Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Evgenij Jevtušenko

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Evgenij Jevtušenko   Čet 16 Apr - 12:10

EVGENIJ JEVTUŠENKO
(1933)

Obožavan u početku karijere poput rock zvijezda na Zapadu, Jevtušenko je dio skupine ruskih pjesnika poznatih pod imenom "šezdesjatniki" ("šezdesetaši), među kojima su i Andrej Voznesenski i Bela Ahamdulina, njegova prva supruga. Jedna od njegovih najslavnijih pjesama, napisana 1961., "Babi Iar" o mjestu u Kijevu gdje su nacisti masakrirali tisuće Židova, te roman Aleksandra Solženjicina "Jedan dan u životu Ivana Denisoviča", objavljen iste godine, obilježile su promjenu tona u sovjetskoj literaturi i početak disidentskog pokreta. ("Padaju beli snegovi", "Obećanje", "Hidrocentrala u Bratsku", "Autobiografija").

Поэмы

* «Станция Зима» (1953—1956).
* «Братская ГЭС» (1965)
* «Пушкинский перевал» (1965
* «Коррида» (1967).
* «Под кожей статуи Свободы», (1968)
* «Казанский университет», (1970)
* «Снег в Токио», (1974)
* «Ивановские ситцы», (1976)
* «Северная надбавка», (1977)
* «Голубь в Сантьяго (поэма)», (1974—1978)
* «Непрядва», (1980)
* «Мама и нейтронная бомба», (1982)
* «Дальняя родственница» (1984)
* «Фуку!» (1985)
* «Тринадцать» (1996
* «В полный рост» (1969—2000)
* «Просека» (1975—2000)
Сборники стихов

* «Третий снег» (1955)
* «Шоссе Энтузиастов» (1956)
* «Обещание» (1957)
* «Разведчики грядущего» (1952),
* «Взмах руки» (1962)
* «Нежность» (1962)
* «Катер связи» (1966)
* «Идут белые снеги» (1969)
* «Поющая дамба» (1972)
* «Интимная лирика» (1973)
* «Утренний народ» (1978)
* «Отцовский слух» (1978)
* «Я прорвусь в двадцать первый век…» (2001)
* «Окно выходит в белые деревья» (2007)
* «Моя футболиада» (1969—2009)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Evgenij Jevtušenko   Čet 16 Apr - 12:20

ZAKLINJANJE


Na mene misli u proljećnoj noći,
na mene misli svake ljetnje noći.
Na mene misli u jesenjoj noći,
na mene misli svake zimske noći.
Nek nisam s tobom, nek sam u samoći,
nek sam daleko - i ne mogu doći,
svoj san o meni ipak predaj noći,
u hladnjikavoj posteljnoj mirnoći,
što god kao more mekih moći.
Ko s morem, budi sa mnom ove noći.

Dok traje dan, ne misli nikad na me.
Dan sve okrene tumbe, pun galame,
uz vinske čaše i dimljive tame.
Viziji dan iskopa mnoge jame.
Težnje tvog dana neka hrle same,
ali u noći uvijek misli na me.

Osjećaš li kroz dozive sirene,
kroz vjetar, kada k oblacima krene,
svu stisku moju, i šta si za mene,
tamo u sobi gdje su uske sjene,
gdje sklapaš oči, jer pune su žene
bola i sreće što se časom smjene.

Preklinjem te u tihanoj tišini,
ili uz tutanj kiše u visini,
ili u snježnoj blistavoj bjelini,
il' kroza san što se ko java čini:
Na mene misli u proljećnoj noći,
na mene misli svake ljetnje noći.
Na mene misli u jesenjoj noći,
na mene misli svake zimske noći.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Evgenij Jevtušenko   Čet 16 Apr - 12:22

Daj mi nebo celo, zemlju celu

Ne, ja neću ni od čega polovinu!
Daj mi nebo celo, zemlju celu
i more i reku i gorsku lavinu.
Ne, ja neću nikakvu podelu!
Ne, ni život ne zelim u delu.
Neka mi se sve svali na pleća!
Ja i tugu želim celu,
kao što želim da je cela sreća.
Pola hoću samo od jastuka
na kom leži, kraj lepog ti lica,
od prstena sjajna, tvoja ruka
sjajna kao zvezda padalica..









