Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Ratko Petrović

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ratko Petrović    Pet 24 Apr - 19:14

CVET

Bio jednom jedan mladić,
koji je čuo za jedan cvet,
koji raste iza sedam gora i sedam mora.
Iza najdubljih ponora i najtamnijih šuma,
najdubljih i najhladnijih reka,
najviših vrhova, okovanih snegom i ledom,
iza najvrelijih pustinja,
iza sedam hladnih, severnih mora.

U stvari, koji raste na vrhu one sedme,
poslednje gore,
i cveta jednom, kada napuni sedamnaest godina.
Prešao je sva mora, uspeo se na šest gora.
Prešao ponore,
i kroz stare, tamne šume,
prebrodio divlje reke,
probio se kroz ljute mećave,
i prošao kroz vrele pustinje.

I na kraju, poslednjeg dana,
popeo se i na sam vrh sedme gore,
na kojoj je rastao cvet.

Stigao je predveče, u sam zalazak sunca.
Kako se popeo gore, pred njim je i sam cvet procvetao.
Iako je prethodno odlučio, da ubere cvet,
iako je zbog toga slomio sedam gora i sedam mora,
odustao je od te pomisli pred tom lepotom.

Rešio je da nešto tako lepo,
i nevino, ostavi ne taknuto.
Da ga ne ukalja svojim dodirom,
i da iz nekih svojih hirova i sebičnosti,
ne uništi nešto tako lepo...

Pomirisao ga je samo,
jednom, duboko i blago...
I gledao kako zadnji repovi sunca,
nestaju na horizontu.

Kako je već polako mrak obavio proplanak,
rešio je tu prenoći.
A, sutra će se vratiti kući.
Bez cveta u ruci,
ali sa cvetom u srcu.

Iznuren, ali potpuno ispunjen,
legao je pod jedan hrast,
desetak koraka od cveta,
I pun slatkih utisaka,
zaspao...

Sutradan, čim je otvorio oči,
prvo što je poželeo, jeste,
da pogleda ponovo,
onaj predivni cvet.

Bacio je pogled ka cvetu...
Ali...
Umesto cveta, u njega je piljio jedan crni vo,
koji je preživao onaj cvet.
Čovek se u neverici, od muke nasmejao...

Tako i vi, kada nađete svoj cvet,
uberite ga za sebe, i krijte ljubomorno od drugih...
Zalivajte ga, pazite i volite...

Ne dajte da vam ga neki vo uzme,
jer ipak, jednom se ima šansa,
da uzmete pravu osobu za sebe...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ratko Petrović    Pet 24 Apr - 19:14

DRUGI VID (iz knjige KAD OD ZIME ZALEDE SRCA PTICA)


Noćas su putevi do mene,
više to, nego ikada pre.
Gledaću kroz tkiva,
i ako se iza te malene ljušture
prividnog, trenutnog,
bude krio beskraj,
predaću ti u njega
svoje upisano životinjsko
ništavilo,
ne bojeći se, da će te to
tako prosto, premalo
uopšte ispuniti...

Noćas me

jedino možeš imati.

Kao ni jedna do sada,
možda i na prevaru,
jer lak sam plen
iskusnim sakupljačima
šarene, paperjaste
zbunjenosti
ljudskih školjki

Ne budi premalo toga,
premalo,
kao što je samo – telo,
ili sam oblik
jednokratne požude gmizavih
stvorenja što pustoše duše...

Budi taj svemir,
s kojim ću se malen
sudariti,
i raspršiti na
hiljade kapi
proste sreće,
i dozvoli da
rominjam ljubav
u tebi

i grmim
svoje tajne strahove

Strahove samoće

Budi moje jutro.
Moj san.
Moje buđenje,
i slepilo moje
olistalo u proleću,
cvetovima koji ne vide,
oblike
nego osećaju zrake
koje plače tvoje
plaho srce Sunca

Budi svetlost
koju će žvakati moji aprili
i sok u kašastom krvotoku
mog mesnog stabla,
i korena
zabodenog u tle pustinje,
daleke...
Seme nekada,
vetrom spašeno
od šume
požudnih trupaca
oplođenih mlečom
ponavljanja smrti,
a ne mlečom
večitog rađanja
- prepoznavanjem svojih
načina,
prepoznavnjem
da nam krajevi
korenova prošlosti
nisu krajevi,
nego početci

nekih drukčijih
daljina

Samo noćas
te mogu videti
ispod te kože,
i tih koža
lepih,
ili ružnih,
pokrova
duše

tvoje je noćas,
samo da naiđeš,
da me prepadneš
na tim putevima
koji nesigurno
vode ka meni

prepadneš činjenicom,
da ipak postojiš,
makar duboko
u tom
ženskom telu


naiđi...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ratko Petrović    Pet 24 Apr - 19:14

Ljubi:

tek onog, koji pred tobom
drhti

jer to je zemljotres srca

dok čeka tvoje usne,
u njemu se izdižu
planine nežnosti

izvajaj te vrhove svojim
dahom, ne dozvoli da ih
okuje krti led neodlučnosti








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ratko Petrović    Pet 24 Apr - 19:15

PAPERJA


I

u meni spava kafana,
sva je puna dima
i tužnih ljudi,
begunaca od života

žuta, mala... neugledna
u blatnjavom sokaku

i gosti su stalni,
uteha je na veresiju,
i kao i sa suzama,
lakše ide posle „treće“...

