako bih rekao? (Pauza) Od njega me svrbelo.
Skine Lakijev šešir, zaviri u njega, protrese ga, lupi ga po klobuku, stavi ga ponovo na glavu.
ESTRAGON: Odlazim.
Tajac.
VLADIMIR: Ne bi li se igrao?
ESTRAGON: Čega se igrao?
VLADIMIR: Mogli bismo da se igramo Pocoa i Lakija.
ESTRAGON: Nikad čuo za to.
VLADIMIR: Ja ću izigravati Lakija, ti Pocoa. (On oponaša Lakija koji posrće pod teretom prtljaga. Estragon ga preneraženo gleda) Hajde ti dalje.
ESTRAGON: Šta ja da radim?
VLADIMIR: Psuj me, grdi!
ESTRAGON (pošto je razmislio): Nevaljalče!
VLADIMIR: Strožije!
ESTRAGON: Gonokoko! Spiroheto!
Vladimir se klati naprednatrag, presamićen.
VLADIMIR: Reci mi da mislim.
ESTRAGON: Šta?
VLADIMIR: Kaži: Misli, svinjo!
ESTRAGON: Misli, svinjo!
Tajac.
VLADIMIR: Ne mogu.
ESTRAGON: Dosta sa ovim.
VLADIMIR: Reci mi da igram.
ESTRAGON: Odlazim.
VLADIMIR: Igraj, krmku! (Uvija se. Estragon naglo iziđe levo) Ne mogu! (Digne pogled, Estragon mu nedostaje) Gogo! (Sa divljim uzbuđenjem hodapo pozornici. Estragon ulazi levo, dahćući. Pohrli prema Vladimiru, padne mu u naručje) Evo te ponovo, najzad! ESTRAGON: Ja sam proklet!
VLADIMIR: Gde si bio? Pomislio sam da si otišao zauvek.
ESTRAGON: Oni dolaze!
VLADIMIR: Ko?
ESTRAGON: Ne znam.
VLADIMIR: Koliko?
ESTRAGON: Ne znam.
VLADIMIR (trijumfalno): To je Godo! Najzad! Gogo! To je Godo! Spaseni smo! Pođimo mu u susret! (Vuče Estragona premajednoj od bočnih strana pozornice. Estragon se odupire, otrgne mu se, izlazi desno) Gogo! Vrati se! (Vladimir krajnje levo, osmatra horizont. Estragon ulazi desno, hrli prema Vladimiru, pada mu u naručje) Evo te opet opet!



                                                     ./.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Čet 30 Apr - 8:17

ESTRAGON: U paklu sam!
VLADIMIR: Gde si bio?
ESTRAGON: Oni dolaze i odande!
VLADIMIR: Opkoljeni smo! (Estragon jurne na zadnju stranu) Imbecilu! Tamo nema izlaza. (Uzme Estragona za nadlakticu i vuče ga prema čelnoj strani pozornice. Pokazuje prema publici) Onamo! Onamo nema ni žive duše na vidiku! Briši! Brzo! (Gura Estragona prema publici. Estragon uzmiče, uzasnut) Nećeš? (Posmatra publiku) Pa to mogu da shvatim. Pričekaj da vidim. (Razmišlja) Jedina nada ti je da nestaneš.
ESTRAGON: Kuda, gde?
VLADIMIR: Iza drveta. (Estragon okleva) Brzo! Iza drveta. (Estragon ode i šćućuri se iza drveta, shvata da nije sakriven, izlazi sa tog mesta) Neosporno da od tog drveta nema nama ni najmanje koristi.
ESTRAGON (smirenije): Izgubio sam glavu. Oprosti mi. To se neće ponoviti. Reci mi šta da radim.
VLADIMIR: Nema tu šta da se radi.
ESTRAGON: Idi ti i stani tamo. (Vuče Vladimira na krajnje desnu tačku i postavlja ga leđima prema pozornici) Tu, ne miči se, i osmatraj. (Vladimir osmatra horizont, s dlanom iznad očiju. Estragon trci i zauzima istovetan položaj krajnje levo. Okreću glave i gledaju jedan drugog) Leđa u leđa kao u dobra stara vremena. (Još trenutak se međusobno gledaju, zatim nastavljaju svoje osmatranje. Dugi tajac) Vidiš li da nešto dolazi?
VLADIMIR (okrenuvši glavu): Šta?
ESTRAGON (glasnije): Vidiš li da nešto dolazi?
VLADIMIR: Ne.
ESTRAGON: Ni ja.
Nastavljaju sa svojim osmatranjem. Tišina.
VLADIMIR: Mora da si imao viziju.
ESTRAGON (okrenuvši glavu): Šta?
VLADIMIR (glasnije): Mora da si imao viziju.
ESTRAGON: Nije potrebno da vičeš!
Nastavljaju sa svojim osmatranjem. Tišina.
VLADIMIR I ESTRAGON (istovremeno se okrenuvši licem prema licu): Da li…
VLADIMIR: Oh, izvini!
ESTRAGON: Nastavi.
VLADIMIR: Ne, ne, posle tebe.
ESTRAGON: Ne, ne, ti prvi.
VLADIMIR: Prekinuo sam te.
ESTRAGON: Naprotiv.
Besno gledaju jedan u drugog.
VLADIMIR: Uštogljeni majmune!
ESTRAGON: Cepidlačka svinjo!
VLADIMIR: Završi svoju rečenicu, kažem ti!
ESTRAGON: Završi ti svoju!
Tajac. Pođu jedan na drugog, zastanu.
VLADIMIR: Moronu!
ESTRAGON: Eto ideje, hajde da se međusobno nagrđujemo.
Okrenu se, udalje jedan od drugog, ponovo se okrenu licem jedan prema drugom. VLADIMIR: Moronu!
ESTRAGON: Gamadi!
VLADIMIR: Pobačaju!
ESTRAGON: Gnjido!
VLADIMIR: Pacovu iz slivnika!
ESTRAGON: Nitkovčino!
VLADIMIR: Kretenu!
ESTRAGON (kao krunski izraz): Krrritičaru!
VLADIMIR: Oh!
On klone, pobeđen, i okrene se na drugu stranu.
ESTRAGON: A sad da se pomirimo.
VLADIMIR: Gogo!
ESTRAGON: Didi!
VLADIMIR: Daj ruku!
ESTRAGON: Evoje!
VLADIMIR: Dođi mi u zagrljaj!
ESTRAGON: U zagrljaj?
VLADIMIR: Na moje grudi!
ESTRAGON: Hajde de!
Zagrle se. Razdvoje se. Tajac.
VLADIMIR: Kako vreme leti kad se ljudi zabavljaju!
Tajac.
ESTRAGON: Šta da sad radimo?
VLADIMIR: Dok čekamo.
ESTRAGON: Dok čekamo.
Tajac.
 
