Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Saša Jelenković

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:38

ANA

I ne pokušavaj da me zamisliš. Lovci
pogledaju u nebo i raskrile se prozori,
u sve odaje uđe nepomućena ljubav.
Nije me stid. Mlad čovek u sušnom mesecu.
Svaki talas, svaku stazu, moraću da platim.
Tragom vodopada, tragom uspavanog srca.
velika galama
koju su digli pesnici
biće uzrok njihove propasti








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:38

TVRĐAVA

Tvrđavu sam sazidao, nazvao je Patmos
ili Armagedon, da u njoj budem srećan
i potišten, bliže početku i bliže
raskidu, učenik i majstor, odbačen
kako to mogu biti samo požudni
i smerni. Kakva je ovo bolest, šta mi je
ponuđeno da biram? Ljubavnici su kao
nerođeni: ne mare za vidljive granice,
toplim očima pitaju hoće li se vratiti
kraljevi, hoće li ostaviti za sobom
blaženo neznanje ili čistu radost?
Otkrivenje se izliva u tutanj udaljenih
prostora. Osećanje prepuštenosti omamljuje.
Mojim glasom progovara strah od dokolice.
Sledim ovaj lepi poredak, sazvučje žarkog
pojasa i zavejane doline, odjek vodopada
i talasanje žita. Ono što beše ogoljeno,
sada je ispunjeno i usamljeno.
Nakon svake smrti Mlečni put naraste
za jednu kap. Izorana je zemlja oko Tvrđave,
podignut most i, u daljini, umotana prilika,
kao igla, ušiva horizont.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:39

POČETAK VRTOGLAVICE

Na Dorćolu ponoć. Sa radija jezik
koji ne odgonetam. Govore o svemu
od čega umakoh u Bahove fuge, izveštaje
sa japanske berze i filmske žurnale četrdesetih.
Na Severu naftna polja gase tovarima bombi:
avgust je ovde, i moj život jednonogi je mornar
što pločnikom odbrojava početak vrtoglavice.
I da sve prestane, ovoga časa,
ne bi se ni list pomerio:
video bih vazduh kako se pretvara u zlato,
krupnu bih i sjajnu suzu ugledao
iznad grada koji je od uzvišenog daleko.
Sada znam kako izgleda stid kad se poveruje
tumaču faraonovih snova. Mogao bih da čitam
stihove pesnika čiji se junaci ne vraćaju.
Mogao bih da nagađam kakav će biti kraj imperije.
Posledice tumaranja u poznim godinama postanu
uzroci pričljivosti. Da ponovim: nema opšte ljubavi –
šta ćemo činiti trajnošću obmanuti?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:39

FRAGMENT O NEBU

Šta posmatraš dok svetlost obliva
ramena devojačkog hora, šta vidiš,
zaklonjen u stolici za ljuljanje?
Šta je čudnije? Snežno čelo planine
ili njena replika na dlanu jezera?
San o urni sa Danteovim pepelom
ili sigurnost i koprena soneta?
Za jezgro nije dovoljan jedan.
Tvoje me nebo ništi i preplavljuje.
Pristao sam na izmenu pravca:
ukrštene azimute, upletene konopce,
napad skorbuta. Škrt je i nedokučiv
zapis u dnevniku – snalaženje –
od pristaništa do isceljujuće
neizvesnosti. Postoji mesto gde je
ljubav stroga. Dobro došao među
lance plemena. Dobro došao u crkve –
Polifemove pećine. Postoji mesto, slatki dome.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:40

POSLEDNJA PESMA

Ležim nasukan na stomak i posmatram
knjige koje će me nadživeti. Ako su se
životinje srodile s imenima, mogao bih
i ja s kaznom. Rodili su me tako što su
rasekli smokvu i probili krov avgusta.
Bio sam trn. Sada sam mačja šapa.
O davno, davno minu vreme divljenja!
Nekome prozor smrti, meni prvi stih.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:40

