Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Velimir Rajić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Velimir Rajić    Pon 27 Apr - 15:26

Рођен је 20. јануара 1879. у Алексинцу. Основну школу, гимназију и филозофски факултет завршио је у Београду. Неко време је радио као наставник у Београдској гимназији, а након тога као чиновник у Народној библиотеци.[1] Велимир Рајић је био праунук чувеног јунака из 2. српског устанка, Танаска Рајића.[2]

Објављивао је радове у листовима: Невен, Ласта, Вијенац и Звезда. О његовој јединој књизи, Песме и проза, чувени Јован Скерлић написао је следеће: „У овој болној књизи нема ни једне мисли, ни једног осећања које песник није свом душом својом осетио и свим својим бићем проживео. Његов песимизам није оно књижевно развијање једне лаке књижевне теме, но посредно, силно осећање које каткад чини тежак физички утисак.“[1]

Негова песма На дан њеног венчања (у неким издањима под насловима На дан твог венчања и И срушише се лепи снови моји) доживела је неколико музичких обрада, а најпознатија је она коју изводи Звонко Богдан.[3]

Умро је за време 1. светског рата у Горњем Милановцу.[1]

Велимир Рајић је био српски песник, најпознатији по песмама Завет и На дан њеног венчања.










Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Pon 27 Apr - 15:27

VELIMIR RAJIĆ,
pesnik ljubavi i rodoljublja

Velimir Rajić, rođen je 20. januara 1879. godine u Aleksincu.

— Ah, moje pesme! rekao je.

Nema veše ni daha ni pogleda. Umro je 9. oktobra ili 21. oktobra po julijanskom kalendaru 1915. godine u Gornjem Milanovcu u kući svoje strine Jelke Rajić.

S bolešću je drugovao od najranijeg detinjstva, a bolest je bila teška, neizlečiva. Senka smrti stalno je zaklanjala svetlost pesnikovih životnih radosti.

Bleda lica i tužnih očiju, ličio je na sveca koji je sišao sa ikone nekog drevnog manastira. Oni koji su napisali nekoliko toplih stranica o njemu kažu, da je savlađivao težinu i žestinu bola i da je nosio čistotu čoveka koja se retko sretala u vreme velikih i košmarnih političkih i ljudskih borbi.

"U pravom smislu on je bio kulturan i otmen. Bio je blag i tolerantan. Neprijatelja nije imao sem svoje svirepe bolesti. Imao je više spreme i znanja nego što je hteo pokazati", pisao je Jaša Prodanović 1923. godine.

Pesme Velimira Rajića su pesme bola preobražene uvek u ritmove beznađa, u privlačne i zvučne talase snova koji nikada nisu prozračni i topli jer se završavaju buđenjem i neodoljivom epileptičnom javom. Bolest i bol u Rajićevoj poeziji su prirodna poetska osećanja, jedna vizija. Poetska čistota Rajićeve poezije uzbuđuje pitanjima i definicijom smrti koja kao stalna senka lebdi u svakoj reči. Ta stalna bliskost osećanja smrti čini Rajićeve stihove treperavim i čistim.

Rajićevi stihovi su i jedna tužaljka za ženom, za nedosanjanim i nedostižnim ljubavima, vezama i strastima.

Kao student na filozofskom fakultetu, kao već dobar poznavalac francuskog i ruskog jezika, prevodi u "ZVEZDI" Janka Veselinovića gde upoznaje njegovu ćerku Persidu – Pepu. Napisao je pesmu: U prvi sumrak letnje noći jedne, ali to je susret, jedne ljubavne pesme, pejsaž mladog borja na Kalemegdanu i bol realni koji mu ne da ni koraka napred. Kasnije je napisao pesmu — Jednoj maloj gospođici i to za vreme kratke posete Vlade Stanimirovića i Rajića, u kući njegove drugarice Mage Magazinović. Maga je imala neobičnu bluzu te Stanimirović napisa pesmu: Oda šarenoj bluzi, a Rajić bez ijedne greške i popravke napisa pesmu:








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Pon 27 Apr - 15:27

ŽELJA

Haj, da mi je, milo drago moje
samo jednom da otvorim tebi
širom srce ojađeno svoje,
ništa drugo poželeo ne bi!
Ništa ne bih ja želeo druge,
do da glavu spustim ti na krilo,
i da plačem dugo, vrlo dugo
čini mi se, lakše bi mi bilo.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Pon 27 Apr - 15:28