 
VLADIMIR: Mogli bismo da radimo naše vežbe.
ESTRAGON: Naša razmrdavanja.
VLADIMIR: Naša istezanja.
ESTRAGON: Naša opuštanja.
VLADIMIR: Naša izduživanja.
ESTRAGON: Naša opuštanja.
VLADIMIR: Da se zagrevamo.
ESTRAGON: Da se smirujemo.
VLADIMIR: Hajde de.
Vladimir skakuće s noge na nogu. Estragon ga oponaša.
ESTRAGON (prekinuvši): Dosta. Umorio sam se.
VLADIMIR (prekinuvši): Nemamo kondicije. A da malo vežbamo duboko disanje?
ESTRAGON: Umorio sam se od disanja.
VLADIMIR: U pravu si. (Pauza) Da izigravamo drvo, radi ravnoteže.
ESTRAGON: Drvo?
Vladimir izigrava drvo, teturajući se na jednoj nozi.
VLADIMIR (prekinuvši): Na tebe je red.
Estragon izigrava drvo, teturajući se.
ESTRAGON: Misliš li da me Bog vidi?
VLADIMIR: Moraš da zatvoriš oči.
Estragon zatvara oči,još gore se tetura.
ESTRAGON (prekinuvši, mašući pesnicama, iz sveg glasa): Bože, smiluj se na mene!
VLADIMIR (uznemiren): A na mene?
ESTRAGON: Na mene! Na mene! Smiluj se! Na mene!
Ulaze Poco i Laki. Poco je slep. Laki natovaren, kao ranije. Konopac, kao ranije, ali znatno kraći, tako da Poco može lakše da sledi. Laki je sa drugim seširom. Ugledavši Vladimira i Estragona, naglo zastane. Poco, nastavljajući da ide, naleti na njega.
VLADIMIR: Gogo!
POCO (ščepa Lakija koji posrte): Šta je to? Ko je to?
Laki padne, ispusti sve i povuče Pocoa za sobom. Bespomoćno leže usred rasutog prtljaga.
ESTRAGON: Da li je to Godo?
VLADIMIR: Najzad! (Ide ka toj gunguli) Najzad stiglo pojačanje!
POCO: U pomoć!
ESTRAGON: Da li je to Godo?
VLADIMIR: Počeli smo da klecamo. Sad smo sigurni da ćemo izdržati do kraja večeri.
POCO: U pomoć!
ESTRAGON: Čuješ li ga?
VLADIMIR: Nismo više sami, čekajući noć, čekajući Godoa, čekajući... čekajući. Cele večeri smo se borili, bez podrške. Sad je s tim gotovo. Svanulo je već sutra.
POCO: U pomoć!
VLADIMIR: Vreme opet već teče. Sunce će zaći, mesec izaći, a mi otići... odavde.
POCO: Milost!
VLADIMIR: Siroma Poco!
ESTRAGON: Znao sam da je to on.
VLADIMIR: Ko?
ESTRAGON: Godo.
VLADIMIR: Ali to nije Godo.
ESTRAGON: Nije Godo?
VLADIMIR: Nije Godo.
ESTRAGON: Pa ko je to?
VLADIMIR: To je Poco.
POCO: Ovamo! Ovamo! Pomozite mi da ustanem!
VLADIMIR: Ne može da ustane.
ESTRAGON: Hajdemo odavde.
VLADIMIR: Ne možemo.
ESTRAGON: Zašto ne?
VLADIMIR: Čekamo Godoa.
ESTRAGON: Ah!
VLADIMIR: Možda ima još neku kosku za tebe.
ESTRAGON: Kosku?
VLADIMIR: Pileću. Zar se ne sećaš?
ESTRAGON: To je bio on?
VLADIMIR: Da.
ESTRAGON: Pitaj ga.
VLADIMIR: Možda bismo mogli da mu najpre pomognemo.
ESTRAGON: U čemu?
VLADIMIR: Da ustane.
ESTRAGON: Ne može da ustane?
VLADIMIR: Hoće da ustane.
ESTRAGON: Pa neka onda ustane.
VLADIMIR: Ne može.
ESTRAGON: Zašto? VLADIMIR: Ne znam.
Poco se uvija, stenje, pesnicama lupa o tlo.
ESTRAGON: Trebalo bi najpre da mu zatražimo kosku. Pa ako odbije, ostavićemo ga tako.
VLADIMIR: Misliš da je sad nama na milosti?
ESTRAGON: Da.
VLADIMIR: I da bi trebalo da mu postavimo izvesne uslove zausluge?
ESTRAGON: Šta?
VLADIMIR: To svakako izgleda razborito. Ali, postoji jedna stvar od koje strahujem.
POCO: U pomoć!
ESTRAGON: Šta?
VLADIMIR: Da Laki odjednom ne nasrne. Onda smo nagrabusili.
ESTRAGON: Laki?
VLADIMIR: Ona koji je juče navalio na tebe.
ESTRAGON: Rekao sam ti da ih je bilo desetorica.
VLADIMIR: Ne, pre tog, onaj koji te je šutnuo.
ESTRAGON: Taj je ovde?
VLADIMIR: U punoj veličini. (Gest prema Lakiju) Trenutno je bezvoljan. Ali, svakog momenta može da pomahnita.
POCO: U pomoć!
ESTRAGON: A recimo da ga nas dvojica dobro izudaramo.
VLADIMIR: Misliš da se obrašimo na njega dok spava?
ESTRAGON: Da.
VLADIMIR: To svakako izgleda kao dobra zamisao. Ali, da li bismo bili kadri za to? Da li on doista spava? (Pauza) Ne, najbolje bi bilo da iskoristimo Pocoovo zapomaganje
POCO: U pomoć!
VLADIMIR: Da mu pomognemo
ESTRAGON: Da mi pomognemo njemul
VLADIMIR: A da se zauzvrat unapred naplatimo nečim opipljivim.
ESTRAGON: A recimo on
VLADIMIR: Ne trosimo vreme na praznu priču! (Pauza. Vatreno) Učinimo nešto dok imamo priliku! Nismo svakog dana nekom potrebni. Ne, doista, nismo nekom lično potrebni. Dragi bi podjednako dobro, ako ne i bolje, obavili stvar. Celom čovečanstvu upućeni su ovi vapaji za pomoć koji još zvone u našim ušima! Ali, na ovom mestu, u ovom trenutku vremena, mi smo celo čovečanstvo, voleli to ili ne. Učinimo najbolje u datom slučaju, pre nego što bude prekasno! Hajde da barem jednom dolično predstavljamo taj gadan soj u koji nas je kleta sudba uvrstila! Šta ti kažeš? (Estragon ništa ne kaže) Istina, kad skrštenih raku odmeravamo razloge za i protiv, ne činimo manju čast našoj vrsti. Tigar priskače, bez imalo premišljanja, u pomoć svom srodniku, ili šmugne u najdublji čestar. Ali, nije pitanje o tome. Pitanje jeste šta mi radimo ovde. A mi smo blagosloveni time što sticajem znamo odgovor na to. Da, u ovoj ogromnoj zbrci samo je jedna stvar jasna. Mi čekamo Godoa da dođe.
ESTRAGON: Ah!
POCO: U pomoć!
VLADIMIR: Ili noć da padne. (Pauza) Staramo se o našem zakazanom sastanku i tu je kraj. Nismo sveci, ali staramo se o našem zakazanom sastanku. Koliko je ljudi koji bi mogli time da se pohvale?
ESTRAGON: Milijarde.
VLADIMIR: Misliš toliko?
ESTRAGON: Ne znam.
VLADIMIR: Može biti da si u pravu.
POCO: U pomoć! VLADIMIR: Sve što znam jeste da su, u tim okolnostima, časovi dugi, i prisiljavaju nas da ih prekraćujemo radnjama koje kako bih rekao koje na prvi pogled izgledaju razborite, sve dok se ne prometnu u naviku. Ti bi mi mogao reći da tako čuvamo svoj razum da se ne oburva. Bez ikakve sumnje. Ali, nije li to već dugo lutanje kroz noć čijim bezdanim dubinama nema kraja ni konca? Eto o čemu se ponekad pitam. Pratiš li moje promišljanje?
ESTRAGON (najednom aforističan): Svi smo rođeni ludi. Neko to i ostane.
POCO: U pomoć! Platiću vam!
ESTRAGON: Koliko?
POCO: Stotku!
ESTRAGON: Nedovoljno.
VLADIMIR: Ja ne bih išao tako daleko.
ESTRAGON: Misliš da je dovoljno?
VLADIMIR: Ne, mislim tako daleko da tvrdim da sam bio udaren u glavu kad sam doiazio na svet. Ali, nije pitanje o tome.
POCO: Dve stotke!
VLADIMIR: Mi čekamo. Dosađujemo se. (Zamahnu rukom uvis) Ne, ne protestuj, mi se dosadujemo do smrti, i to se ne da poreći. Dobro. Pruža nam se prilika da se razgalimo, a šta mi radimo? Puštamo je da iščili. Hajde, bacimo se na posao! (Ide prema gunguli, zaustavi se na korak od nje) Za neki tren sve će nestati i opet ćemi biti sami, usred ničega!
Zamisli se.
POCO: Dve stotke!
VLADIMIR: Stižemo!
Pokušava da podigne Pocoa na noge, ne uspeva, ponovo pokušava, spotiče se, padne, pokušava da ustane, ne uspeva.
ESTRAGON: Šta je to s vama svima?
VLADIMIR: U pomoć?
ESTRAGON: Ja odlazim.
VLADIMIR: Ne ostavljaj me! Oni će me ubiti! POCO: Gde sam?
VLADIMIR: Gogo!
POCO: U pomoć!
VLADIMIR: U pomoć!
ESTRAGON: Odlazim.
VLADIMIR: Najpre mi pomozi, pa ćemo otići zajedno.
ESTRAGON: Obećavaš?
VLADIMIR: Zaklinjem se.
ESTRAGON: I nikad se nećemo vratiti?
VLADIMIR: Nikad!
ESTRAGON: Otići ćemo u Pirineje.
VLADIMIR: Kud god voliš.
ESTRAGON: Uvek sam hteo da skitaram po Pirinejima.
VLADIMIR: Skitaraćeš po njima.
ESTRAGON (ustuknuvši): Ko je prdnuo?
VLADIMIR: Poco.
POCO: Ovamo! Ovamo! Milost!
ESTRAGON: To je odvratno!
VLADIMIR: Brzo! Daj mi ruku!
ESTRAGON: Odlazim. (Pauza. Glasnije) Odlazim.
VLADIMIR: Pa pretpostavljam da ću na kraju ustati sam. (Pokušava, ne uspeva) Kad tad.
ESTRAGON: Šta je to s tobom?
VLADIMIR: Idi dovraga.
ESTRAGON: Ostaješ li tu?
VLADIMIR: Izvesno vreme.
ESTRAGON: Ma hajde, ustaj, uhvatićeš neki nazeb.
VLADIMIR: Ne brini za mene.
ESTRAGON: Hajde, Didi, ne budi magarac! Pruži ruku koju Vladimir žurno ščepa.
VLADIMIR: Vuci!
Estragon vuče, spotiče se, padne. Dug tajac.
POCO: U pomoć!
VLADIMIR: Stigli smo.
POCO: Ko ste vi?
VLADIMIR: Mi smo ljudi.
Tajac.
ESTRAGON: Slatka majko zemljo!
VLADIMIR: Možeš li da ustaneš?
ESTRAGON: Ne znam.
VLADIMIR: Probaj.
ESTRAGON: Ne sad, ne sad.
Tajac.
POCO: Šta se dogodilo?
VLADIMIR (žestoko): Hoćeš li ti već da zamukneš! Da vežu! On ume da misli samo na sebe!
ESTRAGON: Šta veliš za malu dremku?
VLADIMIR: Jesi li ga čuo? On bi da zna šta se dogodilo!
ESTRAGON: Pusti ga. Spavaj.
Tajac.
POCO: Milost! Milost!
ESTRAGON (trgne se): Šta je to?
VLADIMIR: Jesi li bio zaspao? ESTRAGON: Mora da jesam.
VLADIMIR: Ma ovo kopile Poco ne prestaje.
ESTRAGON: Ućutkaj ga. Šutni ga u muda.
VLADIMIR (udarajući Pocoa): Hoćeš li da prestanes! Picajzlo! (Poco se sam izmigolji, uz bolne krike, i odgmiza dalje. Zaustavi se, slepački mlatara po vazduhu, zovući u pomoć. Vladimir, oslonjen o lakat, prati njegovo izbauljavanje) Izmakao se. (Poco se skljoka) Pao je!
ESTRAGON: Šta da radimo sad?
VLADIMIR: Možda bih mogao da odgmižem do njega.
ESTRAGON: Ne ostavljaj me!
VLADIMIR: Ili da ga pozovem.
ESTRAGON: Da, pozovi ga.
VLADIMIR: Poco! (Ćutanje) Poco! (Ćutanje) Nema odgovora.
ESTRAGON: Zajedno.
VLADIMIR i ESTRAGON: Poco! Poco!
VLADIMIR: Pomerio se.
ESTRAGON: Jesi li siguran da se on zove Poco?
VLADIMIR (uznemiren): Gospodine Poco! Vratite se! Nećemo vas povrediti!
Tajac.
ESTRAGON: Mogli bismo da pokušamo s drugim imenima.
VLADIMIR: Strah me je da on umire.
ESTRAGON: To bi bilo zabavno.
VLADIMIR: Šta bi bilo zabavno?
ESTRAGON: Da pokušamo da ga dozovemo drugim imenima, redom. Prošlo bi nam vreme. A pre ili kasnije bismo pogodili pravo.
VLADIMIR: Kažem ti da se zove Poco.
ESTRAGON: Ubrzo ćemo videti. (Razmišlja) Avelje! Avelje!

