Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Sre 29 Apr - 20:12


Anais Nin (1903-1977)
francuska spisateljica, poznata po svojim Dnevnicima koje je pisala skoro šezdeset godina, kao i po erotskoj književnosti. Poznato je da je godinama živela kao bigamist. Njen prvi suprug je bio Hugh Guiler, bankar i umetnik, s kojim se venčala oko 1920. godine. Njen drugi suprug je bio Rupert Pole , šumar, s kojim se venčala dok je još bila u braku sa Gulierom.Obojica muškaraca, po svemu sudeći, nisu uopšte znali za Ninin dvostruki život dok se nisu sreli sve do njene smrti 1977. Nakon što je Hugh Gulier umro 1985, necenzurisane verzije njenih Dnevnika su objavljene od strane Ruperta Polea. Ona je bila jedna od prvih žena koje su istraživale u domenu erotske literature, a svakako prva ugledna i priznata žena moderne Evrope koja je pisala erotsku književnost. Godine 1940., suočena sa besparicom, Nin, Henry Miller i njihovi prijatelji, otpočeli su sa pisanjem pornografskih priča za anonimnog “kolekcionara”. Naplaćivali su jedan dolar po stranici i uglavnom su ovaj posao shvatali kao jednu veliku zabavu. Anais Nin nikad nije dozvoljavala da se te priče objave, ali se predomislila 1970. godine i one su se pojavaile u knjigama “Venerina delta” i “Male ptice”.
Anais Nin je bila prijateljica, a i ljubavnica mnogih značajnih književnika svog vremena, uključujući Henry Millera, Antonin Artauda, Edmund Wilsona, Gora Vidala i, Lawrence Durella itd.

Strastvena ljubavna afera sa Millerom, snažno je uticala na nju i kao ženu i kao spisatejicu. Glasine da je Anais Nin bila biseksualna dodatno su podstaknute filmom Philipa Caufmana “Henry i June”. Film je baziran na istoimenoj noveli Anais Nin i posebno se bavi odnosom između nje i Henry Millera, ali su prikazane i eksplicitne erotske scene izmedju Anais Nin i Millerove supruge, June. I za Anais Nin i za Millera, June je bila femme fatale, žena neodoljive erotike i magične harizme. Poznato je da joj je Ninova poklanjala nakit, odeću, novac , a da je često sama ostajala bez ičega. Međutim, u svom Dnevniku iz 1940, ona je negirala da je biseksualna, odnosno, naglašava da može biti privučena ženskom erotikom, ali da joj je sam sekusalni čin odbojan. U jednom od neobjavljenih članaka Anais Nin piše i o incestuoznom odnosu sa ocem (House of Incest). Godine 1973. Anais Nin je primila počasni doktorat Univerziteta umetnosti Filadelfija, 1974. postala je član Nacionalnog instituta za umetnost Sjedinjenih Država. Rekla je: “Erotika je suština samospoznaje, neophodna kao i poezija”. I živela je poeziju svog života ispred svog vremena, u svetu fantazija, snova i neodoljive senzualnosti.








happy


Poslednji izmenio Dala dana Sre 29 Apr - 20:33, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Sre 29 Apr - 20:19


Njeni dnevnici su privukli izuzetnu pažnju, delimicno zato što su beležili seksualnu nezasitost, uključujući njena iskustva sa ženama. Mada dvosmislenost prekriva njene odnose sa ženama - pojedini biografi je opisuju kao grabljivu lažljivicu koja je izmislila puno toga u dnevnicima o svom životu - često je pisala o tome kako oseća neizmernu strast prema ženama. Nin se slavi zbog njenih opisa ženske seksualnosti na potpuno nov način; međutim, njen naglasak na ženskom mazohizmu i psihički ožiljci koje je nosila kao posledicu incesta sa ocem, smanjuju mogućnost njenog dela da govori širokom spektru ženskih seksualnih iskustava. Pa ipak, u njenim delima, predavanjima, i intervjuima, ona je bila uporni, mada problematičan, glas za slobodno seksualno izražavanje, naročito za iskazivanje snažnih emotivnih i seksualnih osećanja između žena.

Pogledi Anais Nin na žene i seksualnost bili su pod dubokim uticajem godina provedenih u psihoanalizi, uključujući analizu sa Otto Rankom (1884-1939), sa kojim je takođe imala i seksualnu vezu. Nin je i sama bila psihoanalitičar, mada je neredovno radila sa pacijentima. Iako je izjavila da je homoseksualne odnose iskusila kao nezrele i narcističke, videla je u lezbejstvu pozitivnu snagu u ženskim životima. Verovala je da feministički i lezbejski bes prema muškarcima stvara dodatni sloj problema u pogledu muško - ženskog otuđavanja koji ce izvesno zahtevati psihološku energiju i pažnju. Stoga se, za razliku od drugih feminiskinja, uzdržavala od neizbežnosti takvog besa. Najbitnije je za Anais Nin bilo polje unutrašnjeg sveta snova, strasti i osećanja koji sadrže najstvarniju realnost postojanja. Traganje za samoostvarenjem je bilo njeno životno delo. Njeni romani i dnevnici služe kao složeno svedočanstvo tog traganja.EROTIKA KAO LIČNA SLOBODA 
Uradila je plastičnu operaciju nosa, negovala španski ples, zavela je sve svoje psihoanalitičare. Bila je ljubavnica i inspiracija Henrija Milera, poznata je po dnevnicima ispunjenim seksom, fantazijama, ispovestima. Bila je ikona feministkinja. Po njoj jedan parfem nosi ime. Anais Nin

Jedni su je obožavali i uzdizali, drugi mrzeli i nipodaštavali. Najzagonetnija je bila njena lična erotika. Anais je u svojim dnevnicima, na granici života i smrti, otkrila da je erotika najličnija ljudska sloboda i da je samo smeli i maštoviti mogu možda doživeti u svoj njenoj duševnotelesnoj sveobuhvatnosti. Anais Nin je objavila 13 tomova dnevnika, 12 romana i nekoliko knjiga književnih i umetničkih kritika i pornografskih novela. Predavala je na mnogim američkim univerzitetima i postala ikona feministkinja. Bila je ljubavnica i prijateljica mnogim piscima, kao što su Edmund Vilson, Lorens Darel, a najveća ljubav joj je bio Henri Miler.
Književnica Anais Nin rođena je 21. februara 1903. godine u okolini Pariza. Otac joj je bio Kubanac Hoakin Nin, pijanista i kompozitor, a majka Roza, Kubanka francusko-danskog porekla, pevačica i profesor solo pevanja. Detinjstvo je provela u Evropi, sve dok se njeni roditelji nisu razveli. Majka je nju i dva brata odvela u Barselonu, a potom u Njujork. Grozničavo je počela da piše dnevnik na brodu koji je plovio daleko od Evrope i oca. Imala je samo jedanaest godina.

Literarna strast
Rano se udala za visokog bankarskog činovnika iz dobre porodice Hjua Parkera Gilera, koji je kasnije postao poznat kao Jan Hugo, kada je četrdesetih počeo da snima eksperimentalne filmove i radi umetničke grafike. Do kraja života je živeo od njenih autorskih prava. U Pariz dolaze 1924. godine, gde žive u prelepoj kući, ali Nin ima i svoj studio i s vremena na vreme živi sama na brodu na obali Sene. Ona i Hugo podržavaju avangardne umetnike, među kojima je i Henri Miler, sa kojim Anais započinje ljubavnu aferu i razmenjuju stotine pisama koja su delom i objavljena u romanu Književna strast. Vodi boemski život i počinje sve više i više da piše. Četrdesetih godina ona i Henri pišu erotske i pornografske priče, stranu za dolar, za anonimne kolekcionare. Nin nije želela da objavljuje te priče pod svojim imenom sve do sedamdesetih godina. Jednom je zapisala kako su u Parizu, kada je bila mala, iznajmili stan od nekog Amerikanca koji je imao neobičnu biblioteku: „Čitala sam jednu po jednu knjigu, što je bilo potpuno novo za mene. U Americi nisam čitala erotske priče. Skroz su me obuzele. Bila sam neiskusna pre čitanja, skroz nevina, ali vremenom sam ih sve iščitala i nije bilo ništa što nisam znala o seksu. Na taj način dobila sam diplomu iz erotike."
Po mnogim kritičarima, bila je najbolji ženski pisac erotskih priča. Strasna veza sa Henrijem Milerom uticala je na nju kao ženu i kao pisca. Njeni dnevnici su, takođe, ostavili mnogo otvorenih pitanja o njenoj vezi sa Henrijevom ženom Džun.

Život zove dalje
U godini kada beleži najstrastvenije stranice svoje duboke veze sa Henrijem, koji nikada nije prestao da veruje da je ona zaslužna za njegovo pisanje, uspeva da bude u ljubavnoj vezi sa ostarelim bolesnim ocem. U trećem delu tajnog dnevnika koji je nazvala Vatra Nin opisuje svoje preseljenje u Njujork, ljubav sa Henrijem i strasnu vezu sa Frojdovim učenikom Otom Rankom. I sama je bila psihoanalitičar, ali je nerado radila sa pacijentima. Njeno interesovanje za psihoanalizu raste, ali uskoro napušta Ranka. „Želim da budem svet za sebe... osećam da mogu igrati sve uloge", i vraća se u Pariz Hugu i Henriju. U Parizu ponovo buja njeno nezadovoljstvo i kreće u novu potragu: „Ja čekam ljubavnika. Nemirna sam. Život me zove dalje." Lek za svoje razočaranje nalazi u Peruancu Gonzolu Moru koji joj se udvara na španskom, kako ona kaže „jezikom moje krvi", i vodi je do novih visina. „Život. Vatra. Bivajući vatra, ja podstičem vatru i u drugima." Anais priča priču o ženi koja pokušava da se otkrije i oslobodi seksualno, umetnički i emocionalno, nastavlja priču o aferi koja će trajati ceo njen život: „Dnevnik je moj svet, moj ego... neću se više sramotiti zbog njega." O ovom dnevniku kritičari pišu - Samo jedna stranica ovog, možda najpoznatijeg svetskog dnevnika sadrži više seksa, melodrame, fantazije, ispovesti i opservacija od većine romana i više razotkriva ljudsku prirodu koju mi uporno prikrivamo...

Grabljiva lažljivica
Za dve svoje knjige proze Pod staklenim zvonom i Kolaži rekla je da ne bi izmenila ni reč u njima. Pod staklenim zvonom je štampala u ručnoj štampariji jer je to bio jedini način da se objavi. Svi su je hrabrili da objavi dnevnike, ali dugo je odbijala sve dok je potpuno beznađe nije nateralo na to. Mnogi poznavaoci kažu da je bila manipulator. Njeni dnevnici su privukli izuzetnu pažnju, delimično zato što su beležili seksualnu nezasitost, uključujući njena iskustva sa ženama. Mada dvosmislenost prekriva njene odnose sa ženama - pojedini biografi je opisuju kao grabljivu lažljivicu koja je izmislila puno toga u dnevnicima o svom životu. Nin se slavi zbog njenih opisa ženske seksualnosti na potpuno nov način.
Posle turbulentnih godina, živi na relaciji Los Anđeles - Njujork, između Huga i Ruperta, ljubavi i prijatelja. Godine 1947, u svojoj 44, udaje se za arhitektu Ruperta, koji je od nje bio mlađi 16 godina. Umrla je 14. januara 1977. godine u Kaliforniji od raka. Njen pepeo razvejan je zalivom Los Anđelesa. Interesantno je da njen mlađi, drugi muž ispunjava poslednju želju starijeg, prvog muža i razvejava njegov posmrtni prah sa istog mesta kao i njen.









happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Sre 29 Apr - 20:24

Henry je njena dugogodišnja sudbina, njen literarni i životni lajtmotiv, onaj s kojim je uvijek strast bila na vrhuncu, s kojim je mogla potičući njegovo stvaralaštvo, brusiti i vlastitu kreativnost. Bila je njegova muza, njegov "mecena", moralni i financijski. A Henry je bio "životni nadrealist" koji previše ne brine o sutra, koji strasno radi, živi, jede, pije i vodi ljubav (ne nužno samo s Anais). On s drugima (običnim i prostim ljudima) uživa i veseli se, iskorištava pritom koga god može. Anais je ovim bila istinski zgrožena, često slomljena tim njihovim razlikama, Henryjevim neprofinjenim hedonizmom, neizbirljivošću, jednostavnošću. Henry bi rekao da se želi zabavljati "da ne završi kao Nietzshe" i tu bi raspravi bio kraj. 