Zaljubljuje se u Kosaru Babić i njegove meditavije o bolesti i smrti nestaju kad na nju misli. Družili su se, šetali, ali je to postalo nešto više od prijateljstva. Ona nije bila ravnodušna. Plamičak ljubavi leluja i u njenom srcu, ali naslućuje njegovu bolest. Udaje se za profesora Glišu Elezovića. Velimir je zapisao u svom dnevniku: "…Jutros je odigran svršetak tragedije moje ljubavi. Ona se jutros, na jutrenju, venčala, naravno, s drugim. Po svršenom obredu, i ja sam prišao i čestitao… Ona mi je lepo zahvalila. A možda ona i ne sluti da je njeno venčanje bilo opelo mojoj ljubavi". Svetački ispijenu gordost i otmenost mladog čoveka koji voli, a koji se boji i svoje ljubavi i svoga tela, tamnim glasom mladosti, potresno opisuje svoja osećanja u pesmi: Na dan tvog venčanja, možda jedinoj koja ga je nadživela. Najlepša ljubav, najveća pesnička inspiracija Velimira Rajića bila je završena, a pesma štampana posle dve godine u Srpskom književnom glasniku.

Imao je susrete još sa nekim ženama šetajući senovitim stazama Kalemegdana pa je sve to pretakao u pesme. Sonati: Jedna intimna istorija, Želja i druge. Pesma Moj san, skriva je jer je u njoj žudnja za toplinom domaćeg ognjišta i dece:

MOJ SAN

Ja snivam, budan, malo, tiho mesto
tu mala kuća, mala — ali moja,
u travi, sniska, starinskoga kroja
rumenog sunca zrak poslednji nesto
života drevnog dah poslednji presto…
na travi, posle umora i znoja,
ja sedim, srećan; pokraj mene moja
malena draga, a međ nama mesto
gde naše dete skakuće i cupka,
čas tatu svoga za brkove čupa
čas sečnu travu; bere mami cveće
Al' tad, glas jedan, kao prasak groma
u svesti jekne: "to je slika doma
što nikad, nikad, nikad biti neće".








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Pon 27 Apr - 15:28

Posle završetka filozofskog fakulteta u Beogradu, postavljen je Velimir Rajić za suplenta u Drugoj beogradskoj gimnaziji, školi koju je i sam pohađao. Zbog bolesti ostavlja školsku katedru. Zamenjuje je stolom u administraciji Ministarstva prosvete. Ni tu ne ostaje dugo. Prelazi u Narodnu biblioteku.

1935. godine Živko Milićević u predgovoru zajedničkoj knjizi Velimira Rajića i Stevana Lukovića daje ovaj portret: "…Velimir Rajić je u svom kutu, u tišini biblioteke koju bi narušavalo samo prevrtanje listova, podsećao i ličio na kakvu zalutalu senku: toliko je bilo nečeg tihog i u njegovoj reči i u njegovom pokretu".

Dečački bespomoćan, u tihom očajanju, razgovarao je sa bogom, jedinim društvom i utehom. Bez bogotražiteljstva i mistike, videći sebe u ogledalu smrti, Rajić je u Bogu našao svoj dijalog, svoju bezutešnu utehu. U jednoj od najboljih pesama Basna o životu, jednostavnom simbolikom objašnjava zarobljenost tela i izvesnost smrti:

I utka Gospod u suton i mreže
od lastavice lake ljute jade
i kada tkivo, po svršetku leže,
on sreza život i meni ga dade.
U telu mome živi strašni pauk
što siše mozak, srž i krvcu svežu;
u duši — suton, i u njemu jauk: —
to pišti lasta, sputana u mrežu…








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Pon 27 Apr - 15:28

Kad se naišli ratovi, unuk Tanaska Rajića, junaka drugog srpskog ustanka, Velimir nije mogao da miruje među knjigama pa je 1913. i 1914. tražio da ide na ratište, smatrajući da kao Srbin ima pravo da se lično žrtvuje za slobodu svoje zemlje. Vojne lekarske komisije su ga odbile. Odbile su ga i kada je buknuo prvi svetski rat.