                                             ./.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Čet 30 Apr - 8:18

POCO: U pomoć!
ESTRAGON: Eto, prvo, pa pogodak!
VLADIMIR: Zamara me već ovaj motiv.
ESTRAGON: Možda se drugi zove Kain. Kaine! Kaine!
POCO: U pomoć!
ESTRAGON: Ovaj je vascelo čovečanstvo. (Tajac) Vidi oblačak!
VLADIMIR (podignuvši pogled): Gde?
ESTRAGON: Tamo. U zenitu.
VLADIMIR: Pa? (Pauza) Šta je to tako čudesno s njim?
Tajac.
ESTRAGON: Bi li da predemo sad na nešto drugo?
VLADIMIR: Baš sam to hteo da predložim.
ESTRAGON: Ali, na šta?
VLADIMIR: Ah!
Tajac.
ESTRAGON: Recimo, da za početak ustanemo?
VLADIMIR: Ne škodi da pokušamo.
Ustaju.
ESTRAGON: Dečja igra.
VLADIMIR: Naprosto pitanje snage volje.
ESTRAGON: Šta sad?
POCO: U pomoć!
ESTRAGON: Hajdemo odavde.
VLADIMIR: Ne možemo.
ESTRAGON: Zašto ne?
VLADIMIR: Čekamo Godoa.
ESTRAGON: Ah! (Očajavajući) Šta ćemo da radimo, šta ćemo da radimo!
POCO: U pomoć! VLADIMIR: A da mu pomognemo?
ESTRAGON: Šta on hoće?
VLADIMIR: Hoće da ustane.
ESTRAGON: Zašto onda ne ustane?
VLADIMIR: Hoće da mu pomognemo da ustane.
ESTRAGON: Zašto mu onda ne pomognemo? Šta čekamo?
Pomažu Pocou da stane na noge, puste ga. On padne.
VLADIMIR: Moramo da ga pridržavamo. (Ponovo ga podignu. Poco se ljulja izmedu njih, rukama im obgrlivši ramena) Osećate se bolje?
POCO: Ko ste vi?
VLADIMIR: Ne prepoznajete nas?
POCO: Slep sam.
Tajac.
ESTRAGON: Možda on ume da gleda u budućnost.
VLADIMIR: Otkad?
POCO: Imao sam Čudesan vid ali, jeste li vi prijatelji?
ESTRAGON (nasmejavši se grohotom): On hoće da zna da li smo prijatelji!
VLADIMIR: Ne, on misli njegovi prijatelji.
ESTRAGON: Pa?
VLADIMIR: Dokazali smo da jesmo, pomažući mu.
ESTRAGON: Tačno. Da li bismo mu pomogli da mu nismo prijatelji?
VLADIMIR: Može biti.
ESTRAGON: Istina.
VLADIMIR: Nemojmo sad da cepidlačimo oko tog.
POCO: Vi niste drumski razbojnici?
ESTRAGON: Drumski razbojnici? Da li ličimo na drumske razbojnike? VLADIMIR: Ma dovraga, ne vidiš li da je čovek slep!
ESTRAGON: Dovraga, jest. (Pauza) Tako on kaže.
POCO: Ne ostavljajte me!
VLADIMIR: Nema reči o tome.
ESTRAGON: Zasad.
POCO: Koliko je sati?
VLADIMIR (ispitujući nebo): Sedam sati... osam sati...
ESTRAGON: Zavisi od doba u godini.
POCO: Da li je veče?
Ćutanje. Vladimir i Estragon usredsređuju se na sunčev zalazak.
ESTRAGON: Izlazi.
VLADIMIR: Nemogućno.
ESTRAGON: Možda je zora?
VLADIMIR: Ne budi budala. Zapad je tamo.
ESTRAGON: Kako znaš?
POCO (izmučeno): Veče je?
VLADIMIR: Kako god, nije se pomerilo.
ESTRAGON: Kažem ti da izlazi.
POCO: Zašto mi ne odgovarate?
ESTRAGON: Daj nam prilike.
VLADIMIR (iznova uveravajući): Veče je, ser, veče, noć se bliži. Ovaj moj prijatelj hteo bi da posumnjam u to, a ja moram da priznam da me je na trenutak pokolebao. Ali, nisam ja zalud proživeo ovaj dugi dan i mogu da vas uverim da je kraj njegovih zaliha sasvim blizu. (Pauza) Kako se sad osećate?
ESTRAGON: Koliko ćemo ga još nosati okolo? (Donekle ga puste, hvataju ga ponovo dok on pada) Nismo mi karijatide!
VLADIMIR: Ako sam valjano čuo, rekli ste da je vaš vid nekad bio dobar.
POCO: Čudesan! Čudesan, čudesan vid!
Ćutanje.
ESTRAGON (razdraženo): Više potankosti! Vise potankosti!
VLADIMIR: Pusti ga na miru. Ne vidiš li da misli o danima kad je bio srećan. (Pauza) Memoria praeteritorum bonorum to nikako nije prijatno.
ESTRAGON: Mi ne bismo u to mogli biti upućeni.
VLADIMIR: I to se obrušilo na vas odjednom?
POCO: Baš čudesan!
VLADIMIR: Pitam vas da ii se to obrusilo na vas odjednom.
POCO: Jednog lepog dana probudio sam se slep kao Sudbina. (Pauza) Ponekad se pitam ne spavam li još.
VLADIMIR: A kad se to desilo?
POCO: Ne znam.
VLADIMIR: Ali ne pre jucerašnjeg dana
POCO (žestoko) Ne pitajte me! Slepi nemaju pojam o vremenu. I skrivene su im stvari koje se tiču vremena.
VLADIMIR: Gle, ko bi to pomislio! Mogao bih se zakleti u sasvim suprotno.
ESTRAGON: Ja odlazim.
POCO: Gde smo mi?
VLADIMIR: Ne bih umeo da vam kažem.
POCO: Nije li ovo nekim slučajem mesto poznato kao Daska?
VLADIMIR: Nikad čuo za to.
POCO: Kako izgleda? VLADIMIR (osvrćući se): Neopisivo je. Ne liči ni našta. Nema ničeg. Ima neko drvo.
POCO: Onda nije Daska.
ESTRAGON (pogrbljujući se): Uh, kakva zabava!
POCO: Gde je moj sluga?
VLADIMIR: Tu je negde.
POCO: Zašto ne odgovara kad zovem?
VLADIMIR: Ne znam. Izgleda da spava. Možda je mrtav.
POCO: Šta se tačno dogodilo?
ESTRAGON: Tačno!
VLADIMIR: Vas dvojica ste se okliznuli. (Pauza) I pali.
POCO: Idite i vidite da li je povređen.
VLADIMIR: Ne možemo da vas ostavimo.
POCO: Ne morate obojica da idete.
VLADIMIR (Estragonu): Idi ti.
ESTRAGON: Pošto mi je ono učinio? Nikad!
POCO: Da, da, nek ide vaš prijatelj; on veoma zaudara. (Ćutanje) Šta čeka?
VLADIMIR: Šta čekaš?
ESTRAGON: Čekam Godoa.
Tajac.
VLADIMIR: Šta bi zapravo trebalo da uradi?
POCO: Pa nek počne time što će povući konopac, ali ne prejako da ga ne zadavi. Na to se obično odazove. Ako ne, neka proba da ga nogom šutira u lice i mošnje dokle god može.
VLADIMIR (Estragonu): Vidiš, nema čega da se bojiš. To ti je čak prilika mu se osvetiš.
ESTRAGON: A ako se on brani?
POCO: Ne, ne, on se nikad ne brani.
VLADIMIR: Doleteću ti u pomoć.
ESTRAGON: Ne skidaj oka sa mene.
Ide prema Lakiju.
VLADIMIR: Uveri se da je živ pre nego što navališ. Nema smisla da se naprežeš ako je mrtav.
ESTRAGON (nagnuvši se nad Lakijem): Diše.
VLADIMIR: E, pa obradi ga.
Naglo raspomamljen, Estragon počinje da sutira Lakija, urlajući psovke na njega, koje god zna. Ali, povredi nogu i uzmaknu, hramljući i stenjući. Laki se meskolji.
ESTRAGON: Uh, životinjo!
Sedne na humku i pokušava da izuje cipelu. Ali, ubrzo odustaje od tog i sprema se da spava, s rukama na kolenima i glavom na rukama.
POCO: Šta je sad krenulo loše?
VLADIMIR: Moj se prijatelj povredio.
POCO: A Laki?
VLADIMIR: To je on, znači?
POCO: Šta?
VLADIMIR: To je Laki?
POCO: Ne razumem.
VLADIMIR: A vi ste Poco?
POCO: Svakako da sam Poco.
VLADIMIR: Oni isti od juče?
POCO: Juče?
VLADIMIR: Sreli smo se juče. (Ćutanje) Sećate li se?
POCO: Ne sećam se da sam ikog sreo juče. A sutra se neću sećati da sam ikog sreo danas. Zato ne računajte na mene da vas prosvećujem.
VLADIMIR: Ali
POCO: Dosta! Diži se, svinjo!
VLADIMIR: Vodili ste ga na vašar da ga prodate. Govorili ste nam o tome. On je igrao. Mislio. Vi ste mogli da vidite.
POCO: Na volju vam. Pustite me da idem! (Vladimir se odmakne) Diž se!
Laki ustaje, prikuplja svoj tovar.
VLADIMIR: Kuda biste odavde?
POCO: Dalje. (Laki, natovaren, zauzima mesto ispred Pocoa) Bič! (Laki sve spušta na tlo, trazi bič, nađe ga, stavlja ga u Pocoovu ruku, ponovo sve uzima) Konopac!
Laki sve spušta na tlo, stavlja kraj konopca u Pocoovu ruku, ponovo sve uzima.
VLADIMIR: Šta je u torbi?
POCO: Pesak. (Cima konopac) Kreći!
VLADIMIR: Nemojte još da idete.
POCO: Odlazim.
VLADIMIR: Šta da radite kad padnete, a pomoći niotkud?
POCO: Čekamo dok ne uzmognemo da ustanemo. Potom idemo dalje. Kreći!
VLADIMIR: Pre nego što odete, recite mu da peva.
POCO: Ko da peva?
VLADIMIR: Laki.
POCO: Da peva?
VLADIMIR: Da. Ili da misli. Ili da deklamuje.
POCO: Ali, on je nem.
VLADIMIR: Nem!
POCO: Nem. Ne može čak ni da stenje.
VLADIMIR: Nem! Otkad?
POCO (odjednom jarostan): Prekinite da me mrcvarite s tim vašim prokletim vremenom! To je odvratno! Kad! Kad! Jednog dana, zar vam to nije dovoljno, jednog dana on je onemeo, jednog dana sam ja oslepeo, jednog dana ćemo ogluveti, jednog dana smo bili rodeni, jednog dana ćemo umreti, istog dana, iste sekunde, zar vam to nije dovoljno? (Staloženije) One rađaju u opkoračenju nad grobom, svetlost zablista na časak, potom je već noć. (Cima konopac) Kreći!
Poco i Laki odlaze se pozornice. Vladimir ih prati do ruba, gleda za njima. Šum padanja, istaknut Vladimirovim mimikom, najavljuje da su se oni opet srušili. Tajac. Vladimir ide prema Estragonu, trenutak ga zamisljeno posmatra, onda ga prodrma da ga probudi.
ESTRAGON (Čini divlje pokrete, izgovara nesuvisle reči. Konačno): Zašto me nikad ne pustiš da spavam?
VLADIMIR: Osećao sam se usamljen.
ESTRAGON: Sanjao sam da sam srećan.
VLADIMIR: Onda vreme brže prolazi.
ESTRAGON: Sanjao sam da
VLADIMIR (žestoko): Ne pričaj mi! (Ćutanje) Pitam se da li je on stvarno slep.
ESTRAGON: Slep? Ko?
VLADIMIR: Poco.
ESTRAGON: Slep?
VLADIMIR: Rekao nam je da je slep.
ESTRAGON: Pa šta s tim?
VLADIMIR: Činilo mi se da nas vidi.
ESTRAGON: To si sanjao. (Pauza) Hajdemo odavde. Ne možemo. Ah! (Pauza) Jesi li siguran da je to
bio on?
VLADIMIR: Ko?
ESTRAGON: Godo.
VLADIMIR: Ma ko Godo?
ESTRAGON: Poco.
VLADIMIR: Nikako! (Ne baš siguran) Nikako! (Još manje siguran) Nikako!
ESTRAGON: Pretpostavljam da bih, ipak, mogao da ustanem. (Ustaje s mukom) Ijao! Didi!
VLADIMIR: Ne znam više šta da mislim.
ESTRAGON: Moja noga! (Ponovo sedne i pokušava da izuje cipele) Pomozi mi!
VLADIMIR: Jesam li spavao dok su drugi patili? Spavam li sad? Sutra, kad se probudim, ili mislim da sam se probudio, šta ću reći o današnjem danu? Da sam sa Estragonom, svojim prijateljem, na ovom mestu, dok nije pala noć, čekao Godoa? Da je Poco prošao, sa svojim nosačem, i da je razgovarao s nama? Verovatno. Ali u svemu tome šta će biti istina? (Estragon, uzaludno se boreći sa cipelom, biva ophrvan lakim snom. Vladimir ga gleda) On neće znati ništa. Pričaće mi o udarcima koje je primio i ja ću mu dati šargarepu. (Pauza) Opkoračene nad grobom i teško se porađaju. S dna rake, hropćući, grobokopač zavlači klešta. Imamo vremena da ostarimo. Vazduh je ispunjen našim kricima. (Osluškuje) Ali navika je veliki anestetik. (Opet pogleda u Estragona) I mene sad neko gleda, i o meni govori: On spava, ne zna ništa, pustimo je da spava. (Pauza) Ne mogu dalje! (Pauza) Sta sam ono rekao?
On grozničavo šetka tamoamo, konačno zastane krajnje levo. Desno ulazi Dečak i zastane. Tajac.
DEČAK: Gospodin... (Vladimir se okrene) Gospodin Albert...
VLADIMIR: Hajdemo ponovo. (Pauza) Ne prepoznaješ me?
DEČAK: Ne, ser.
VLADIMIR: Nisi juče dolazio.
DEČAK: Ne, ser.
VLADIMIR: Ovo ti je prvi put.
DEČAK: Da, ser.
Tajac.
VLADIMIR: Imaš poruku od gospodina Godoa.
DEČAK: Da, ser.
VLADIMIR: Neće doći večeras.
DEČAK: Ne, ser.
VLADIMIR: Ali će doći sutra.
DEČAK: Da, ser.
VLADIMIR: Zasigurno.
DEČAK: Da, ser.
Tajac.
VLADIMIR: Jesi li nekog sreo?
DEČAK: Ne, ser.
VLADIMIR: Dva druga... (okleva) čoveka?
DEČAK: Nisam nikog video, ser.
Tajac.
VLADIMIR: Šta radi gospodin Godo? (Ćutanje) Čuješ me?
DEČAK: Da, ser.
VLADIMIR: Pa?
DEČAK: Ne radi nista, ser.
Tajac.
VLADIMIR: Kako ti je brat?
DEČAK: Bolestan je, ser.
VLADIMIR: Možda je on dolazio juče.
DEČAK: Ne znam, ser.
Tajac.
VLADIMIR (blago): Ima li gospodin Godo bradu?
DEČAK: Da, ser.
VLADIMIR: Plavu ili... (okleva) ili crnu?
DEČAK: Mislim da je bela, ser. Tajac.
VLADIMIR: Hriste, smiluj se na nas!
Tajac.
DEČAK: Šta da kažem gospodinu Godou, ser?
VLADIMIR: Kaži mu... (okleva) kaži mu da si me video i da... (okleva) da si me video. (Pauza. Vladimir prilazi Dečaku, Dečak uzmiče. Vladimir stane, Dečak stane. S naglom žestinom) Jesi li siguran da me vidiš, nećeš doći i reći mi sutra da me nikad nisi video!
Tajac. Vladimir naglo skoči napred, Dečak mu izmaknu i izjuri. Tajac. Sunce zalazi, mesec izlazi. Kao u Prvom činu. Vladimir stoji nepomično ipognut. Estragon se budi, izuva cipele, uzima po jednu u svaku ruku i ide, pa ih odloži na sredini čelne strane pozornice, zatim ide prema Vladimiru.
ESTRAGON: Nešto ti nije dobro?
VLADIMIR: Ništa mi nije.
ESTRAGON: Odlazim.
VLADIMIR: I ja.
ESTRAGON: Jesam li dugo spavao?
VLADIMIR: Ne znam.
Tajac.
ESTRAGON: Kuda ćemo?
VLADIMIR: Ne daleko.
ESTRAGON: O, da, hajdemo daleko odavde.
VLADIMIR: Ne možemo.
ESTRAGON: Zašto ne?
VLADIMIR: Moramo da se sutra vratimo ovamo.
ESTRAGON: Zbog čega?
VLADIMIR: Da čekamo Godoa.
ESTRAGON: Ah! (Ćutanje) Nije došao? VLADIMIR: Nije.
ESTRAGON: A sad je prekasno.
VLADIMIR: Da, sad je noć.
ESTRAGON: A ako bismo ga se okanili? (Pauza) Ako bismo ga se okanili?
VLADIMIR: On bi nas kaznio. (Tajac. Gleda drvo) Sve je mrtvo osim drveta.
ESTRAGON (gledajući drvo): Šta je to?
VLADIMIR: To je drvo.
ESTRAGON: Da, ali koje drvo?
VLADIMIR: Ne znam. Vrba.
Estragon vuče Vladimira prema drvetu. Stoje nepomično pred njim. Tajac.
ESTRAGON: Zašto se ne obesimo?
VLADIMIR: Čime?
ESTRAGON: Nemaš malo konopca?
VLADIMIR: Nemam.
ESTRAGON: Onda ne možemo.
Tajac.
VLADIMIR: Polazimo.
ESTRAGON: Pričekaj, evo moj kaiš.
VLADIMIR: Suviše je kratak.
ESTRAGON: Mogao bi da me vučeš za noge.
VLADIMIR: A ko će moje?
ESTRAGON: Tačno.
VLADIMIR: Pokaži mi ipak. (Estragon razvezuje kanap koji mu drži pantalone i koje mu se, prevelike za njega, sroljavaju do glefnjeva. Obojica razgledaju kanap) Moglo bi da posluži ako nemamo izbora. Ali, da li je dovoljno jako?
ESTRAGON: Ubrzo ćemo videti. Drž.
Svaki uzme po kraj kanapa i vuku. Kanap se prekine. Oni padnu.
VLADIMIR: Nije ni za ku... kufer.
Tajac.
ESTRAGON: Ti reče da moramo sutra da se vratimo ovamo?
VLADIMIR: Da.
ESTRAGON: Onda možemo da ponesemo valjano parče konopca.
VLADIMIR: Da.
Tajac.
ESTRAGON: Didi?
VLADIMIR: Da.
ESTRAGON: Ne mogu dalje ovako.
VLADIMIR: Tako misliš.
ESTRAGON: A da se raziđemo? To bi moglo biti bolje za nas.
VLADIMIR: Obesićemo se sutra, (Pauza) Osim ako Godo dođe.
ESTRAGON: A ako dođe?
VLADIMIR: Bićemo spaseni.
Vladimir skida šešir (Lakijev), zaviruje u njega, pipka ga iznutra, protrese ga, lupa po njegovom klobuku, ponovo ga stavlja na glavu.
ESTRAGON: E, pa? Krećemo li?
VLADIMIR: Povuci pantalone.
ESTRAGON: Šta?
VLADIMIR: Povuci pantalone.
ESTRAGON: Kažeš li: svuci pantalone?
VLADIMIR: Povuci pantalone nagore.
ESTRAGON (uočivši da su mu pantalone sroljane): Da, tačno.
Podiže pantalone.
VLADIMIR: E, pa? Krećemo li?
ESTRAGON: Da, hajdemo. Ne miču se.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Čet 30 Apr - 8:19

