Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Saša Jelenković

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:02

Saša Jelenković, pesnik, rođen 8. avgusta 1964. godine u Zaječaru.
Diplomirao na grupi za opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Bio je urednik za poeziju u "Književnoj reči" i "Reči", i sekretar redakcija u časopisima "Istočnik" i "Poezija" od 1992. do 1999. godine.
Objavio knjige pesama Neprijatna geometrija (1992), Ono što ostaje (1993), Heruvimske tajne (1994), Kraljevska objašnjenja (1998), Knjiga o srcu (2002), Elpenorova pisma (2003), Elpenorovo buđenje (2004) i Elpenori(2006).

Književne nagrade

* "Matićev šal" (za knjigu Neprijatna geometrija)
* "Milan Rakić" (za knjigu Ono što ostaje)
* "Vasko Popa" (za knjigu Knjiga o srcu)
* Za sinopsis romana Iz jedne u drugu glad dobio je književnu stipendiju Borislav Pekić.
* Dobitnik je nagrade Zlatni bibliotekar koju dodeljuju Biblioteka grada Beograda i Radio televizija Srbije za popularisanje knjige i kulture čitanja.

Pesme su mu prevođene na engleski, nemački, francuski, italijanski, rumunski, kineski, slovenački i objavljivane u inostranim časopisima i antologijama. Član je Srpskog PEN centra i Srpskog književnog društva.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:04

NEPRIJATNA GEOMETRIJA

Ruka se moja raspada na tanjiru,
pripremljena za ritualni obrok.
Iz vena je očišćen mulj, počupane
ljigave travke, krvne životinjice
pobijene. Zadržavam dah, gutam,
srčem vene kao špagete.
O, hoću li se, ikad, zasititi.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:05

ČAROBNI PASULJ

Dok piša,
Volt Vitmen naslanja čelo
na bele keramičke pločice,
pljuje na prašnjave cipele,
zamišlja da će iz mokraće
na plodnom tlu čarobnog brega
niknuti čarobni pasulj.
Zajednica zdravih muškaraca
okružuje Volta Vitmena:
i svi pišaju i pljuju.
To je optimizam:
poletno raširene ruke
grle planetu oko glavića.
Muškarci pišaju,
planete piša,
a čarobni pasulj nikako da nikne.
Čuvaj se Volte Vitmene,
samoća je prelazna bolest.
Uvek si tamo gde te niko ne traži,
a tamo gde ti tražiš nikoga nema.
I šta će tebi čarobni pasulj,
kad tamo gore u praznoj palati,
neki dokoni i razvlašćeni div
fenom kovitla bele čaršave.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:05

SCENA AD ACTA

Rastrgnut pa zakrpljen,
Zagrej Dionis, zagreva ručak
na plamenu Prometejeve baklje.
Olimpijade se smenjuju pod njegovim
božanstveno prljavim stopalima.
Njegov alter ego Apolon
koristi, kao conditio sine qua non
svog intelektualnog suštastva, izraze poput:
par exellence, per aspera ad astra, alea jacta est.
Ničeg novog pod kapom nebeskom,
ovde, na mitološkim pašnjacima,
što se kasnije neće zloslutno ponoviti:
onaj Niče, na primer, povremeno prošeta
sa pozorišnim dvogledom u ruci.
Afrodita oblači tirkizni korset,
i da li od uzbuđenja, ili na promenu epohe,
Zagreja sevaju šavovi.
''Loše obavljen posao'', veli Dionis
prelazeći prstom preko šavova na preponama,
i tako stavlja čitavu scenu ad acta.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:06

MAKBET

Na golo mršavo telo oblači
preširok crni džemper.
Ruke drhte, pali sveću.
''Najdraža, večeras Dankan dolazi''.
Njegov sin oblizuje slinavu bradu
i bunca o milosrđu, istrajnosti i strpljivosti.
Lupaju na kapiji.
Silazi niz strme drvene stepenice.
''Toga namernika zbrinuti valja''.
A posle večere Dankan zaspi,
i samo pacov kraj njegovih nogu
zna kako se to odigralo:
ušao je,
pomolio se Bogu,
zavrnuo preduge rukave,
zamahnuo sekirom.
Istrajnost, milosrđe i strpljivost.
On će biti kralj,
ali ne i deca njegova kraljevi.
Penje se uz drvene stepenice,
lupa na vrata dok ne raskrvari ruke
dozivajući onu koja je zaspala
iznad glave mrtvog sina.
Sveća dogoreva,
svlači preširok crni džemper
i beži u šumu odakle će pred zoru gledati
kako požar guta zamak, ženu,
istrajnost, milosrđe i strpljivost.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:06