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Evgenij Jevtušenko   Čet 16 Apr - 14:10

ZAVESTANJE

Skupljaj te se kraj moje grobnice,
nek mi trezan i pijan dolazi.
Cipelice ili gojzerice,
osecacu ko da ja to gazim.
Donosite ruze i nevene,
i grancice sa vocaka mnogih,
dovodite i voljenje zene,
il decicu, roditelji strogi.
Smestite se komotno kraj klupe,
izvucite flase i cokanje,
nemojte se stideti i trunke -
to ce mrtvom biti postovanje.
Spomenite uz pricu i salu
tajnu muku sto u vama kasa.
Govorite makar o fudbalu:
strah me da se odvajam od masa.
Necu granit, ni svecana lica,
uzvisene suze, reci fine --
nek sto vise malih besmislica
nad veselim mojim grobom cine.
Udostoj te odsustvom citata.
Zaborav te svaku moju knjigu.
Pamtite me ko druga, ko brata!
Privedite pravu deciju viku.
Lazite o meni, podlagujte,
ali, ipak, neka lazi stoje,
da te zgode i nezgode, cujte,
makar malo nalice na moje.
U razmetenoj sudbi tvrdoglavoj,
medj tolikim zubljem zubcanika,
ponesto je bilo ono pravo-
sto se stvarno neda smesti nikada.
Istine su neistine bile,
istinu ce u legendu sviti,
al ni spletke nisu me ubile,
nit ce me legenda ubiti.
Necu s pesmom ostati jedino.
Moja zlatna zagonetka veli
da ja zemlju ljubih svom silinom,
ona mene, opet, bicem celim.
Pa me zemlja tako pozelela,
da sad covek ne moze da shvati,
gde je prah mog raskalasnog tela,
gde prah zemlje razbludne me prati.
I sladim se sve do drhtavice
od saznanja da cu jednog dana
uleteti, usled bljuzgavice,
medju bose prste malisana.
Ja ne mogu- nacisto da odem.
Nekrolozi, traur* - lazni vrisak
Dodji te mi na grob u pohode,
na grob, tamo gde ja vise nisam

(Bratsk--Moskva.
1970 - 1971)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Evgenij Jevtušenko   Čet 16 Apr - 14:10

Ponovo me izba ribarska
prima u noci tamnoj
i postaje mi draga i bliska
ko dom u kom propuzah davno.

Smestam se u ugao, tajeci hod,
kao u kutak prisan i znan,
na razgiban, napukli pod,
na kome svaki cvoric znam.

Ribar je hrkao bucno, tesko.
Deca se popela na krevet,
u zubicima drzeci vesto
tek izvadjenje lepinje vrele.

Samo za domacicu nema sna.
Ona pere i riba stvari razne.
Zarulja, metla ili igla -
ruke joj nikad nisu prazne.

Pecoru je spopalo nesto -
Pecora je jecala, klokotava,
"Duri se...", gazdarica ce meko
kao da nezno tepa kravi.

U petrolejku dunuvsi uz put,
ona izadje. Nasta tama.
A iza zida "tup-tup" -
u kuhinji pocinje pranje.

U noci stenje zidni sat
ko da istoriju tegli i vuce.
Svetlo je beli zrak
od upaljene sveze luce.

Cudeci se i plaseci po malo,
iz tame spontano, odozgore,
osam je decijih ociju sjalo
ko osam mlazeva sa Pecore.

Sa kreveta, pognutih glava,
iz neke daljine goleme,
cetiri su malisana
mene odraslog gledala nemo.

Micuc usnama, tajeci dah,
lezao sam, toboz usnuo,
"tupa-tup" prosta na mah,
neko je vrata odskrinuo.

I osetih u toj tisini,
kroz lazni dremez i tmusu,
kako mi nesto iz davnina
i dobro znano tace dusu.

Kozuh - to je kozuh cupav,
sto na me naleze toplo,
a u kuhinji "tupa-tupa" -
pranje se nastavlja opet.

Ruke su isle dole -gore
po pelenama, rublju, bez kraja,
uz vrtlog strasti sto svet more,
uz tutanj svetskih dogadjaja.

Ni jedan drznik, sigurno je,
postize besmrtnost ovog trena,
al stvarno besmrtno jedino je
to "tupa-tup" bilo za mene.