Kraj partije


Beketov komad „Kraj partije“ oslikava čoveka, koji u trenutku
smrti, posmatra vezu između duhovne i fizičke strane svog bića.
Glavni likovi provode vreme u podrumu, ponižavajući jedni druge,
sukobljavajući se sa sopstvenim strahovima i iluzijama o mogućim promenama. Dok napolju vlada opšte mrtvilo i ništa se ne događa, oni osećaju neizbežnost svog kraja. Iako ne znaju šta ih očekuje, oni znaju da je igra završena. Jedinu utehu daje im saznanje da “ništa nije smešnije od nesreće”!

„Kraj partije“ je komad u kome su krajnje stvari života i smrti
dovedene do najvećeg znaka pitanja. “Plače. Znači da je živ.”
„Kraj partije“ je zajedno sa dramom „Čekajući Godoa”, remek-
delo teatra apsurda.

Beket je najizvođeniji dramski pisac našeg doba, koji je govoreći
u ime naše usamljenosti i uznemirenosti, vizionarski svedočio o
modernim vremenima.

„Naslov Beketovog komada „Kraj partije” podseća na sve krajnje
situacije koje nas okružuju. Ako se nekada i mislilo da nesreća ima mnogo, ovaj svet je pokazao da ih više nema. Bar ne novih, jer su sve poznate. Ostale su još dve-tri krajnje koje će biti i kraj sveta. Samim tim i kraj svih partija i kraj svih krajeva. Nekada je Beket smatran piscem apsurda: Danas je, skoro, realistički pisac.

Pratio sam život predstave „Čekajući Godoa” koja je jako važna
za naše pozorište. Od samog početka, od nemogućnosti izvođenja, njene skoro antidržavne i antipartijske obojenosti i straha od nje. Prisustvovao sam obnavljanju te predstave posle izvesnog vremena i bio svedok da su se mladi ljudi najviše smejali apsurdu tih situacija.

Nadam se da će i u „Kraju partije” biti dosta smeha, jer čovek da bi preživeo sve nesreće koje je bacio iza sebe može da se brani jedino zdravom metodom, a to je smeh! To je ujedno prilika za intimnu ispovest o svemu.

„Kraj partije” je ujedno i kraj vere u reč. Danas je reč izgubila
svaki smisao i nema nikakvu odgovornost.“

Petar Božović








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Čet 30 Apr - 8:21


Moje greške su moj život.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Čet 30 Apr - 18:54

Čini mi se kako je svaka reč nepotrebna mrlja na tišini ništavila.


Svi smo mi rodjeni ludi; neki čak i ostanu takvi.


Da li mislimo ‘ljubav’ kada kažemo ‘ljubav’?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Čet 30 Apr - 18:56

Lud je samo onaj čija se ludost ne poklapa sa ludošću većine.

Ali, šta je Bog radio pre stvaranja sveta?

Najveći posao čoveka sastoji se u tome da zna šta sve mora uraditi kako bi bio čovek.

Ako me ti ne voliš– ja neću biti voljen; ali ako ja tebe ne volim– ja ne znam kako se voli.

Pesnici su osećanje, a filozofi razum čovečanstva.

Svi mi imamo dovoljno snage da podnosimo tudje nesreće.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Čet 30 Apr - 18:58

Mi smo na zemlji, i nema lijeka za to.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Čet 30 Apr - 19:02

  Jelena Popović -Malone umire


"Rekao sam sebi jos i to da moram malo pozuriti. Pravi zivoti ne trpe preterano zadrzavanje na rubu. Tu vreba demon kao u naborima prostate gonokok. Nemam mnogo vremena. Tu je ono mesto odakle nastupa,- usred lepog dana kad se sve smesi i sja strasna kavalkada, nezaboravna kavalkada oblaka crnih i niskih, koji ce za svagda prekriti azur. Moj je polozaj zaista delikatan. Koliko cu lepih stvari, vaznih stvari odbaciti od straha, od straha da ne padnem u staru gresku,od straha da necu svrsiti na vreme, od straha da me ne zahvati, poslednji put, jos jedan talas tuge, nemoci i mrznje. Raznovrsni su oblici kojima se nepromenljivost tesi zbog svoje bezoblicnosti."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Čet 30 Apr - 19:05

Poco (razbesni se odjednom): Dokle ćete mi probijati glavu tim vašim trabunjanjima o vremenu? To je besmisleno! Kad! Kad! Jednog dana, zar vam to nije dovoljno? Jednoga dana, koji je bio isti kao i svaki drugi, on je onemeo (pokazuje na ljubimca); jednoga dana sam ja oslepeo; jednoga dana ćemo ogluveti; jednoga dana smo rođeni, jednoga dana ćemo umreti, i to istog dana, istog časa, zar vam to nije dovoljno? (staloženije) One rađaju decu jašući na grobu, dan blista za trenutak, pa ponovo padne noć.
I ovaj u skraćenoj verziji:
Vladimir: Vazduh je pun naših jauka. (osluškuje) Ali navika sve zagluši.
Ipak, s obzirom na sve što sam pročitao u Godou, mislim da nije baš ispravno (a ni zdravo) posmatrati život i svet uopšte kroz filozofiju apsurda, kakvom odiše ovo delo. Beket nekako sve previše uprošćava, oguljuje, banalizuje. Ne može se tek tako reći da svet nema smiso, da je apsurdan. Još gore su posledice koje takvo mišljenje može da izazove kod čoveka. Evo šta je takvo mišljenje donelo Beketu:
„U ranoj mladosti, odmah po povratku iz prve posete Parizu 1927., Beket dobija težak napad depresije i provodi nedelje u krevetu, sklupčan u fetusnoj poziciji negujući od tada veru da nikada nije bio zapravo i potpuno rođen. Osećanje mrtvila, krajnje tuge čoveka nerođenog, a bačenog u svet bez smisla, emocionalna ravan određena željom autora da se vrati u fetusnu bezbednost ploda koji se nije suočio sa pitanjima smisla i besmisla, identiteta, vremena, trajanja i čekanja – najdublje prožimaju sve Beketove drame.“ - Deo prenet iz izdanja koje sam pročitao.