Velimir Rajić perom kuje svoje rodoljublje. Uređuje Ratne zapise. Među poslednjima napušta Beograd kada je prestonica preseljena za Niš. Praotački i krvno vezan za svoju zemlju očajava što ne može da bude na samom ratištu, u prvim redovima. Ali sa Aleksom Šantićem, Milosavom Jelićem, Dis-om, i Stanimirovićem piše stihove bola, junaštva i nade koji zvone vizijom, istorijskom i aktuelnom za vreme početka srpske epopeje.

Pre besmislenog i bespomoćnog plesa smrti, u noćima tifusnog, grozničavog povlačenja 1915. godine, pomiren sa demonom smrti, sa njegovom egzekucijom, pesnik umire u Gornjem Milanovcu i boreći se poslednjim rečima pokazuje skromno i skrovito mesto, gde je ostavio poslednje rukopise: Ah, moje pesme!

Više nema ni daha ni pogleda. Umro je u trideset i šestoj godini, 21. oktobra 1915. godine po julijanskom kalendaru.

Uoči toga dana, na kraju milenijuma, književni klub koji nosi ime pesnika Velimira Rajića rođenog u Aleksincu, održao je omaž posvećujući mu trenutke nezaborava, zajedno sa građanima ovoga grada.

Nadežda Stanisavljević








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Pon 27 Apr - 15:29

NA DAN NJENOG VENČANJA.

I srušiše se lepi snovi moji,
Jer glavu tvoju venac sad pokriva,
Kraj tebe drugi pred oltarom stoji —
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Čestit'o sam ti. I ti reče: "Hvala!" . . .
A da li znadeš da se u tom času
Granitna zgrada mojih ideala
Sruši i smrvi u pep'o rasu?

Al' ne! Ne vidim od toga ni sena;
Po tvome licu radost se razliva . . .
I svršeno je! Ti si sada žena —
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Ja neću kleti ni njega ni tebe,
Ni gorku sudbu što sam tebe sreo;
Ja neću kleti čak ni samog sebe,
Jer ja bih time svoju ljubav kleo.

I našto kletve! Našto ružne reči?
O sreći svojoj čovek vazda sniva;
Bol, jad i patnju smrt jedino leči.
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Pa pođi s Bogom! Još ti mogu reći:
Da Bog dâ sunce sreće da ti sija!
Sve što god da počneš svršila u sreći!
Sa tvoje sreće biću srećan i ja.

I svakog dana ja ću da se molim
Kad zvono verne u crkvu poziva . . .
Ja nisam znao da te tako volim.
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Čuj, Bože, molbu moje duše jadne:
Sva patnja što si pis'o njoj, k'o ženi,
Nek' mimoiđe nju, i neka padne
Na onaj deo što je pisan meni!

Usliši ovu molitvu, o Bože!
I duša će mi mirno da počiva;
I šaputaće večno, dok god može:
Prosta ti bila moja ljubav živa!

I onda kada dođe ono doba
U kom će zemlja telo da mi skriva,
Čućeš i opet sa dna moga groba:
"Prosta ti bila moja ljubav živa!"








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Pon 27 Apr - 15:30

JEDNA INTIMNA ISTORIJA

(1—12)

1.
U prvi sumrak letnje noći jedne
Ja sam Vas prvom u životu sreo;
Kroz srebrnasto magličasti veo
Ja spazih Vašeg lica crte čedne.

I moje oči, zemne, slasti žedne
Upreše u Vas pogled dosta smeo;
Taj smeli pogled kao da je hteo
Da izda tajne jedne duše bedne.

Upoznasmo se. I da bih Vas gled'o
Izbliže pođoh s Vama naporedo;
I celog puta ja očiju svojih

Ne skidoh sa Vas. I ma da smo dosta
Sa društvom išli, meni želja osta:
Ja oči svoje dosta ne napojih . . .

2.
Od toga časa, u grud'ma mi planu
Nov plamen koji tako slatko žeže,
Od kog faleko crne misli beže,
I koji melem privija na ranu.

I meni zora k'o da jednom svanu; —
Po mrkloj noći gde severac reže
Oslavi jutro divotno i sveže,
I jasno sunce prvi put mi granu.