MOJ BRAT

Moj brat,
igrač na trapezu,
otvara sezonu lova
na kradljivce peska.
Visoko pod šatrom
čuči poput oprezne sove.
Motri:
na lopove s peščanim satovima.
Misli:
svi su oni halapljivi,
neoprezni, lakomi,
prostodušno uvereni
da je greh opravdan
snažnim nagonom,
i oprostiv:
teškom patnjom do spoznaje
i razrešenja.
Povremeno se obruši,
načini salto mortale,
kandžama zgrabi neopreznog lopova.
Posle borbe
u areni ostaju
krhotine peščanih satova.
Moj brat,
igrač na trapezu,
veruje da je tragedija moguća.
Ispod sebe ima scenu
i podeljenu na činove, čitavu, večnost:
za igru zločina i kazne.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:06

HIPNOZA ZA POČETNIKE

U pratnji dve identične planete Zemlje,
Saturn je skliznuo u moje vidno polje.
Laju cikloni i anticikloni,
a moje lirsko ja povija se u struku
i hladno mu je oko licidarskog srca.
Ako organizujem čarter let do raja i natrag
i razgledanje egzotičnih sauna za pravoverne,
sasvim je sigurno da ću postati svetac.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:07

KIŠA PADA, KIŠA NE PADA

Niz oljuštenu fasadu sliva se
prolećni sekret iskona nad nama.
Sakrivam se u telefonsku govornicu,
osluškujem signale nepozvanih brojeva.
Ja sam doušnik večnosti,
posrednik blaženstva, nirvane, satorija,
epifanije. Iskačem iz kože da bih se kroz pupak
na tabanu nabio na katedralu, katarku ili kran.
Ja letim, jer leteti još jedino znam,
a kad ne letim tada se za rukohvat iz tramvaja,
u moju sobu premešten,
hvatam.
Glavom razbijam prozore
kao što dečica na času muzike
dobuju po dirkama ksilofona.
Ponor čeka da prišijem sebi dugme na srce,
da konac prekinem zubima,
i ponudim mu raskopčan grudni koš:
ravnodušan prema eshatološkoj prognozi
za taj dan.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:07

MELANHOLIČNI PLES

Jadni Robinzon, mogao bih mu poslati
paket knjiga, sigurno je dosadno po čitav dan
negovati biljke i raspravljati s Petkom.
Disharmonično se rasprskavaju kapi vode.
Tuširanje petkom kao deo ritualizovanog
življenja. Naočari na polici, među kozmetikom
i priborom za brijanje: levom polovinom
levog oka hvatam odbeglu rečenicu začetu
u levoj hemisferi mozga:
dopustite mi da do kraja otplešem
melanholični ples pretplatnika na izmišljotine.
Samo kratkovidi čovek može,
nepogrešivom preciznošću,
čija je osnova slučajnost,
da nagazi mrava na nogu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:08

UMESTO RAPORTA

''naša deca ne vole bajke igraju se ubijanja
na javi i u snu sanjaju o supi hlebu i kosti
baš kao psi i mačke''
Zbignjev Herbert: ''Izveštaj iz opsednutog grada''
Doći će pred zoru
lukavi spartanski dečaci.
Zastaće pored moje postelje,
razgrnuti bele odore.
Pustiće čopor lisica.
A ja ću svoje izgladnele pse
držati na lancu.
Ustaću.
Boriću se.
Rep po rep bacaću psima.
Kandže i zube trpaću u džepove.
Poslednju lisicu sakriću ispod ogrtača.
Gaziću strojevim korakom
s lisicom u stomaku
prema lukavim spartanskim dečacima.
Umesto raporta
baciću im pre noge
svoju utrobu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:08

TEORIJA BUKE

Predstavnik doma staraca
razbija iluziju o masovnom otrežnjenju.
Sve smo to već gledali:
kult očinske ljubavi
raznežava ogrubela srca.
Skrušeni grcaju, srušeni se vozdižu,
ushit je u očima, ali prstiju malo
da začepe pukotine, rupe i propuste.
A Otac Sveti
osluškuje buku,
silazi među nas
i od uličnog prodavca kupuje
bestrzajni top – spravu za obuzdavanje
vizionarskih misija.
On ne okleva.
Mora natrag, u Večnost.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:09