Semjuel Beket je imao tri mogućnosti od kojih je izabrao onu najgoru. Prva je bila ta da se ubije i uništi svoj besmisleni život i da eventualno nađe smisao „na onom svetu“. Druga mogućnost je bila da ustane iz fetusnog položaja u kome je ležao, priđe prozoru, otvori ga širom i pogleda kroz njega. Mogao je (da je hteo) da vidi svet u svoj njegovoj lepoti i radosti i da u tome nađe smisao. Beket je izabrao treću mogućnost: pomirio se sa apsurdom, prihvatio ga je i nastavio tako da živi. Teško mi je da zamislim koliko je njegov život bio prazan i besmislen...
Ali sada se postavlja jedno novo pitanje: Šta je pokušao da iskaže svojim delima? Šta je pokušao da prikaže kroz Godoa? Da li je pokušao da prenese svima svoje mišljenje o apsurdnosti života? Da li je pokušao da i drugima otvori, odnosno zatvori oči?
U razgovoru sa Katarinom o ovom delu sam saznao da je on, pored drugih stvari, želeo da prikaže čovečanstvo posmatrano „spolja“, izvan našeg glediša. Želeo je da prikaže kako izgleda ljudski život posmatran izvan života, izvan sveta. Ipak, mislim kako je pomalo naivno pomisliti da čovek, kao živo biće i nerazdvojan deo ovog sveta može uopšte da razmišlja na taj način -  da posmatra život izvan života. Zaista je teško zamisliti da jedan običan, standardan čovek može sebe da postavi izvan ovog našeg sveta i posmatra ga neutralno. Pored svega toga, čak i kada bi uspeo da posmatra svet na takav način, postavlja se pitanje da li bi zaista video jedan svet bez svrhe koji je potpuno apsurdan.
U slučaju da je Beket imao nameru da nam pokaže i ubedi nas da je život apsurdan, mislim da je nije uspeo u potpunosti. Godo je zaista izuzetno delo koje otvara novi pogled na svet i tera nas na razmišljanje. Čak je i ovaj tekst inspirisan i napisan kao odgovor na Beketovo viđenje sveta. Međutim, život je mnogo komplikovaniji, sočniji, „življi“ i lepši nego što je prikazano u Beketovom delu. Zašto bi morao ili ne morao da ima smisao? Život pre svega treba živeti, iskoristiti ga u potpunosti, prihvatiti ga kao najveći dar u univerzumu, pa tek onda po želji, mogućnosti i volji treba tražiti njegov smisao. Svet ne mora da se posmatra kao prazna metafizička poljana sa jednim jedinim drvetom. Zar nije dovoljna emocija koja se javi kada vidimo voljenu osobu ili pomirišemo prijatan cvet ili ležeći posmatramo oblake? Čak i onda kada nismo u mogućnosti da nađemo njegov smisao, ukoliko naiđemo na metafizički ćorsokak, mi ne smemo ostati bez same volje za životom, jer život je tu, ispred nas, bio on stvaran ili ne i ne treba ga se odreći tako lako. To je nešto što sam naučio iz ličnog iskustva.
Nije dobro kucati na vrata koja se nalaze u mračnom delu uma. Ta vrata trebaju ostati zaključana, a ključ treba baciti zarad našeg zdravlja.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Čet 30 Apr - 19:09

z knjige Radomira Konstantinovića “Beket prijatelj” (Otkrovenje, Beograd, 2000) u kojoj su objavljena pisma koja je Beket slao Konstantinoviću i njegovoj supruzi Kaći Samardžić (manji deo je sačuvan, veći deo je uništen u njihovoj kući u Rovinju tokom devedesetih). Beketova pisma praćena su Konstantinovićem napomenama - “Gospođa Slavica Miletić uspela je da dešifruje Beketov rukopis. Omogućila mi je tako da budem još koji put sa Beketom. I sa Kaćom. Zahvalan sam. (Iako uvek je to i susret sa njihovom smrću. Kad pročitam, na dopisnici sa Mantenjinim Mrtvim Hristom: "Poljubite Kaću za mene", onda to nisu reči od 6. juna 1966, nego meni to noćas kaže mrtav Beket za mrtvu Kaću. Onda je to mrtav Hrist.) Napomene, koje sam pisao uz pisma, ako nisu puke informacije, jesu tragovi ovih časova”


Photo: Danas
Nalazim u svojim beleškama: Kaća ga je upitala (na samim počecima našeg prijateljevanja) za mišljenje o Sartru, na šta je on odgovorio: "To je inteligentan tip". Eto tako. Eto: malo mi je da kažem da sam bio zbunjen: to, "inteligentan tip", za pisca Mučnine? Za pisca Bića i ništavila? To, što bi bila pohvala za mnoge, ovde je poruga, i to poruga u formi pohvale, nešto neprilično razgovoru prijatelja. Ućutali smo. Bila je to pauza, velika, mučna, beketovska pauza. Un long temps. (Pauza koja obećava beskrajnost ćutanja?) To, sa Sartrom, bilo mi je teže čak i od onoga njegovog ćutanja o Bataju, dve-tri godine ranije, u Close rie des Lilas. Nisam mogao ovo o Sartru, kao "inteligentnom tipu", da pomirim sa Beketom, čovekom apsolutno lišenim svake zluradosti. Nisam ga razumeo, eto to je to. Sartr, u njegovoj rečenici "to je inteligentan tip", nije toliko Sartr koliko je simbol same inteligencije, ili onoga istog duha tumačenja protiv koga je Sartr govorio u Mučnini: Sartr posle Mučnine (i Bića i ništavila), Sartr koji pokušava da se spase iz postojanja ograničenog postojanjem: iz onoga što jeste, što je samo postojanje, "bez pamćenja " , dakle bez mogućnosti tumačenja, bez mogućnosti bekstva u tumačenje (dakle ipak u nekakvu nužnost, u "smisao" ili istoriju?) Beket neće ovoga Sartra; on, Beket, bi da opstane u postojanju ograničenom postojanjem, s onu stranu tumačenja, - s onu stranu inteligencije. Beket neće da bude Sartr: neće da kazuje stvari, tj . da se stavi na raspolaganje sopstvenoj (?) inteligenciji , sopstvenom (?) jeziku; on hoće da ne kazuje stvari. U njegovoj rečenici o Sartru čujem ja sad i ovu rečenicu iz L'lnnommable (u kojoj ima surovosti: nečega čak od osude na smrt): "Istinoljubivost u mahnitoj želji da se sve kaže". U toj rečenici krije se njegova mogućna formula za Sartra (i moja, takođe ?), ali koja ponavlja njegovo znatno ranije nemirenje sa potrebom (sa težnjom, neodoljivom?) ljudi da kažu stvari: još je godine 1932. govorio o tome, pitajući se "ko će ljude da ućutka ": "Cette faćon qu'ont les gens de toujours dire des choses. ( .. . ) Qui leur imposera silence, a la fin?" (Disjecta, Calder, 1983).
On nije pisac, onako kako nije čovek izraza. Između njega i izraza nema pomirenja. Za njega je, paradoksalno, "svako izražavanje preterivanje u izražavanju" ("Il me semblait que tout langage est un ecart de langage", - Moloa). Osuđen na izražavanje (onako kako je osuđen na jezik kao na egzistenciju), on je protiv izražavanja kao što je protiv jezika-egzistencije. On je u izražavanju neka vrsta njegove unutrašnje negacije. Svaki njegov tekst jeste tekst nizašta (pour rien), a ne za ovu ili onu stvar. "Može se reći samo da se ništa nije reklo". Jedina istina govora jeste u njegovoj promašenosti. To je "ništa" koje progovara isključivo promašenim govorom. Zato i nema Beketovog izraza, njegovog "stava" ili "odgovora", njegovog citata. Nema Beketovog citata onako kako nema Beketovog Beketa? (Osim u retkim trenucima, u L'Innonunable, nešto manje u Textes pour rien. To su trenuci njegovog savršenog samouvida, ali samim tim i njegove male samoizdaje: trenuci Beketovog antibeketovskog znanja Beketa.) U pogovoru za Moloa insistirao sam na tom nepostojanju Beketovog citata, odnosno na odsustvu njegovog jasno artikulisanog idejnog sistema: "Evo pisca koga apsolutno ne možete da citirate. Nađite mi kakvu vam drago njegovu tvrdnju, i ja ću vam suprotstaviti odmah suprotnu, anti-tvrdnju. ( ... ) To je partija šaha u kojoj niko ne dobija i niko ne gubi. Beket nam ne pruža nikakvu izvesnost, nikakvo smirenje, jer i najcrnja izvesnost, ' najmračniji ' filosofski sistem, ipak je izvesnost samim tim što je sistem. Težina kojom nas pritiska Beketova literatura ne dolazi toliko od njenih motiva, a još manje od njenih 'bezutešnih' ideja, nego od odsustva bilo kakvih prihvaćenih, fiksiranih ideja".


Photo: www.thekennygallery.ie
Ovo je govor protiv moći sistema. Moć sistema jeste moć celine koja se svuda potvrđuje, potpuno i neposredno, pa je zbog toga svako biće, svako slovo, samo neka vrsta njegove manifestacije, ili "izraza", njegov citat. (Valjda je zato moć citata srazmerna moći sistema: tiranija je uvek citatološka?) Sistem je jedino "human"; mi, van-sistemski, marginalci, jesmo nehumani: otpad Sistema, đubre humanosti. Humano je u savršenstvu koje je savršeno jedinstvo Celine i delova. Nehumano je promašeno jedinstvo. A to je Beket: sjaj velike mračne oslobađajuće promašenosti. Godine 1957. nazvao sam Beketov govor, kao govor promašene Celine, promašenog jedinstva, "visoko etičkim terorizmom" koji nas vraća "stravi sveta uhvaćenog na delu". (I danas ne razumem kako je ova pohvala terorizma, okrenutog protiv "duha sistema", pohvala sa jasnim anarhističkim prizvucima, prošla nekažnjeno.) Ali Beket je, već na prvim stranicama L'Innommable, ovako govorio o istom duhu sistema: "Ono što treba izbegavati, ne znam zašto, jeste duh sistema, ljudi sa stvarima, ljudi bez stvari, stvari bez ljudi, šta je to važno, uobrazio sam da se svega toga mogu začas otresti kad god zaželim. Ne vidim kako". Čovek se ne može "začas otresti", kad god to zaželi, ovog duha, onako kako se ne može "začas otresti" sebe samoga.
Taj duh sistema ovde jeste, nesumnjivo, duh filosofije ("...ljudi sa stvarima, ljudi bez stvari, stvari bez ljudi"), ali ta filosofija nije nešto "spolja", nešto što se može "izbeći", nego je ona ovaj čovek sam, sa stvarima, bez stvari, pa i čovek stvari bez čoveka ("stvari po sebi"), stvari bez "duha sistema", ili jezika. (Jer duh jezika jeste "duh sistema"?) Pokušaj Beketov jeste pokušaj osposobljavanja za tišinu kao za "govor" stvari bez reči (je li to Beketova tišina, najzad: ta stvar bez čoveka?), onih stvari Sartrove očiglednosti, iz Mučnine: "Stvari su se oslobodile svojih imena. ( ... ) Nalazim se u sredini stvari neimenljivih". Ovde je Sartr najneposredniji konceptualni uvod u Beketa, u njegovo neimenljivo. (Nisam siguran da bi Beket bio naročito zadovoljan ovom rečenicom.) Beket može da ponovi njegove reči: "Ja se borim protiv reči. Tamo dole sam dodirivao stvari". Pokušavao je da ostane (i opstane) "tamo dole", dakle: ispod jezika, najniže što se može, tamo gde je dodir a ne reč, u postojanju koje je bez pamćenja , koje je "ograničeno samim sobom" ("Postojanje je bez pamćenja. Postojanje koje je uvek ograničeno samim postojanjem":" ... svet tumačenja i razloga nije svet postojanja", - Mučnina): pokušavao je da opstane u beznađu (ono što Sartr nije mogao?), ne bi li se tako spustio što dublje u samo postojanje, tamo gde su stvari neimenIjive, slobodne od smisla, bez ikakvog "duha sistema", upravo suprotno Sartru (onom posle Mučnine i Bića i ništavila), koji je čovek nade, ili smisla, čovek "duha sistema" ili jezika.