Svejedno, ona Henryja nikad ne napušta, potiče ga u radu i izdavaštvu, promoviranju svog djela, posuđuje novac i radi za njega, ljubi ga, kuha mu i krpi, plaća stanarinu. Žena - zmaj. Njoj ništa nije bilo problem dokle god se iluzija činila gotovo potpunom (ili barem dio iluzije). Doista, je li slavnom Milleru Anais u većoj mjeri bila "muza" ili možda ipak više jedna vjerna "muzara"? Povremeno potpuno svjesna svoje žrtve ispisivala bi ogorčeno rečenice poput ove: "Henry, ti nisi muškarac, ti si dijete koje sisa grudi dok ne prokrvare". Ipak, na kraju krajeva, Henry je obilato nudio ono što joj je bilo strahovito potrebno (svoje usne, svoju vatru, životan dijalog i poticaj njenom stvaralaštvu)
Erotizam u žena
Eroticism in Women

Po sopstvenom zapažanju, rekla bih da žena nije razdvojila ljubav i senzualnost dok muškarac jeste. To dvoje se obično prožima u žene; njoj je potrebno bilo da voli muškarca kome se daje ili da bude voljena. Posle vođenja ljubavi izgleda da joj je potrebna potvrda da je to ljubav i da je čin seksualnog posedovanja deo razmene koju diktira ljubav. Muškarci se žale da žene zahtevaju uveravanja ili izraze ljubavi. Japanci su priznali ovu potrebu, i u stara vremena bilo je apsolutno pravilo da je posle noći vođenja ljubavi, muškarac morao da sroči pesmu i isporuči je svojoj ljubavi pre nego što se probudi. Šta li je to bilo ako ne vezivanje vođenja ljubavi i ljubavi?

Verujem da žene još uvek zameraju nagli odlazak, nedostatak priznavanja rituala koji se upravo zbio; njima su još uvek potrebne reči, telefonski poziv, pismo, gestovi koji senzualni čin čine posebnim, ne anonimnim i čisto seksualnim.

To može ili ne mora da nestane u moderne žene, namernim poricanjem svih njenih prošlih sopstava, i može postići ovo razdvajanje seksa i ljubavi koje, po mom shvatanju, umanjuje užitak i snižava visoki kvalitet vođenja ljubavi. Jer se vođenje ljubavi postiže, uzdiže, intenzivira njegovom emotivnom sadržinom. Mogli biste ga porediti sa razlikom između solo izvođača i širokog dometa orkestra.

Svi se bavimo odbacivanjem lažnih sopstava, programiranih sopstava, sopstava koja su stvorile naše porodice, naša kultura, naša religija. To je ogroman zadatak jer je istorija žena isto toliko nepotpuna kao i istorija crnaca. Činjenice su zatamnjene. Neke kulture kao što su indijska, kambodžanska, kineska i japanska učinile su svoj senzualni život veoma pristupačnim i poznatim kroz svoje muške umetnike. Ali, često, kada su žene htele da otkriju osobine svoje senzualnosti, bile su sprečavane. Ne na neki očigledan način kao što je spaljivanje D.H. Lawrenceovih dela, ili osuda Henry Millera ili James Joysea, već dugim, stalnim poricanjem kritičara. Mnoge žene su posegle za korišćenjem muških imena za svoje delo da bi izbegle predrasude. Samo pre nekoliko godina, Violette Leduc je napisala potpun, rečit, dirljiv opis ljubavi među ženama. Nju je publici predstavila Simone de Beauvoir. Pa ipak, svaki prikaz koji sam pročitala ticao se moralnog suda o njenoj otvorenosti. Nije bilo moralnih sudova o ponašanju Henry Millerovih ličnosti, samo primedbi na jezik. U slučaju Violette Leduc radilo se o njenoj sopstvenoj ličnosti.

"Izabela me je povukla unazad, povalila na perinu, podigla, držala me u naručju: uzimala me je iz sveta u kome nikad nisam živela tako da bi mogla da me baci u svet koji još nisam dosegla; usne su malo otvorile moje, ovlažile su mi zube. Suviše mesnat jezik me uplaši; ali čudna virilnost nije ulazila na silu. Odsutno, mirno sam čekala. Usne su lutale po mojim usnama. Srce mi je udaralo prejako i htelo da produži slatkoću otiska, novo iskustvo milovanja na mojim usnama. Izabela me ljubi, rekoh sebi. Ona je označavala krug oko mojih usta, ona je zaokruživala uznemirenje, vodila je hladni poljubac do svakog ugla, dve stakato muzičke note na mojim usnama; tada su njena usta pritisnula moja još jednom, umirujući se tamo.... Još smo grlile jedna drugu, obe smo želele da je ona druga proguta....Dok je Izabela ležala iscrpljena preko mog otvorenog srca želela sam da osetim kako ulazi u njega. Naučila me je da se otvorim u cvet.... Njen jezik, njen plamičak, omekšavao je moje mišiće, moju put... Cvet se otvorio u svakoj pori moje kože...."

Treba da odbacimo samosvest. Žene će morati da odbace svoje imitiranje Henry Millera. Sasvim je u redu da se senzualnost tretira sa humorom, sa karikaturom, nepristojnošću, ali je to samo drugi način da se svedemo na usputnost, nevažne oblasti iskustva.

Žene su obeshrabrivane u otkrivanju svoje senzualne prirode. Kada sam napisala ''Uhodu u kući ljubavi'' 1954. god. (''Spy in the House of Love'') ozbiljni kriticari su Sabinu nazivali nimfomankom. Sabinina priča je da u deset godina bračnog života, ima dva ljubavnika i jedno platonsko prijateljstvo sa homoseksualcem. To je prva studija o ženi koja nastoji da razdvoji ljubav od senzulnosti kao što to čini muškarac, da traga za senzualnom slobodom. Nazvali su je pornografskom u svoje vreme. Jedan od "pornografskih" odeljaka:

"Sklonili su se od očiju sveta, pevačevih profetskih, lomnih, plodničkih prologa. Niz zarđale prečke merdevina do podzemlja noći naklonjene prvom muškarcu i prvoj ženi na početku sveta, kada nije bilo reči kojima su mogli da zauzmu jedno drugo, ni muzike za serenade, ni poklona za udvaranje, ni turnira da zadive i izazovu klicanje, ni drugorazrednih alata, ni nakita, đerdana, kruna za pokoravanje, već samo jedan ritual, radosnog, radosnog, radosnog, radosnog utiskivanja žene na senzualni jarbol muškarca."








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Sre 29 Apr - 20:27

Drugi odeljak iz Uhode, etiketiran kao pornografski:

"Njegova milovanja su bila tako nežna da su bila skoro kao mamljenje, kao izmičući izazov na koji se bojala da odgovori da ne bi nestao. Njegovi prsti su je mamili, i povlačili se kada bi je uzbudili, njegova usta su je mamila i zatim izbegavala, lice i telo su se primicali tako blizu, venčavajući svaki ud, i zatim se otklizala u tamu. On bi tražio svaku oblinu i udubljenje u koje je mogao da utisne svoje toplo glatko telo i iznenada se umirivao, ostavljajući je u nedoumici. Kada bi uzimao njena usta skidao bi ruke sa nje, kada bi odgovorila na pritisak njegovih butina, on bi prestao da ih napinje. Nigde ne bi dozvoljavao dovoljno dugo spajanje, već proveravao svaki zagrljaj, svaku oblast njenog tela i zatim napuštajući ga, kao da ga samo raspaljuje i zatim izbegava završno mešanje. Mamljenje, toplo, drhtavo, rasplinjavajući kratki spoj čula pokretnih i nemirnih kakav je bio celog dana, i ovde noću, sa uličnom svetiljkom koja otkriva njihovu nagost ali ne oči, bila je uzdignuta do skoro nepodnošljivog iščekivanja užitka. Napravio je od njenog tela žbun šaronskih ruža, istiskujući polen, svaki pripremljen za sreću.

Tako dugo odlagano, tako dugo mamljeno da kad je došlo do posedovanja ono je nagradilo čekanje dugom, produženom, dubokom snažnom ekstazom."

Žene kroz svoje ispovesti otkrivaju stalnu podređenost. U dnevniku George Sand nailazimo na ovaj događaj: Zola joj se udvarao i dobio noć vođenja ljubavi. Pošto se otkrila kao potpuno senzualno nesputana, on je ostavio novac na noćni stočić kad je otišao, podrazumevajući da je strasna žena prostitutka.

Ali ako ste uporni u proučavanju ženske senzualnosti naći ćete ono što leži na kraju svih proučavanja, da nema uopštavanja, da ima onoliko tipova žena koliko žena uopšte ima. Ustanovljeno je da erotski spisi muškaraca ne zadovoljavaju žene, da je vreme da napišemo svoje sopstvene, da postoji razlika u erotskim potrebama, fantazijama i stavovima. Eksplicitnost kasarni ili klinički rečnik ne uzbuđuju većinu žena. Kada su se pojavile prve knjige Henry Millera, predvidela sam da će se dopasti ženama. Pomislila sam da će im se dopasti pošteno priznanje želje koja je bila u opasnosti da nestane u puritanskoj kulturi. Ali nisu imale razumevanja za agresivan i prost jezik. Kama Sutra, indijski priručnik za erotiku, naglašava potrebu pristupa ženi sa osećajnošću i romantikom, da se ne cilja direktno na fizičko posedovanje, već da se pripremi romantičnim udvaranjem. Ovi običaji, navike, ponašanja, menjaju se od jedne do druge kulture, od jedne do druge zemlje. U prvom dnevniku jedne žene (napisanom 900. godine), Priči o Gendžiju (Tales of Gengi) Lady Murasaki, erotizam je veoma nežan, obučen u poeziju, i usmeren na delove tela koje zapadnjaci retko zapažaju: nagi vrat koji se pokazuje između kose i kimona.

Postoji opšta saglasnost samo o jednom, da su ženine erogene zone prostrte po čitavom njenom telu, da je osetljivija na milovanja, i da je njena senzualnost retko direktna i neposredna kao kod muškarca. Postoji atmosfera vibriranja kojoj je potrebno da bude probuđena i koja ima posledice na završno uzdizanje.

Feminiskinja Kate Millett je nepravedna prema Lawrencu. Šta god da je ideološki zastupao, nije bila dovoljno prefinjena da vidi da u njegovom delu, u kome se otkriva njegovo istinsko sopstvo, on veoma brine za ljubavni odgovor žene.

Odlomak iz '' Ljubavnika Lady Chatterley'':

"Tada kad je počeo da se kreće, u iznenadnom bespomoćnom orgazmu, probudili su se u njoj novi čudni talasi. Talasi, talasi, talasi, talasi, kao prelivanje mekih plamičaka, mekih kao perca, hitajućih ka blistavosti, izvrsnih, izvrsnih i mešajući je potpuno rastopljenu. Bilo je to kao zvončići koji se sve više i više uzdižu do vrhunca. Ležala je nesvesna divljih usklika koje je izgovorila na kraju... osetila je njegov meki pupoljak u sebi kako se trlja, i čudni ritmovi kako se odsijavaju u njoj sa čudnim ritmičnim rastom kretanja, talasajući se i talasajući se sve dok nije ispunio njenu raspadajuću svest, i počinjao ponovo neizrecivo kretanje koje zaista nije bilo kretanje, već čisto produbljavanje virova osetljivosti koji su tekli dublje i dublje kroz sve njene pore i svest, dok nije bila savršeni koncentrični fluid osećanja, i ležala je tamo kličući nesvesnim neartikulisanim kricima. Glas iz potpune noći, života!".

Razočaravajuće je bilo, u naše vreme, otkriti da žene koje su se udvarale jedne drugima nisu neminovno prihvatile senzualnije, nežnije načine zadovoljavanja požude, već su to činile sa istom agresivnošću i neposrednim napadom kao muškarci.