I osecanje sudbine mnoge
dusu mi obuze tada,
ko osecanje izbe ove
gde bezbroj zena strada,

gde iz neznanog dana,
vladajuc njime sasvim,
milioni malisana
bde nada mnom odraslim.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Evgenij Jevtušenko   Čet 16 Apr - 14:12

VIŠE TE NE VOLIM

Više te ne volim...Da, banalnog li kraja.

Banalan je ko život, banalan ko smrt.

Pokidaću tu žicu romanse očaja,

polomiću gitaru - čemu savez krt!



Samo naš pas, čupavko naš da shvati neće

zašto ti mudruješ i zašto sam ja nem.

Iz moje sobe - odmah tvojoj dveri kreće,

od tebe, opet, - on skače na moju dver.



Može se skrenuti od raspinjanja stalnog...

Sentimentalna kuco, još si zelen, znaj.

Ja neću da padnem na tu sentimentalnost.

Da muke produžujem - i odlažem kraj.



Sentimentalnost nije slabost - nego zločin,

kad smekšaš opet ko u zaručenja čas,

i probaš, stenjući, predstavu da počneš

koja se zove tupavo "Ljubavi spas".



Ljubav se spasava još prvih njenih dana

od dečjih "nikad!", "uvek!" - što su vatre plod.

"Bez obećanja!" - vozovi tad viču nama.

"Bez obećanja!" - zuji telgrafski vod.



Koluti dimnog neba, polomljene grane

uvek su opomena zanesenim tada,

da velik optimizam - otkriva neznanje,

da više ima nade - kad se manje nada.



Humanije je prvo trezveno sve znati,

beočug svaki s lanca metnuti na tas.

Ne nuditi nebesa, al bar zemlju dati,

ne ići čak do groba, al dati bar čas.



Humanije je nikad ne izreći "volim...",

strašno je kad ta usta izgube svu draž,

kad potom prazna reč, i podsmeh te zaboli,

i lažno puni svet kad shvatiš da je laž.



Bez obećanja...Ljubav je - neostvariva.

Zašto u obmanu da vodiš ko u raj?

Lepo je priviđenje dok nije isparilo.

Bolje je ne voleti kad već sledi - kraj.



Skiči naš jadni pas do umopomračenja,

po mojim vratima i tvojim šapom grebe.

Za to što ne volim te ne tražim oproštenje,

molim oprosti mi što voleo sam tebe.

1966.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Evgenij Jevtušenko   Čet 16 Apr - 14:12

UVEK ĆE DA SE NADJE ŽENSKA RUKA


Uvek će da se nađe ženska ruka

blaga i laka, ko lek tvojih muka,

da žali te i malčice te voli

i, kao bratu, smiri tvoje boli.



Uvek će da se nađe žensko rame,

da umiriš na njemu dah svoj plamen,

da staviš na nj lakomislenu glavu

i poveriš mu moru grozničavu.



Uvek će da se nađu ženske oči,

da iz njih melem na tvoj bol se toči,

da iscele te sasvim, il bar malo

i sve zlo vide koje te spopalo.



No ima, znaj, i takva ženska ruka

što, kad ti takne čelo puno muka,

ko sudbina i večnost njega dira,

ko izvor sušte nežnosti i mira.



No ima, znaj, i takvo žensko rame

što, ko zna zašto, do večnosti same,

a ne za jednu noć je tebi dano,

i ti si sve to pojmio već davno.



No znaj, postoje takve ženske oči

što kao da ih uvek suza moči,

a pogled njihov, sve dok živš, to je

pogled ljubavi i savesti tvoje.



Ali sam sebi ti si izvor muka

jer malo su ti to rame i ruka,

te tužne oči, i pogled im mutan...

Ta izdao si njih toliko puta!



I kazna stiže - mira nemaš više.

"Ti izdajniče!" - šiba te gnev kiše.

"Ti izdajniče!" - granje ti put preči.

"Ti izdajniče!" - odjek šumom ječi.



Koprcaš se i grcaš, duh ti stenje,

i ni sam sebi ne daš oproštenje.

Jedina, kraj svih uvreda i muka,

oprostiće ti ona čista ruka.