Photo: 4.bp.blogspot.com
Sartr govori, nezaustavljivo. U poređenju sa Beketom, on je brbljivac. Njega niko i ništa ne može "da ućutka". Njemu jezika kao da nikada nije dosta. Beketu je jezika preko glave. On je najveći Lakedemonac epohe: zbijao je rečenice, sve do krajnje granice razumljivosti. Čujem ga kako kaže, govoreći o Prustu, da umetnički poriv ne vodi ekspanziji, nego kontrakciji ("Le pulsion artistique ne va pas dans le sens d'une expansion, mais d'une contraction", - Proust), - ne vodi širenju, nego sažimanju. I čujem dobro njegovu reč u L'Innommable: "Treba mi zatvor". To nije nikakva reč-incident. To je njegova reč: nikad mu nije bilo dovoljno zatvora, nikad dovoljno sažimanja, usredsređivanja.
Ali i nikad dovoljno samoće. Vidim u tome njegovu nezajažljivu potrebu za povlačenjem iz sveta. Sartr je čovek sveta, ideja, akcije: čovek istorije. Beket je kao Džojsov Stiven, iz Ulisa, koji bi "da se probudi iz košmara istorije", na poslednjim padinama jezika-smisla, ali može da se probudi jedino za košmar večnosti. Zahtevao je od sebe da se drži (baš tako: "il faut se tenir"), tu, gde nema nikakvog "odgovora", nikakvog "rešenja", gde nema subjekta (ni imena ni lične zamenice): " il faut se tenir la, ou il n 'y a ni pronom, ni solution, ni reaction, ni prise de position possibles ... C'est ce qui rend le travail si diaboliquement difficile" (Charles Juliet). Pokušavao je da izdrži u tom "đavolski teškom radu", a ja kažem: u tom đavolskom radu: s onu stranu subjekta, ili govora, u tišini ("dans le silence il faut continuer"), kao u samom "središtu vrtloga" (Prust), da se odupre centrifugalnim silama, svemu što je ekstenzivno, i to stalnim sužavanjem teksta, stalnom redukcijom sebe samoga, i po tome klasičar, "klasičniji" i od najvećih klasičara. (Tako, dok je Kornej upotrebljavao 6.000 reči, a Rasin 1.500, on je upotrebljavao svega 750. To kaže Žan-Luj Baro, u Revue d'Esthitique.) Težio je siromaštvu, iz odricanja u odricanje, sve veće, sve teže: ne daje se siromaštvo lako?
Teže se daje siromaštvo od bogatstva? Sanjao je da se odrekne čak i glagola etre i avoir (Izrael Šenker). Nikad ga nisam čuo da je izgovorio reč literatura. Pa ni reč pisanje. Govorio je uvek o radu, o teškom radu. Pisanje podrazumeva zamenice, etre i avoir, ali "zamenice su za sve krive, imena za mene nema" (L'Innommable). Beketov đavolski težak rad jeste đavolski rad: ovaj rad redukcije, služba siromaštvu; ovaj asketizam kao vrhunski dijabolizam. Služba tuđosti, svuda i uvek, protiv svake lakoće, pa makar i one najbezazlenije. Objašnjavao je svoj prelazak sa engleskog jezika na francuski time što je maternji jezik uvek opterećen automatizmom: potrebna je tuđost jezika da bi taj automatizam (ta opaka lakoća) ustuknuo pred stvarnom koncentracijom, koja zahteva teškoću. A to što se, posle dužeg vremena pisanja francuskim jezikom, ipak povremeno vraćao engleskom, objašnjavao je time što mu je u međuvremenu engleski (maternji) jezik postao dovoljno tuđ da bi mogao da mu se vrati. Očito, i tu, u carstvu jezika (jedinom Beketovom carstvu?), progovara vrhunsko načelo asketizma: načelo tuđeg kao bezuslovnog uslova dobra. Zato sam u njemu video čoveka voljno samotnog, voljno siromašnog: "Beket je sam i siromah čovek. (...) Pred zemljom, uostalom, pred vremenom, može li čovek da se nađe drukčije?" (Verujem da su ove reči iz 1959. u samoj osnovi našeg prijateljstva: "Bilo bi mi drago da imam prevod mog portreta koji je sačinio Rade". Znao je tada samo za neke fragmente tog "portreta". Kasnije smo mu poslali potpun prevod.)
Gaetan Pikon uočio je tu Beketovu težnju ka siromaštvu, i to upravo u vezi sa njegovim prelaskom sa engleskog na francuski jezik. Pikon poredi Beketa sa Džojsom: dok Džojs "ubacuje u sopstveni jezik bogatstva koja mu omogućava njegov lingvistički genije, najčudniji koji je ikad postojao", Beketom vlada "želja za osiromašenjem. (...) Izabrati francuski, to za njega znači izabrati najsiromašniji jezik". (Ili kao što će Beket jednom prilikom da kaže: "Na francuskom je najlakše da se piše bez stila" (D. Ber), - "bez stila": s onu stranu individualnosti ili razlikovanja, dakle s onu stranu bogatstva? Siromaštvo ukida razlike, siromaštvo je siromaštvo u razlikama.) Beket je svoje razlikovanje od Džojsa u nekoliko mahova isticao, pa čak i nastojao da produbi: "Džojs kao umetnik teži sveznanju i svemoći. Ja radim s nemoći i s neznanjem" (Izrael Šenker). Tražio je, i gradio, sebe u suprotnosti sa Džojsom (nemoć a ne moć, neznanje a ne sveznanje). Kod Noulsona nalazim njegove reči o Džojsu, iz 1980: "Oeuvre heroique, etre heroique"; zatim (1989) izraze velikog poštovanja za tog čoveka "herojskog uspeha", čoveka epike i heroike, uz napomenu da je on, Beket, poodavno shvatio da ne može da sledi taj put. (Nikad nam nije govorio o Džojsu.) Zato sam pomišljao, šezdesetih, da je Ham, slepi tiranin, možda glavom sam Džojs, a da je Beket Klov, koji uporno pokušava da napusti tog Hama-Džojsa, ali ne može to ("Nec tecum nec sine te", - "ni sa tobom, ni bez tebe", - tako je Alenu Šnajderu objašnjavao antagonističko jedinstvo Hama i Klova). Pomišljao sam da je Beket nekakva "unutrašnja" negacija Džojsa, nekakav Džojs pobunjen protiv Džojsa. - Ali agonija pesnika moći, raspad herojskog dela, agonija epike, to je epoha (ono, dakle, što se ne može izbeći: u mome iskustvu to je Daj nam danas, 1952; ali i kampanja zbog "antiheroizma"). U članku Gde je Tolstoj? (1959) govorio sam o umiranju epskog, o smrti junaka: "Umiranje epskog je i smrt junaka. Junak bez priče ne postoji, kao što ne postoji ni priča bez junaka ( ... ) Svaka priča je tolstojevski herojska". U osnovi ove agonije jeste agonija subjekta, agonija ličnosti: "ličnost više nije ličnost", u svetu koji "sve sudbine svodi na jednu jedinu sudbinu čoveka lišenog sopstvene sudbine", i koji se [svet] "sve više pretvara u ogromni koncentracioni logor u kome su, kao u svakom logoru, sva lica ista".


Photo: 3.bp.blogspot.com
Teodor Adorno, dve godine kasnije (1961), u tekstu Pokušaj da se razume Kraj partije polazio je od istog osnovnog stava o nemogućnosti subjekta (ličnosti): Kraj partije otkriva da "polaganje prava individue na autonomiju i suštastvenost postaje neverodostojno". (Adorno je u Beketu tražio uporišta protiv egzistencijalističkog shvatanja slobode kao samoizbora pojedinca, čija "suštastvenost i apsolutnost bile su ono zajedničko u Kjerkegorovoj, Jaspersovoj i Sartrovoj verziji egzistencijalizma. Još i ova poslednja je žrtvi koncentracionih logora potvrdila slobodu da mučenja koja joj se nanose prihvati u duši ili da ih negira".) Ne znam šta je Beket mislio o Adornovom tumačenju. ŠarI Žilije svedoči da mu je Beket krajem 1975 . rekao i ovo: "Najzad, ne zna se više ko govori. Postoji totalno iščezavanje subjekta". To je u punom saglasju sa Adornom, ne manje i sa središnjom tezom Gde je Tolstoj?: "Ličnost više nije ličnost". Tome je dodao nekoliko reči o "krizi identiteta": "C'est a cela qu'aboutit la crise d 'identite". Ne sumnjam da je to rekao. (U L'Innommable, na stranici 88, ima reč: "la confusion d'identites".)
Pa ipak, osnovni Beket nije u tim rečima: Beket je onaj koji pokušava da se probudi iz "košmara istorije", a koji se budi (?) za košmar vanvremenosti, tzv. večnosti ili ništavila. Njegov nihilizam je totalan, i zato pristaje samo na večnost. (Antimetafizički, on je osuđen na "metafiziku". Nalazim Beketa u Prustu, kao u njegovom ogledalu: kod Prusta nema ni pravde ni nepravde. Tragedija nema nikakve veze sa ljudskom pravdom. Tragedija je iskaz o ispaštanju, ali ne zbog ogrešenja o nekakav lokalni zakon, koji su mangupi kodifikovali za glupane. Ličnost u tragediji predstavlja ispaštanje prvorodnog greha, "greha da se bude rođen". Tu se Beket poziva na Kalderona, po Šopenhauerovom citatu: "Najveći greh čovekov je što je rođen".) Taj Beket teško da bi mogao da prihvati tumačenje Beketa "krizom identiteta": u tom tumačenju bi mogao da vidi samo apsurdni pokušaj nade (te "proklete osobine") da relativizuje (da vremenski "lokalizuje") prokletstvo postojanja. Nema tu mesta za Sartra. Ni za Adorna. Ni za mene, onoga melie iz Gde je Tolstoj?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Čet 30 Apr - 19:11

Da li ste znali da je čuvenog pisca Semjuela Beketa u mračnoj ulici napao skitnica i zabio mu nož u leđa.
Kada ga je Beket posetio u zatvoru i pitao zašto je to uradio, on je odgovorio da ne zna! Upravo obesmišljenost ljudskog života i postupaka iznenadila je pisca i tome se okreće u svom književnom radu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Čet 30 Apr - 19:16


Dugo sam odbacivao tu pomisao i govorio sebi: Vladimire, budi razuman. Još nisi sve pokušao. I nastavljao sam borbu. (Čekajući Godoa)
 
Za čuvenu predstavu avangardnog američkog dramaturga Boba Vilsona «Ajnštajn na plaži» (Einstein on the Beach), koju je napravio u saradnji sa poznatim kompozitorom Filipom Glasom, neki kritičar je jednom, drsko i duhovito, rekao da  «treba imati koncentraciju indijskog  fakira,  izdržljivost lovca na lavove  i  apatiju ovce» da bi bila odgledana i odslušana do kraja (predstava traje oko pet sati, pa se gledaocima dozvoljava da izlaze i ulaze - po želji, s tim što se neki ne vraćaju).