ELPENOROVO PISMO

I pre nego što obnovim dosadu okusiću malo
usijanog peska u živo blato pretvorenog potezom
prsta presuditelja, najmanjeg, što ga
odsecaju najčešće na tržnicama, skupa sa
kaiševima i pojasnim torbicama, usput,
kradimice, krivim nožem, secikese i nakrivo
nasađeni mazgari, u predahu između dva karavana.
Milost i nemilost o kojima deklamuje dvorski
pesnik razdražuju raznosače vesti od kojih
i na presto da uteknem i proglasim
zabranu podizanja hramova od zlata i uvoz
ruža iz Egipta, i da mi se poklone do zemlje
utvare i kovači, tamničari i druidi,
pa da se prepadnem koliko sam nevin i zbunjen.
A neće se promeniti ništa i da se začudiš rani
što na oko podseća, svevidećem žaru,
kad si se već, sumnjičav, ograničio na suzbijanje
nagona i podilaženje sujeti, i sipaš li sipaš
opise prirode ne bi li zakonodavcima izmamio ushićenje
a pesnicima poricanje, kao da nisi do sinoć bio
tigar a od jutros bernardinac, čemerni jeziče moj.
Bezbrojan život izvire u mom srcu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:40

IZMIŠLJENO

Verujem da mi se nudi više nego što mogu
izdržati: približavanje i udaljavanje svedoče
o silini u slabosti. Ono što je meni nadomak srca,
postalo je deo ove knjige: misli, stihovi i slike
apostola Luke, Uroša Zupana, Petera Handkea,
anonimnog posetioca, Česlava Miloša, Anrija Mišoa,
Tadeuša Ruževiča i Rajnera Marije Rilkea.
Još samo reč:
Svet se pruža i ne pripada nikome,
svet beskrajan i neosvojiv.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pon 13 Apr - 13:09


SRCE

Ja sam zvono, moj san je obećanje.
A ko će biti klatno kad me zemljani
kalup porodi? Ispod metalnog plašta
ježevi osnivaju teozofsku koloniju.
I sve što se čuje mamac je za surovost.

Ko sledi svetlost izgubi pogled deteta.
Oči mu postanu hlebovi, a ruke rogovi
jelena. Sve što otkrijem boli me duboko
iza srca, a kad srce dodirnem, niz krv
zaplove jarosni anđeli.

U hramovima su tajne, u hramovima je ljubav.
Hramovi su ostrva elegija. Ne mogu da priđem,
prestrašenom se ne otvara. Zato što nema virova,
zato što je more svila, zato što je so kokain.
Moja ljubav je svrdlo. Nema vremena za skok.

Saša Jelenković (1964)
Iz knjige Kraljevska objašnjenja, Gradac, Čačak, 1998.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Ned 17 Maj - 9:36

TEK ĆEMO SE VIDETI
→ Budi spreman, poručuju sa svih strana,
kao da ćeš u blatu pronaći zvezdu tihu,
zvezdu budnu, budi kao zvezda okupan
i otvoren, budi spreman u svakom otkucaju.
 
Vičem na sav glas, otkad sebe poznajem,
vičem i grebem po vazduhu, iza zamišljenog
stakla, hrapava životinja, u čvor vezan sused.
A onda spazim putokaz, tek ćemo se videti.
 
Okupimo se na trgu, pričajmo o poklonima,
ako je potrebno uskladimo korake. Deca rastu,
ne poznaješ ih kao ni papir koji je pre pola
sata bio prazan, a sada je gotovo. Opusti se.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Sub 20 Jun - 11:37

Esej; ZVEZDOZNANAC ILI ANĐEO BROJANJA

Usamljeništvo je preduslov kreacije, koja se, po mišljenju Oktavija Paza, uvek oslanja na ambis. Svet nastaje u sukobu suprotstavljenih elemenata. U Popinoj kosmogoniji svet nastaje deobom, množenjem, oduzimanjem i sabiranjem, računskim operacijama koje dobijaju status tvoračkih principa. Kako god se ponašao u ritualni radnjama, pralik sporednog neba na kraju ostaje sam. Njegova usamljenost određena je poslednjim obračunom – sa samim sobom.

