Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Zorica Sentić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zorica Sentić   Uto 7 Apr - 10:01

Uzeću

drvo uzeću
zemlju uzeću
boje uzeću
napraviću čuda
bojama svojim
rukama
svojim
srcem
od  zemlje
od  reči
od  srca
od  drveta
od   svega
naslikaću sliku  izvajati telo
napisati knjigu  izgraditi kulu
podići     piramidu
komponovati valcer
izvajaću tebe
ljubavi moja
izgravirati
tvoju kožu
u r e z a t i
tvoje ime
izvajaću
t  v o j  e
podočnjake
itd itd itd
itd itd itd
itd itd itd
itd itd itd
itd itd itd
itd itd itd
itd itd itd
itd itd itd
itd itd itd
itd itd
itd itd
itd








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zorica Sentić   Uto 7 Apr - 10:01

Ostavi vrata otvorena
pozovi sreću na večeru
izbaci nemire kroz prozor
mali veo na ljutnju
u tortu stavi nadu
umesto čokolade
za jelo
poljubac ili dva umesto jaja
u salatu nemoj ništa dodati
može malo nežnosti u prahu
po volji milovanje
duha bez mere
paprike punjene hrabrošću
flaša vina radosti
nekoliko zrna razuma
kašičicu slobode
posoli ljubavlju
nije bitna ljubomora
sveće neka gore
ruže na stolu
skuvaj kafu na kraju
dodaj malo magije
ne zaboravi čašicu rakije
ako ne dođe sreća
da ona sa tobom večera
oko rane zore
doći ću ja
siguran budi
doći će sreća ili ja
ostavi vrata otvorena!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zorica Sentić   Uto 7 Apr - 10:03

Promašene pesme

u korpi od vrbovog pruća
iscepani, izgužvani, ižvrljani
leševi papira
pesnik je zadremao
umoran od traženja rima
i od hoda po stopama
svojih pesama
pesnik se uspavao
 u njegovoj maloj beležnici
reči naslikane
u slovima svih boja
neuspele pesme
zlo, dobro
sve i ništa
okrugla zemlja
čovek, jabuka
nada, očajanje
zemlja, svemir, senka, svetlost
sloboda,pubertet, neprilagodjen
sitnica, lasta, čipka
telegraf, paragraf, autogram
vremena, toliko i toliko
Mir
ižvrljani svemiri
pesnik sanja
uprkos svojim promašenim pesmama
nisam živeo uzalud.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zorica Sentić   Uto 7 Apr - 10:03

imao je srce naslikano na licu
pleo je note vrhovima svojih prstiju
muziku u dubinama  očiju
na njegovim usnama spavali su plavi poljupci
okretao je strane
čovek bez godina
jedne noći prokrstarila sam njegovim osmehom
sad provodim noći u pisanju i  sanjarenju
ne mogu više ni da spavam
on možda nikada neće pročitati
moram da okrenem stranu. :heart:omiljena mi!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zorica Sentić   Uto 7 Apr - 10:04

šta to beše zima i njen beli ogrtač ?
proleće i njegova zelena polja i livade ?
nije li toplo leto samo reč?
cvrčak, da li  to beše pesma ?
a mrav, beše li to div  ?
a bulke ?
a La Fonten ?
i šta to beše muzika ?
a jesen, da li to beše grozdje   ?
let ptica ?
lisće uvelo  od tuge ?
šta beše  vreme ?
šta je godišnje doba ?
i šta je, zapravo, zrno peska ?
šta je, zaista, ruža ?
a ruža vetrova ?
šta je to reka ?
plavo, bejahu li to mora ?
šta to beše voda ?
a jata riba ?
šta je sve to,  zapravo ?
gde su ribe ? 
jesu li letećim ribama data krila
da bi letele?
gde su mora?
gde su ostala plavetnila?
gde su ptice?
zvezde ?
jesu li uvek na nebu ?
i šta je, uopste, nebo ?  
šta to beše limun?
 gde su bubamare?
šta to beše lepota?
a dobro, loše, ništa?
i sunce, da li dolazi pre ili posle kiše?
a mesec, šta to beše mesec?
i šta to beše hvala?
šta to beše prijatelj?
šta to beše čovek?
oh, šta to beše zemlja? 
reci 
reci mi
gde su lopte?
šta znači biti dete?
šta to beše zivot?
šta to, zapravo, beše ljubav?
a tišina?
da li je to ova nezna melodija koju čujem...
ovaj vetar napolju koji liči na život ...?
zašto me gledaš?
jesu li ovo suze na mom licu?
zovem li se Amnezija?
sećam se samo jednog ...volim te
šta to, zapravo, beše?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zorica Sentić   Uto 7 Apr - 10:04