Svi mi znamo da postoje svakakve predstave. Ovom prilikom govoriću o jednoj, širom sveta veoma poznatoj, pozorišnoj predstavi koja važi za prilično uvrnutu, a koja, ipak (a možda baš zbog toga) opstaje već više od pola veka - i uvek se iznova smatra savremenom, odnosno jednim od najznačajnijih dela  moderne avangardne dramaturgije. Reč je o komadu «Čekajući Godoa» Samjuela Beketa (Beckett, 1906-1989).
1. Svako ko se iole interesuje za pozorište, zna za taj Beketov kultni komad. U pitanju je svojevrsna «drama apsurda» (le théâtre de l'absurde). Živeći u Francuskoj, autor je tekst  napisao na lepom francuskom jeziku (En attendant Godot), da bi ga, dve godine kasnije, sam preveo na engleski (Waiting for Godot), uz odredjene nadopune. Predstava je prvi put izvedena u Parizu, početkom 1953. godine, a prikazuje se, širom sveta, i danas. Čekajući Godoa je Beketa učinio slavnim; istovremeno, mnogi pozorišni analitičari ga smatraju najuticajnijim pozorišnim komadom u poslednjih stotinak godina.   
Moja namera nije da, ovom prilikom, ulazim u elaborirano objašnjavanje značaja, ali i enigmatičnosti, samog komada Čekajući Godoa, već da se pozabavim neuspelim pokušajem da se on postavi na scenu jednog beogradskog pozorišta, u ranim pedesetim godinama prošlog veka, samo godinu i po dana nakon njegovog prvog izvodjenja u Parizu. (Primera radi, u SAD se taj komad prikazao po prvi put tek 1956. godine). Peripetije koje su taj prvi pokušaj u Beogradu pratile jesu jedan primer iz prilično uzbudljive književno-pozorišne povesti naše bivše države. Ipak, pre nego što govorim o tim problemima, dajem  kraći osvrt na sam komad.
Ma koliko izgledalo da je u pitanju jednostavna predstava, Čekajući Godoa tera gledaoce da postavljaju mnoga pitanja, i sva su - potrebna. I, što je još važnije, tera ih da se pomire s tim da su mnoga pitanja - prosto neodgovorljiva. Ali ih je vredelo postavljati.   
Dva glavna lika ove tragikomedije u dva čina, Vladimir (od milja Didi) i Estragon (Gogo), čekaju dolazak Godoa, osobe koja se nikad neće pojaviti. Zapravo, nikada nećemo ni saznati ko je - Godo! Na sceni, koja ima samo jedno jedino ogoljeno drvo, njih dvojica sve vreme pričaju, često lupetaju, izgovarajući nepovezane rečenice, pomalo sanjareći, tako da se brzo shvati da je njihov razgovor pretežno - apsurdan. To čekanje Godoa prelazi, naravno, u dosadjivanje, a ipak oni i dalje uspevaju da čavrljaju medju sobom i da se nadaju da će Godo doći. Podsvesno oni očekuju da se Godo pojavi, i spase ih, te im ne smeta to ubijanje vremena besmislenim pričanjem i povlačenjem nekih nebitnih poteza. A njihovo očekivanje da će Godo doći i «izvući ih na sigurno», iz besmisla koji vlada svuda oko njih i u njima samima, pokazuje, prema tumačenju mnogih kritičara, neutaživu želju ljudi za traženjem životnog smisla.    
Ništa bliže se ne zna o toj dvojici; moguće je da su beskućnici. Stiče se utisak da se često druže. Vladimir je fizički razvijeniji od Estragona, pa se ponekad postavlja kao njegov zaštitnik. Prilično je inteligentan, te objašnjava Estragonu mnoge stvari. Pored njih dvojice, pojavljuju se i dva sporedna lika, Poco (Pozzo) i Liki (Lucky), kao i jedan bezimeni dečak, koji svakog dana obaveštava Vladimira i Estragona «da će Godo doći sutradan», mada se Godo nikada ne pojavljuje. Oni će, čekajući, pokušati da se obese, ali im to ne polazi za rukom; zatim će poželeti da prekinu čekanje i odu, ali ne mogu da krenu. (Uzgred budi rečeno, primetno je da u komadu nema ženskih likova; ovo pominjem zato što mi se čini da su, uvek kada imamo komade/knjige/filmove sa all-male-cast, šanse za apsurd veće, pošto prisustvo ženskih likova, uglavnom, situacije čini životnijim).


O ovoj Beketovoj drami davane su vrlo različite interpretacije. Tako, recimo, kritičar Vivijan Mersije (Mercier) smatra da je Beket ovom dramom postigao "teoretsku nemogućnost - da komad u kome se ništa ne dešava uspeva da zadrži gledaoce na svojim sedištima do kraja, iako se ni na kraju ništa neće dogoditi". Neki smatraju «da gledalac mora imati razvijenu uobrazilju i sposobnost da prihvati ispredanje fantastičnih snovidjenja, ma koliko uprošćenih, jer zbivanja na sceni izmiču jednostavnom tumačenju», ma šta jedna takva konstatacija mogla značiti. Da se mora shvatiti da je komad potvrda čovekove otudjenosti, slabosti i nesposobnosti da nalazi izlaz iz protivrečnosti koje ga sudbinski rastržu, ali ne samo to; da čovek treba da bude spreman da prihvati irealnost u meri u kojoj shvatamo svakodnevnu stvarnost, jer ponekad izgleda da  postoji i «realistična irealnost»; da je bezizgledno svako traganje za smislom, jer, u životu postoje zagonetke bez smisla i rešenja. Drugi, pak, vide osnovnu premisu ovog komada na liniji filozofije egzistencijalizma, koja je, u vreme kada je komad pisan,  bila u usponu. U svakom slučaju, predstava je teško protumačljiva, pa navodi mnoge gledaoce da se pitaju koliko uopšte ima svrhe - tumačiti je. Život se mora živeti. Otuda ova višeznačna drama zadržava svoju aktuelnost i  danas.
2. Kao što sam već pomenuo, kratko vreme po izvodjenju drame Čekajući Godoa u Parizu, u Beogradu je bila izražena želja da se taj komad postavi na pozorišnu scenu. Pa Pariz i nije tako daleko od Beograda, poverovali su neki entuzijasti. Bila je to hrabra namera da se, koliko-toliko, uhvati korak sa avangardnim dogadjanjima u Parizu, koji je u to vreme umnogome važio za kulturni centar sveta. Medjutim, to nije išlo lako, pošto je, u tadašnjim okolnostima forsiranog komunističkog jednoumlja kod mnogih «nadležnih» postojao strah od - «importovanja dekadencije sa Zapada», te nije bilo lako prihvatiti predstavu kakva je bila Čekajući Godoa.  
Pokušaj je, dakle, bio neuspešan: pripreme u Beogradskom dramskom pozorištu  bile su dovedene do kraja, ali je u poslednjem trenutku došlo do odluke «odozgo» da se odustane, te je komad skinut s repertoara pre nego što je i bilo njegove premijere. S tim u vezi, mada je moguće da je bilo i drugih razloga, analitičari ukazuju da je do toga došlo zahvaljujući stavu književnika Miroslava Krleže; njegovo ime se odmah, i sve vreme kasnije, spominjalo.
Drugim rečima, na odluku da ne dodje do premijere komada svakako je uticao i - Krleža. Podsećam da su to bila teška vremena, samo osam-devet godina nakon Drugog svetskog rata, kada se nova socijalistička (komunistička) vlast u Jugoslaviji utvrdjivala, naturajući pritom svoje posebne kriterije koji sa našim današnjem poimanjem vlasti nisu mnogo kompatibilni.