I sad, i opet, do večnosti same,

oprostiće ti samo ono rame

i one oči prepune žalosti

za svaki čin tvoj, čak i neoprostiv.

1961.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Evgenij Jevtušenko   Čet 16 Apr - 14:13

N E    T R E B A


Ne treba....Stojim kraj drveta.
Ćutim i ne obmanjujem.
Zagledan sam u svetlo,
u dvostrukih fenjera red.
Ne lomim, ve samo lagano dodirujem
grančicu na kojoj se uhvatio led.
Ne treba....Nestvarno sve je:
prozora ovih tmine,
i purpur ovog snega, obasjanog farom za tren.
Ne treba....Nestvrno sve je:
u martu parka magline,
gde vidiš umesto čoveka samo čovekovu sen.
Ne treba...Neka...Sada, u malom tramvaju dremljivom
njihanjem ispunjava Moskva prozorski ram,
a ti o meni razmišljaš, onako ženski zajedljivo,
nasloniv obraz na šaku...Tu dečju rukavicu znam.
Ne treba...Postaćeš žena,
pametna, umorom gonjena.
Nežnosti i reči dobre biće za tebe ko hleb.
Doći će vrtoglavica, jadom gusto natopljena,
u martu, jer ćeš čuti tada mladićev šapat lep.
Ne treba...
Kao svoju, čuvaj i dušu blisku;
sa njim ne lutaj kroz usnuli grad.
"Ne treba" - reci mu samo, glavu oborivši nisko...
Tako ja tebi ovo - "Ne treba" - kažem sad.
1960.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Evgenij Jevtušenko   Čet 16 Apr - 14:13

TVOJA DUŠA

Tu si, lažno, bliska.
Uvek zimski zimska.
Kad vračaš i čaraš,
leden oklop stvaraš.
Duša je pod mrazom,
duša je sve mraznija...
Groznom li si kaznom
svoju dušu kaznila!
Ti hoćeš duša da bude ledena -
na stvari kupovne
jedino svedena...-
nekakva soba,
gde vlada varka,
hladno prepredena
i tobož jarka.
Vazduh se tu ukočio.
Tu nećeš naći cvet.
Ko tamni led, pred očima
svetluca taj parket.
Grad čitav žega skleptala,
žagori trgom svet...
Tu - živin led ogledala,
klavira smolat led.
Ni sunce nisi pustila,sva svetla ovde mru...
Ledenice na lusteru
njišu se ko u snu.
A željan sam žagorenja,
glasova što se roje.
Grozim se zlog tavorenja
u sobi duše tvoje.
O, dušo mrka,
dušo pokunjena,
puna do vrha,
a neispunjena....








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Evgenij Jevtušenko   Čet 16 Apr - 14:15

Vreme ima način da pokaže da su najuporniji i najinteligentniji.

*

Pesnikova biografija je njegova poezija. Sve ostalo je fusnota.

*

Pravda je kao voz koji uvek kasni.

*

Poezija je poput ptice, ignoriše sve granice.

*

Zavist je uvreda samom sebi.

*

Čovek napravljen u kavezu žudi za kavezom.

*

Tek kad postaneš svjestan bola drugih ljudi postaneš i čovek.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Evgenij Jevtušenko   Čet 16 Apr - 14:17

Najčuveniji živi ruski pesnik Jevgenij Jevtušenko (83) u Moskvi predstavio novu knjigu “Sve poeme”. Iako se mnogo govori o miru i opštoj blagodeti, od dronova i baza se ne vide ni srce ni mir