Lično verujem: taj brutalni jezik koji koristi Marlon Brando u Poslednjem tangu u Parizu, daleko je od toga da deluje na ženu, odvraća je. To poništava, vulgarizuje senzualnost, izražava samo kako je puritanac vidi, kao nisku, zlu i prljavu. To je odsjaj puritanizma. To ne podstiče žudnju. To poživotnjuje seksualnost. Nalazim da se većina žena tome suprotstavlja kao uništavanju erotike. Među nama, napravile smo razliku između pornografije i erotike. Pornografija tretira groteskno seksualnost da bi je dovela do životinjskog nivoa. Erotika uzdiže senzualnost bez te potrebe da je animalizuje. I većina žena sa kojima sam to raspravljala slaže se da žele da razviju erotsko pisanje sasvim različito od muškog. Stav muških pisaca se ne dopada ženama. Lovac, nasilnik, onaj kome je seksualnost pohota, ništa više.

Povezivanje erotike sa osećanjima, ljubavlju, izborom izvesne osobe, personalizacijom, individualizacijom, to će biti rad žena. Bice sve više i više žena koje će pisati o svojim sopstvenim osećanjima i iskustvima.

Otkriće ženine erotske sposobnosti i njeno izražavanje će doći čim žene prestanu da slušaju svoje žalopojke na muškarce. Ako ne vole lov, proganjanje, na njima je da izraze ono što vole i otkriju to muškarcima, kao što su to radile u orijntalnim pričama, ushićenjima drugim oblicima ljubavnih igara. Za sada je njihovo pisanje negativno. Čujemo samo ono što ne vole. One se gnušaju uloge zavođenja, ljupkosti, svih načina da se stvori erotska atmosfera o kojoj sanjaju. Kako može muškarac da postane svestan ženske osećajnosti putem čitavog tela kada su pokrivene džinsom, koji njeno telo čini sličnim telu njegovih drugara, sa izgledom za samo jedan otvor prodiranja? Ako je istina da je ženski erotizam raširen po čitavom njenom telu, tada je njeno današnje odevanje potpuno poricanje tog faktora.

Zatim, postoje žene koje su nezadovoljne dodeljenom im pasivnom ulogom. Postoje žene koje sanjaju da uzimaju, osvajaju, poseduju kao što to čini muškarac. To je oslobađajuća snaga naše današnje svesnosti da bismo želele da počnemo iznova i damo svakoj ženi njen individualni primer, ne neki uopšteni. Želela bih da postoji neki osetljivi kompjuter koji bi mogao napraviti svakoj ženi uzor rođen iz njenih sopstvenih nesvesnih želja. To je uzbudljiva avantura u kojoj se nalazimo. Da ispitamo sve istorije, statistike, ispovesti, autobiografije i biografije i stvorimo svoj sopstveni individualni uzor. Radi toga smo u obavezi da prihvatimo ono što je naša kultura dugo poricala, potrebu za individualnim introspektivnim ispitivanjem. Samo će to pokazati žene onakve kakve jesmo, naše reflekse, sviđanja, nesviđanja, i ići ćemo napred bez krivice ili oklevanja, prema njihovom ispunjenju. Postoji tip muškarca koji vidi vođenje ljubavi kao što i mi vidimo, postoji bar jedan za svaku ženu. Pre svega, treba da znamo ko smo, i kakve su nam navike i fantazije naših tela, diktati naših imaginacija. Ne samo da treba da priznamo šta nas pokreće, talasa, uzbuđuje, već i kako da ga dosegnemo, postignemo. U tom pogledu bih rekla da žena zna veoma malo o sebi. I na kraju, ona mora da napravi svoj sopstveni erotski uzor i zadovoljstvo kroz ogroman broj polu-informacija i polu-otkrivanja.

Puritanizam visi nad glavom američke književnosti. To čini da muški pisci pišu o seksualnosti kao niskom, vulgarnom, životinjskom poroku. Neke žene pisci su ih imitirale, ne znajući koji bi drugi model sledile. Jedino što su postigle jeste da obrnu uloge: žene bi se ponašale kao muškarci, vodile ljubav i odlazile ujutro bez reci nežnosti, ili bilo kog obećanja trajanja. Žena je postala otimač, napadač. Ali ništa time nije bitno pormenjeno. Još uvek nam je potrebno da znamo kako žene osećaju, i one će to morati da izraze pisanjem.

Mlade žene se okupljaju da istraže svoju senzualnost, da otklone inhibicije. Mlada nastavnica književnosti, Tristina Reiner, pozvala je nekoliko studentkinja UCLA da razgovaraju o erotskom pisanju, da prouče zašto su bile toliko inhibirane u opisivanju svojih osećanja. Osećaj tabua je bio veoma jak. Čim su uspele da jedne drugima iskažu svoja maštanja, svoje želje, njihova istinska iskustva, samo pisanje je takođe bilo oslobođeno. Te mlade žene teže novim uzorima jer su svesne toga da imitiranje muškaraca ne vodi slobodi. Francuzi su bili u stanju da stvore veoma lepu erotsku književnost jer kod njih nije bilo puritanskih tabua, i najbolji pisci bi se okretali erotskom pisanju a da ne osećaju da je njihova senzualnost nešto čega se treba stideti i ponašati prema tome s prezirom.

Ono što treba da postignemo, ideal, jeste priznavanje ženine senzualne prirode, prihvatanje njenih potreba, znanja o raznovrsnim temperamentima, i da je radovanja tom delu svoje prirode, isto tako prirodno kao što cvet raste, nailazi plima, kreću se planete. Senzualnost kao priroda, sa mogućnošću ekstaze i radosti. Rečnikom Žena, sa mogućnošću sartorija. Još uvek smo pod opresivnom puritanskom upravom. Činjenica da žene pišu o seksualnosti ne znači oslobođenost. One pišu o tome sa istom vulgarnošću i snishodljivošću kao i muškarci. Ne pišu sa ponosom i radošću.

Istinsko oslobođenje erotskog leži u prihvatanju činjenice da ima milion lica, milion oblika erotike, milion njenih ciljeva, prilika, atmosfera i varijacija. Pre svega treba da se oslobodimo krivice za njeno širenje, zatim da ostanemo otvorene za njena iznenađenja, raznovrsne izraze, i (dodati moju ličnu formulu za puno uživanje) stopiti je sa pojedinačnom ljubavlju i strašću za posebno ljudsko biće, pomešeti je sa snovima, maštanjima, i emocijom da bi dostigla svoju najvišu moć. Možda su postojala vremena kolektivnih rituala, kada su senzualna oslobođenja dostizala svoj vrhunac, ali mi više nismo u kolektivnim ritualima, i što je jača strast za jednog određenog pojedinca, usredsređeniji, žešći i gorljiviji je ritual jedan prema jedan.


Esej ''Eroticism in Women'' je prvi put objavljen u časopisu Playgirl, aprila 1974. god. Preštampan je u zbirci eseja Anais Nin: In Favor of the Sensitive Man and Other Essays. Harvest Book 1976, str. 3-11. 









happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Sre 29 Apr - 20:32

Venerina delta
[April, 1940] Jedan kolekcionar knjiga ponudio je Henriju Mileru sto dola­ ra mesečno za erotske priče. Bila je danteovska kazna osu­ diti Henrija da piše erotiku za dolar po strani. Bunio se jer je tada bio u raspoloženju suprotnom od rableovskog, zato što je pisanje po narudžbini bilo nalik na kastraciju. Pisanje s voajerom na ključaonici lišilo je njegove maštovite avanture spontanosti i zadovoljstva.* [Decembar, 1940] Henri mi je pričao o kolekcionaru. Ponekad su zajedno ruča­ li. Kupio je jedan Henrijev rukopis i onda mu predložio da napiše nešto za jednog njegovog starog i bogatog klijenta. Nije mogao da kaže mnogo o tom klijentu osim da ga zani­ ma erotika. Henri je počeo veselo, šaleći se. Izmišljao je divlje priče kojima smo se smejali. Pristupio je tome kao eksperimen­ tu i u početku je izgledalo lako. Ali ubrzo mu se smučilo. Nije hteo ni da pipne ostale materijale koje je nameravao da napiše za svoj pravi posao pa je bio osuđen da izmišlja i na silu menja raspoloženje. Nikada nije dobio nijednu reč priznanja od tog čudnog pokrovitelja. Možda je bilo prirodno što ne želi da otkrije svoj identitet. Ali Henri je počeo da zafrkava kolekcionara. Da li taj pokrovitelj zaista postoji? Da nisu strane namenjene samom kolekcionaru kako bi mu oživele melanholičan život? Da li je u pitanju jedna ista osoba? Henri i ja smo naširoko pričali o tome, zbunjeni i zabavljeni. Tada je kolekcionar rekao da njegov klijent stiže u Nju­ jork i da će ga Henri upoznati. Ali nikada nije došlo do tog sastanka. Kolekcionar je iscrpno opisivao kako je poslao rukopise avionom i koliko to košta, bile su to sitne pojedino­ sti koje je trebalo da daju prizvuk istine njegovim tvrdnjama o postojanju klijenta. Jednog dana tražio je primerak knjige Crno proleće s posvetom. „Ali zar mi niste rekli da već ima sve moje potpisane knji­ ge?“, pitao je Henri. „Izgubio je primerak Crnog proleća.“ „Kome da posvetim knjigu?“, nedužno je upitao Henri. „Samo napišite ’Dobrom prijatelju’ i potpišite se.“ Nekoliko nedelja kasnije, Henriju je bio potreban prime­ rak Crnog proleća, ali nije nigde mogao da ga nađe. Odlučio je da pozajmi kolekcionarevu knjigu. Otišao je u njegovu kan­ celariju. Sekretarica mu je rekla da sačeka. Dok je čekao, raz­ gledao je knjige na polici. Ugledao je Crno proleće i izvukao knjigu. Bila je to ona koju je posvetio „Dobrom prijatelju“. Kada je kolekcionar izašao, Henri mu je, smejući se, uka­ zao na to. Kolekcionar mu je podjednako dobro raspoložen objasnio: „Oh, da, čiča je bio toliko nestrpljiv da sam mu poslao svoj primerak dok sam čekao da mi vi potpišete ovaj.

Nameravao sam da zamenim knjige kada sledeći put bude došao u Njujork.“ „Sada sam još zbunjeniji“, rekao mi je Henri kada smo se našli. Henri je pitao da li se pokrovitelju dopada njegovo pisa­ nje, a kolekcionar je odgovorio: „Oh, sve mu se dopada. Sve je sjajno. Ali najviše mu se dopada kada je samo naracija, puka priča bez analiziranja i filozofiranja.“ Henriju je bio potreban novac za putne troškove i pred­ ložio mi je da i ja povremeno pišem. Nisam želela da pišem o istinitim doživljajima te sam napravila mešavinu od priča koje sam čula i koje sam izmislila, pretvarajući se da je to dnevnik jedne žene. Nikada nisam upoznala kolekciona­ ra. Trebalo je da pročita moje priče i da mi kaže mišljenje. Danas sam primila telefonski poziv. Glas je rekao: „Dobro je. Ali izostavi poeziju i bilo kakve opise osim seksualnih. Usredsredi se na seks.“ Tako sam počela svesno da pišem neozbiljno, divlje, maštovito i s tolikim preterivanjem da sam mislila da će pomisliti kako pravim karikaturu od seksualnosti. Ali nije se žalio. Provodila sam dane u biblioteci proučavajući Kama sutru i slušajući najluđe avanture svojih prijatelja. „Manje poezije“, ponovio je glas preko telefona. „Budi određena.“ Ali može li iko da doživi zadovoljstvo u čitanju kliničkih opisa? Zar starac ne zna kako reči prenose boje i zvuke do tela? Svakog jutra posle doručka sela bih da ispišem određenu količinu erotike. Jednog jutra sam otkucala: „Postojao je jedan mađarski avanturista…“ Dala sam mu brojne vrline: lepotu, otmenost, gracioznost, šarm, dar za glumu, znanje mnogih jezika, genijalnost za intrige, za izbavljanje iz teškoća i za izbegavanje postojanosti i odgovornosti.