Kao što se zna, Miroslav Krleža je bio enciklopedijski obrazovan čovek. I nesumnjivo dobar dramaturg, esejista i romanopisac, te kao takav bio je uticajna javna ličnost. Mada on, tel-quel, nije bio mnogo po ličnom ukusu Josipa Broza Tita, istoričari kažu da je sve vreme uživao punu Titovu naklonost.
U takvoj situaciji, Krleža je sebi dozvoljavao, izgleda, veće slobode nego neki drugi pisci. A i zna se da je on po prirodi često bivao preterano polemičan i kritičan, kako prema kolegama piscima u tadašnjoj državi, tako i prema velikim piscima iz inostranstva; stoga je umnogome važio za čoveka «koji nema dlake na jeziku»(što je, ponekad, eufemizam za «poganog čoveka»; tako su zabeležene reči pesnikinje Desanke Maksimović: «A Krleža je, znaš, kao što je video muve u Grobljanskoj ulici, poganog jezika, i pas i čovek, što bi rekao narod»). Elem, Krleža, koji je važio za dobrog poznavaoca francuske književnosti, bio je kritičan prema Samjuelu Beketu; Beket mu nije bio po volji, pa ni njegov pomenuti komad Čekajući Godoa (koji Hrvati prevode kao U očekivanju Godota), sa kojim je bio u toku, nakon prvog izvodjenja u Parizu.  
Krleža je jednom zabeležio o Samjuelu Beketu ovo: «Kada nad jednom književnošću Samuel Beckett konstatira veoma mudro da smo stigli na kraj puta, on samo varira jednu temu, u evropskoj poeziji uobičajenu već više od stotinu godina. Beckettova proza, to je konac dugotrajnog besmislenog stradavanja, to je jalova spoznaja da smo se izgubili u punoj praznini svemira, za uvijek prokleti pod zvijezdama, gladni, na smrt umorni, poniženi i samotno oboreni. Jadikovka Beckettovih protagonista, njegova bezbožna zadušnica plače nad smrću razuma, ljubavi i samilosti, na rubu sverazorne senilije, pa ipak, pitamo se, nije li to sve samo trik da bismo povjerovali kao da su ove banalnosti o Dolini suza izgovorene po prvi put? Nismo li ovu lamentaciju o Sudnjem Danu slušali već i u srednjovjekovnim 'Prikazanjima', i tko bi nas mogao razuvjeriti da konac i kraj 'Artamonova', u romanu Maksima Gorkoga, ne predstavlja isto tako beznadnu viziju čitave ruske gradjanske civilizacije na samrti? Scena, kada stari Artamonov, deklasiran, izopćen, sveden na socijalnu ništicu, od sviju ostavljen, umirući, sa gadjenjem odbacuje zadnju, pljesnivu, blatnu i vonjavu koru hljeba, kada ovaj prokleti kruh svagdanji gazi čizmom, on proklinje seljački priprosto pa ipak learovski patetično svoju vlastitu besmislenu sudbinu; zar ova vizija Artamonova na samrti nije tema rasula i sloma kapitalističkog društvenog stanja, kao i rekvijem nad odrom gradjanske civilizacije - 'Na dnu' - napisan pedeset godina prije Becketta?...».
Medjutim, učeni Krleža, veliki umetnik reči, grešio je u ovom slučaju. Naime, vreme je pokazalo da Beket važi za jednog od najvećih književnika XX veka (dobitnik je i Nobelove nagrade), a nije mi poznato da li je Krleža, pri kraju svog dugog života od 88 godina, kasnije promenio mišljenje o - Beketu (Beket je dobio Nobela 1969. godine, a Krleža je umro tek 1981. godine).
O tome da "Krleža nije razumeo Beketa", te da je bio direktno odgovoran što je bilo došlo do otkazivanja premijere komada Čekajući Godoa u Beogradu, priča Goran Marković, u svojoj knjizi „Male tajne". Govoreći o probama i radjanju komada Čekajući Godoa u Beogradu, on navodi ovo: "Miroslav Krleža, pošto je pogledao prvi deo generalne probe predstave Čekajući Godoa u Beogradskom dramskom, a prethodno pročitao dramu u originalu, rekao je glumcima 'da se tu radi o nihilizmu', i posavetovao ih da se okanu tog očito bezvrednog teksta". Dalje, Goran Marković dodaje i ovo: „Postoje nekoliko svedoka i zapis reditelja predstave Vasilija Popovića (Pavla Ugrinova) koji svedoče da je sve što sam napisao za Krležu, od reči do reči, istina. Tu, takođe, treba imati u vidu da je Krleža u to doba bio državni pisac broj jedan i da je, kao takav, svakako imao svakojakih obaveza...". 
Takvih mišljenja, po kojima se Krleža optužuje za tadašnje neprikazivanje Beketove predstave u Beogradu, ima  više.
I reditelj Ljubomir-Muci Draškić, koji je poznat i po tome što je režirao više "sumnjivih predstava" i dugo bio na čelu "najsumnjivijeg pozorišta za svaku vlast - Ateljea 212", takodje, upire prst na - Krležu. Govoreći o zabranjivanim predstavama iz tih vremena, rekao je: "Prva velika zabrana bila je 1952. godine. Reč je o predstavi 'Bal lopova' Žana Anuja u režiji Soje Jovanović u Beogradskom dramskom pozorištu. Zabranila ju je tadašnja ministarka za kulturu Mitra Mitrović kao dekadentan komad. Nekoliko godina kasnije, u istom pozorištu sprečeno je igranje Beketovog 'Čekajući Godoa', čemu je direktno kumovao Miroslav Krleža".
Novinar Feliks Pašić, u članku "Kako smo čekali ‘Godoa' - drama jedne predstave" (Književnost 5, 1987), pisao je o tome šta je u ono vreme izazivalo toliko podozrenje prema Beketu i njegovom komadu Čekajući Godoa. On je naveo izjavu književnog kritičara Borislava Mihajlovića Mihiza: "Kako je ‘Godo' zaista bila jedna od retkih, stvarnih novina u dramskoj literaturi, ona je kod mnogih ljudi izazivala nerazumevanje, odbijanje i podcenjivanje. Nije slučajno da je Krleža - koji je veliki dramski pisac, ali druge vrste - prezirao ‘Godoa'. Kad sam u jednom napisu, ili u intervjuu, hvalio vrednosti Beketove drame, u svom feljtonu me je žestoko napao moj prijatelj Gustav Krklec za koga se ne može reći da je bio pravoveran. Njemu se to prosto-naprosto nije dopalo. Znači, ‘Godoa' je predusrelo konzervativno nerazumevanje. I, naravno, igrala se druga igra - igra naše epohe. Kada je posle 1951. godine počelo otvaranje naše zemlje prema svetu i prema raznim dogadjajima u savremenoj civilizaciji i umetnosti, taj proces otvaranja i oslobadjanja od krutih kanona socijalističkog realizma nije išao pravolinijski. Nailazio je na zastoje, čak na kontraudare koji su najčešće bili posledica onoga što se dogadjalo u oblasti politike. Udari su bili kratkorajni, sa nejednakim posledicama. Mislim da je ‘Godo' uleteo 1954. godine u jedan takav period, pa su se splele dve stvari: konzervatizam i jedna vrsta političke, ne toliko represije koliko recesije i zaustavljanja. Ta dva elementa bila su dovoljna da predstavu u tom trenutku učine, s jedne strane, nemogućom, a s druge strane vrlo privlačnom i znatno privlačnijom nego što bi inače bila za ljude koji su hteli, pokušavali, borili se, uglavnom mladi ljudi, da prošire granice našeg saznanja i slobode".
Feliks Pašić beleži i izjavu tadašnjeg velikog glumca Ljube Tadića (koji je u Beketovoj drami igrao - Vladimira), koji se pritom čuvao da olako ne ogreši dušu: "Da ne grešimo: nije Krleža skinuo predstavu sa repertoara, ali dopuštam pritom da je Krležina skepsa prema Beketovom komada mogla rukovodstvo Beogradskog dramskog pozorišta učvrstiti u uverenju da ‘Godo' jednostavno nije podoban". Ova Tadićeva izjava govori da je sve vreme dok je predstava ‘Godoa' pripremana u rukovodstvu samog Beogradskog dramskog pozorišta  bilo dileme oko potrebe njenog prikazivanja, pa ga je Krležino negativno mišljenje pospešilo da od premijere komada - odustane.
A Sveta Lukić, u svojoj knjizi "Preko granica", piše: "Jedva smo mogli slutiti da je Krleža, boraveći tada u Beogradu, odigrao izvesnu, ne baš beznačajnu ulogu - svojim negativnim mišljenjem o autoru ‘Godoa'. Medjutim, nije to isključeno, ako se ima na umu komlikovana godina 1954... koja se završila diskusionim plenumom Saveza književnika Jugoslavije; na njemu se Krleža razišao - prvi put - sa mladjim piscima moderne orijentacije dosta oštrim tvrdnjama poput onih koje kao da direktno ciljaju i na Beketa... ".
Medjutim, na tu odluku "nadležnih" da se ne ide sa prikazivanjem ‘Godoa' u Beogradskom dramskom pozorištu, reagovali su neki tadašnji umetnici i javni radnici tako što su premijeru izveli poluprivatno - u ateljeu poznatog slikara Miće Popovića. Komad je režirao Pavle Ugrinov, scenografiju su pravili sam Mića Popović i slikar Mario Maskareli. Predstavi, u ogromnom ateljeu Miće Popovića na Starom sajmištu u Beogradu, prisustvovalo je četrdesetak osoba. Dogodilo se to  krajem juna 1954. godine.
Imajući u vidu neobične okolnosti u kojima je ova predstava izvedena u ateljeu Miće Popovića, glumac Ljuba Tadić izjavio je: "Sve se dešavalo kao u bunilu, kao što je i u ‘Godou' sve u nekom bunilu".
Evo još jednom Borislava Mihajlovića Mihiza: "Ja sam u svom dugom životu video mnogo pozorišnih predstava, neke sam i pisao i učestvovao u njihovom pravljenju, ali zabranjeni ‘Godo' u Mićinom ateljeu za mene je bio i ostao najuzbudljivija predstava kojoj sam prisustvovao. Svi smo bili uznemireni od drskosti i smelosti što radimo nešto nedozvoljeno, iako zadovoljni što prisustvujemo nečemu što smo već tada slutili da će biti sastavni deo našeg teatra i naše civilizacije". Drugim rečima, svi su tada shvatili da je ‘Godo' "otvorio neka zatvorena vrata".  
Tako je nekada bilo. O svemu ovome saznao sam nedavno, dok sam bio na odmoru, čitajući mnogo, uz manja istraživanja.   
Naravno, danas su drukčija vremena, premda se, i u današnje vreme, povremeno zabranjuju neke predstave. S tim u vezi kažem: neka se ne zabranjuju pozorišne predstave. Ni u kom slučaju, pa čak ni onda kada od gledalaca zahtevaju ‘koncentraciju indijskog  fakira, izdržljivost lovca na lavove i apatiju ovce'.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   Čet 30 Apr - 19:24

"Moloa" bi mogao izgledati ne samo kao roman otsustva - pozivajući nas da vidimo u svetu prezninu koja otkriva neko prisustvo izvan sebe - nego i kao drama života neiskorenjivog iz nemogućeg ništavila. Reč koja poriče zlo življenja ne može da ga izbriše: agonija Moloa traje večito u svima nama.

Na biciklu
Visok i mršav, ali prav, sa čvrsto uspravljenom glavom, hoda nesigurno zbog slabog vida. Kada sam ga poslednji put videla vozio je bicikl, sa kockastim kačketom i ogrtačem na sebi, kao bilo koji čovek njegove zemlje, al ii kao njegov junak: je li to bio sam Maloa?
Ne znam
Uvek je odgovor ,,ne znam”.  Jer to je drugi saznao i nije skromnost ta koja to odgovara. Ne zna jer neznanjem hoće svoje da sazna. Na pitanja šta znači zapravo Joneskova Lekcija, odgovara kratko: ,,Zašto mora nešto da znači?” Povodom Bahove Pasije po Mateju ozareno priča da je Bah pešačio s juga na sever Nemačke da čuje slavnog orguljaša kako izvodi to delo… Lica iz Dantea postaju njegove metafore, kao što pojmovi i najmanje poznatih filozofa probijaju između redova tekstova Ne-znam-čoveka.
Zašto ne Moloa?
Ovo francusko izgovaranje Maloa nastalo je sasvim slučajno. U pariskom stanu holandske spisateljice Jakobe van Velde, 1957, izgovorila sam tako, Beket je ponovio: ,,Da, najpre treba prevesti Moloa”. Kada Jakoba van Velde prevodi istu knjigu na holandski, 1962, imala je već srpski prevod. Iznenađena, kaže da je to Maloj, a ne Moloa. Podsećam je na raniji sastanak i Beketovo izgovaranje, našta se ona nasmeje i kaže: ,,Kao Herein u Džojsovom Fineganu. Kao što znate, oni su bili prijatelji i Sam mu je pomagao u kucanju na pisaćoj mašini (iako nikad nije bio njegov sekretar, kako kruži priča).
Jednog dana je zakucao poštar, pošto je to švajcarski deo nemačkog jezičkog područja. Džojs se odazvao na nemačkom. Beket je otkucao ne podignuvši glavu. Sutradan, dok su čitali jučerašnji tekst, Džojs je pitao odakle je to Herein; Beket ga je podsetio na dolazak poštarev. Džojs je nasmejao: ,,Neka to ostane!”
Majka i Comment c’est
,,Moja mati nije skinula crninu do 1932, kada mi je otac umro. Sve do svoje smrti.” To izgovara čovek koji je u knjizi Beckett at 60 (u izdanju Calder and Boyars, London, 1957) prikazan na fotografiji kao dečak koji kleči uz majčino koleno, što je opisano u njegovom romanu Comment c’est (na 30. strani):
,,mi smo na otvorenoj verandi zasenjenoj vrbenom omamljujuće sunce zlati crvene pločice savršeno
Velika glava sa šeširom punim cveća i ptica naginje se nad moje kovrče oči gore strogom ljubavi nudim uglu ka nebu odakle nam dolazi spas i koji će znam to možda vremenom već proći”
Danas su to kovrče zamenjene gustom i oštrom prosedom kosom, a oči su bledoplave, neobično prodorne. Znaju da ljuto sevnu kad se pomene Belfast, ali i da se ozare kad kažete nešto što je razumevanje. A strogost? Da se prikrije beskrajna osetljivost i gađenje na sva zla ovoga sveta. Iz nje proističe nepristupačnost i samo ga oči ponekad pokazuju.
Et, surtout, ne remerciez pas…
Jedanput je meni bliskim ljudima lično odneo novac i spustio u poštansko sanduče (još nije bio dobio Nobela). Sa novcem je bila vizitkarta sa koje su bili otcepljeni i adresa i telefon, a na drugoj strani je bilo napisano: ,,I, naročito – ne zahvaljujete.”
Et, pour boire?…
Vozimo se mostom koji spaja ostrvo Sv. Luja sa levom obalom Pariza. Tačno preko puta mesta je čuveni i najskuplji pariski restoran Tout d’argent. Pita: ,,Da li biste smeli da uđete?” Čovek mora da pomisli na stranu 12. Iz Moloa (peti red odozgo): ,,…čas jasno kao ono A kao piće? Kelnerovo…”
Farmer
Veoma je čist, naročito su mu šake čiste, kao da su spremne za hirurški zahvat. Stalno ih zagleda i traži, kratkovido žmirkajući, nevidljivu mrlju. Pošto kosi travu ispred svoje kuće, u malom mestu na Marni, usled toga su često ranjave. ,,Ne volim mašinu za košenje, trava traži pravu kosu.” Slučajno pominjem Foknera u vezi sa Dostojevskim, oči ljutito blesnu: ,,Kako može američki farmer da dosegne Zapise iz podzemlja?”
,,Da, ukrao!”
Teško radi. Obavezan da za izdavača Kaldera prevede svoje francuske tekstove, u očajanju, ostavlja sve i 1962, u leto, piše Oh, les beaux jours. Kada ga zadirkujem da je to vreme ukrao, ozareno svetle oči: ,,Da, ukrao!”
Igra – deca
Bez  sujete lične, voli glumce, decu igre, ali i sujetnu. Druži se s njima, putuje s njima, pomaže ih. Posle probe Oh, les beaux jours ponovo kaže: ,,Madlen Reno me je poljubila!” Kada Delfin Sejrig kritičari nazovu, posle predstave Igre (koju je lično režirao), prvom damom francuskog jezika, niko nije zadovoljniji od njega. Kada je dobio Nobelovu nagradu, javlja se iz Nabela u Tunisu i kaže: ,,Voda je topla i može se plivati bez bolova.”
Izvor: Gradac, časopis za književnost, umetnost i kulturu, broj 143-144-145,2002.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Semjuel Beket   

Nazad na vrh Ići dole
 
Semjuel Beket
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Samjuel Beket-Cekajuci Godoa
» Semjuel Beket
» Semjuel Beket
» Semjuel Beket - Čekajući Godoa
» Semjuel Tejlor Kolridž
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-