a h
 k a k o
napisati ljubav
treba li početno ah
da  najavi   fatalno volim
treba li                      tiha voda
iz plahog                          i z v o r a
da uskipti                             uskovitla se
i na kraju                                 potopi lukave
 utopije   koje  nam  neprestano   izviru  u   glavi,
 koje  nam  n e p r e s t a n o   uviru  u  glavu   glumeći
osećajnost.                                                           mogla bih
 da napišem                                                                 reč  ljubav
punu grešaka                                                                       bez    LJ
 bez   U                                                                                          bez   B
bez   A                                                                                                  bez  V
ali ne i                                                                                                  bez tebe








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zorica Sentić   Uto 7 Apr - 10:06

Kad se zagrle dve reke...
i svetlima zablistaju
dva grada...



Vladan Radoman o Zorici Sentić
Značajan pesnik je za mene čovek čiji stihovi i misli podsećaju na moje detinjstvo sa uhom prilepljenom na školjku u kojoj tiho, tiho, žubori miris tišine. Eto, baš to je Zorica Sentić. Približila se mom uzoru Stevanu Raičkoviću.
Reči tiho zvone kao note Šopenove nokturne, podsećaju na žute nostalgične uspomene, i istovremeno nežnim nožem cepaju dušu.

***

O zbirki pesama "Ugasi tišinU br2 - Ja nas volim"

Tri godine posle objavljene prve zbirke pesama Ugasi tišinU, Zorica Sentić nam daruje novu zbirku pesama Ugasi tišinU br2 - Ja nas volim.
Osnovni motivi ove zbirke su ljubav, prolaznost, vreme kao dominanta čovekovih uzleta, pada, patnji, apsurda, i nemogućnosti da ostvarimo ono što želimo. Unutrašnja drama se odvija na ravni objektivnih okolnosti i subjektivnih datosti dubokih potreba da se dosegne sreća.
Njen emotivni svet izranja iz aure voljenog bića kao što se i utapa u voljeno biće. Za poetske slike ove poezije bitno je preobraćanje trenutka u večnost i večnost u trenutak. Sve je relativno i prolazno samo je ljubav ona snaga koja može da promeni ustaljeni red stvari i pojava. I zemlja može izgubiti Nebo ukoliko nema sjaja u očima voljenog bića, a reke mogu teći uzvodno ako im magnetizam ljubavi tako odredi smer.
Zato i nemoguće postaje moguće jer smrti nema za večnost koju nastanjuje ljubav.
Ljubav koja se pretače, u reč, titraj, misao, puls svemira čovekovog. Uzajamno pulsiranje beznadežne privlačnosti u nekom prošlom životu ploti se u surovoj stvarnosti do opčinjenosti. Toj opčinjenosti dovoljno je to što je dosegnut vrh vrhova svih, tako da je mir, spokoj, hrana za svaku nežnu misao i osećanje da ne može nestati ono što se već dogodilo. I ništa više da se ne dogodi. Dogodilo se za tri života, najmanje. To nam niko i ništa ne može poništiti. Ostaje reč, ostaje slika, ostaje knjiga o punini doživljaja da se nismo uzalud našli na ovom svetu i da nam nije uludo otišao život, dan i san. Zato je i shvatljivo da se u jednom danu može izživeti život sav, a u jednoj noći osetiti čitavu vaseljenu. Najčešće to se događa izabranima kojima je dato da zarone u sam bitak smisla.