Ja željah da ste večno pokraj mene;
Da moja ljubav nikada ne svane;
I venac lepih želja ja sam pleo.

Al' kad sam kraj Vas bio, ja sam dugo,
I vrlo dugo, kaziv'o sve drugo,
Samo ne ono što sam reći hteo.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Pon 27 Apr - 15:31

BASNA O ŽIVOTU

U jednom kutu nebesnoga šara
Još od postanja stoji Razboj viti.
Tu Gospod sedi večno. Život stvara.
I čunak stalno proleta kroz niti

Od Zla i Dobra, od meda i žuči...
I anđeli Mu nose tanku pređu
Od slave, jada, pamuka i tuči,
Jakovnu, slabu, jasniju i bleđu,

Sa jedne hrpe, goleme ko gora.
U osnovicu, čestu ili retku,
Po neku žicu svakog svoga stvora
Utkiva Gospod tkivu u početku.

U svakom tkivu ima šara bitna.
Dve nigde nisu jednake nit' iste;
U nekom jedna, nejasna i sitna,
U nekom — puno, sve krupne i čiste...

Kad Gospod htede moj život da otka,
Preostaše mu nekolika pasma.
I poče tkati. Osnova i potka
Za novo tkanje behu retke sasma.

I žice retke, svakog časa beže. —
"Hej! Malo pređe!" — anđelima reče.
Prinesoše mu paukove mreže
I modri suton u jesenje veče.

Bog, zadovoljan, stade življe tkati.
I tanko tkivo sve to više raste. —
"I ovde valja neku šaru dati." —
Donesoše mu tužnu pisku laste.

I utka Gospod u suton i mreže
Od lastavice lake ljute jade.
I kada tkivo, po svršetku, leže,
On sreza život i meni ga dade...

U telu mome živi strašni pauk
Što siše mozak, srž i krvcu svežu;
U duši — suton, i u njemu jauk:
—To pišti lasta, sputana u mrežu...









Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Pon 27 Apr - 15:31

ISTINITA PESMA

Da kogod znade kako mene boli
to što me sudba pastorčetom stvori!
Koliki teret moju dušu mori!
I kako duša preklinje, i moli!

I moje srce živo je, i voli.
Al' o tom jedne ne sme da prozbori!
I, kao žižak, samo sebe gori...
o, niko ne zna kako ljuto boli!

Pa gde su one zemaljske divote
rad kojih čovek Boga blagosilja?
Zar ima Boga? Vere? Pouzdanja?...

O, ćuti, prazni, kukavni živote!
Za tebe nema, osim smrti, cilja,
ni druge nade, osim očajanja!








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Pon 27 Apr - 15:32

ZAŠTO?

I noćas, opet, sedeo sam, pio,
sa ljudma koji tugu svoju blaže,
U vinu pokoj i zaborav traže, —
i opet nisam zadovoljan bio.

Na dušu moju teški jad se svio;
ni vino meni ništa ne pomaže:
sa svakom čašom sinji jad se slaže,
k'o da se čemer s rujnim vinom slio! —

Što večno tuga, i jad, i bol raste? —
Što pesma moja, tužna piska laste
bez gnezda, večno da Boga priziva?

Što večno da sam bekrija a trezan?
Što večno da sam slobodan a vezan?
Što da sam mrtav sred života živa?








Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Ned 20 Nov - 17:48

ZAROBLJENOJ BRAĆI.

Stari snovi naši nisu bili varka:
Na Srpskome Jugu nema više roba;
Prenula je snaga Miloša i Marka,
Vaskrsao Srbin iz Kosovskog Groba!

Bog je dig'o stare vitezove naše
Što za rod umreše u oružja zveci;
Njina trošna tela na Kosovu paše,
Al' duh njihov osta u njihovoj deci!

Planula je širom krv i ljubav žarka,
Izvidaše rane od Vidova dana:
Naš je danas Prilep Kraljevića Marka,
I malena Banjska Strahinjića Bana!

Slobodna je raja, ona duša čista,
Nad kojom se, davno, zaplakala Vila:
Car Dušana kruna u Skoplju se blista,
Nad njom Beli Or'o raširio krila!

Razmrskane glave leži guja šarka,
Krv, kap po kap, tužnom robu što je pila;
Prenula je snaga Miloša i Marka, —
Po gorama našim opet peva Vila!...