Još jedan telefonski poziv: „Starac je zadovoljan. Usred­ sredi se na seks. Izostavi poeziju.“ Time je započeta epidemija erotskih „dnevnika“. Svi su zapisivali svoje seksualne doživljaje. Doživljaje koje su izmi­ slili, čuli od drugih, pročitali u delima Kraft­Ebinga i u medi­ cinskim knjigama. Vodili smo smešne razgovore. Neko bi ispričao priču, a ostali su imali da pogode da li je istinita ili izmišljena. Ili izvodljiva. Da li je to izvodljivo? Robert Dankan se nudio da proveri, da ispita našu maštovitost, da potvrdi ili negira naše fantazije. Svima je bio potreban novac pa smo svi učestvovali u pričama. Sigurna sam da starac ne zna ništa o blaženstvu, ekstazi i blistavim odjecima seksualnih odnosa. Njegova poruka je glasila: izbaciti poeziju. Sterilni seks, lišen ikakve ljubavne topline – učestvovanja svih čula, dodira, zvuka, pogleda, ukusa; svih euforičnih dodataka, tihe muzike, raspoloženja, atmosfere, varijacija – primorao ga je da pribegne literarnim afrodizijacima. Mogli smo da mu odamo bolje tajne, ali on bi ostao gluv na njih. Ali kada se bude zadovoljio jednog dana, reći ću mu da je njegova opsednutost gestovima lišenih ikakvih osećanja gotovo ugušila našu strast, da smo ga nagrđivali zato što nas je bezmalo primorao da se zareknemo na čestitost time što je tražio da izbacimo naš afrodizijak – poeziju. Dobila sam sto dolara za erotske priče. Gonzalu je bio potreban novac za zubara, Helbi je trebalo ogledalo za ples, a Henriju novac za put. Gonzalo mi je ispričao priču o Basku i Bižuu, a ja sam je napisala za kolekcionara. [Februar, 1941] Nije plaćen račun za telefon. Oko mene se stezala mreža eko­ nomskih teškoća. Svi oko mene su neodgovorni i nesvesni brodoloma. Napisala sam trideset strana erotskih priča.

Ponovo sam postala svesna toga da nemam ni prebijene pare i pozvala sam kolekcionara. Da li mu je bogati klijent rekao nešto o poslednjem rukopisu koji sam poslala? Ne, nije, ali će uzeti ovaj koji sam upravo završila i isplatiti me. Henri mora da ide kod lekara. Gonzalu su potrebne naočare. Robert je svratio s B. i tražio da mu dam novac za bioskop. Čađ s prozora iznad vrata pala je na papire i na moj rad. Došao je Robert i uzeo moju kutiju s papirom za kucanje. Da li se čiči smučila pornografija? Hoće li se desiti čudo? Počela sam da zamišljam kako kaže: „Dajte mi sve što ona napiše. Želim sve. Sve mi se sviđa. Poslaću joj veliki poklon, veliki ček za sve što je napisala.“ Moja pisaća mašina se pokvarila. Vratio mi se optimizam kada sam stavila sto dolara u džep. Poverila sam Henriju: „Kolekcionar mi je rekao da voli proste neobrazovane žene, ali me je pozvao na večeru.“ Imala sam osećaj da Pandorina kutija krije tajnu ženske senzualnosti, koja se toliko razlikuje od muške da joj ne pri­ staje muški jezik. Tek treba izmisliti jezik seksa. A jezik čula tek treba istražiti. D. H. Lorens počeo je da stvara jezik za nagone, bežeći od kliničnog, naučnog, koji izražava samo ono što telo oseća. [Oktobar, 1941] Henri je rekao nekoliko oprečnih stvari kada se vratio. Da može da živi ni od čega, da se oseća toliko dobro da bi mogao da nađe posao, da ga njegova čast sprečava da piše scenarija za Holivud. Na poslednju rečenicu odgovorila sam: „Ali čast te ne sprečava da pišeš erotske priče za novac?“ Henri se nasmejao, priznao paradoks i protivurečnost, ponovo se nasmejao i promenio temu. Francuzi imaju tradiciju književne erotike koja je napi­ sana lepim uglađenim stilom. Mislila sam da i ovde postoji slična tradicija kada sam počela da pišem za kolekcionara, ali je nisam otkrila. Našla sam samo jeftine priče koje su napi­ sali drugorazredni pisci. Izgleda da nijedan dobar pisac nije probao da piše erotiku. Rekla sam Džordžu Barkeru da su Kares Krozbi, Robert, Virdžinija Admiral i drugi počeli da pišu. Njegovom smislu za humor odgovarala je zamisao da sam ja madam ove sno­ bovske književne javne kuće iz koje je izbačena vulgarnost. „Ja obezbeđujem papir i indigo. Anonimno dostavljam ruko­ pise i štitim anonimnost svih“, objasnila sam, smejući se. Džordž Barker smatra da je to daleko zabavnije i nadah­ nutije od prosjačenja, pozajmljivanja ili ulagivanja prijate­ ljima kako bi te pozvali na ručak. Okupila sam pesnike oko sebe i svi smo pisali divne erotske priče. Imali smo silovite pesničke izlive zato što smo bili pri­ morani da se usredsredimo samo na seksualnost. Pisanje erot­ skih priča vodilo je ka čestitom umesto bludnom životu. Harvi Brajt, Robert Dankan, Džordž Barker, Kares Kroz­ bi, svi smo usmerili svoju veštinu na velika kreativna dostig­ nuća i obasuli starca obiljem perverznih poslastica tako da je molio za još. Homoseksualci su pisali kao žene. Stidljivi su pisali o orgi­ jama. Frigidni o mahnitom zadovoljavanju. Najpoetičniji su opisivali čisto životinjsko zadovoljenje, a najkonzervativniji perverzije. Proganjale su nas čudesne priče koje nismo mogli da ispričamo. Okupili bismo se i zamišljali tog starca, pričali o tome koliko ga mrzimo što nam ne dozvoljava da mešamo seksualnost i osećajnost, senzualnost i emotivnost. [Decembar, 1941] Džordž Barker je bio užasno siromašan. Želeo je da piše više erotskih priča. Napisao je osamdeset pet strana. Kolekcio­ nar je rekao da su nadrealne. Ja sam bila oduševljena njima.

Njegovi opisi vođenja ljubavi bili su zbrkani i čudesni. Lju­ bav na trapezu. Svoju prvu zaradu potrošio je na piće, a ja nisam mogla da mu pozajmim ništa osim papira i indiga. Džordž Barker, sjajni engleski pisac, pisao je erotske priče kako bi mogao da pije, baš kao što je Utrilo pravio slike u zamenu za bocu vina. Počela sam da razmišljam o starcu koga svi mrzimo. Odlučila sam da mu napišem pismo, da mu se neposredno obratim i kažem mu šta osećamo. „Dragi kolekcionaru, mrzimo vas. Seks gubi moć i čaroliju kada postane nedvosmislen, mehanički, prenaglašen, kada se pretvori u mehaničku opsednutost. Tada postaje dosadan. Vi ste nas naučili bolje od svih koliko je pogrešno razdvajati ga od osećanja, gladi, želje, pohlepe, hirova, kaprica, ličnih veza i dubljih odnosa koji mu menjaju boju, ukus, ritam, intenzitet. Ne znate koliko propuštate svojim mikroskopskim ispi­ tivanjem seksualne aktivnosti isključujući intelektualne, maštovite, romantične i emotivne veze koje su gorivo za raspaljivanje želje. To su afrodizijački elementi koji seksu daju iznenađujuću teksturu i prefinjene promene. Vi lišava­ te svoj svet osećanja. Zbog toga on vene, vi ga izgladnjujete i isisavate mu krv. Bili biste najmoćniji muškarac na svetu kad biste oboga­ ćivali svoj seksualni život svim onim uzbuđenjima i avantu­ rama koje ljubav uliva senzualnosti. Radoznalost i strast čine izvor seksualne moći. A vi posmatrate kako se njegov mali plamen guši. Seksualni život ne može napredovati u mono­ toniji, bez osećanja, mašte, promene raspoloženja i iznena­ đenja u krevetu. On mora biti pomešan sa suzama, smehom, rečima, obećanjima, scenama, ljubomorom, zavišću, svim začinima straha, nepoznatih putovanja, novih lica, romana, priča, snova, fantazija, muzike, plesa, opijuma, vina.

Koliko gubite ovim periskopom uperenim samo ka povr­ šini svoje seksualnosti, umesto da uživate u haremu različitih i nikada ponovljenih čudesa? Ne postoje dve iste kose, ali vi nam ne dozvoljavate da trošimo reči na opisivanje kose; nema dva ista mirisa, ali ako se zadržimo na tome, vi uzvi­ kujete: izbacite poeziju! Nema dva tela iste teksture, kao ni istog svetla, temperature, senke, nijedan pokret se ne pona­ vlja zato što ljubavnik koga uzbuđuje prava ljubav može da iskaže čitavu skalu vekova ljubavne veštine. Koliki raspon, kakve promene doba, koliko promena zrelosti i nevinosti, perverzije i umetnosti… Satima smo sedeli i pitali se kako izgledate. Mora da ste potpuno smežurani ako ste zatvorili čula za svilu, svetlo, boju, ukus, karakter, temperament. Postoji toliko sitnih čula koja služe kao pritoke velike reke seksa i koje je neguju. Samo združeni otkucaji polnog organa i srca mogu da izazovu ekstazu.“
Dok smo pisali erotske priče za dolar po strani, shvatila sam da vekovima postoji samo jedan model za ovaj književni žanr – muško pisanje. Već sam bila svesna razlike između muškog i ženskog odnosa prema seksualnim iskustvima. Znala sam da postoji velika razlika između nedvosmisleno­ sti Henrija Milera i moje dvosmislenosti – između njegovog rableovskog pogleda na seks prožetog humorom i mojih poetskih opisa vođenja ljubavi u neobjavljenim delovima dnevnika. Dok sam pisala treću knjigu Dnevnika, imala sam osećaj da Pandorina kutija sadrži tajne ženske senzualno­ sti, koja se toliko razlikuje od muške da se ne može izraziti muškim jezikom. Mislim da su žene sklone tome da protkaju seks oseća­ njima i ljubavlju i da izdvoje jednog muškarca umesto da budu promiskuitetne. To mi je postalo jasno dok sam pisala romane i Dnevnik, a još očiglednije kada sam počela da pre­ dajem. Ali iako je ženski stav prema seksu potpuno drugačiji od muškog, još nismo naučile da pišemo o tome. Verovala sam da je u erotskim pričama što sam pisala za klijenta koji je vršio pritisak na mene da „izostavim poeziju“ moj stil nastao iz čitanja muških radova. Zbog toga sam dugo smatrala da sam izneverila svoje žensko biće. Ostavila sam erotske priče po strani. Kada sam ih ponovo pročitala posle mnogo godina, videla sam da moj glas nije bio u potpunosti ugušen. U brojnim pasusima intuitivno sam koristila ženski jezik i opisivala seksualno iskustvo iz ženskog ugla. Na kraju sam odlučila da objavim erotske priče zato što one predsta­ vljaju početne napore žene u jednom svetu koji je dotle bio isključivo muški. Ako ikada bude objavljena neprerađena verzija Dnevnika, ovaj ženski stav će jasnije doći do izražaja. On će pokazati da žene (kao i ja u Dnevniku) nikada ne odvajaju seks od oseća­ nja, od ljubavi prema celokupnom muškarcu.
Anais Nin Los Anđeles Septembar, 1976.

Mađarski avanturista
Postojao je jedan mađarski avanturista zapanjujuće lepote i samouverenog šarma. Bio je uglađen, nadaren poput školo­ vanog glumca i veoma kulturan. Govorio je nekoliko jezika i imao aristokratske manire. Ispod svega toga krio se majstor za intrige, za izvlačenje iz teškoća, za glatko i brzo napuštanje zemalja i ulaženje u njih. Putovao je u velikom stilu, s petnaest sanduka izuzetno kvalitetne odeće. Pratila su ga dvojica krupnih Danaca. Zbog svog urođenog autoriteta dobio je nadimak Baron. Barona ste mogli da sretnete u najraskošnijim hotelima, na kupališti­ ma i konjskim trkama, na putovanjima oko sveta, obilascima Egipta, putovanjima kroz pustinju, u Africi. Žene su ga svugde obasipale pažnjom. Poput svestra­ nog glumca, preuzimao je jednu ulogu za drugom kako bi zadovoljio ukus svake od njih. Bio je najotmeniji plesač, najživahniji partner za večeru, najdekadentniji zabavljač u razgovorima u četiri oka. Umeo je da upravlja čamcem, da jaše, da vozi. Poznavao je svaki grad kao da je čitavog živo­ ta živeo u njemu. Poznavao je sve u društvu. Bio je prosto neophodan.