U duhovnom iskustvu čovečanstva razmišljanje o praznini, bezdanu, ''zevu nad zevovima'', ispoljavalo se u dva potpuno suprotna vida: vrhovno Biće smatrano je neizrecivim, prema jednom zaključku, dok drugi negira Biće, i svet smatra lišenim suštine. Svoj odnos prema Biću pesništvo zasniva na osnovnom elementu kojim raspolaže - pesničkoj slici - nastojeći da u svojim vrhunskim ostvarenjima dopre do neizrecivog. Imenovati ili stvarati, ključna dilema pred kojom su pesnici vekovima zastajali, prestaje da važi ukoliko se pesništvo shvati kao kao stvaranje kroz imenovanje. Kao u mitu o prvom čoveku koji nadeva imena životinjama tek ih na taj način čini postojećim. Ali, svetu su neophodne i neke druge koordinate. Ako prihvatimo da čoveka na pisanje stihova podstiče strah, možemo biti sigurni da pesničke kosmogonije nastaju iz naročite vrste inspiracije - presudni susret između pesnika i njegovog demona događa se u momentu prepuštanja zavodljivoj praznini, ''zevu nad zevovima''. Pogrešno je Prazninu izjednačavati sa Ništavilom, kao što je pogrešno nulu smatrati numeričkim izrazom nepostojećeg.

U knjizi ''Sporedno nebo'' Vaska Pope, koju Borislav Radović naziva ''džepnom kosmogonijom'', postoji uvodni ciklus pesama ''Zev nad zevovima'', čiji je lirski junak Zvezdoznanac u svojoj ostavštini zaveštao ''reči lepše nego svet'', reči koje svedoče o kosmološkom i istorijskokom lomu. ''Bio jednom jedan zev'' uvodi nas u metafizičku i i paradoksalnu ravanpopine kosmogonije: od tame koja blesne čovek pomisli da su zvezde. Uočljiv je dualizam Popine kosmogonije: ako postoji nebo, mora postojati i sporedno nebo. Čak i vizuelno, ovo dvojstvo je predstavljeno slikom dva krčaga, okrenuta otvorima jedan prema drugome i spojena oblakom dima koji kulja iz njihovih grlića: dva kotla – gornji i donji. Ako postoji nebo s anđelima i svim atributima i rekvizitima sveta blaženstva, svakako mora postojati i ''sporedno nebo'', kao svojevrsni pakao čulnosti. Na sporedno nbo dolazi se, kako bi drugačije, kroz zev, prazninu, hijatus, odmor između dva raskola. I na samom pragu sporednog neba suočavamo se sa pokretačkim principom: zaboravnim brojem.

''Bio jednom jedan broj
Čist i okrugao kao sunce
Ali sam mnogo sam''

Čist i okrugao broj, o kojem piše Vasko Popa u pesmi ''Zaboravan broj'' iz knjige ''Sporedno nebo'', je, naravno, nula, ali Popa nije pesnik koji bi svoju kosmogoniju naivno zasnovao na stvaranju ex nihilo. To bi značilo da nulu smatra numeričkim izrazom ništavila. Italijanski matematičar Peano aksiomatski je uredio osnovne zakone prirodnih brojeva. Poznat je njegov skup od pet aksioma . Po njegovom shvatanju nula je prirodan broj, koji nije neposredni sledbenik nijednog prirodnog broja. U Popinoj kosmogoniji nula takođe nije neposredni sledbenik nijednog prirodnog broja, nula je ''zaboravan broj'', samodovoljna suština, ono što Jakob Beme naziva ''tamnom dubinom koja nema ni pčetak ni kraj''. I ovde se lako može uočiti paradoks: Popa ovaj broj smtra čistim i okruglim kao sunce, ali se, uprkos tome, njegova duboka suština, ono najtajanstvenije, pokazuje kao ''tamna soba smrti (Jakob Beme) u kojoj se odvijaju računske operacije – ritualne radnje osipanja i urušavanja. Na delu je obredno simuliranje nestajanja koje je istovremeno i nastajanje.

''Počeo je da računa sa sobom
Delio se množio
Oduzimao se sabirao
I uvek ostajao sam''

Usamljeništvo je preduslov kreacije, koja se, po mišljenju Oktavija Paza, uvek oslanja na ambis. Svet nastaje u sukobu suprotstavljenih elemenata. U Popinoj kosmogoniji svet nastaje deobom, množenjem, oduzimanjem i sabiranjem, računskim operacijama koje dobijaju status tvoračkih principa. Kako god se ponašao u ritualni radnjama, pralik sporednog neba na kraju ostaje sam. Njegova usamljenost određena je poslednjim obračunom – sa samim sobom.