Darinka Vučinić
***

Slavica ANISIJA Blagojević o poeziji Zorice Sentić

ZVEK TIŠINE

Iz plave livadske trave odzvon manastirskih zvona iz svake koštice šljive prezrele, one koju vetrić duva s leve strane, donoseći iz Levosoja u Kan s treskom opale jabuke u zvek tišine. Od grančica šljivika put spleten u kolevku koja je neblagosloven ekvatorijalni besmisao rukopoložen u Arhangela samoće. Kao daleki odjek, pletivo zvezda Zoricu Sentić, podseća na snovidovno pletivo između dana i belih noći, jave i sna, života koji sa donekle romantičarskom simbolikom pesnikinja stavlja čitaoca pred sam zid tišine, kao mitologiju samog sna bez svojevrsne programskeformule.
Kakv je ustvari svet u pesničkoj vizuri Zorice Sentić, najbolje izražava čežnja za slašću, za slatkim ukusom dudinke koji nije osetila; ukazujući da živimo u svetu bez milosti i samilosti bez ljubavi i dobrote. Svet bez kataraza u zveku koji samo ona može da čuje, je u osnovi svet indiferentan prema patnjama i stradanju drugih, gluvonem. Komunukativni pesnički iskaz u njenoj vizuri i oblikovanju tišine, takođe su važna svojstva njenog stvaralačkog postupka koji je dokučiv onima koji znaju šta znači slast zrelog duda. Lirski subjekat izlazi iz sebe i ulazi u stvari i pojave koje ga okružuju jedinstvenog lirskog speva, kao odletela ptica u nemušt kroz let bespućima. U talogu vizija privlači dve daljine.
Zvek tišine su magneti duše pomoću kojih se bori sa svim tim što je trošno, staro, nemoćno i daleko od izbavljenja, daleko od tog čarobnog zrnca vremena – pisaljka je tu da leči i zaceljuje sve naše obmane i rezignacije do najudaljenijih granica, spoznavši;
„Videh svet – osetih tišinu“!
Jedini put leta ptice svih puteva, vodi u vrisak tišine u čist sjaj rodnog sela Levosoja, najudaljenije granice, spoznavši na kraju da su sve granice u nama samima. Pesma „Malo selo“ je lep otisak duha, puka estetska tvorevina ili igrarija – ona je energija dahova, breme reči koje su svakonoćno iskušavanje, hrvanje sa silama zla, i prelaska iz zveka tišine u vrisak!
Život je odista lep kada znaš da imaš svoje parče crvene zemlje. Dok gledaš nasmejana Zorice – ZO – Sentić u svoje potomke kako se njišu u kolevki darovanih reči – stih evo ne posustaje, jedini preostali instrument kojim će popravljati svet pomoću pesme u boj ka jutarnjoj rosi s posađenim čarobnim zrncetom u svakoj maloj seoskoj školi Srbije. Vlastita pritka postavljena – biblioteka darovana plavoj livadskoj travi.
Odzvon reči nad crvenim parčetom zemlje Levosoja, našeg sela pod jakim Suncem.

***

Danijela Glišić o poeziji Zorice Sentić

Ključ, ugasi tišinu, je ključ sreće!
Podstiče i inspiriše razmišljanje na nov način.
Čitajući stihove gasimo zamračeni prostor a čula potpuno prelaze u muziku. Za izatkana osećanja, pretke, tople reči, povezanost među
ljudima, žena zmaj - Zo, piše, slika, kreira.

Otvara vrata užitku, vlasnik je toplih boja. Upoznavši je jednog gospodnjeg oktobra rekla sam sebi a i drugima, Zorica Sentić ima zmajevu energiju!
Sopstvenom rečju govori ono što misli, daruje reči ne samo akcijom nego i razlogom zbog koga ćete zavoleti Zo baš kao i njene stihove!

***

Тома Курузовић о поезији Зорице Сентић

Драга а пре свега необична и до сада невиђена Зорице. Са великим уживањем читам и наслућујем и срце и душу. Жао ми је што не знаш да се чуваши што се сва предајеш жељама и абицији која је сурава и наплаћује свој данак И ја сам у неком стању у коме нисам до сада никада био. поново читам твоје песме и извињавам се свим до сада прочитаним песницима и желим да те узидам у свој песнички замак којег већ дуго зидам. Тај замак има своје кулезидинедворац и цркву и свак има своје достојно место. Измешани су и мртви и живи и у мом дворцу вечно живе са својим сликамаскулптурама уз вечну музику. Питам се још увек где да те уградим и које достојно место да те сместим. Многи су били у мојој радној соби али су некако сами ишчезли или сам их ја преместио на неко друго место. Чудан је тај мој дворац уметности и са тобом нећу да журим него ћу попут твојих песама у пуном доживљају истине и лепоте живота дуго проналазити право и достојно место.Када бих могао био бих срећан да сазнаш где си и у којем песничком друштву мојих идола. Све ово је искрено и у једном даху написано а после телефонског разговора. Жао ми је да те снашла та напаст али ви жене сте лавице у односу на нас кукавица.