MRTVA PRIRODA

Po mom temenu
manekenke kopaju štiklama.
Sedim pored klavira.
Ne sviram.
Kružnim pokretima desne ruke
masiram stomak.
Levom pokušavam da utamanim manekenke.
Nikako da postignem savršenu disharmoniju:
desnom rukom da kružim
a levom pljeskam.
Tako se manekenke uvek izvuku
preskačući preko prstiju.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:09

PODSTANAR, U GLAVI

Velika je moja briga,
očajnička moja težnja,
manijačka moja žudnja: da dovedem u red,
da stavim pod konac, da podvedem
pod jedan pojam raznolika ova stanja,
prosuta kao zrna graška iz mahune,
na izdisaju.
Proveravam da li su metafore potkovane,
ljubav nahranjena,
a prisilne misli vezane.
Oglašavam nevažećim: uvrede, oproštaje,
izvinjenja, pitanja iz oblasti
prigodne patetike, nacrte za unutrašnjost
Trojanskog konja.
Napredujem: od melanholije do predaje.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:10

POPODNE

Otvaram mastionicu, umačem pero,
kap crnog mastila pada na uštirkan rukav.
Ljutito prevrćem upijač, gužvam hartiju,
pljujem na pod. Gazim pljuvačku.
Sasvim slučajno ubijam žutog mrava
koji dugo umire stežući mrvu hleba.
Zaboravljam kome sam hteo da pišem.
Uzimam knjigu.
Okrećem stranice:
''Sklonite na neki načina Irinu Nikolajevnu.
Konstantin Gavrilovič se ubio.''
Pa još i ovaj život:
ustreljen i prepariran, galeb.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:10

ODSTRANJIVANJE JEZIKA

Jezik je zagađena rana koja truje krv
metafora. Buncamo ono o čemu ćutimo
na javi. A java poriče tragediju
pojedinca. Raspnu te, pa te posipaju
cvećem i škrope mirisnom vodicom.
Ne dopuštaju da umreš u mukama,
niti vade čavle iz tvojih udova.
Reči, što ih kroz izbijene zube
mumlaš, zlatom pečate na pergamente.
I odmah spaljuju.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:10

PESMA IZ POŠTANSKOG SANDUČETA

Nema više arhipelaga, ni smirujućeg ptičijeg cvrkuta,
Bogovi vinograde ne pohode, ni Diotime nema.
Oče moj,
kuda se sakriti?
Da li pesnički stanovati među pismima,
neplaćenim računima, pozivnicama za književne večeri
i pozorišne predstave,
i tek ponekad se javiti
hartijom oplođenom psovkama apsurda,
bez adrese, bez poštanskog broja.
Bez potpisa.
Oče!
Noktima stružem naslage hipohondrije,
palčevima pritiskam nesanicu,
navikavam se na samoću i glupo uporne radoznalce
koji satima zvone očekujuči da se pojavim
bled i naduven od sna.
Oče moj,
ne navedi me na iskušenje
da pljunem u čelo onima što vire
u poštansko sanduče.
Adam je svakoj životinji nadenuo ime,
ali kako da ja nazovem zver što plete mrežu
između moje senke i mene,
između mene i zida,
između senke i zida.
Zver mi govori da ću postati
čađava ikona na zgarištu.
Nema više ptičijeg cvrkuta,
nema vinograda,
Diotime nema.
Nema arhipelaga odakle bih rečima apostola-voajera,
objavio tačno vreme apokalipse.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:15

UKRASI, PORODIČNE GROBNICE

* * *
Sa zidnog časovnika čitam neumoljivu
logiku brutalnosti, strategiju vrebanja.
Ulažem u siguran posao: u šverc bodljikavih
spavaćica i somotom postavljenih posuda
za prihvatanje odsečenih glava.
Organizam traži podsticaj za rušenje,
za drska prekoračenja. Klatna vise
kao noge paralitičara. Okrenut giljotini
zviždim, pozdravljam.

* * *
Posmatram ga kroz staklo: pokriven pozajmljenom
kožom. Puzi, liže crne belege, brojeves, pokazuje
dokle se prostire centralna nemoć. Kad ga okrenem
naglavačke, ne pada: širi oči,opsednut zvaničnom
verzijom zbivanja. Sve ostaje isto, unatra kao i
napolju:
osim tananog sloja brašna na podu, u hodniku
između dečije sobe i groba, u uglu, pored vrata.