violina plače riđe,
suzom koja teče
ka unutra,
i zapada tu negde,
duboko u grlu

vinom se i gura dalje,
svaki taj naredni zalogaj
pegavih nota, što zaleprša,
pa onda umorno zaspi
u ovoj mojoj nomadskoj kosi

kvrgavi prsti zanatlija
samo prelaze preko končanih šavova
progorelih kariranih stolnjaka...

isti pokreti, ista pića, iste tuge

ti stolnjaci kriju,
jagodicama kažiprsta
ispisana imena stotinu nekih žena

i pčele nevidljivih otisaka prstiju
koje kruže nad tim medom čežnje,
nepestano ponavljaju iste pokrete:

Isidora, Vera, Ana, Nevena, Anita...

a ja, opet sav nakostrešen od nekakve
mekoće pomisli na tebe, noćas ispisujem od
početnih slova tih imena - tvoje ime...

u meni je mirno,
uglavnom,
ali ima noći kada
kafana u meni poludi

noževi u leđa, teške psovke,
flaše u pijani potiljak,
i tek sa jutrom
mir dođe kroz srču

mir isečen po belom licu

onda se mir umije
hladnom zorom,
nasmeši se blago
kao sanjivo dete

i otpremim ga
na put, niz drum...
negde je potrebniji
daleko potrebniji...

jer, imam ja zube za tugu

umočim prst
u plehanu pepeljaru
i ubodem nečiju
spaljenu želju

onda bosonog
pokušam da stignem
ono malo mesečine
pre nego što ga
jutro potopi
u potpunosti



II

u meni spava i propali cirkus
sa šatrom koja prokišnjava,
i mečkom koja nikada nije
naučila trik do kraja...

ceo jedan život na točkovima,
sa smaknutim tregerima, umiva se
na poljani, nad lavorom,
u magli svežeg novembarskog jutra

vino iz vojničke, limene šolje,
doručak sa masnog papira
iz samoposluge,
i klovnovski nos u džepu
za svaki slučaj...
ako osmesi zataje!

svaka ta šarena razglednica očiju
spava u meni

hiljadu sudbina, hiljadu tuga

spava i kratkotrajna toplina
kao prijateljstvo malog
krotitelja lavova i vetrova,
sa devojčicom iz ulice pored

i onda minut posle
prvog poljupca,
iznenadno pakovanje

- nove svetkovine i vašari zovu,

mašu u uštirkanom
prazničnom iščekivanju

slava je već raspremila po dvorištu
kraj crkvice, đakonije brkatih vernica

vetar njiše suknje postavljenih stolova
između namrštenih hrastova
i bunara zaraslih u umivanje predaka

a sumrak nemarno raštrkava
po centru sela
svoje prve pijance za večeras

drugačije palanke šire ruke

poslastičarnice sa još
neprobanim kolačima
i minjonima za malog krotitelja,
sad osvetljavaju drvene izloge
koji još uvek mirišu na pradedovske
brke i kapute

sve to spava u meni

kao i kvarni trikovi, sitne prevare
podvaljivanje publici

i zubobolja i glavobolja
izlupane "kruške"
u luna parku pored

i svaki taj beg
vrišti u snu,
rastanci koji plaču
dok spavaju u meni

i zato lažem,
izmišljam bajku
za krotitelje
i kroćene



III

u meni spavaju svi
brodolomnici i utopljenici

brodolom porinutih duša
sad sam ceo,
molitve i poslednje
pomisli o ljubavi...

svi su otišli sa rukama
pruženim ka nebu

valjda se tražio spas?

znaš, mračan sam noćas kao
najcrnja dubina prljavog okeana
u mrklu, snežnu ponoć,
sred neke severne zime

trebaće malo oči da
ti se priviknu na mene

ili, može ovako!

približi usne,
udahni sasvim duboko,
pa pogasi svoje
žute i bele sveće
prethodnih osećanja,
i čekaj malo sama
u mom mraku

ali ne predugo...

čekaj,
ukoliko želiš da vidiš
kako ću da se očas
zarudim, zarumenim,
od duboko zakopane
dečačke stidljivosti,
i odmah potom da svanem
od svile tvog dlana,
poturenog da bude
kolevka mom obrazu
koji pati
od nesanica,
vetrova i kiša

ili idi, i sve ostaće isto!

spavaće i dalje nemirno
svi potopljeni robovi
u lancima,
negde pri dnu mene

robovi, za koje je smrt
u moru, bila jedina
preostala sloboda

i u meni zato spava
sad ta njihova sloboda,
bezuslovna, prava,
krvava, jedina moguća!

sloboda, da te volim nesebično,
ne tražeči te samo za sebe
ali želeći te najbezobraznije naivno,
ljubomorno, kidajući se pritom,
kao kad se prstima
cepa narandža

a znam, ostaće mi samo
zariveni tragovi noktiju
duboko u kori,
i raspolućene kriške,
razdeljene i pojedene
do pola,
tek da se ubije
ovaj stari zadah
prošlosti
čijim usnama još uvek
u čežnji robuješ

zato smem i da ti
pišem sve ovo

ne bih voleo da ti neke suze
speru te slatke pege s lica

na kraju
ako me razumeš
- razumeš,
ako ne razumeš,
pa i nisi bila ta
koja je trebala da
išta razume...

mada bih te voleo,
i divno nerazumnu...

hajde budi
nerazumno moja,
neshvatljivo,
negde uz more

moja Andalužanka
među crnim maslinama
i pod žutim kaputom
Meseca sa juga...