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Ned 20 Nov - 17:48

BASNA O ŽIVOTU

U jednom kutu nebesnoga šara
Još od postanja stoji Razboj viti.
Tu Gospod sedi večno. Život stvara.
I čunak stalno proleta kroz niti

Od Zla i Dobra, od meda i žuči...
I anđeli Mu nose tanku pređu
Od slave, jada, pamuka i tuči,
Jakovnu, slabu, jasniju i bleđu,

Sa jedne hrpe, goleme ko gora.
U osnovicu, čestu ili retku,
Po neku žicu svakog svoga stvora
Utkiva Gospod tkivu u početku.

U svakom tkivu ima šara bitna.
Dve nigde nisu jednake nit' iste;
U nekom jedna, nejasna i sitna,
U nekom — puno, sve krupne i čiste...

Kad Gospod htede moj život da otka,
Preostaše mu nekolika pasma.
I poče tkati. Osnova i potka
Za novo tkanje behu retke sasma.

I žice retke, svakog časa beže. —
"Hej! Malo pređe!" — anđelima reče.
Prinesoše mu paukove mreže
I modri suton u jesenje veče.

Bog, zadovoljan, stade življe tkati.
I tanko tkivo sve to više raste. —
"I ovde valja neku šaru dati." —
Donesoše mu tužnu pisku laste.

I utka Gospod u suton i mreže
Od lastavice lake ljute jade.
I kada tkivo, po svršetku, leže,
On sreza život i meni ga dade...

U telu mome živi strašni pauk
Što siše mozak, srž i krvcu svežu;
U duši — suton, i u njemu jauk:
—To pišti lasta, sputana u mrežu...








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Ned 20 Nov - 17:48

PRED PROLEĆE

U meni, opet, vaskrsava ono
Što ne znam šta je, al' znam šta će biti.
A biće sanak, rastrgane niti
Života mrtvog, i zagrobno zvono.

U spomen mrtvim, kojima je don'o
Brat, mlađi, vence da im groblje kiti,
I ime koje s njinim će se sliti,
Te da bi čovek potpunije klon'o...

Ja neću klonut', jer ne imam rašta;
Jer sav je život samo prazna mašta,
A prazna mašta hoće silne žrtve:

Ja ću i dalje osećati ono
Što ne znam šta je; moje grobno zvono
Proleća svakog pominjaće mrtve...








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Ned 20 Nov - 17:48

NOVO LETO

Tu skoro, ja sam mnoge ljude sret'o
gde jedan drugom dovikuju, gredom,
i s punim srcem: "Srećno novo leto!"
Svi moji dani jednaki su, redom:

Nijedan dan mi ništa nije dao,
te da ga brojim izvan onih drugi',
i da mi, danas, čega bude žao,
jer svi su bili dosadni i dugi;

jer svakog dana ja sam na noć ček'o,
a svake noći izgled'o sam zoru;
jer dan mi, svaki, suncem dušu pek'o,
a noć mi, svaka, donosila moru....

I svet se čudi, i pogleda krivo
čoveka koji ni za šta ne mari;
ta meni srce predskazuje živo:
jest leto novo, al'su dani stari...








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Ned 20 Nov - 17:49

BEZ NATPISA.

Ne marim ljude koji dele vreme
I koji stalno isti poso rade
U isto doba; ljude koji grade
Najmanjoj stvari obligatne sheme;

I one koji silom traže teme,
I živo drvo u gȏ kamen sade;
Ni one koji vrebaju parade
Da progovore, i opet zaneme.

Ja radim onda kad, sred mrtvog muka,
Zatrepte nervi, i kad sȃmȃ ruka
Za pero hvata, danju ili noću;

Kad nešto silno u mozak prižeže,
Obične misli kad u nevrat beže, —
Kad jasno ne znam ni ja sam šta hoću...

Pesma "Bez natpisa" objavljena u "Bosanskoj vili", 1908. godine








happy
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    

Nazad na vrh Ići dole
 
Velimir Rajić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Velimir Ralevic
» Zlatni ajfon 5
» Велимир Живојиновић Massuka
» 'SINA LIJEČIM MARIHUANOM!'' Ispovijest oca bolesnog djeteta
» Velimir Bata Živojinović
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-