Kada bi ostao bez novca, oženio bi se bogatom ženom, orobio je i otputovao u drugu zemlju. Žene se uglavnom nisu bunile niti žalile policiji. Toliko su uživale u društvu svog muža nekoliko nedelja ili meseci da je to daleko pre­ vazilazilo preneraženost što su ostale bez novca. Iskusile su život sa snažnim krilima i bar na trenutak letele visoko iznad osrednjosti. On bi ih toliko visoko podizao i tako brzo obrtao svojim činima da je i njegov odlazak ličio na let. To se činilo bezmalo prirodnim – nijedna partnerka nije mogla da prati njegove velike orlovske zamahe krilima. Slobodni, neuhvatljivi avanturista koji je skakao s jedne zlatne grane na drugu umalo nije upao u zamku, u klopku ljudske ljubavi, kada je u peruanskom pozorištu upoznao brazilsku plesačicu Anitu. Njene duguljaste oči nisu treptale poput očiju drugih žena. Ličile su na oči tigra, pume ili leo­ parda, s kapcima koji su se lenjo i sporo sklapali i izgledali kao da su zašiveni prema nosu. Oči su joj bile uske, s lasciv­ nim kosim pogledom žene koja kao da ne želi da vidi šta se dešava s njenim telom. Zbog svega toga odavala je utisak kao da vodi ljubav, što je uzbudilo Barona čim ju je ugledao. Oblačila se okružena obiljem cveća kada je ušao u njenu garderobu. Na oduševljenje obožavalaca koji su sedeli oko nje, karminisala je svoje međunožje, ali im nije dozvoljavala da naprave ni najmanji pokret prema njoj. Samo je podigla glavu i osmehnula se kada je Baron ušao. Stavila je jednu nogu na niski stočić, podigla tešku brazilsku haljinu i rukom punom prstenja ponovo počela da stavlja kar­ min na pičku, smejući se uzbuđenju muškaraca oko sebe. ***** joj je izgledala kao ogromni cvet iz staklene bašte, veća od svih koje je Baron video, okružena gustim, kovrdža­ vim, sjajnocrnim dlačicama. Karminisala je usmine kao da su usta, veoma temeljno, pa su izgledale kao krvavocrvene kamelije, otvorene na silu da se vidi zatvoreni unutrašnji pupoljak, bleđa, nežnija unutrašnjost cveta. Baron nije mogao da je nagovori da izađe s njim na veče­ ru. Njena pojava na bini predstavljala je samo predigru ono­ me što je radila u pozorištu. Sledila je tačka po kojoj je bila poznata u celoj Južnoj Americi kada bi se lože u pozorištu, duboke, mračne i s polunavučenim zavesama, ispunile imuć­ nim muškarcima iz čitavog sveta. Ženama nije bilo dozvo­ ljeno da prisustvuju toj elitnoj burleski. Ponovo je obukla kostim s mnogo podsuknji koji je nosila na sceni dok je pevala brazilske pesme. Ali nije se ogrnula šalom. Haljina je bila bez bretela, a njene raskošne bujne grudi, stegnute haljinom uskog struka, stremile su visinama i gotovo se cele nudile pogledima. U toj haljini je, kako je predstava odmicala, počela da obilazi lože. Kada bi neko to zatražio, ona bi klekla pred muškarcem, raskopčala mu pantalone, rukama pokrivenim nakitom izvadila kitu i, spretnim dodirima, veštinom i prefi­ njenošću koje malo žena poseduje, sisala ga dok se muškarac ne bi zadovoljio. Njene ruke bile su podjednako uposlene kao usta. Svi muškarci su bezmalo gubili razum od njenog nadraži­ vanja. Elastičnost njenih ruku, raznovrsnost ritma, promene od stiska šake oko celog kurca do lepršavog dodirivanja gla­ vića, od čvrstog gnječenja svih delova do najblažeg golicanja stidnih dlačica – sve to je radila izuzetno lepa i putena žena dok je pažnja publike bila usmerena na binu. Muškarci su neizmerno uživali u tome da vide kako ***** ulazi u njena čudesna usta između blistavih zuba dok joj se grudi podižu, i velikodušno su plaćali za to zadovoljstvo. Njeno prisustvo na sceni pripremilo bi ih za ulazak u ložu. Izazivala ih je usnama, očima, grudima. A zadovoljenje, uz muziku, svetla i pevanje, dok sede iznad publike u mračnoj loži s polunavučenom zavesom, predstavljalo je izuzetno pikantni oblik zabave. Baron se gotovo zaljubio u Anitu i ostao je s njom duže nego s drugim ženama. Ona ga je zavolela i rodila mu dvoje dece. Ali otišao je posle nekoliko godina. Navika je bila suviše sna­ žna, navika slobode i promena. Otputovao je u Rim i iznajmio apartman u hotelu Grand. U apartmanu pored njega nalazio se španski ambasador sa ženom i dve male ćerke. Baron ih je očarao. Ambasadorova žena ga je obožavala. Toliko su se sprijateljili a on je bio tako divan s decom, koja nisu znala kako da se zabave u hotelu, da je devojčicama ubrzo prešlo u naviku da ujutru odu kod Barona i probude ga smehom i začikavanjem, što nisu mogle da rade sa svojim ozbiljnim roditeljima. Jedna devojčica imala je oko deset, a druga dvanaest godi­ na. Obe su bile prelepe, krupnih baršunastocrnih očiju, duge svilenkaste kose i zlatne kože. Nosile su kratke bele haljinice i bele sokne. Vrišteći bi utrčale u Baronovu sobu i bacile se na njegov veliki krevet. On bi ih golicao i mazio. Baron se, poput mnogih muškaraca, budio s penisom u osetljivom stanju. Zapravo u veoma osetljivom stanju. Nije imao vremena da ustane i da se olakša mokrenjem. Pre nego što bi stigao to da uradi, dve devojčice bi dotrčale preko ugla­ čanog parketa i bacile se na njega i na njegov uzdignuti jarbol, donekle pokriven velikim bledoplavim pokrivačem. Devojčice nisu obraćale pažnju na to kako im se haljinice podižu, a vitke noge igračica prepliću kada bi pale preko nje­ govog penisa pod pokrivačem. Smejući se, one bi se penjale na njega, sedele na njemu, ponašale se kao da je konj, uzja­ hale bi ga i terale da pomera krevet pokretima tela. Ljubile su ga, vukle za kosu i vodile detinjaste razgovore. Baronova radost zbog takvog njihovog ponašanja prerasla je u bolno iščekivanje. Jedna devojčica je ležala na stomaku i bilo je potrebno samo da se malo trlja o nju kako bi dostigao zadovoljstvo. To je učinio u igri, praveći se da namerava da je zbaci s kreveta. „Siguran sam da ćeš pasti ako te ovako gurnem“, rekao je. „Neću pasti“, odgovorila je devojčica i uhvatila se za nje­ ga preko pokrivača dok se on pomerao kao da će je gurnuti s ivice kreveta. Smejući se, gurnuo joj je telo nagore, ali ona je ležala blizu njega tako da su joj se nožice i malene gaćice trljale o njega dok se ona trudila da ne sklizne. A on je nasta­ vljao svoju lakrdiju dok su se oboje smejali. Onda ga je druga devojčica, u želji da izjednači odnos snaga, uzjahala ispred druge, a on je mogao više da se pomera pod pritiskom obe. Njegova *****, skrivena debelim pokrivačem, komešala se između njihovih malih nogu sve dok nije ******, iznenađu­ juće burno, podlegavši u borbi koju su devojčice dobile na način koji nikada ne bi mogle da zamisle. Kada su došle drugi put, držao je ruke ispod pokrivača. Onda je podigao pokrivač kažiprstom i izazvao ih da ga uhva­ te. One su željno počele da jure prst koji je nestajao pa se opet pojavljivao na različitim krajevima kreveta i čvrsto ga hvatale šakom. Ubrzo nisu više hvatale prst već kitu, iznova i izno­ va. Želeo je da se zadovolji te ih je podsticao da ga sve čvršće stežu. Potpuno bi nestao ispod pokrivača, šakom uhvatio ud pa ga iznenada pustio nagore kako bi ga uhvatile. Pretvarao se da je životinja koja želi da ih uhvati i ugrize, nekada blizu mesta koje je želeo, a one su neizmerno uži­ vale u tome. Igrale su žmurke sa „životinjom“. „Životinja“ bi skočila na njih iz nekog skrivenog ugla. Sakrio bi se na dno plakara i pokrio odećom. Jedna od devojčica otvorila
bi plakar, a on bi joj zavirio ispod haljine, uhvatio je i blago ujeo za butinu. Njihove igre su bile toliko uzbudljive, a devojčice bi se toliko izgubile u žaru igre da su njegove ruke često dodirivale sva ona mesta koja je želeo. Baron je konačno opet otputovao. Njegovi visoki skokovi s trapeza, od bogatstva do bogatstva, smanjivali su se kako je njegova seksualna želja postajala jača od potrage za novcem i moći. Činilo se da više ne vlada žestinom svoje želje za žena­ ma. Želeo je da se oslobodi svojih žena kako bi mogao da se upusti u potragu za uzbuđenjima po celom svetu. Jednoga dana je saznao da je brazilska plesačica koju je voleo umrla od prevelike doze opijuma. Njihove ćerke su imale petnaest i šesnaest godina i želela su da se otac stara o njima. Poslao je po njih. Tada je živeo u Njujorku sa ženom s kojom je imao sina. Ona nije odobravala dolazak njegovih ćerki. Bila je ljubomorna zbog svog sina koji je imao samo četrnaest godina. Posle svih putovanja, Baron je sada želeo dom i odmor od svih teškoća i pretvaranja. Imao je ženu koju je donekle voleo i troje dece. Bilo mu je drago što će ponovo videti ćerke. Dočekao ih je velikim izlivima ljubavi. Jedna je bila prelepa, druga ne toliko lepa ali privlačna. Znale su kakav život vodi njihova majka dok su odrastale tako da nisu bile ni suzdržane ni stidljive. Bile su zadivljene lepotom svog oca. A on se setio svojih igrarija s dve devojčice u Rimu. Ali njegove ćerke su bile malo starije i zbog toga je situacija bila još primamljivija. Dao im je veliki krevet. Dok su devojčice još pričale o putovanju i susretu s ocem, on je ušao u njihovu sobu da im poželi laku noć. Opružio se pored njih i poljubio ih. One su mu uzvratile poljupce. Dok ih je ljubio, rukama je prelazio preko njihovih tela koja je osećao ispod spavaćice. To milovanje mu se dopalo. „Obe ste tako lepe. Veoma se ponosim vama. Ne mogu da dozvolim da spavate same. Toliko je vremena prošlo otkako sam vas video“, rekao je. Zagrlio ih je s očinskom ljubavlju i zaštitnički ih mazio, a one se zaspale s glavom na njegovim grudima, po jedna sa obe strane. Njihova mlada tela s tek napupelim grudima toliko su ga uzbudila da nije mogao da zaspi. Milovao je jed­ nu pa drugu mačjim pokretima kako ih ne bi probudio. Ali ubrzo mu je želja postala toliko snažna da je probudio jednu i silovao je. Ni druga nije bila pošteđena. Otimale su se i malo plakale, ali videle su toliko toga dok su živele s majkom da se nisu bunile. Ali ovo nije bio običan slučaj incesta. Baronova seksualna žestina je rasla i pretvorila se u opsednutost. Zadovoljenje ga nije oslobodilo ni umirilo. Umesto toga delovalo je kao stimulans. Od ćerki bi otišao kod svoje žene i vodio ljubav s njom. Plašio se da će njegove ćerke pobeći i napustiti ga, pa ih je uhodio i gotovo ih utamničio. Njegova žena je saznala za to i napravila žestoku scenu. Ali Baron je sada bio poput ludaka. Više nije mario za svoja odela, otmenost, avanture, bogatstvo. Ostajao je kod kuće i mislio samo o tome kada će ponovo voditi ljubav sa ćerka­ ma. Naučio ih je svim vrstama milovanja. Naučile su da se ljube pred njim dok se ne bi dovoljno uzbudio da ih ponovo uzme. Ali njegova opsednutost i razularenost postale su optere­ ćenje za sve. Žena ga je napustila. Jedne noći je otišao od ćerki i tumarao stanom, još uvek plen želje, erotske groznice i fantazija. Izmorio je devojčice. Zaspale su. A njega je pohota ponovo mučila. Zaslepela ga je.
Otvorio je vrata sinovljeve sobe. Njegov sin je ležao na leđima u dubokom snu, poluotvorenih usta. Baron ga je opčinjeno posmatrao. Tvrdi ***** ga je i dalje mučio. Uzeo je stolicu i stavio je pored kreveta. Zatim je kleknuo na nju i gurnuo ud u sinovljeva usta. Sin se probudio, gušeći se, i udario ga. Devojčice su se takođe probudile. Njihova pobuna protiv očeve nerazumnosti dostigla je vrhunac i oni su napustili mahnitog ostarelog Barona.