IV

celo jedno sirotište
u meni stanuje,
nevoljeno!

koliko tu ljubavi fali,
koliko je pruženih ruku
bez odgovora u meni

kako se tu drhtavo sanja,
vašljivo i neokupano,
sa krezubim osmesima
kao polupanim prozorima,
napuštenih fabrika u ruskim
predgrađima...

sve se to stakleno pobojava
da možda nije dostojno ljubavi?

nekako se naivno plaši,
da je upravo zato
neželjeno, napušteno,
zato što je nejako i ružno

slinavo od kaleidoskopskih snova

kako se tu čezne
za ljubavlju...
možeš li da zamisliš?!

koliko te samo tu, noćas fali!
vidiš li? možeš li da zamisliš?!

ne možeš,
na sreću svoju
ne možeš ti to

ali,
ja sam i to...

i to spava u meni,
pišem mu uspavanke
u olujnim noćima
da se zajedno
manje plašimo

ja njih da ubeđujem
da nema nikoga u mraku,
a oni mene da će nam
neko divan doći sa zorom



V

i u meni spava
jedno rođenje antilope,
i to pravo pred
lavljom jazbinom

onako lepljivo,
u hodu, u strahu

molim se za vetar
ka meni, vetar koji
će me sakriti, zaogrnuti
kao kaput, a ne vetar
koji nosi mirise
ka smrti

za to je potreban
blagoslov zemlje

samo dok ne prohodam

u meni spava želja
da mi daju priliku
da budem gonjen
pre nego što mi presude

pre nego što dođe
crvena noć
uz riku, grabež
i smrt...

to je antilopa
moje ljubavi
prema tebi



VI



u meni spava lasta
sasvim mala,
vrcava,

koja je nekako
zalutala:
skroz na severni pol

i tamo, sve čeka
neko proleće...
čeka da ozeleni,
da prođe zima

no zima traje
dvadeset i šest
godina

i sva je narogušena
od hladnoće
ta lasta što
spi u meni

baci je i
isprevrće vetar,
pa zatrpa
grudvom snega

i dok se
kobelja
ispod smeta
ka površini

nekako se
stalno i budalasto
nada,
da će kad izvuče
glavu gore
ugledati ovaj put
proleće

spava ona u meni
u srcu mi je,
i žao mi je
ne mogu da joj kažem
da za nju, tamo
- nema proleća








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ratko Petrović    Pet 24 Apr - 19:16

VII

u meni spava
svako
"NE VOLIM TE"
ikad izrečeno na ovom
svetu

znaš li kako je to
strašno?
kako je to hladno?

ne znaš!
ne možeš da znaš

i ne želim ti
da saznaš
takve užasne stvari

koja je to
giljotina
srca

vešanje
ljubavi na
prašnjavom
Trgu

groblje sreće

i šta raditi,
sem grobarima
dati po paklo
cigareta,
da dodaju više
zemlje i bolje utabaju
lopatama kafanske utehe
ovu raku memorija

da se osećanja slučajno
ne povampire,
kada napada ponoć
ko sneg,
kada zaveje mrak
i jedino senka
istine ostane da
gori titravo na
vetru samoće

treba podmititi
smrt Ljubavi

ovde sve bolje rađa
iz pelela
nego iz nove ljubavi



VIII

biće ružno
da ti kažem
kako svi oni štenci
bačeni u džaku
spavaju u meni

i ptići ispali
iz gnezda

i lane zalutalo
u sivi
vučiji čopor

ali spavaju
lepo

i jedino dobro
u toj tuzi je
što ih ja čuvam

što su tu bezbedni,
mazim ih
za svako maženje
koje nikad neće osetiti

sanjam ja za njih
kao i za sebe,
i sanjam im samo lepo

neka ih,
neka spavaju
da ih ne diramo

ali i oni su
u mom uzdahu
kada te vidim
kako odlaziš

cvile i guraju mokre njuške,
čekaju vetrove s mirisom tvojih
povrataka

kako da im kažem
da ne dolaziš?!


IX

u meni spava noć
najtamnija,
bez i jedne zvezde

u meni stanuju svi
prvi padovi s bicikle
i svi završeci
tužnih bajki

tu su i sve
odbačene igračke
posle detinjstva

uvelo cveće
prvih i poslednjih
sastanaka

treće smene
kunjaju u meni,
i svi zaboravljeni,
otpisani i neizlečivi
bolesnici sveta,
koji upravo ovog trena,
tupo zure u olovnu
prazninu samoće na
kliničkoj tavanici

o, evo je,
i tvoja davna ljubav,
spava nekako ovde,
među mojim zubima...

u meni je, jer ja ti je vidim
u očima, a on više ne...

spava sve to
tako lako

spava da ne
besni

spava da i mene
drži usnulog



X

ti se prezivaš
Osmeh

i nekako si
preko noći postala
jedina divna stvar
koja spava
pod ovim vrelim
čelom

sadržaj ove moje
noći,
treba biti
krivično gonjen...
krajnje kriminalna
stvar!