* * *
U ranac stavljam kašiku, viljušku,
nož i plehani tanjir. Hranu zarađujem
kao glumac, pod maskom, najamnik s krpenim
lutkama na rukama, marioneta pokidanih niti.
U podrumu, pred nakaznom dečicom, pod svetlošću
što dopire kroz drvene rešetke, kad se podigne
zavesa, anđeo kad trubicom označi početak,
poslednji katanac kad padne s podrumskih vrata,
znaću:
tonemo.

* * *
Čudo neumoljivosti, leži na postelji
od hlebova, odbija pričest. Ponor je njegova
kolevka. U klonuloj ruci trubica, od šećera.
Oko nožnog članka praporac. Jutros je Drevni
razjurio sluge. Jutros je Anđeo pokupio alat:
makaze, trubicu, crven, beo i crn konac.
Gladan, niz lestve sišao, u vrtaču.
I zveckanjem najavio kraj gozbe.

* * *
Tvoje rame ima ukus bezbrižnosti. Kao besmisao,
narasta jutro. Sve dok ne zgaziš sopstvenu senku,
nećeš izgubiti osećaj da si se uzalud trudila
da izbegneš rođenje. Čezneš za svetlošću.
Brišeš stakla na prozorima, stojeći na simsu,
ponad prolaznika kroz ovo, lažnom pozlatom
prevučeno, Periklovo vreme. Tiho, kao kad se opna
odvaja od jajeta, svlačiš dugu košulju.
Ispod koje si samo ti, i tvoje prećutkivanje
nostalgije.

* * *
Kroz ove se daske propada, lako ali bolno.
Ostaju na površini oči, za lov. I mirisna aura,
najava napada. Trčiš po trnju. Ljubavni zov je
prizivanje žrtve. Prihvatam ulogu egzekutora.
Hranjeni trešnjama, tankoprsti slepci-pevači
pletu korpe za prihvatanje odsečenih glava.
Ispljunute koštice su ukrasi porodične grobnice.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:16