NAJSTARIJI i najčuveniji ruski pesnik Jevgenij Jevtušenko ni u bolnici nije mogao da miruje već je pre nekoliko dana u krevetu napisao stihove protiv hladnog rata, pozivajući Ruse i Amerikance da se sete “duha Elbe”, zajedničkog vojevanja i pobede nad fašizmom.
Iako se još oporavlja od potresa mozga koji je zadobio pri padu sredinom decembra, Jevtušenko je na Badnji dan izašao iz bolnice i uveče otišao u moskovski Kulturni centar ZIL-a gde je, u prepunoj sali, predstavio novu knjigu “Sve poeme”.
Jedan od retkih pesnika koji je svojevremeno punio stadione i velike dvorane u kojima su ljubitelji poezije stojeći slušali stihove, iako neoporavljen, skupio je snage da pročita nekoliko stihova...
- Moja voljena supruga Maša, majka moje dvoje dece, pomogla mi je da se oporavim i zahvaljujući njenoj brizi sada sam ovde - kazao je Jevtušenko zahvalivši svojoj četvrtoj ženi sa kojom živi od 1989. godine.
Nekada izuzetno popularnog pesnika, čiji je stih iz 1964. “Pesnik je u Rusiji više nego pesnik” postao poznat u celom svetu, mlađe generacije u domovini ređe viđaju, a protivnici ne tako retko napadaju. Jevtušenko je uveren da ga napadaju zato što predaje u Americi (na koledžu u Oklahomi), ali ga to ne demorališe. I tamo su ga, kaže, mnogo puta čak i fizički napadali, ali ga je uvek hrabrila velika podrška tamošnjih građana.
- Napadaju me zato što predajem u SAD, ali ja ću to i dalje činiti. Trudim se da mlada pokolenja Amerikanaca ne zaborave da smo se nekada borili zajedno protiv neprijatelja i da smo ga pobedili. U Americi već 20 godina predajem rusku poeziju i prozu, kao i ruski i evropski film. Ranije su u auditoriju uglavnom bili Amerikanci a sada izgleda predajem celom svetu jer je vrlo mnogo Kineza, Arapa, Angolaca, Argentinaca - kaže široko obrazovani Jevtušenko.
On je poslednjeg dana 2014. napisao stihove o “Univerzitetskom razredu” a čim su se pojavili na Internetu neki su ih odmah kritikovali. U toj pesmi, između ostalog, kaže:
“Dvadeset godina sam u
Oklahomi u Talsu,
u nezavršenom boju,
kao da sam jedini ostao
živ,
bratski duh Elbe
predajem,
ja volim moje
Amerikance,
čiji se dedovi vojnici
tada nisu prepirali sa Rusima
i rat je bio zajednički”.
U toj pesmi Jevtušenko podseća kako su Ruzvelt, Čerčil, Staljin i De Gol pobedili Hitlera i fašiste. Ali Jevtušenko kaže: učinjeno je pola posla i rat je ponovo poludeo. Iako se mnogo govori o miru i opštoj blagodeti, od dronova i baza se ne vidi srce i mir.
U pesmi Jevtušenko govori i o rusko-ukrajinskom sukobu: Licemeri su raspad SSSR-a nazvali svojom pobedom, a zemlja Ševčenka (Ukrajina) zaratila je sa Puškinovom. On se u pesmi pita kako su se udružili lopovčići i lopovi da žive na konju. I kako su se udružili ratovi i ratnici u trećem licemernom ratu.
- Činim sve da mlada pokolenja Amerikanaca ne zaborave da smo zajednički pobedili neprijatelja. Mi nemamo pravo da to zaboravimo. Ja ću i dalje braniti Rusiju. Veliki Puškin je poručio svom narodu da bude predustretljiv i svetski saosećajan. I veliki Dostojevski je govorio da se moramo držati zaveta Puškina. Ako to ne budemo činili mi ćemo izneveriti Rusiju.
Iako je obećao da će pročitati dve-tri svoje pesme, veliki poetski mag, oglušivši se o savete lekara, govorio je i govorio, na zadovoljstvo brojnih obožavalaca. O ljubavi, o Rusiji, o ratu. Stihove su, pored njega, čitali i glumci čuvenog Teatra na Taganjki.