ogrezo, ako
ne u poroke,
onda u pomisli
o tebi

jedno svoje veče
si mi sipala
u ruke,
i ja sam se
umio njime

a ja se snalazim
u ovome svemu,
koliko i ludak
sa ukrštenim
rečima

šta ću ja ovako
ružan i razoružan
pred tobom?

noćas pada
prva moja kiša
od kako znam
da te nemam

ukrao sam mirise
i tvoje pokrete,
svaki tvoj dah

ja sam uvek bio
krokodilski zubar
i gurao glavu
dečački radozalo
u čeljusti

i bio sam isto
tako

i zubar za tigrove
zubar za vukove

i zubar za lavove
zubar za morske pse

i zubar za sve druge
opake životinje

i nisam smatrao ujede za zlo,
već za istinu svog posla

ako tigar laže,
čeljust ne laže

dakle, znao sam u šta se
upuštam i glupo je
da se sad žalim
i da kukam

o tome,
kako sam ti jednom
napisao pesmu,
koja je moja najdivnija stvar
koju mrzim

jer je donela tvoje ćutanje!

hiljadu pegli sada dovodi
u svečarsko stanje neke lepše
reči za sve ovo...
ali neću ih! ne, nikako...

neću čak ni da se rimuje!
onda bi je čitao svako

a ovo je pesma
samo za tebe...

ali da je čitaš
samo ponekad,
spuštene glave na papir
i poluotvorenih očiju,
kao da je zamišljaš

da je čitaš,
samo kada joj veruješ,
u sred neke čudne noći
ili kada padaju kiše

ti si proleće
koje se nastanilo
tu, u mojoj pustinji

i ja sam hteo
samo da te zalijem
jednom kišom reči
da lepše bujaš...
da više cvetaš

umesto toga,
doneo sam još jednu
peščanu oluju nežnosti

ona jedina ne spava,
ona jedina besni u meni...

raznosi noćas moja paperja nežnosti,
pod tvoje uspavane prozore








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ratko Petrović    Pet 24 Apr - 19:17

GLEDAJMO TO OVAKO


Gledajmo to ovako!
Ja sam loš materijal,
da bi od mene postao čovek...
Volim da popijem,
umem da slažem,
nisam odgovoran...

Imam ja i dobrih strana.
Da, da! Kao i svaki čovek...
Imam ja, i koju vrlinu!
Samo još ne znam koje su...

Između ostalog,
u današnje vreme,
vrline nisu poželjne...

Odskačete od ostalih!
Tako da svi misle
da se jednostavno, folirate!

Tako, da su vrline opasne!
O-P-A-S-N-E!
Najbolje je biti podlac!
Tako vas makar,
oni slični vama,
ako, ne vole...
Onda makar poštuju.

Ali nisam ja ni za podlaca!
Ne umem! Jednostavno!
Doduše, nisam nikada ni probao...

Volim tako,
da se "izvalim" na neku livadu,
teram pčele od sebe,
ruke mi lepljive od pekmeza,
a ja, samo gledam u nebo...

Tek, od skora,
znam i zašto!
Nebo mi je prvo sećanje iz detinjstva.
Igrao sam se na nekom kauču,
u kuhinji kraj otvorenog prozora.

Bilo je leto.
Možda jul?
Možda jedanaest,
pola dvanaest?
Ma, najkasnije...
Podne!

Vozeći plastični autić,
s jednog kraja kauča, na drugi,
bacio sam pogled kroz prozor,
i ugledao ogromno, plavo nebo...

Bez ijednog, jedinog oblačka!
Do tada nisam ni znao,
da nebo može biti bez oblaka!
Onako mali zapitao sam se
"Šta mu se to dogodilo?!"

Odem na terasu,
odem do drugog prozora,
u hodnik...
Nigde oblaka!

Čekao sam, i čekao...
Nigde da se pojavi
ni jedan oblak.
Ma, ni ptica da proleti!

Posle toga,
dugo...
dugo...
dugo...
dugo...
dugo nisam video takvo nebo.

Bilo ga je, naravno!
Ali ga ja, ne znam ni sam
zbog čega,
nisam primećivao?!

Sve do skoro!
Dok ponovo nisam naučio,
da kao dete,
gledam u nebo!

Gledajmo to ovako!
Ja sam loš materijal,
da bi od mene postao čovek...
Volim da se bijem,
umem da slažem,
ne slušam ništa,
sanjarim i igram se...
Blenem u nebo,
pentram se po drveću,
crtam...
Volim slatkiše,
volim autiće,
volim bajke,
ređe basne...

Gledajmo to ovako!
Ja sam loš materijal,
da bi od mene postao čovek!
Zato ću jednostavno,
(Tako sam rešio!)
ostati zauvek dete...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ratko Petrović    Pet 24 Apr - 19:18

PTICE I LJUBAV

pesma za one dečake i devojčice, koji previše rano hrle, u NEKE stvari NAS odraslih


Pronaći ćeš sasvim
iste principe
kod ljubavi i ptica

isto su krojeni u biti

dok si ranjiv, mlad
i još u svojoj
krtoj opnastoj ljusci,
probaš li leteti

- rasprsnućeš se
o tlo realnosti
kao i jaje

kad ti prvo
šareno paperje odrastanja,
pokrije nejaka krila,
pomislićeš da si neka nova,
neka najlepša ptica
dostojna - odmah svega

ne postoji
- odmah svega
postoji
- polako pomalo

možeš ispasti iz
gnezda sa te litice,
pokušavajući da poletiš
prerano
šarena, paperjasta
ptico tek
dovršenog detinjstva

ali si na sreću
svoju i moju,
suviše lagana da se
potpuno razbiješ o hridi...