***

O poeziji Zorice Sentić

Poštovana Zorice.
Zavičaj je najlepša pesma koja peva u nama, a iz te teme kroz naše stvaranje idu i ostale.
Ljubav pretvorena u emociju, emocija pretvorena u sećanje, sećanje naslikano u reč, to je poezija koja ostavlja svoj trag između stranica knjige /Ugasi tišinU/. Da li je to poziv da ugasimo tišinu, zvonjavom stihova koji se kližu po papiru, ili je to pak pokušaj Zorice Sentić da zaustavi vreme glasom svojih sećanja, dok kao svedok osveštava svoje trajanje, nepristajanjem na zlo u svetu... Videćemo... Vrednost ovakvih knjiga je u samosvojnosti i u originalnosti autora /da spoji vizuelno i sadržajno, metaforičko i konkretno/.

Zorici poželimo da misli poetskim jezikom a da slika rečima francusko srpskim stilom, iskreno i s ljubavlju. To je sasvim siguran put u uspeh.
***
.Nekad je tišina glasnija od svake reči.
Sve je u dodiru ruke i vremenu zaustavljenom u očima.
Nekad tišina zna boleti gore od osude, jer razgoreva nemir...pitanja..
Zorica Sentić je predložila svojoj strepnji da ugasi tišinu, zahvaljujući kojoj u danima čežnje,
kroz divne reči bez glasa, je ispevala ćuteći

-svoju ljubav...



        ***
      • Kad se zagrle dve reke
        Sana i Sena
        i svetlima zablistaju
        dva grada
        Prijedor i Pariz,
        Ugasi tišinu prolazniče, oslušni...
        Poezija peva.
        Sreli su se prijatelji...



        Violeta Božović

        ***

        O poeziji Zorice Sentić






  • Ako ste poželeli da osetite milovanje reči i da vam reči ostanu pratioci poput sene, doživećete to otvaranjem knjige poezije ZORICE SENTIĆ. Nije ni čudo što toplota njenih reči poput vesnika dolaze sa juga. Ta ZORA tople pesnikinje je upravo vesnik doleta prvih lasta, a to je radost. Dolaskom na svet ove knjige donela nam je osećaj svežine i sećanje na prošlo vreme. Uvek samo se divili preciznošću graditelja. Zorica je upravo ta koja gradi, savija svoj dom od uspomena. (pradedovsko). Ona notom peva dok su je palice upletene u stih što kazuje da to nije obična pesma. Ona i ne traži da je razume svako, ali zato pruža ruku da je bolje razumete ili bolje rečeno čujete.
    Ako vam i to ne uspe znači da niste dosegli smisao njenog kazivanja jer zapravo ona peva dušom. Ona je ta koja vas uči kako da osetite miris svake njene reči. I na kraju vodi vas do ivice sa koje se čuje tišina.


Citat :
I pored burnog života ona je u tišini plela sećanje o jugu odakle je i ponikla. Možda nije tamo na tom jugu dotakla dodir o kojem i danas sanja, ali ga vrlo dobro oseća i pita sebe, da li je svoj život upotrebila ili su to drugi iskoristili pre nje. Mislim da je ona ta koja je uspela da spoji misao u stih i ukroti je, ali ljubomorno čuva. Sve ono što je htela da vidi, videla je. I sada gradi gnezdo na skrovitom mestu. Miris koji se oseti dok čitate, to je miris doma, kraja iz kojeg je ponikla. Ona i danas neumorno šeta, po toj ivici i samo ona čuje tišinu koja peva. (svog rodnog kraja). Ona je tamo na jugu svoje zemlje SRBIJE, traži spoj dobrote i lepote ljubavi pre svega. I sve to izaziva da uđe u nju, ako treba da da sebe daće. Dakle ona je tamo na ivicu na kojoj se čuje njoj poznata tišina. Odgovor je u pesmama koje piše, kod nje. Ako ste umni i sa dušom osetićete sve, čak i nju fizički. U pesmi je osnov reč „ljubav“ posebno za one koje je volela, koji su utkali toplotu sa kojom ona i danas živui. Ako ste i vi puni dobrote i ljubavi, to znači da ste dosegli tišinu ljubavi.
Onaj ko do tišine dosegne treba da veruje da će je ugasiti u sebi, a to znači da će ljubav u njemu. Na vama je da birate nju ili tišinu neko će nestati, otići. Samo će piščeva reč ostati večna. I sve će biti tiho, poput ugasle tišine.
Predrag Banjeglav