TRVENjE SA VOZNESENSKIM
Krajem pedesetih godina prošlog veka među najpopularnijim pesnicima bili su Andrej Voznesenski, Bela Ahmadulina i Jevgenij Jevtušenko. Sada je među živima samo Jevtušenko. Stariji pamte kako je sovjetski lider Nikita Hruščov na jednom skupu sa literatama nasrnuo, zbog slobodoumlja, na mladog ali već poznatog Voznesenskog.
Odnosi između Voznesenskog i Jevtušenka nikada nisu bili “glatki”. Mada je Jevtušenko govorio da su Voznesenski i Ahmadulina veliki pesnici, neke izjave od pre desetak godina su ih sve više razdvajali. Tako je Jevtušenka zabolelo kad je Voznesenski u jednom TV intervjuu na pitanje o mestu Jevtušenka u ruskoj poeziji kratko odgovorio: on sada živi u Americi.
Uvređeni Jevtušenko je odgovorio: “Ali, ja živim i u Rusiji. I radim važan posao - približavam Amerikancima Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Borisa Pasternaka i druge velikane”.
VOZ POEZIJE
Ova godina u Rusiji će biti organizovana “godina literature”.
- Nadam se da se ona neće pretvoriti u birokratski događaj, već će to biti narodno praznovanje. Da se sa celim narodom poklonimo našim klasicima pa do nedavno umrlih “šestidesjatnikam” - kazao je Jevtušenko.
Veliki poeta upravo završava antologiju pesnika koji su bili na frontu, ali i onih koji su kao dečaci osetili rat. Obratio se državnim organima sa idejom da organizuje dva mega-koncerta u Moskvi i Sankt Peterburgu, na kojima bi predstavio “Antologiju ruske poezije” u pet tomova. Takođe, Jevtušenko je zamolio državne organe da mu daju jedan vagon da sa mladim kolektivom prođe od Moskve do Vladivostoka sibirskom magistralom, da bi se obnovile “dobre tradicije agitacionih brigada”. Svuda gde bi se zaustavili čitali bi stihove.
Sada čeka odgovor od države.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Evgenij Jevtušenko   Čet 16 Apr - 14:20

04.januar 2015. godine

Jevgenije Jevtušenko: Najbesmislenije je kopanje po prošlosti
Skoro četvoračasovne razgovore sa publikom pjesnik je počeo primjedbom „Što smo stariji, sve smo iskreniji i otvoreniji“

Jedan od najznačajnijih savremenih pjesnika Jevgenije Jevtušenko, proveo je uoči novogodišnjih praznika duže od tri sata sa svojim poštovaocima na književnoj večeri u Moskvi, kada im je duže od tri sata govorio stihove i pričao “iz duše sa mnogobrojnim poklonicima”, prenose ruski mediji.
Jevtušenko, koji je 18. jula proslavio 80. rođendan bio je očekivan još od ljetos, jer je najavljeno da će se tada vratiti iz SAD u kojima živi. Međutim, dolazak je stalno odlagan zbog bolesti Jevgenija Aleksandroviča.
“Tada se nisan dobro osjećao, a ni sada se stanje nije sasvim popravilo. Ali vjerujem da će danas moj stvralački kapacitet proraditi punom parom,“ izjavio je pjesnik za ITAR-TASS.
Citat :
Jevgenije Aleksandrovič je, ne bez ponosa, saopštio da je u 2012. godini samo kod ruskih izdavača izašlo pet njegovih novih knjiga
Skoro četvoračasovne razgovore sa publikom pjesnik je počeo primjedbom „Što smo stariji, sve smo iskreniji i otvoreniji“.
Ruski mediji prenose da je izgledao loše, ali da je, čim je krenuo sa čitanjem zaboravio na starost i na ne baš sjajno zdravstveno stanje.
"Glas mu je postao mlađi, rezak. Emotivno je gestikulirao rukama, kao da je crtao sliku pjesme koju je govorio. Jednom riječju, majstor se predao svijetu svog stvaralaštva i poveo slušaoce sa sobom", jedan je od opisa večeri.
Jevgenije Aleksandrovič je, ne bez ponosa, saopštio da je u 2012. godini samo kod ruskih izdavača izašlo pet njegovih novih knjiga. Prva knjiga stihova nastalih od 2005. do 2011.
Citat :
"U suštini sva moja lirika je samo zbornik ispovijedi pred svima"
„Može se sve još spasiti”, druga zbornik „Veliki pjesnici”, treća istorija nastanka njegove čuvene poeme, četvrta – novo izdanje romana „Jagodnjaci”, petu knjigu „Sreće i gubici” u koju su ušli potpuno novi stihovi, pjesnik je promovisao na ovoj večeri.
Na književnoj večeri u Moskvi je pročitana i poema „Dora Franko”.
"U suštini sva moja lirika je samo zbornik ispovijedi pred svima. I evo je došlo vrijeme za dopunsko ispovijedanje. Ova ljubavna poema o doživljajima iz moje mladosti napisana je s milostivim dopuštenjem njene heroine i moje žene Maše. Iskreno govoreći, pribojavao sam se kako će se Maša odnositi prema onome što je u toj poemi rečeno, posebno sada, uoči naše srebrne svadbe.
Ali uprkos mojim strahovanjima poema joj se svidjela kao i našim sinovima. Hvala Bogu Maša je kao i uvijek ispoljila mudrost. Jer nema ništa besmislenije nego kopati po prošlosti”, rekao je Jevtušenko.
Jevgenij Jevtušenko je već 60 godina u svjetskoj poeziji. Poznat je u cijelom svijetu kao tvorac neponovljivih stihova i pjesama. Bez obzira na solidne godine,on ne samo što aktivno radi i dijeli svoja znanja i mišljenja sa novim pokoljenjima, nego je sastavio i višetomnu enciklopediju ruske poezije koja je doživjela izuzetan uspjeh.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Evgenij Jevtušenko   Čet 16 Apr - 14:29