ostaćeš sasvim živa,
ali razlupane naivne glave,
krvavih snova
i polomljenog krila,
ptico moja malena
i nećeš znati
šta je to letenje

mislićeš da je tvoj pad
bio jedan let,
i biće ti mrsko
da probaš opet
- da!

baš kao i u ljubavi
plašićeš se,
ili nećeš moći,
nećeš više imati čime
da budeš hrabra i da veruješ!

ne žuri!
puževi puzavci žure,
puževi, što sluzavo ljube
zemlju... a ti ćeš ljubiti nebo!
to nije priroda ptica
da budu požurivane
na let! ne!

tek kada sazriš za letenje,
kad prerasteš stvari Zemlje,
i naučiš da neverovatno
postoji, samo onda
kad se pravi
od elemenata
u koje istinski veruješ ti,
i u koje istinski veruje tvoje nebo,
- letećeš!

sanjaj o letenju,
ali leti,
ne onda,
kada si sigurna u svoja krila
već u iskrenost
svoga neba

i kad naučiš da prvo
krila u tebi
treba da dobiju
paperja nežnosti
tek tad,
i vetar počinje da te nosi,
a ne oduvava

moći ćeš tad da letiš,
moći ćeš tad da voliš

ptice i ljubav,
isto su krojeni,
i isto slobodni
u svojim bezgraničnim
svodovima

ptici je koren u nebu,
a ljubavi je koren
u tom tvom nebu
- koje ćeš sresti
jednim velikim svilenim
strpljenjem

neba se legu iz
plave čežnje za letenjem!

zapamti malena ptico!
bez neba svog,
ne možeš leteti,
nego samo padati!

čekaj ga!
ne gledaj ti mene!
ja letim kroz oluje,
poklonim po kom nebu
svoje plavičasto perce,
i ono me isprati
grcajući kišu,
i preoravajući
oblacima
putanju mojih letova,
putanju mojih krila
odranih

ako me budeš
poslušala ptico malena,
možda savladaš
i veštinu
sletanja na oblak

ali ako malena ptica
i samo posumnja u mogućnost
letenja,
zauvek gubi pravo na let

čekaj, maštaj i veruj...
nebo za tvoja krila
će doći ptico moja malena

ako toliko jako
i uporno budeš verovala,
samo ćeš se
jednog trena osvestiti
u najlepšem letu

letu bez granica,
u ljubavi bez granica








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ratko Petrović    Pet 24 Apr - 19:18

O SVEMU ŠTO ŽELIM

Najviše te želim
sa svim tvojim manama.

Želim te, kad ne znaš,
kad ne umeš, kad nećeš…
kad ne možeš!

Nemoj pogrešno da me shvatiš,
ali samo takvu te želim…

Savršenstvo je za izložbene primerke
i kolekcionare.
Nesavršenstvo je za majstore
i alhemičare…

Kao kada detetu daš
komad drveta…
to drvo će postati
i puška, i brod,
sablja, magično žezlo
i sve skriveno i čarobno
u šta se može
pretvoriti…

Ali ako mu daš
savršenu igračku,
ona će biti uvek
samo igračka
namenjena
toj jednoj igri…

ili će mu dosaditi
ili će je polomiti

polomiti da vidi,
ima li išta
magično, čarobno
ispod, unutra, dublje

polomiti da vidi
“kako radi”

polomiti da popravi
to njeno - savršenstvo








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ratko Petrović    Pet 24 Apr - 19:18

SCHWEINE


Sutra neće biti važno.

Kada sam se vratio kući,
ostalo je samo dugme
tvoje plave haljine
na patosu ispražnjenog
ormara.

Tvoj parfem
u vazduhu.

Tri koraka levo od spavaće...

Samo što si otišla.
Verujem da je baš tako...

Možda si se predomišljala
do poslednjeg trena?

Mora da je bilo jako strašno
da se ti tako odlučna
predomišljaš i lomiš...

A sada je tu samo dugme.

Možda slučajno,
možda namerno...

Ne znam šta bi mi
bilo draže?

Kažiprstom ga guram
od ćoška do ćoška,
dok sedim u ovoj praznoj,
dvometarskoj kutiji
i zvuk deluje kao da para drvo
i kao da dolazi iz same glave.

I eho mirisa tvojih haljina
dobro urezan u orahovinu.

Svaka boja, svaka haljina,
drugi miris.

Ali ja sam voleo plavu.
Ona je mirisala baš
na tebe...

Na tebe izjutra.

I sad... šta?!

Sedeti još malo...
to je dobro.

Ne predugo.

Onda stati na vagu
i izmeriti se...