***

Dragoljub Andesilić o zbirki pesama Ugasi tišinu br2 - Ja nas volim

Pročitao sam Vašu zbirku pjesama ,,Ugasi tišnu - br.2 - ja nas volim'', jednom. Malo je...Treba je čitati više puta.
Svi imamo: snove, čula, doživljaje i na kraju hormone ali isto ljubomorno čuvamo za sebe, ili ne umemo da ih opišemo i darujemo. I ova zbirka pjesma, koja je ispred mene, pripada korpusu akcije ,,Darujmo reč'', čiji ste Vi nosilac.
Zbirku pjesama ,,Ugasi tišinu'', doživeo sam kao vez na Afroditinom ljubavnom pojasu gde je zlatnim žicama izvezena ljubav, tvojom rukom po instrukcijama boginje Erato. Na licu pojasa je besprekorna slika ljubavi formirane u ženskoj glavi, čiji se korijeni nalaze u ženskom srcu. Na drugoj strani, naličju pojasa, pomiješan sa vjetrom i resolik ali zlatan, vidi se lik Aresa iskreno viđen i realno naslikan.
Ovo nije samo zbirka pjesama. To je optička slika svakog bića koje voli i kao sabirno sočivo skuplja i nepristrasno analizira emotivni život, gde je pjesnik zastupljen samo sa jednom, osnovnom, zrakom u snopu.
Nisam knjževni kritičar, već čitalac. Hvala Vam za ovu predivnu Zbirku pjesama, sa željom da idući po Adrijaninom koncu stignete na Parnas, a nama čitaocima, usput darujete još mnogo stihova.
Srdačan pozdrav od:
Dragoljuba Andesilića iz Užica
Užice,
16.11. 2008. godine

***

PROMOCIJA, SAJAM KNJIGA
Beograd: 27.10.2008.

ZORICA SENTIĆ: JA NAS VOLIM
Ova knjiga pokazuje potpunu pesničku zrelost Zorice Sentić. To je poezija snažne impresivnosti, dubokih poniranja i doživljavanja ljubavi, patnje, bola, lepota sveta i radosti postojanja.
Ona nalazi svoje blagotvorno utočište, svoj bogati svet koji je očarava i uzdiže. To je blistava vera u moć poezije i u njenu isveliteljsku sposobnost. Možemo reći da pesnikinja Sentić zbog toga poeziju doživljava kao čudesno otkriće.

Izdvajam nekoliko bitnosti ove originalne poezije za koju verujem da je osveženje u riznicama srpskog pesništva.


OTVORENOST PREMA SVETU

Kroz poeziju Zorica Sentić suočava sebe sa svim što je okružuje, što saznaje, voli, razume i ne razume. Otvorenost ide do egzaltacije, do istraživačke ponesenosti i mladalačke ljubopitljivosti. Ta komponenta ovoj poeziji daje svežinu, lako pridobija čitaoca za sagovornika, saučesnika u patnji i sreći. Komunikativnost tako postaje prvi sloj ovog pevanja, njena prepoznatljivost. Jedna od bitnih osposobljenosti ili preduslova da se piše ovakva poezija puna nežnih treptaja, zapitanosti, unutraščnjih preispitivanja, kakvu nalazimo u većini pesama Zorice Sentić jeste hrabrost da se bude iskren, da se svoje ja sagleda u potpunosti, da se ne skrivaju uzaludnosti verovanja, a da se čista osećanja iskažu kao svoja prednost.

VIZUELNO OBLIKOVANJE PESAMA

Duž cele zbirke nalazimo pesme ispisane tako da se izbegne uobičajeni način čitanja s leva na desno u horizontalnim redovima. Naša pesnikinja stihove ređa po slobodnom izboru, vertikalno, ukoso, kružno i na druge načine da bi pesmu kao celinu oblikovala kao buket cveća, obelisk, oblak sa kišom i slično. Tako pesma „Dan u maju“ liči na kristalni luster ili viseću korpu cveća iz Semiramidinih vrtova Starog Vavilona.
Čitalac će se svakako zapitati šta autor ovim postiže, da li je to puka igra ili je u toj čaroliji sakrveno ipak nešto značajnije.
Po mom uverenju, ovakav raspored stihova unekoliko čitaoca navodi na veću misaonu otvorenost prema pesmi, ne prima je prevashodno kao zvuk i ritam već i kao naznaku malog lavirinta koji ga nagoni da se više pozabavi misaonom stranom pesme. I na kraju tu je i dobijeni oblik kao vizuelna senzacija i dodatni poetski podstrek.