Stojeći na smrtnoj padini u senci ariša s vrećom preko ramena, otežalom od nepotrebnih pataka, Tiša je video kako Daša, ne gledajući ni u koga, nosila dve limenke od voćnih bombona s belo-ružičastim muškatlama. Bila je kao smlavljena i jasno se izdvajala od cele porodice koja je sačuvala mračno dostojanstvo. Konfiskacija, bez obzira na spirinovo staranje da nagazi Zaloginove makar na kraju, sprovođena je nekako rođački, bez zlobe i ticala se samo nekretnine i krupne stoke. Kad su Zaloginovi ukrcavani na deregliju, sve se ponovilo, samo obrnutim redom: prva se na deregliju popela stara Zalogina sa ikonom, za njom sinovi i snahe s vrećama, u jednoj je isto onako skičalo prase, dva mališana su isto onako teglila samovar, a glava porodice je nosio pod miškom zastakljene i prikupljene na jednom mestu porodične fotografije.....

Jagodni predeli








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Evgenij Jevtušenko   Čet 16 Apr - 14:38

A zavoleti sebe istinski, znači ne voleti samo sebe.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Evgenij Jevtušenko   Uto 21 Apr - 20:04

Vučji pasoš - fragmenti

Pripadao sam onima koji su gurali Rusiju kao kamion zaglibljen u blatu, ali, kad nam je uspjelo da je pokrenemo, ona se istrgla iz naših ruku i zastrašujuće krenula nizbrdo.
Istorija nije pretekla samo Gorbačova, nego i sve nas s njim, poprskavši nam lica blatom ispod svojih točkova.
Pošto je izgubila upravljanje, sovjetska imperija udarila je o najstrašniju stijenu - vakuum, i razbila se.
Na nesreću, nade naroda koje je iznevjerila komunistička revolucija zadas su iznevjerene i od antikomunističke revolucije. A možda i nema revolucija koje ne obmanjuju ljude. Zar je odista svim idealima suđeno da budu nedostižni.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Evgenij Jevtušenko   Pet 4 Dec - 11:59

Odlaze majke

Odlaze nase majke od nas,
odlaze necujno,
na vrhovima prstiju,
a mi mirno spavamo,
zasiceni hranom,
ne primecujuci taj strasni cas.
Odlaze nase majke od nas, ali ne odjednom,
ne, -
nama se to samo cini da je odjednom.
One odlaze polako i cudnovato,
sitnim koracima uz stepenice godina.
Odjednom se nervozno trgnuvsi neke tamo godine,
njima se bucno obelezavaju rodjendani,
ali ta zakasnela briga,
ni njih,
ni nase duse nece spasiti.
One se sve vise udaljavaju,
sve se vise udaljavaju.
Ka njima tezimo
prenuvsi se iz sna,
ali ruke odjednom u vazduh udaraju,
u njemu se stvorio stakleni zid!
Zakasnili smo.
Kucnuo je strasni cas
Gledamo sa skrivenim suzama,
kako u mirnim strogim kolonama
odlaze nase majke od nas...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Evgenij Jevtušenko   

Nazad na vrh Ići dole
 
Evgenij Jevtušenko
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Evgenij Jevtušenko
» Evgenij Jevtusenko
» Dmitrij Šostakovič
» " EVGENIJE ONJEGIN " A. S. PUSKIN
» Aleksandar Levčenko (Александр Левченко)
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-