Dobro je znati
koliko je svinja
teška.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ratko Petrović    Pet 24 Apr - 19:19

MINIJATURA O ZALJUBLJENOSTI


živim u mraku,
jer sam našao u njemu jedan kamen,
za koji verujem da je sunce








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ratko Petrović    Pet 24 Apr - 19:19

DA LI PRIMEĆUJEŠ


primećuješ li istinu,
kako nam se šunja?

istina
koja se zove - samoća,
istina koja se zove:
ne možemo imati bolje
nego ja tebe i ti mene?

istina koja šapuće:
nikog bližeg za grliti
neće biti ikada više.

istina koja kaže:
niste zaslužili,
vi ste živeli za ljubav
a nikada umrli
za nju niste...

istina koja kaže
nema više mladosti!

nikada vas mlad neko više neće
tako voleti,
kao što dobro umete večeras
da odglumite to
jedno drugom

da li primećuješ to,
dok u noćima
držiš svoje hladne ruke
na mojim grudima?

istina ima oštre zube,
i zato kada
vam se osmehne,
ne očekujte da vidite
išta lepo

najtužnije mi je to,
a i žao do samog korena
ovog svog izlizanog srca,
što sam te izgleda,
ja najviše voleo
od svih muškaraca s kojima si
stotinama i hiljadama
noći delila vlažnu postelju
u ime nekakve prave ljubavi...

nikada te nisu voleli onoliko,
koliko su voleli tvoju lepotu...

ženo,
dajem ti srce svoje
umesto ordena
za hrabrost

nikad ovaj svet
nije bio krojen za ono što
nosiš iza svojih
zatvorenih očiju








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ratko Petrović    Pet 24 Apr - 19:20

Soul painkillers



Neću te izlečiti
od muškaraca,
od kojih
tako neizlečivo boluješ
ove zime,
u kojoj se snegovi
svakodnevno
serviraju za doručak
bušnim cipelama
u predgrađu.

Kažem - muškaraca.
Jer za ženu koja voli,
jedan muškarac
su svi muškarci ikada.

S mnogima si ležala,
ne bi li preležala
to ime koje te žulja
pred spavanje,
i zbog kog se okrećeš
s boka na bok u postelji,
svake večeri,
po čitavu noć,
do zore.

Princezo
na zrnu
snova...

Ali to tako
ne ide ludo jedna.

Nije bitno
s kim spavaš,
već s kime uspeš
da prespavaš.

I ovde si noćas samo
jer od svih ostalih i neželjenih,
jedini sam ja, koji poklanja šaku
svoje poslednje, iskrzane nežnosti,
ne polažući potom
za uzvrat,
ama baš nikakvo
pravo na mučno
posedovanje
onoga što te čini
ženom...

Ne, jer sam bolji,
od drugih.

Zapamti,
čudno je to,
ali među nama, muškarcima,
među našom vrstom,
ne postoje bolji,
samo isti, obično jednaki
i oni, još gori muškarci.

Bolji su samo mit,
kojim se i najopreznije
polažu u krevet
pre vremena za spavanje.

Znam
da uzimanjem
tvog izgubljenog,
ne mogu ništa
(dobro) dobiti...

Zato te ne diram.

Tu sam
da bez svlačenja
pantalona,
ponudim pola svog kreveta
i ruku, koja u ruci,
ne traži ništa više.

Tu si noćas,
jer si sita svega,
a ja gladan
ženskog srca.

Izgladneo
od ove samoće...

Treba mi žena
koja iako ne mene,
zaista voli...

Leći pored ljubavi,
bar jednom u životu...
Biti joj makar
na neki način blizu.

Tu si, najviše,
zato što znaš,
da ćeš moći sasvim lako,
već sutra,
da me kao stari kufer
zaboraviš u poslednjem tramvaju,
smatrajući,
da će me pronaći
ipak neko kome
sam potrebniji.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ratko Petrović    Pet 24 Apr - 19:21

Učitelj uči učenika ideji.

Ideja je savršena,

učitelj i učenik to nisu.



Učitelj to zna,

učenik ne.



Učitelju je učitelj

i dete od pet godina,

voda, vatra, hladnoća

i toplota...

Prijatelj,

kao i neprijatelj.



A najveći učitelj

mu je učenik.



Učitelj uči učenika,

prenoseći mu znanje koje

je učenik spreman da prihvati,

i puštajući ga da pravi greške.



Ali on sam uči i osobu, srž

to jest ono šta je, i ko,

zapravo- njegov učenik.



Učenik,

na određenom stupnju postane

gord i sujetan.



Dobar učitelj

zna sve vrline i mane svog učenika,

jer ih prati od početka,

i zna debljinu

njihovih korena,

te gordost i sujetu

učenika može baciti na kolena

jednim potezom.



No,

time se uništava učenik.



Život formira učenika,

učitelj samo ispunjava

formiran oblik istinama

i znanjem.



Loše formiran i kukavički

nastrojen učenik je

SKORO pa bezvredan

učenik.



Učitelj koji digne ruke

od takvog učenika

je loš učitelj.



Dobar učitelj

nije onaj,

koji od najboljeg

pravi najbolje,

i od Sunca svetlost,

već koji od lošeg

napravi dobro,

i osvetli i najveći

mrak, pokrenuvši ga

u svetlost.



Dobar učitelj

ne laska.



Dobar učenik

ne prihvata laskanje.



Dobar učitelj

zna da najbolji učenik

uči iz svake situacije.



Samo loši

učenici,

uče iz najboljih primera.

Nije učitelj zaslužan,

zaslužan je onaj,

ko je uspeo da nauči

i pored svega u šta je

samoubeđen.