Matilda
Matilda je pravila šešire u Parizu i nije imala ni dvadeset godina kada ju je Baron zaveo. Iako njihova veza nije potra­ jala duže od dve nedelje, ona je tokom tog kratkog vremena, kao zaražena, potpala pod uticaj njegove filozofije života i brzog načina rešavanja problema. Zainteresovalo ju je nešto što joj je Baron nehajno rekao jedne noći: da su Parižan­ ke veoma cenjene u Južnoj Americi zbog svoje veštine u ljubavnim stvarima, zbog živahnosti i duhovitosti. Zato su se mnogo razlikovale od južnoameričkih žena, koje su još poštovale tradiciju skromnog povlačenja u sebe i poslušno­ sti, što je oslabilo njihovu ličnost. Možda je to bilo posledica toga što su muškarci zazirali da od svojih supruga stvore ljubavnice. Kao i Baron, Matilda je živela život kao da je niz uloga. Ujutru dok bi češljala dugu plavu kosu, rekla bi sebi: „Danas želim da postanem ta i ta osoba“, i onda bi se pretvorila u tu osobu. Jednoga dana je odlučila da želi da postane otmena pred­ stavnica poznate pariske stilistkinje i da ode u Peru. Tre­balo je samo da odigra ulogu.









happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Sre 29 Apr - 20:34


Plakala sam zato što sam izgubila svoju bol a još se nisam navikla da je nema

Noćas sam plakala. Plakala sam zato što je proces kroz koji sam postala žena bio bolan. Plakala sam zato što su mi se oči otvorile za stvarnost – za Henrijevu sebičnost, za Džuninu ljubav prema vladanju, za moje nezasitno stvaralaštvo koje se mora brinuti za druge, a ne ume da bude dovoljno sebi. Plakala sam zato što više nisam mogla da verujem, a ja volim da verujem. I dalje mogu strastveno da volim, bez verovanja. To znači da volim ljudski. Plakala sam zato što ću od sada manje plakati. Plakala sam zato što sam izgubila svoju bol, a još se nisam navikla da je nema.








happy


Poslednji put izmenio Dala dana Sre 29 Apr - 20:43, izmenio ukupno 3 puta
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Sre 29 Apr - 20:36

Patnja je nešto što treba savladati, a ne nešto u čemu se treba valjati.


 Henry Miller, Anaïs Nin, and June Miller
Hugo s pravom kaže da je potrebno mnogo mržnje da bi se napravila karikatura. Henri i moja prijateljica Nataša puni su mržnje. Ja nisam. 
Kod mene je sve ili obožavanje i strast, ili sažaljenje i razumevanje. 
Mrzim retko, ali kad mrzim, mrzim ubilački.

Ali, više me zaokuplja voljenje.

Postoje dva načina da se dopre do mene: poljupci i uobrazilja.
Ali postoji i hijerarhija: samo poljupci ne vrede.

Predajemo se uprkos svom individualizmu, gnušanju prema prisnosti. 
Upili smo svoja egocentrična Ja u našu ljubav. Naša ljubav jeste naš ego.

Ona živi bez logike. Čim neko pokuša da dovede Džun u red, Džun je izgubljena. 
Mora da joj se to mnogo puta dogodilo. Ona je kao pijanac koji se prepušta.

To je najslabiji način uživanja u životu: da pustiš da te šiba.
Pobeđujući bedu stvaramo buduću nezavisnost, da budemo takvi kakvi oni nikada neće biti… Malo mi je muka od tog ruskog valjanja u patnji. 
Patnja je nešto što treba savladati, a ne nešto u čemu se treba valjati.

Za tebe i mene najviši trenutak, najveća radost, nije kad preovlada naš um,
nego kad izgubimo glavu, a i ti i ja je gubimo na isti način, kroz ljubav.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Sre 29 Apr - 20:38

Hoću strast i zadovoljstvo, buku i pijanstvo, i sva zla!




Volela bih da je današnji dan poslednji dan. 
Uvek želim da vrhunski trenutak bude i poslednji.

Gotova sam sa sobom, sa svojim žrtvovanjem i sažaljenjem, s onim što me okiva. Počeću ispočetka. Hoću strast i zadovoljstvo, buku i pijanstvo, i sva zla. No, moja se prošlost otrkiva neumoljivo, kao tetovaža. Moram sazdati novu ljušturu, navući nove kostime.

Šta da radim sa svojom srećom? Kako da je sačuvam, sakrijem, zakopam, da je nikad ne izgubim? Želim da padnem na kolena kada se spusti na mene kao kiša, povežem je čipkom i svilom, i ponovo privijem uza se.

Sinoć je rekao: – Prebogat sam jer imam tebe. Osećam da će se između nas nešto uvek zbivati, da će uvek biti novina, promena.

Gotovo je rekao: “Bićemo vezani i zanimati se jedno za drugo i posle onoga što nas u ovom trenutku vezuje.” Na tu pomisao srce mi se steglo i poželela sam da dodirnem njegovo odelo, njegovu ruku, da se uverim da je tu i, za sada barem, sav moj.

Za večerom sam bila prirodna, zato što sam bila srećna.

Žene uvek umišljaju da će, ako budu imale moje cipele, haljinu, frizuru, moju šminku, izgledati kao ja. Pojma one nemaju kakvo je tu veštičje umeće potrebno. Pojma one nemaju da ja nisam lepa, nego da samo tako delujem u određenim trenucima.

Vino nas sve povezuje: Henrija, mene, restoran, ulicu i svet.

Za ironiju je što sam najdublje iskustvo svog života doživela, ne u trenutku gladi za dubinom, nego za zadovoljstvom. Čulnost me proždire. Manje me zaokuplja dubina i ozbiljnost, ali baš to i opčinjava Henrija, te krajnosti koje još nije doživeo u ljubavi.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Sre 29 Apr - 20:39

Nemoj silovati život. Pusti da stvari polagano teku. Nemoj patiti.


Anaïs Nin & Hugh Parker Guiler
(later known as Ian Hugo)
Svesna sam čudovišnog paradoksa: dajući se, učim da više volim Huga. Živeći tako kako živim, čuvam našu ljubav od gorčine i smrti.
A istina je da samo na taj način i mogu živeti: u dva pravca. Potrebna su mi dva života. U meni su dva bića. Kada se uveče vratim Hugu, toplini i spokoju doma, vraćam se s dubokim zadovoljstvom, kao da je to jedino moje stanje. Dovodim kući, Hugu, celovitu ženu, oslobođenu svih groznica, “opsednutosti”, izlečenu od otrova nespokoja i radoznalosti koji su ranije ugrožavali naš brak, izlečenu putem delanja. Naša ljubav živi, zahvaljujući tome što ja živim. Ja je izdržavam i hranim.
Ja hvatam čudo što proleće mimo (čudo, oh, čudo, što ležim ispod tebe), i dajem ga tebi, dišem ga oko tebe. Uzmi ga. Osećam se kao rasipnik osećanja kada me voliš, osećanja tako neotupljenih, tako novih, Henri, neizgubljenih u sličnosti s drugim trenucima, tako mnogo naših, tvojih, mojih, ti i ja zajedno, ne bilo koji muškarac i bilo koja žena zajedno.
I Henri i Džun su razorili logiku i jedinstvo mog života. To je dobro, jer kolotečina nije življenje. Sada živim. Nisam u kolotečini.
Danas se ne mogu osloboditi osećanja da jedan deo mene stoji po strani posmatrajući me i diveći se. Bačenu u život bez iskustva, naivnu, osećam da me je nešto spasilo. Osećam se ravnopravnom sa životom. Ovo kao da su prizori iz nekog izuzetnog komada. Henri me je poveo. Ne. On je sačekao. Posmatrao me. Ja sam se pokrenula, ja sam delala. Činila sam neočekivane stvari, iznenađujuće i za mene samu.
A ja idem s njim. Ove noći ga volim zbog prekrasnog načina na koji mi je podario zemlju.
Nemoj silovati život. Pusti da stvari polagano teku. Nemoj patiti.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Sre 29 Apr - 20:41

Život koji vrišti – “Ne živi me bez Strasti!”


(Anais Nin and Henry Miller)
Volim kad kažeš: “Sve što se dešava, dobro je.” Ja kažem: “Sve što se dešava, divno je.” Za mene je sve to simfonija, i veoma me uzbuđuje življenje – Gospode, Henri, samo sam u tebi našla isti rastući polet, isto brzo nadolaženje krvi, punoću. A ja sam bezmalo pomišljala da nešto nije u redu. Svi ostali su bili pod kočnicom. A kad osetim tvoje uzbuđenje životom kako bukti, tik uz moje, hvata me vrtoglavica.
Nije za mene analiza koja parališe. Samo življenje.
Senzualnost je tajna sila u mom telu – rekoh Eduardu – Jednom će izbiti na videlo, zdrava i bujna. Pričekaj.
Život oslobođenih poriva sastavljen je od slojeva. Prvi sloj vodi drugome, drugi trećem i tako dalje. Na kraju dovodi nenormalnim zadovoljstvima. Kako da Hugo i ja očuvamo svoju ljubav u takvom oslobađanju poriva, on nije znao. Telesna iskustva iz kojih izostaju radosti ljubavi oslanjaju se, da bi se domogla zadovoljstva, na uvrnutosti i perverziji. Nenormalna zadovoljstva ubijaju sklonost prema normalnima.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Sre 29 Apr - 20:44

Volim te svom snagom svog uma i uobrazilje,i svom snagom svog tela


Anaïs Nin and Henry Miller

Nikada neće biti tame, jer i u tebi i u meni uvek ima kretanja, obnavljanja, iznenađenja. Nikada nisam doživela zastoj. Čak ni samoposmatranje nije bilo nepomično iskustvo… Ako je tako, pomisli samo šta sam našla u tebi, tebi koji si zlatni rudnik. Henri. Volim te, sa svešću, sa poznavanjem tebe celog celcatog, volim te svom snagom svog uma i uobrazilje, i svom snagom svog tela.
Amoralnost, ili složenija moralnost, ima za cilj krajnju odanost, a previđa odanost, neposrednu i bukvalnu.
Rekao mi je: – Ti pružaš divan uzor, sve je na svom mestu, deluje uverljivo jasno, odveć jasno. A u međuvremenu, gde si ti? Ne na jasnoj površini svojih ideja, nego si već zašla dublje, u tamnije oblasti, te čovek stiče utisak da si mu iznela sve svoje ideje, zamišlja da si se ispraznila kroz tu jasnoću. No, ima slojeva i slojeva – ti si nedokučiva, bez dna. Tvoja je jasnoća varljiva. Ti si mislilac koji u meni izaziva najviše zbrke, najviše sumnje, najviše nemira.
Kad pustim najdublje korene, tad osećam i najjaču želju da sebe iščupam iz korena.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Sre 29 Apr - 20:47

Anais Nin




"Često se dogodi da izgovorim Laži koje su vrlo istinite"








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Sre 29 Apr - 20:48


''Ja želim biti svet za sebe... 
osećam da mogu igrati sve uloge''








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Sre 29 Apr - 20:49


"Ljubav nikad ne umire prirodnom smrću.

Umire jer joj ne znamo obnoviti izvor.
Umire od slepila,
grešaka, izdaje. 
Umire od bolesti i rana; 
umire zbog dosade,
gubitka svežine i sjaja."










happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Sre 29 Apr - 20:50


"Moja potreba za davanjem bila je pravi porok koji ipak nije bio potpuno razoran. 
Možda mi je takvo negiranje sebe pomoglo da se pronadjem. 
Koliko god davala drugima, nisam se izgubila. Ali rasipala sam se."