''Prestao je da računa sa sobom
I zaključao se u svoju okruglu
I sunčanu čistotu''

Sukob duhovnog i materijalnog oѕnačen je kontrastom svetlost – tama. Zaključan, samodovoljan, zaboravan broj je zadržao svoju svetlost, svoju ''sunčanu čistotu''. Sunce je središte neba, kao što je srce središte bića. Nula, osunčana, svetla i čista, središte je sporednog neba, njegovo usamljeno srce. Trenutak nastajanja sporednog neba je označen:

''Napolju su ostali usijani
Tragovi njegovog računanja''

Sveti Martin je brojeve smatrao vidljivim omotačima bića. Ova tvrdnja čini se kao odlična potvrda da je čak i nula mnogo više od običnog, prirodnog broja. U knjizi ''Filozofija matematike'', Stefan Barker pišeda nas celi brojevi (1,2,3) ne uznemiravaju mnogo jer je njihova opravdanost jasna. Nelagodnost je, smatra on, nastala onog trenutka kada je u Vavilonu otkrivena nula iz želje da se označi rezultat oduzimanja jednog broja od samog sebe. ''Oduzimanje broja od samog sebe'' podseća na aktivnost Popinog zaboravnog broja. Zašto zaboravnog? Ono što se zbiva nakon zatvaranja nule u samu sebe možemo smatrati svojevrsnom multiplikacijom nule – tragovi njenog računanja ostaju na neki način izvan recepcije i počinje prava mala demonska igra:

''Počeli su da se jure po mraku
Da se dele kad se množe
Da se oduzimaju kad se sabiraju''

Nula zaboravlja da zatvaranje u granice sopstvene ispunjenosti nakon računskih operacija sa samom sobom nije ostalo bez traga. Sada tragovi počinju svoje demonsko komešanje kroz iste računske operacije koje je činio i njihov pralik:

''Onako kako se to u mraku već radi''

Ko su, zapravo, ''usijani tragovi''? Najbolji dokaz da Popina nula nije simbol ništavila, predstavlja njena solarna priroda. Toplota, svetlost, zaokruženost - drevne Maje prvi su izmislilinulu i videli je u obličju školjke ili puža. Za njih, ona je imala vrednost zrna kukuruza koje nakon potapanja u reku vaskrsava, uznosi se na nebo i postaje sunce. Simbolizam nule podrezumeva ciklično obnavljanje prirode koje je nemoguće bez smeljivanja svetlosti i tame. Usijani tragovi, jureći se po mraku, obnavljaju smisao sveta kao pakla čulnosti. Uspostavljeno je sporedno nebo.
Simbolizam igre imanentan je Popinoj poetici, pa ni ''Sporedno nebo'', tj. pesma ''Zaboravan broj'', nije izuzetak. Igrajući se jurke po mraku, ''usijani tragovi'', tj. multiplikovana nula, predstavljaju sliku sveta čije su svakodnevne katastrofe neizbrojive. Zvezdoznanac, posmatrajući igre na sporednom nebu sa distance, rezignirano konstatuje:

''I nije bilo nikog da ga zamoli
Da tragove zaustavi
I da ih izbriše''

U Popinoj demonskoj kosmogoniji nula teži da se umnoži i to čini simulirajući zaboravnost. Jednom stavljen u pogon, mehanizam igre se ne zaustavlja.
Broj je mamac za skriveno. Anđeo brojanja stoji na pragu sporednog neba i lista knjigu numeričkih sistema poznatih civilizacija. Ali njega ne zanima ono što beleži istorija, mnogo više od toga njega zanima igra brojeva kojih nema u numeričkim sistemima poznatih civilizacija. On osluškuje ledenu tišinu kosmosa očekujući zaboravljeni zvuk igre koja s ezove ''izmicanje brojeva''. Ukoliko pokuša da uspostavi novi poredak, prevodeći pokrete u brojeve i brojeve u razloge, otkriće čitav kontinent: stepeništa kojima treba stići do jasnih dokaza da je u mraternjem jeziku između dođi i zaboravi sakriven način molitve, utvare brojeva zaljubljenih u ponavljanje, u ljubavnu pesmu gravitacije.









Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Čet 24 Nov - 17:49









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   

Nazad na vrh Ići dole
 
Saša Jelenković
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Saša Jelenković
Strana 4 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-