OPSESIJA: SMRTONOSNA JUTARNJA
GIMNASTIKA

Akt: Prevrat
Vampirski je tvoj osmeh:
sluđena neprijatnom geometrijom krvnih zrnaca
ceriš se egzorcistima što se otimaju o tvoju odeću.
Vašar je, nacionalni praznik, dim s roštilja:
ko pije mleko neka sanja rakiju, put koji biram,
put je vidljivog. Put: biciklističke trke za kup
Gospodara suza. Na svečarskim lomačama spaljuju
tragače za obmanom u mitološkim hronikama.
Kostime za maskenbal naručili smo od tebe,
nasmešena vlastelinko velikih očekivanja.
Sačuvaj poslednji ples za mene, znojan ću ti prići,
da se boje tvoga nagog tela otisnu na mojoj koži.
Plesaćemo po ivici rama od kostiju tvoje rodoskrvne
braće. Kurtizano zaražena otkrovenjem: pročitaj nam
apostolov sonet sročen u čast sputanog milosrđa.
Obmanula su nas avetinjska proročanstva, pa pletemo
mrežu prevratničke truleži ponad glinenih figurica
našeg dragog Boga, štampamo nove špilove karata,
knjige Tumačenja, crtamo mape novog neba,
u provaliju bacamo stara vozila.
Školujemo nove vozače. Drevnih drumova vitezove,
oklopnike. Krstaše.
Vampirski je, sada, i moj osmeh:
stavljam masku i punim špric:
pobeći ću sa pira dokonih sudija.
Prevrat: Bestežinsko stanje
Dobro nam je, uglavnom, ako zanemarimo mučninu
nakon vođenja ljubavi na prljavim čaršavima,
ako iz cipela povadimo kamenje koje ometa
peripatetičarska razmišljanja o ideologiji,
oružju i kurvanju, ako prebrišemo sfumato
sa portreta falsifikovanih ljudi.
Nije nam loše, zaista, dok čučimo na pijaci
s kotaricom sira i jaja, smišljajući izgovore
i opravdanja, proglase i manifeste,
utuke i apologije.
Ne otvaramo pisma, ne otvaramo psima,
ne podižemo slušalice.
Kupujemo novine slepljenih listova.
Krijući lica igramo poker u hijatusu
između poezije i politike.
Bestežinsko stanje: Opsesija
Pobićemo negdašnje vladare, sluge, kurtizane:
po skliskoj travi kotrljaćemo glave, opijeni
mirisom nasilja i slave. Tako počinju koračnice:
kad ih otpevaju i odmarširaju, mladići s plakata
prvih posleratnih vesterna ulaze u transportne
vagone, poslušno kao pomužene krave.
A njihova opsesija traje.
Ne prestaje da ih boli davno udareno mesto:
odvratna je besmrtnost i sve što kraja nema.
Opsesija: Smrtonosna jutarnja gimnastika
Seo sam za sto, otvorio flašu, nasuo
penušavu tečnost: hrbati melanholije
ukipljeni na polici očekuju prasak
starine. Povodanj ludila
vreba me u podnožju kule,
ne mareći za razlistalu ranu,
halapljivi grm na mojim grudima.
Koštana klopka obrubila mi udove,
pa sličan neopreznoj veverici
koju zgnječi stablo oboreno gromom,
zatravaljen i leden, odričem se
monotonih heksametara vedrine.
Smrtonosna jutarnja gimnastika: Molitva
Arheologu, unutrašnjem
Svaki nerv, na usluzi nemiru, potkazivač je
melanholičnog, istrošenog, u dupljama jarosnog tla
skritog, oblapornog deteta. Ranjivog.
Nezaraženog epidemijom izdaje.
Imunog na privid.
Sunovrat u citate smrti posveta je prorocima,
a postelja od otete blagosti oltar, korovu, molitvama.
Hijeroglifi, prerušeni u čitljivo trnje,
svedoče o šatrama: ni cirkuskim, ni ratničkim.
Prevrat. Traćenje plemenitosti.
Ištu mesa, žrtvovanog.
Klovna, nikad poklopljenog zvonom,
staklenim.
Molitva: Pesma koju sledim
Ne želim ništa da kažem:
oprezno klečim pred oltarom.
Unazad hodeći, spuštam srebrnjak
na sliku Bogomajke i Sina:
ni Boga ni čoveka,
trpeljivog kao ogledalo.
Na raspuknutoj koži zrcali se moje lice,
izobličena reč besmrtnika na usnama paganina.
Moja vera,
mrtva je, bludnica,
pridavljena sumnjom, kao kravatom.
Pesma koju sledim: Akt
Jedan kraj konca stežem zubima
drugi držiš između palca i kažiprsta.
Stvorio sam putanju od sebe do ponora,
video kako spokojno tonu jedrenjaci,
ostavljajući za sobom jedra na vodi:
to Pastir, na stado svoje, s predikaonice
milostivo ruku spušta.
U ispovedaonici sedim, sluzavu životinjicu
držeći na krilu: da podgriza moj rugobni,
rugajući, lajavi manir življenja,
da pruži mi šansu da ne posumnjam u sebe.
Krijumčarim odgovore na pitanja
o prvim i poslednjim stvarima:
menjaću ih za sveže, tek ispoveđeno, parče duše.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:16

POSLANICE

NIŠČIMA POSLANICA
Moje lice je okrenuto na naličje
kao prljava majica u korpi za rublje.
Čekam vredne ruke, malo praška i vode.
Nije sve tako crno, maločas je neko povraćao
sa ružičastih oblaka iznad predgrađa.
Kolone ljudi vuku se niz stepenice.
O. pa to ste vi, dragi susedi, odlazite na vikend!
A kuda? U podrum, i još dublje, u atomsko sklonište,
tamo je svežije nego u ovim pregrejanim kavezima,
a ima i ukusnih pacova.
Čujem da će propoved održati vaskrsli
predsednik kućnog saveta, onaj što je prošle noći
raspet na zajedničkoj TV anteni.
Pomenite me u svojim molitvama,
ja sam onaj koji provodi dane buljeći u zid,
jer: nobody loves you when you're down and out.
Istisnuću iz sebe kao iz dotrajale paste za zube
poslednje nešto, istisnuću to na dlanove
i namazati lice.
Zaboraviću da je moral ikada postojao,
i da su zbog lepih žena vođeni dugi ratovi.
Pamtiću samo ono što će doći,
ako uopšte dođe.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:17

USNULIMA POSLANICA

Jer sam odbegao od trpeze zanemelih bogova,
pokupivši ostatke nektara, pre nego se
spustila zavesa na senku ključara.
Jer spavate okamenjenih glava na truloj travi,
kraj zaleđenih reka, opkoljeni ćutanjem zveri,
dok vetar vreba vaše seme posejano,
i ono usnulo u hladnoći.
Jer sam svece povezanih očiju svezao za direke,
da ne gledaju ovu ni tragediju ni farsu,
da svoje prste s vašim memljivim kostima
u žrtvenu jamu ne stavljaju.
Jer buđenje vaše biće mi opomena da ne zaspim,
jer neće imati šta da se sanja osim užasa,
jer ste samo trske na koje ponor diše.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:17