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Sre 29 Apr - 20:51



"Ima ambivalentnosti koju ja ne razumem",
rekao mi je Gonzalo, 
"oboje smo previše intuitivni da bismo lagali jedno drugo."
Treba bolje lagati... Prevariti samu intuiciju drugih ljudi."








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Sre 29 Apr - 20:52

Anais Nin: Vatra - odlomak


Henry Miller and Anais Nin 
(photographer unknown)



Jedne večeri Henri je otišao u svoje lakrdijašenje.

Vratila sam se u ponoć, preumorna da spavam. Pozvonila sam mu na vrata - nije bilo odgovora. Pokušala sam da zaspim. Nagrnule su slike. Henri i njegova pijana bratija. Henri i njegove kurve. Cele noći. Groznica me trese. Očaj. Kleknula sam da se pomolim. Golemi, dubok osećaj usamljenosti. Rugam se samoj sebi jer radim dok se Henri zabavlja. Preumorna sam da bih se igrala - kao što sam to bila i dok sam kao devojčica gledala braću kako se igraju u vrtu. Ja sam morala da ostanem uvek kod kuće zbog obaveza. A nakon obaveza više nisam imala snage za igru i smeh. Tako je i danas. Po celi dan ljudi dolaze, ljudi koji me koriste, ponašaju se spram mene kao da sam simbol, kao proročica, ljudi koji traže snagu i mudrost. A ja sam slaba jer sam jaka jedino udvoje, u blizanačkom odnosu, a nemam utisak da je Henri deo mene. 

Molila sam se. Plakala sam. Srce mi je snažno udaralo. U zoru, sišla sam u predvorje hotela da uzmem njegov ključ. Želela sam da budem u njegovoj sobi kada se vrati. Želela sam ga ubiti ili umreti. Starac na recepciji mi ga nije hteo dati. To je protiv pravila. U šest sam ponovo sišla i slagala da je g. Miler moj brat. Odsutan je. U sobi je sredstvo za spavanje. Nisam spavala cele noći. Poslao je lift boja. Vrata su se otvorila. Henri je spavao. Rano je stigao kući. Spavao je i kada sam prvi put kucala. Drhtala sam, plakala. Uvukla sam se u postelju, bio je nežan. Zaspala sam. 








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Sre 29 Apr - 20:53

Anais Nin - Dnevnik Ljubavi (Vatra)



"Smeh, plač, zanos, strast, bol, veselje, mir, nadahnuće, bol, ljudski život. U šest sati toga jutra, nakon noći koju sam provela s Henrijem, a Hak je znao da sam bila sa Henrijem, napisao mi je pisamce u kom mi, između ostalog, kaže da je ljudski slediti vlastite nagone, da Vernost u ljubavi nije prirodna, da je Moral izmišljotina ideologije, da je Samoporicanje nužno kako bismo bili dobri, poricanje lošeg prirodnog "ja" koje je rezultat Samozaštite i stoga je najsebičnija stvar na svetu."












happy


Poslednji izmenio Dala dana Sre 29 Apr - 20:58, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Sre 29 Apr - 20:57

...Ja sam jedino sposobna zbrajati život, dok tako prepun ne postane nepodnošljiv, odveć snažan, i raspršujem se u krizama histerije, u milijune komadića, zbog prevelike količine života... Prava je patnja živjeti u "unutrašnjosti života"... netko bi me morao učiniti nesvjesnom. Ubiti me. Učiniti me neosjetljivom, nemoćnom. Dijelovi mene morali bi umrijeti, ali ja sam sve dobro zaštitila od umiranja. Moj dnevnik ključa od života, preplavljen je stvarnošću, puca od topline"












happy
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45964

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Sre 29 Apr - 21:02

Dala, bravo za temu. happy 
Bas sam radoznala da procitam sve sto si postovala.. flower
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Sre 29 Apr - 21:08

Tko je bila Anais Nin? Žena-mit, strastvena, karizmatična i originalna umjetnica ili, pak, poput Alme Mahler ili Dore Maar - tek fatalna muza muškim stvarateljima? U svakome slučaju, makar i nije dominirala njezina uloga spisateljice, svoje doba, prvu polovicu 20. stoljeća, obojala je vatrom, slaveći umjetnost i umjetnički svijet, slaveći sam život. Čak i u ratnome vihoru ili u vremenima kada je njegova sjena nadvijala sva područja, ostala je vjerna svome idealu, svojoj filozofiji: "Umjetnost je moja jedina religija".  


Radoznala, vatrena, spremna na seksualne eksperimente, sablažnjava i diže prašinu i dan danas, 30 godina nakon svoje smrti. Rođena je iste godine kad i moja baka (1903) i čak gotovo istog datuma (dan razlike): dva paralelna života u dvije totalno različite dimenzije. I dok je Anais, opsesivno tražeći ideal, svoj ljubavni apsolut, u istom periodu imala i po 4 stalna ljubavnika, tu i tamo i pokoju ljubavnicu (eksperimentalna iskustva neću brojati), primala i davala... dotle je moja baka svake večeri, umorna i željna sna, stisnutih zubi obavljala svoju bračnu dužnost, podnoseći žrtvu uime ljubavi. No, možda niti ne moram ići tako daleko, čak do svoje pokojne bake... ionako je to tema za sebe.



Anais je bila vrlo istinoljubiva lažljivica: "Često se dogodi da izgovorim laži koje su vrlo istinite" - rekla je u jednom od svojih dnevnika. I u ovome svome dnevniku, odnosno skupini dnevničkih zapisa pod nazivom "Vatra"  Anais opisuje, i naknadno proživljava svoju potragu za vječnom, idealnom ljubavlju, s vremenom sve svjesnija da će to teško pronaći u jednome muškarcu (ili ženi).

Uzimala je zato, grabila (zauzvrat pružajući još više) od svakog ponešto, onoliko koliko je mogla: blizanačku srodnost s nekim, sklad intelekata, kreativnu suradnju, emociju, senzualnost... ponajviše strast u svoj svojoj punini - od anđeoski uzvišene (ili je ona postala takvom tek profiltrirana u njenim zapisima?) do one sirove (nije joj ležala ali ju je intrigirala). U partneru je tražila i nalazila - i ravnopravnost, i oca i majku, i dijete... tražeći čitavo vrijeme snagu koju joj drugi može pružiti i upotpuniti njenu osobnost. Na kraju, u boli pomalo slatkastog okusa, spoznala je da ta snaga leži tek u njoj samoj, da ni ne postoji taj muškarac čija snaga premašuje njenu.

U ovom trećem dijelu necenzuriranog Dnevnika, Anais zapise počinje preseljenjem iz Pariza u New York, u kojem proživljava neku vrstu strasti sa prijateljem psihoanalitičarem i Freudovim učenikom Otom Rankom. New York u to doba posjeduje bujnost po njenoj mjeri, njegovo vatreno srce kuca skupa s njenim, u ritmu jazza, pleše i živi dinamično i strasno. Anais je u tom gradu iznimno kreativna - piše, uspješno se bavi psihoanalizom i intenzivno živi. Na kraju, ipak se vraća u Pariz, shrvana spoznajom da je jedina osoba, njen "blizanac" (Rank), s kojom je mogla disati istim ritmom i intenzitetom, podijeliti sve, jedini koji je posjedovao nešto i onog profinjenog ženskog principa, ustvari paradoksalno, bio muškarac koji ju tjelesno uopće nije privlačio. Pokušaji da prevari vlastito tijelo i Rankovu dušu - propali su. Vraća se u Pariz, svom vječnom mužu Hugu i vječnom ljubavniku Henryju Milleru.


Henry je njena dugogodišnja sudbina, njen literarni i životni lajtmotiv, onaj s kojim je uvijek strast bila na vrhuncu, s kojim je mogla potičući njegovo stvaralaštvo, brusiti i vlastitu kreativnost. Bila je njegova muza, njegov "mecena", moralni i financijski. A Henry je bio "životni nadrealist" koji previše ne brine o sutra, koji strasno radi, živi, jede, pije i vodi ljubav (ne nužno samo s Anais). On s drugima (običnim i prostim ljudima) uživa i veseli se, iskorištava pritom koga god može. Anais je ovim bila istinski zgrožena, često slomljena tim njihovim razlikama, Henryjevim neprofinjenim hedonizmom, neizbirljivošću, jednostavnošću. Henry bi rekao da se želi zabavljati "da ne završi kao Nietzshe" i tu bi raspravi bio kraj.
Svejedno, ona Henryja nikad ne napušta, potiče ga u radu i izdavaštvu, promoviranju svog djela, posuđuje novac i radi za njega, ljubi ga, kuha mu i krpi, plaća stanarinu. Žena - zmaj. Njoj ništa nije bilo problem dokle god se iluzija činila gotovo potpunom (ili barem dio iluzije). Doista, je li slavnom Milleru Anais u većoj mjeri bila "muza" ili možda ipak više jedna vjerna "muzara"? Povremeno potpuno svjesna svoje žrtve ispisivala bi ogorčeno rečenice poput ove: "Henry, ti nisi muškarac, ti si dijete koje sisa grudi dok ne prokrvare". Ipak, na kraju krajeva, Henry je obilato nudio ono što joj je bilo strahovito potrebno (svoje usne, svoju vatru, životan dijalog i poticaj njenom stvaralaštvu).




Zapisi Anais Nin, dok se u njima "zrcalimo", u stvari pružaju mnoštvo dokaza, primjera, da smo vrlo skloni voljeti "sliku", projekciju, iluziju, da nam je uobličena slika počesto i važnija od stvarne osobe. Romantična Anais, ipak je bila posve svjesna da brak (u uobičajenom obličju) ustvari razara san o ljubavi kao apsolutu, da onemogućuje život leptiraste slobode. Imala je sreću da joj je njen Hugh omogućio takav ležeran i latentan brak, uvijek joj privržen, pružao duhovnu i materijalnu potporu, a uz to nudeći velikodušno i slobodu. Nakon svih njenih neuspjelih letova, Hugo je bio ono "mekano tlo". Je li pošteno? Ako je već Hugo tako bio sretan... naša moralna prosudba je suvišna.

Mitsko biće ili žena-djevojčica-sanjalica? Padala je i dizala se lako, brišuči tragove na duši poput djeteta, težeći uvijek jednom cilju - da od svog života stvori umjetnost. Kako je sama rekla, paralelno je živjela fizičku i metafizičku stvarnost. Nije bila baš naivna, možda je znala i zažmiriti, ali ipak, vrlo oštroumna i kritična prema "prostim, beznačajnim" ljudima (dašak snobizma?), no, isto tako i prema onoj drugoj vrsti - "ljudima umotanima u celofan". 




Čitajući njene dnevnike, vrlo jasno možemo pratiti (makar da je i floskula) "ženski" i "muški" princip. Žene se, kao o danas čine moćnijima, otpornijima, jasnijih ciljeva... Žene su u njenim zapisima te koje ne stavljaju lako točku. Anais kaže da se niti jedna njena vatra nije ugasila. Ona u stvari samom "paljenju vatre" pridaje ritualni značaj.
U trenu kad je razočarana Rankom, Henryjem i Hugom, ona ne klone, ona nepogrešivo sluti novu ljubavnu vatru. I ona stiže, u vidu Gonzala Mora, peruanskog umjetnika i revolucionara, komunista - idealista. Strasno se zaljubljuju. Anais je presretna što je konačno riječ o istinskoj strasti, životnom elanu, i što ona Gonzalu ne služi kao "iskra", poticaj za stvaralaštvo, umjetnost. Neko vrijeme ovu ljubav idealizira, neprekidno vode ljubav u zanosu, Gonzalo postaje otjelovljenje njenog "sna"...

Stranice njenog dnevnika ispunjene ovim fatalnim muškarcem ispisuje drugačijim stilom. To više nije onaj, namjerno "dokumentaristički", "sirov" (užasavala se inače "metamorfoza" i umjetničkih zahvata u srž životnosti). Stil ovdje postaje pomalo nalik nadrealnom, nije riječ o struji svijesti, prije nekoj emotivnoj struji koja lebdi ponad svijesti koja autoricu zaljuljava, na poetičan i muzikalan način. Ljubavna sreća "na papiru" doduše, zna biti i pomalo dosadna, jer misao je tek jedna, kristalno jasna i čista; teško je izbjeći i doslovna i metaforička ponavljanja. Nin i inače (posve je svjesna toga) zna u dnevnicima patiti od "viškova", katkad je nepotrebno kitnjasta, no, to je i u skladu s doslovnošću prikaza emotivno proživljenog. Uvijek je i bila u dilemi: posvetiti se Dnevnicima ili fikciji, sve svjesnija da je za dnevničku prozu talentiranija.