Samoubeđen,

iz nužde,

ili sujete.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ratko Petrović    Ned 17 Maj - 12:46

Šansa

Noćas su putevi do mene,
više to, nego ikada pre.
Gledaću kroz tkiva,
i ako se iza te malene ljušture
prividnog, trenutnog,
bude krio beskraj,
predaću ti u njega
svoje upisano životinjsko
ništavilo,
ne bojeći se, da će te to
tako prosto, premalo
uopšte ispuniti...

Noćas me
jedino možeš imati.

Kao ni jedna do sada,
možda i na prevaru,
jer lak sam plen
iskusnim sakupljačima
šarene, paperjaste
zbunjenosti
ljudskih školjki

Ne budi premalo toga,
premalo,
kao što je samo telo,
ili sam oblik
jednokratne požude gmizavih
stvorenja što pustoše duše...

Budi taj svemir,
s kojim ću se malen
sudariti,
i raspršiti na
hiljade kapi
proste sreće,
i dozvoli da
rominjam ljubav
u tebi

i grmim
svoje tajne strahove

Strahove samoće

Budi moje jutro.
Moj san.
Moje buđenje,
i slepilo moje
olistalo u proleću,
cvetovima koji ne vide,
oblike
nego osećaju zrake
koje plače tvoje
plaho srce Sunca

Budi svetlost
koju će žvakati moji aprili
i sok u kašastom krvotoku
mog mesnog stabla,
i korena
zabodenog u tle pustinje,
daleke...
Seme nekada,
vetrom spašeno
od šume
požudnih trupaca
oplođenih mlečom
ponavljanja smrti,
a ne mlečom
večitog rađanja
- prepoznavanjem svojih
načina,
prepoznavnjem
da nam krajevi
korenova prošlosti
nisu krajevi,
nego početci
nekih drukčijih
daljina

Samo noćas
te mogu videti
ispod te kože,
i tih koža
lepih,
ili ružnih,
pokrova
duše

tvoje je noćas,
samo da naiđeš,
da me prepadneš
na tim putevima
koji nesigurno
vode ka meni

prepadneš činjenicom,
da ipak postojiš,
makar duboko
u tom
ženskom telu

naiđi...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ratko Petrović    Pet 9 Dec - 20:22

MENE JE GRADILA PATNJA



Mene je gradila patnja,
uz zli osmeh sudbe.

Tuga, u korak, išla k'o pratnja,
i pravila crte lica - muške i grublje.


Mene je kovala zla sreća,
i kvasila kiša, prljava i žuta.

I hiljadu me je pratilo sveća,
da vide, kako skrećem s puta.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ratko Petrović    Ned 12 Feb - 19:41

Pismo nesretnici koja ce me voleti

...

(Da, ovde se može normalno živeti... ali ko bi normalan, mogao da poželi - normalno živeti?

Situiranost? Kućica? Travnjak... Žene te hoće! Novac... Sve je to, znaš, pomalo dosadno.

Bar za mene. Nje mi sladak milion, već trošenje poslednjeg dinara iz džepa pocepanih farmerki, kupujući kartu za prvi jutarnji voz iz Novoga Sada, Vršca, Niša... Sa gitarom, i još pola litre crnog...

To je za mužjake što svijaju gnezda, i picane slike o životu, koje kače za svoje drage u slikovnicu razmnožavanja. Životinjski upisana stvar. Matrica za mase. Brlozi za prasice. Gnezda za Kukavice. Sve ionako dele istu matricu... Priroda je tako udesila stvar.)
............








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ratko Petrović    Ned 12 Feb - 19:41

U startu da rasčistimo,
neću nikada imati para da nekoga
vodim u lagodan život,
i sve što se bude sticalo,
moraćemo da stičemo zajedno.

Koja god da me nesretnica zavoli,
nek zna,
bićemo sirotinja.

Vući ćemo se po potkrovljima,
i deliti pola jabuke za doručak.

I mlađa deca će nam nositi jakne i čizmice,
koje su starija prerasla.

I ruke ću možda uvijati u krpe,
krvave od žuljeva,
ali ima ko će jedini na svetu
u njima videti nežnost.

Bajke, ne pričam bajke.
Laži, ne šapućem laži.

Nahranite sve princeze,
kad su site,
ne treba im bajka.

I dajte, molim vas,
te prinčeve,
koliko god da košta kilo istih,
ja častim,
dajte, onima koje su na njih čekale,
i za njih prale svoja tela u mleku.

Meni dajte Pepeljugu.
Bez staklene cipelice.
Dok je još sirota i musava.

Stići ćemo do Pariza i do Njujorka,
živećemo u Provansi i u Toskani,
praviti naše vino i brendi od dunje,
kalvados od jabuke...

Ali neće biti lako.
Nikada.

Nikada, jer vodićemo život.

Dok mi nemir ne dobije noge.

Onda smo čerga, moja buduća nesretnice.
Kosa će ti biti prašnjava i grejaćeš se kraj vatre.
Adresu nećeš imati.

I znaćeš tad, makar ko ti se zaista raduje.

Sve dok ja budem hteo da se mučim za to,
imaćemo ograđeno parče zemlje...

Sve dok je to ono što želim da obezbeđujem.

Ali šta će nam?
Sednemo na biciklu (ti na volan),
i sve je naše.

Izaberi planinu,
jezero,
i sve je potpuno naše.

Upri prstom
u mesto koje bi da podeliš sa mnom
i stajemo tu...

Dok se svi načude – „Koji su ovi?“,
mi već odosmo dalje
po našem dvorištu sveta...