POIMANJE LJUBAVI
U već pomenutoj, možda najboljoj minijaturi cele zbirke „DAN U MAJU“ pesnikinja i u zagontnom imperativnom, ali i prezentnom obliku imenuje ljubav kao poistovećivanje voljenih. To je svakako i najviši oblik ljubavi, predavanje, davanje sebe, osećanje sebe kao celovitosti tek u sjedinjenosti sa voljenim .

Biti mi, ti i ja, jedan dan u godini zagrljeni, biti jedan u drugome
jedan dan u maju ispod trešnje.

Ljubav je za Zoricu Sentić totalitet, sveukupnost, obilje svega što uzdiže, oplemenjuje, grabi za hrabro postojanje i voljenje do celine bića. Ako to nije, onda to nije ni ljubav i teško da može naseliti pesmu do njene zvučnosti i pune lepote.
U pesmi „SVAKODNEVNO“ nalazimo odgonetku kako to pesnikina zamišlja pravu a kako pogrešnu ljubav. Ta ispovest u bujičavim iskazima, zahtevima tumačenja ljubavi liče na poruku iza koje nema ustuka jer ljubav ili je prava ili nije ništa.

Ja neću tvoje navike, ja neću rutinu, ja neću varke, neću pretvaranja, hoću ljubav iznenadnim paketima, da otpakujem svakoga dana.
Ljubavne pesme Zorice Sentić su njena ispovest koja čitaoca ne ostavlja ravnodušnim jer mu otkrivaju i njegovu sudbinu, voljenom ili nevoljenom, u traganju za ljubavlju ili u njenom blagorodnom zagrljaju. To je svetleći reljef duše, neugasiv i jasan. Autorka na duhovit način iskazuje potonulost u ljubav koja hoće sve, sve dane, celu dušu, što zapravo i jeste prvi atribut velikih i pravih ljubavi.
Ja hoću ljubav u prahu svakodnevno, 365 dana u godini ništa više, Ne ništa više samo ti ostale dane ti ne moraš biti sa mnom.
POTREBA ZA DRUGIM
U knjizi Zorice Sentić nalazimo uzbudljive i setne stihove o čovekovoj potrebi za drugim bićem, za drugim čovekom. To nije drugo ime usamljenosti već drugo ime ljubavi. U okviru te teme pesnikinja je ispoljila svoju punu stvaralačku zrelost, nadahnutu invenciju i smisao za univerzalna značenja. Takva filozofija, životni stav i misija poezije, po shvatanju Zorice Sentić, su najefikasnija negacija one tamne i gorke sentence „Drugi je pakao“.
Pesnikina kaže: Kada bih ovde otišla..... Al' ne ne bih da odem sama. I gore do nebesa zaspala, al' ne sama. Ne polazeći od one svakodnevne mudrosti koja i jeste osnova ljubavi da je za ljuvav potrebni dvoje, Zorica Sentić ne izgovara pompezne tirade ljubavi već tihe, obične svakodnevne misli, ali sa temeljnom važnošću za suštinu ljubavi, za sigurnostj postojanja ljubavi.

U pesmi koju je kao naslov ponela i ova kniga „JA NAS VOLIM“ , suština kao čin uzajamnosti i osećanja potrebe za drugim, voljenim bićem. “Kad me tražiš ja tebe nađem“ kaže naša pesnikinja. Ovaj stih ne zvući himnično, nema egzaltacije ali ima tihe postojanosti i vere u ljubav. A to upravo i čini ljubav najlepšim čudom koje se čoveku može dogoditi.
Dobro došla u svoju Srbiju
26.10.08.
Beograd, Đoko Stojičić

***

Ugasi tisinu br2 Ja nas volim; Dostojno Jeste!