Da se vratim na fatalnog Gonzala - i tu se ponovila sudbina "žrtvovanja" za još jedan muški ideal - komunizam. Anais na mnogim mjestima jako lijepo obrazlaže zašto je nesklona kolektivnim osjećajima, revolucijama, zašto se ne pronalazi u aktivizmu koji, kako je smatrala, guši umjetnički individualizam: 
"Zapravo radim za republikansku Španjolsku jer sam zaljubljena, a to je jedino važno... moja ženska duša se ruga svim tim imenima, svim tim muškim okupljanjima, jer vidim kroz njih, iza njih. Moja dilema se ne nalazi između komunizma, fašizma i anarhizma, nego između sna i stvarnosti."



U žarištu sveg, na prvi dojam nemirnog i promiskuitetnog Anaisinog života je njen "ples", njena "vatra" koja je obasjala mnoge, i muškarce i žene s kojima se susretala. Za njen konstantni vatreni ples između nekoliko osoba istodobno, za njen čarobni efekt kako sama veli "miješanja i prelijevanja spermi", bila je naravno potrebna i velika umješnost i lukavost u balansiranju, talent za laganje. Isplela je savršenu mrežu od laži, i uz pomoć sreće koja izgleda doista prati hrabre, plivala je u tom vrlo kompleksnom ambijentu poput ribe u vodi. Možda upravo zato što se lažući, osjećala potpuno nevinom. Upravo ta konstantna gradnja kule od laži, prilagodba suludom rasporedu, postizanje totalne ležernosti u glumljenju svima naokolo, bilo bi ono što bi većinu žena, njenog temperamenta i radoznalosti, ipak posve umorilo. Kapitulirale bi. Zanimljivo je da ju materijalne teškoće nikad nisu osobito uznemiravale - povremena neimaština, snalaženje, posudbe i prebijanje dugova, bilo joj je poput disanja, o čemu ne razmišljaš. Njen um je nastavala emocija, strast i kreativnost, a fizikalnosti su uspješno nadomještavane "metafizičkim".


 U čemu je značaj Dnevnika Anais Nin, koje je pisala redovito, preko 35 000 stranica, od 1914 (svoje jedanaeste godine) pa sve do svoje smrti (prije nešto više od 30 godina)? Osim što su vrlo vjerno svjedočanstvo jednog vremena, sa socijalno -političke strane i puno više one umjetničke (svijet stvaralaca umjetnosti), velika vrijednost je u njenoj hrabrosti da duhu ili "ženskoj emociji i strasti" da jednu kultnu dimenziju, i u tome da je, iako živeći netipično, ispred vremena, ipak dala jedan jasan portret snažne žene, žene muškog uma a ipak sazdane od krhke tvari sanja. Primjer gdje se upravo lakoćom življenja i iskrenosti prema svom vlastitom biću, uspijeva probuditi "sve svoje demone" bez kojih život nekih nije tako životan. I na kraju, činjenica da ideal druge polovice ne postoji, da savršen partner ne postoji. Da tek vlastita snaga rađa kreaciju. A one loše demone, koji pustoše, uspješno rastjeruje tek samoća u vlastitoj sobi ili duši, s odškrinutim prozorom, svjesni da se u žamor izvana stignemo bilo kad uklopiti. "To nije ludost nego puka kreacija u prostoru i samoći. To nije shizophrenija nego viđenje svijeta, grad obješen na nebu, ritam koji traži samoću... slika se počinje slikati otvorenim mrljama na platnu."
Na kraju, da li je Anais bila žena koja je uspjela ugrabiti svoj san, beskompromisno, ili je njen život ipak bila konstantna i vrsna za nju samu, ali ipak - prilagodba muškom svijetu? U svakom slučaju se borila i bez straha palila vatre i vatrice, i pretakala ih u svoje opsežno djelo.

Piše Elizabeta Hristić








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Sre 29 Apr - 21:13

@malalila ::
Dala, bravo za temu. happy 
Bas sam radoznala da procitam sve sto si postovala.. flower
Hvala ti! happy Znaš muškarci zaista misle da nas poznaju bolje od nas samih.A obično se izbegava ova vrsta književnosti,posebno koju pišu poznate književnice.Tako,usudila sam se,sa nadom da ću naići na odobravanje.Hvala ! happy








happy
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Čet 30 Apr - 19:33

„Moja potreba za davanjem bila je pravi porok koji, ipak, nije bio potpuno razoran. Možda mi je takvo negiranje sebe pomoglo da se pronađem. Koliko god davala drugima, nisam se izgubila, ali rasipala sam se...“.
„Između dva zla, uvek biram ono koje još nisam isprobala“.
„Posedovanje znanja ne ubija osećaj čuđenja i misterije. Uvek postoji mnoštvo misterija“.
„Svaki prijatelj predstavlja svet u nama, svet koji verovatno nije ni postojao pre njegovog dolaska. Samo zahvaljujući tom susretu, novi svet se rodio“.
„Kada slepo prihvatimo religiju, politički sistem ili doslovnu dogmu, postajemo roboti. Tada se prestajemo razvijati“.
„Ljubav nikad ne umire prirodnom smrću. Umire jer joj ne znamo obnoviti izvor. Umire od slepoće, grešaka, izdaje. Umire od bolesti i rana, umire zbog dosade, gubitka svežine i sjaja“.
„Život se širi ili skuplja u proporciji sa čovekovom hrabrošću“.
„Ne vidimo stvari kakve jesu – vidimo stvari kakvi jesmo“.
„Mi putujemo, neki od nas zauvek, kako bismo videli druge države, druge živote, druge duše“.
„Ono što ne mogu voleti, jednostavno zanemarujem. Je li to istinsko prijateljstvo?“








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Čet 30 Apr - 19:38

"O ljubomori: onoga dana kada sam kupila budilnik, moj ručni sat je prestao da radi."

"Ima ambivalentnosti koju ja ne razumem", rekao mi je Gonzalo, "oboje smo previše intuitivni da bismo lagali jedno drugo."
Treba bolje lagati... Prevariti samu intuiciju drugih ljudi."



"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji izmenio Esti dana Čet 18 Jun - 7:40, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   Sub 2 Maj - 20:29

Anais Nin je žena koja je pokušavala da se otkrije i oslobodi objedinjujući ono seksualno, umetničko i emocionalno, a u korist tome svedoče dnevnici koji nastavljaju da pričaju njenu priču i danas. Ona je žena koja je do kraja živela svoju životnu filozofiju, a šta je to bilo – pročitajte.

Autor: Milica Savić

FOTO: Listal 
Anais Nin, poznata francuska spisateljica, tačnije erotska spisateljica, rođena je 21. februara 1903. godine. Nakon razvoda svojih roditelja, sa braćom i majkom seli se iz Barselone u Njujork. U tom velikom i uzbudljivom gradu nije počela da vodi svoje, kasnije, poznate dnevnike – ona ih je već uveliko pisala. Sa 16 godina je napustila školovanje i počela da radi kao model.
Privatni život Ninove
Anais Nin je bila bigamistkinja liberalnog seksualnog shvatanja, ali sve u cilju pronalaska sebe kao žene i življenja svog života kroz umentost – što je bila njena filozofija. Bila je udata dva puta, a imala je više ljubavnika. Spekulisalo se, čak, da je bila biseksualka.
Godine 1923. udala se za bankara i umetnika – Hjua Parkera Gilera, kasnije poznatog kao Hugo. U to vreme, ona piše o D. H. Lorensu, Otou Ranku, koji će, takođe, biti njen ljubavnik, a proučava i psihoanalizu. Za sve to vreme, ona je upoznala Henrija Milera, svog najpoznatijeg ljubavnika, sa kojim otpočinje ljubavnu aferu. Njihov odnos će uticati na njen spisateljski čin i na nju kao ženu. Spekulisaće se da je Ninova imala ljubavnu aferu i sa Milerovom suprugom, što će ona kasnije, kroz svoje dnevnike, negirati.
Njen drugi suprug, Rupert Pol, bio je šumar s kojim se venčala pedesetih godina dok je još bila u braku sa Hugom. Rupert je bio mlađi šesnaest godina od Anais Nin. Rupert je značajan za ovu priču zbog toga što je on, nakon smrti Anaisinog prvog muža, objavio necenzurisane verzije dnevnika.
Anais Nin i dnevnici
Kako je Anais Nin jednom rekla, prvi susrest sa erotskom književnošću imala je kada se preselila u Pariz, u iznajmljeni stan, gde je u ormarima našla prve gomile erotskih knjiga koje su je opčinile.
Bez obzira na svoje dugogodišnje pisanje, bila je gotovo nepoznata do šezdesetih godina dvadesetog veka – ona je, tek, u svojim šezdesetim godinama stekla popularnost. Anais Nin nikad nije dozvoljavala da se priče iz dnevnika objavljuju, ali se predomislila 1970. godine. Priče su se pojavile u knjigama “Venerina delta” i “Male ptice”.
Stil Anais Nin u svojim najintimnijim pisanijima, bio je izričito “muški”: dnevnici su preplavljeni eksplicitnim opisima seksa, ali na ženski način – kroz potpuno davanje, čulnost i senzualnost, sa izraženim ženskim nagonom, željom za eksperimentisanjem, seksualnom slobodom, slobodom izbora i slično.
Sve ukupno, objavljeno je trinaest tomova njenih dnevnika, dvanaest romana i nekoliko knjiga književnih i umetničkih kritika i pornografskih novela. Pred kraj života, predavala je na mnogim američkim univerzitetima i postala ikona feministkinja, jer su njena snažna ženska misao, način života i filozofija doveli do preokreta u književnosti u kojoj se ženski glas do tada drugačije čuo, ili se nije još dovoljno glasno čuo.
Značaj Dnevnika

Anais je svoje Dnevnike pisala redovno od svoje jedanaeste godine, tačnije od 1914, a napisala je preko 35 hiljada strana. Svaka od tih strana je svedočanstvo jednog vremena, sa socijalno-političke strane, a malo više sa umetničke. Dnevnici su velika zaostavština ženskoj populaciji, jer svedoče o jednom vremenu koji nije priznavao atipičan život žene, a ne priznaje ga u potpunosti ni danas. Kroz portret žene koja ih je pisala, Dnevnici svedoče o iskrenosti prema sebi, svom okruženju, o priznavanju svojih demona i želji za spoznajom sebe i svoje seksualnosti.
Kao jedna od poruka koju šalje Ninova je ta da savršen partner ne postoji, već da ga mi stvaramo vlastitom snagom, snagom kreacije, svojom ljubavlju i strašću bića prema drugom biću.
Prava je patnja živeti u "unutrašnjosti života"... neko bi me morao učiniti nesvesnom. Ubiti me. Učiniti me neosetljivom, nemoćnom. Delovi mene morali bi umreti, ali ja sam sve dobro zaštitila od umiranja. Moj dnevnik ključa od života, preplavljen je stvarnošću, puca od topline.
Zaista verujem da bih, da nisam pisac, stvaralac, eksperimentator, mogla biti vrlo verna supruga. O vernosti imam visoko mišljenje. Ali moj temperament pripada piscu, ne ženi. (…) Verna supruga je samo jedna faza, jedan trenutak, jedan preobražaj, jedno stanje.
Žene su obeshrabrivane u otkrivanju svoje senzualne prirode. Kada sam napisala Uhodu u kući ljubavi 1954. godine, ozbiljni kritičari su Sabinu nazivali nimfomankom. Sabinina priča je da u deset godina bračnog života, ima dva ljubavnika i jedno platonsko prijateljstvo sa homoseksualcem. To je prva studija o ženi koja nastoji da razdvoji ljubav od senzulnosti kao što to čini muškarac, da traga za senzualnom slobodom. Nazvali su je pornografskom u svoje vreme.


Izvor: iSerbia








happy
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)   

Nazad na vrh Ići dole
 
Anais Nin (odlomci,prikazi,kritike)
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-