Imati? Posedovati? Skupljati materijalne stvari?
Nazivati ljubavlju nagone? Čemu?!

Slikati se kraj zgradurina
u gradovima koji se nalaze
u turističkim brošurama?

Ne.
Ti buduća nesretnice koja ćeš me voleti,
znam bićeš dovoljno samosvesna,
da uživaš u tom čudu,
što smo se uopšte ti i ja sreli.

Jer to je nemoguće poklapanje...

Ja verujem
da se poznata Vasiona milijardama godina
razvijala
u ovom pravcu,
evoluirala,
jedino i baš,
da bi se stvorio taj
trenutak
koji čeka na naš
susret...

U mukama! Zvezde su se gasile!
Sazvežđa grčila od bolova
i kovitlala u agoniji,
zauzimajući položaje
koje će omogućiti
da se ti i ja sretnemo...

Najteži porađaj
jednog trenutka
u istoriji
svemirskih
časovnika
koji su bez kašnjenja
otkucavali
i pratili rast
jedne alave
beskonačnosti
za prostorom...

Tren koji
bi posramio zlatne
epolete eona,
koji se diče vremenskim razmacima
u kojima su proždrali
čitave vrste godina
i dana
po svim zabačenim
uglovima Vasione.

Sve radi tog trena
kada će nam se oči susresti.

I ti ćeš znati to...

Nećemo se završiti
kao ljudi,
završićemo se kao zvezde.

Crne rupe su jele
svoje stomake
i prostore
da uspore
i rastegnu vreme
dok se ne pronađemo.

Da se ne mimoiđemo
na ovom peronu
gde se samo
sine životom
pa nestane
- zauvek.

Amebe su isplivale na kopno
i počele sa traženjem kičme
i čvrstog skeleta
i započele evoluciju,
jedino zbog nas dvoje.

Veruj mi,

zvonaste meduzice su se mučile
da okoštaju,
do boli,
i dobiju čvrste oblike
od kojih će jednom
nastati ruke,
kojima ćemo se grliti
daveći se u nežnosti

i kamene glave
nekakvih morskih ježeva
su se trudile,
dole u dubinama okeana
da ni iz čega stvore oči,
upirući ih ka suncu
milenijumima
svakodnevno

oči,
kojima ćemo
se jednom gledati

vulkani nisu
bljuvali,
tek eto tako,
kao mamurni
skretničari na
seoskim prugama
u novembarska jutra

već je trebalo
postaviti stvari
na svoje mesto.

Za nas
napraviti geografiju.

Stvoriti prostor i vreme
da se jednom
odigra i odživi
- ljubav...

Između vremena
kada su Bogovi prvi put
prosuli zvezde,
i dok ih ne pokupe opet,
mi smo treptaj jednog
zrnca vremena
pre nego što nas
zauvek ne bude više.

I zato ne želim naše disanje
da protraćim na putovanja
iza kojih ostaje kilometraža.

Meni je korak s tobom večnost.

Na druga mesta bih da te vodim.

Znam par vrata,
koja ćemo zajedno otvarati.
I svaka nova,
otvore još po troja vrata magičnog...

Obećavam ti
sa mnom ima samo više.

I ako se već ide nekud.
Želim da putujem u tebe.

Srcem.

Najlepše razglednice će mi to biti.

I manimo se čuda arhitekture.
Šta je koga briga gde sam bio?

Zar sam toliko mali i beznačajan,
da bi me velika dela u pozadini
morala učiniti većim u uspomenama?

Uspomena na tvoju ruku
u mojoj ruci će me činiti
najvećim...

Ja se sećam za sebe, ne za druge...

Slikaću se kraj tvog vrata,
a ti ležeći na mom stomaku.

Onda među stubovima
tvojih nogu i među
mekoćom tvojih prstiju.

Buduća nesretnice,
koja ćeš me voleti,
zbog onoga što jesam,
i ko sam,
a ne zbog pravila prirode,
(jer po tim pravilima,
koja zahtevaju
od mužjaka određena ponašanja
i sposobnosti,
ja ne nudim previše...
ne toliko jer nemam,
već jer ne želim,
niti me zanima...)

želim ti laku noć, dobro jutro, dobar dan, gde god da si sada...

I ne brini... kiše će prestati.
Njime te čuvam od drugih.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ratko Petrović    Pon 21 Avg - 21:07

Растко Петровић: ВОЛЕЋУ НОЋ, ЊУ И ЗЕМЉУ
Птице су њене мисли a сенке успомене:
Још најстрашнија сенка облака који бежи;
Ево љубавне сенке између ње и мене,
И тежа од мог тела, та сенка по њој лежи.

Једна је земља тад ноћ a друга је сјај зоре,
На једну спусти образ – она јеца од бола.
Гле, ова ноћ ко земља, тај дан ко жарко море,
Силазе низ њено тело, у ждралу вала гола.

A та ме мис'о прожме зеницом месечина:
Мој дане, ево чуда мешањем у мом срцу.
Чудо, и опет чудо, што лије крв у вина.
Гле ова земља, ко ноћ, сакрије звезду у срце.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Ratko Petrović    

Nazad na vrh Ići dole
 
Ratko Petrović
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Ratko Petrović
» Rastko Petrović
» Nadežda Petrović (1873 - 1915)
» Rastko Petrović
» Modest Petrovič Musorgski
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-