ZBIGNJEVU HERBERTU POSLANICA
1.
Obuzet strahom
od plamenog obruča
kroz koji i pudlice skaču
pristajem
na omču koju nudi Ukrotitelj
vlasnici mučilišta
nose bele rukavice
kožu neguju
kremom od fetusa
2.
premlad sam za igru Kropotkin
nedostaje mi osećaj
za apsurd istorije
premda sam dobro proučio
istoriju apsurda
još uvek me oduševljavaju
Fortinbrasovi projekti
3.
pitam se
pane Herberte
kako izgledaš
dok toneš u san
izgovaraš li stihove
Džona Berimena:
''On je zurio u propast. Ona je zurila u njega''
priznajem
ja bez njih ne mogu da zaspim
da li je brvno po kojem koračaš
38
trulo od kiša
koje si otpratio
sa suzom u oku
Gospodin Kogito putnik
ne može preko nabujale reke
4.
neko izvan nas
neki demijurg nemi
crta mapu
naših lutanja
izmišlja prošlost
kakvu nam mogu poželeti
samo neprijatelji
drži nas na buđavom hlebu
i bljutavoj vodi
truje grizodušjem
neko izvan nas
povlači liniju
da nas kao kokoši
omeđi glupošću
5.
a mi uporni zidari
zapinjemo na građevini
za koju ne znamo
hoće li nam biti
hraniteljka
ili grobnica
a poezija
pane Herberte
šta je:
najava tragedije ili njeno
odlaganje








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:17

ONO ŠTO OSTAJE

Jednom sam bio uleteo u snežnu oluju.
Tako je bila jaka da sam se skoro uplašio
ali tada primetih da je u isto vreme svuda bilo
toliko tihih stvari.
Peter Handke, ''Kroz sela''








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:18

RASUTI
Avgust: u dnevnik sam zapisao:
koji su tukli, popadaše sada.
Stranstvovanjem se približih domu
od kojeg sam bežao, u jednom smeru:
kroz sazvežđa čička i koprive,
oslobođen suvišnih stvari. Jesi li
marljivo brisao prašinu sa knjiga
i ploča? Jesi li imao utisak da ćeš
nešto propustiti ako ne uključiš televizor?
Jesi li bio iznenađen snegom u Alžiru?
Sve vreme sam bio veoma blizu, i mudro
ćutao: čekajući da se osuše stranice,
i razliveno mastilo dobije tvoj lik.
Onaj sam kojeg je vreme zaustavilo.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:18

MASKA
Kazaljke su prevalile još jedan krug:
u susednom stanu neko je zaboravio
slavinu: kapi vode razbijaju gleđ,
snove i tišinu hladnih predsoblja.
Uplašen ružnim snovima, zalajao je pas.
Ako se probudiš i poželiš jabuke,
obrisaću ti znoj sa vrelog čela.
I, usnama, uzeti otisak straha sa tvojih
usana. Uspavaće te bolna melodija zaborava.
Potpuno prazan, zagledan u gole zidove,
ugasiću sveću i, tiho, zatvoriti vrata.
Među stranicama starih knjiga,
u kojima ratovi, još uvek, traju,
potražiću stare fotografije i pisma.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   Pet 10 Apr - 19:18

ČIGRA

Nikuda ne odlazim: vetar sa Dunavskog
keja još uvek me, kao čigru, okreće.
Ko je govorio o savršenstvu: iskušenje ga
pretvara u nakazu vrline. Gluvo kolo
trupka pod zamračenim prozorima. To je
njihov način. Ti ne odustaješ: sasušeno
cveće čuvaš na vrhu ormana. Uspavljuje te
šuštanje prašine koja se taloži po fotografijama.
I pamtiš samo ono što želiš: mostove Budimpešte,
lavirinte ulica, okićenu jelku u plamenu.
Sever je topliji. Tamo napušteni umiru utešeni
udesom Juga. To je moj način. Da ubrzavam
događaje odustajući od ubeđivanja. I čekam,
da se moja rana razlista, kao bačena knjiga.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Saša Jelenković   

Nazad na vrh Ići dole
 
Saša Jelenković
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Saša Jelenković
Strana 1 od 4Idi na stranu : 1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-