Rade Sovilj, Prijedor, Republika Srpska


***
TONSKA POEZIJA
Pesnik širokog opusa, svetla i sene.
Pejzaž sam po sebi predivno govori poeziju rečima.
Čeličnoj ptici, raspevanom jatu, o bojama godišnjih doba, zavičaju, vatri i lepoti prirode, o putanjama... Obraća se nebu i zemlji, dragom kamenju, horizontima, zastajući pred lepotom kao dete u svojoj duboko usađenoj skromnosti. Prepoznajući Zoricu potvrđuje nam različitu, čulnu, tonsku poeziju! Ono čemu i sama teži, suglasnost i komunikacija koja nadilazi emocije, osluškujući jeku svog mnogostrukog bića. Unutarašnji sklad kao deo večnosti, poeziju jednostavnosti. Bliskost sa prirodom oko nas i u nama Zorica je dočarala zahvaljujući stilu izražavanja i fenemenu. Kroz poeziju doživljavamo sa stalnim nabojom i prisustvom u podsvesti!
Tatjana Debeljački








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zorica Sentić   Uto 7 Apr - 10:07


uvod

Ako držite ovu knjigu, to je slučajnost
Ako je čitate, i to je slučajnost.
Ako neko od vas, sebe il’ drugoga prepozna u pričama, i to je slučajnost.
Slučajnost, znači, možda postoji.
Jedna polovina ovih priča je istinita.
Druga nije.
Treća polovina, ne sećam se tačno, moguće je da sam je izmaštala, al’ sada, ne znam koju. Znam samo da i da sam htela, ne bih umela da izmaštam sve.
U slučaju da sam nekoga lično povredila, svojom maštom, il’ istinom i to je slučajnost.
Pokušala sam da budem što bliža mojoj istini.
Dragi čitaoče, Tebi i samo Tebi, moja velika zahvalnost.
Šta bih ja bez tebe? Ne znam!
Znaš li ti?
Volim te!
Tvoja i samo Tvoja,








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji izmenio Esti dana Pon 28 Dec - 10:35, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zorica Sentić   Uto 7 Apr - 10:07

priče ne priče

poslednja korica

...i da sam htela, ne bih znala da izmaštam sve...Nisam umela da nacrtam osmeh, miris jorgovana, sreću, srećicu, vetar, još manje tišinu. Da nacrtam život, ne nisam uspela. Nisam umela da postanem slikar. Ne bih umela da nacrtam ni ljubav... možda sam zbog toga pokušala da napišem moje priče ne priče, možda... Možda i da bih ubila vreme, pre nego ono ubije mene... to isto vreme koje me je par puta ranilo, al‘ me nije još ubilo, ne nije! Ne dam mu se, al‘ moraću! Protiv tog vremena, neću dobiti bitku, mislim, ustvari ne mislim više, jer sada pišem, i ne borim se, zato možda i pišem, pišem, pišem i samo pišem... da pokušam, možda, da ovekovečim neke nano sekunde listova života..








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zorica Sentić   Uto 7 Apr - 10:08

htela bih
da znam da vajam noć
da naslikam dan
da izgraviram cveće po oblacima
da nacrtam osmeh na svim dečijim ustima
da budem noć i dan
cveće i oblak
da budem osmeh
htela bih
da ostanem dete
do postanem beli anđeo
da budem mačka
htela bih i više od toga
ali biću samo
samo
samo jedno zrno peska
malo








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zorica Sentić   Uto 7 Apr - 10:09

LESKOVAC – Pesnikinja i humanistkinja Zorica Sentić preminula je u Nici 4. maja.2014. nakon duge i teške bolesti.
Zorica je rođena u Skoplju, 10. septembra, kako je često volela da kaže, na 200 metara od kuće majke Tereze. Odrasla u bujanovačkom selu Levosoju, odakle su joj roditelji i gde su živeli. Sa roditeljima, u svojoj 11. godini odlazi u Francusku gde je živela do kraja života.
Godine 2005. objavila je prvu zbirku poezije „Ugasi tišinu“. Drugu, „Ugasi tišinu br. 2 – Ja nas volim“, 2008. u Beogradu.
Poznata je bila po velikoj dobrotvornoj akciji prikupljanja knjiga za škole u selima Srbije pod sloganom „Darujmo reč“ sa ciljem da sva sela u Srbiji dobiju svoju biblioteku – objavljeno je na sajtu Južnih vesti.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zorica Sentić   Uto 7 Apr - 10:12

l j u b a v
je samo kapljica vode
u okeanu i na tvom licu ljubav je kao
kapi kiše koje padaju naročito kad zaboraviš
kišobran








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zorica Sentić   Uto 7 Apr - 10:13

Božic 66
Mojoj Baki Katarini
11 decemabar 2002. 01h17 Frans Inter. Muzika me ledi i jeza se siri po mom telu. Jedan caroban vetric kao ovaj udaljeni glas koji mi je nekada davno obecavao lepu sudbinu.Okrecem broj. Trazim podatke o CD-u. Jedan nezni glasic, nazvan Romana, odgovara na moje cekanje.Ali, na moje iznenadjenje, Romana me pita da li bih zelela da pricam o Bozicu, tek tako, na Frans Interu. Zbunjena, najpre zelim da odbijem…ali ona insistira. « Ne znam zasto, ali sigurna sam da biste to veoma lepo ucinili :, kaze ona. Prihvatam. Ne umem da kazem ne. Iako i sustini cekam na to od…od kada, zapravo ? Jedan znak sa neba ili jedan odgovor na pitanje baceno u ocaj tisine u kojoj sam zatocena. Zato sto je ovo sto cu vam sada ispricati jedna istinita prica.
Jedan Bozic u mom selu, tamo, u Jugoslaviji. Sada treba reci – u Srbiji. Ali ne previse glasno. To jos uvek nije najpozeljnije. Pst !To je juzno od Beograda na dvadeset kilometara od makedonske granice. Oni koji su prolazili Jugoslavijom iduci u Grcku, takodje su prosli kroz moje selo. Njegovo ime ? Levosoje.
Svake nedelje koja prethodi Bozicu, dva putujuca trgovca, truckajuci se na ledjima magarca na blatnjavim putevima, silazila su u selo. Nastanjivali su se kod seljaka. Na svakoga je dolazio red. Moja baka je cesto tu misiju milosrdno prihvatala.Oh, u sustini, to nije bilo tako tesko- sa onom spontanoscu svojstvenom zenama Mediterana koje stavljaju sve folklore, sve jezike i sve vere u isti bakrac gostoprimstva.
Procenite sami: narukvica, ogrlica, bros, olovke, sveska…Sta jos znam ? To je bio takodje njihov nacin da plate prenociste i hranu, i jedini nacin da kazu baki hvala. Zvali su je Baba.
Darezljivost i odlicna babina kuhinja bili su nadaleko poznati i priznati. Ali oni su birali Babu kao gostionicarku koja je bila najpoznatija po pricama koje je pricala uvece, pred spavanje.Pricali su da je bila najbolja pripovedacica u precniku od 500km. Kakve su to bile neobjavljene price !
Dan uoci Bozica, dakle, 6. januara tamo, deda je isao da potrazi slamu u ambaru. Ispraznio bi kuhinju, koja je obicno bila trpezarija, i slozio bi sto i stolice u podrum. Ostavljao bi samo pec na drva. Zatim bi priustio sebi zadovoljstvo da postavi prostirku od slame u obliku kruga, po podu, usred kuhinje. Bio je ponosan na svoj tepih i ponavljao neprekidno « : »Videli ste kako je to lepa slama…ona koja ne bode ! » Posle ponavljanja te iste recenice onoliko koliko je zeleo, i sve glasnije da bi ga baka cula, uputio bi joj osmeh i vragolasto namignuo. U to vreme nisam bas najbolje razumela zasto. Sada mislim da znam zasto su toliko voleli slamu i zasto su isticali da ne bode. Moja baka nije imala plave oci, ali sam cesto slusala dedu kako je govorio : « Imas lepe oci, znas ». A moja baka je odgovarala : :
Znam, znam. Ali nikad se nece dovoljno znati. » I moj deda se smeskao.
Zatim bi deda iskopao jednu rupu od oko 15 cm precnika u jednom uglu kuhinje. Pod nije bio poplocan, vec zemljani. Rupa je bila za Igru oraha, posle obroka. Baka je pripremala obrok od ranog jutra.
Pasulj , pita, lisnato testo, jaja, sir i praziluk, riba, cokoladni kolaci i, najzad, cuveni hleb sa novcicem.Ah, taj hleb !Blagosloveni hleb koji bi glava kuce lomio pre nego sto bi podelio po jedno parce svakom clanu porodice, prisutnom ili odsutnom, posle cega bi se baka prekrstila i pomolila za prisutne, odsutne i siromasne.Ona ili onaj koji bi pronasao novcic, morao bi da kupi so, i na taj nacin bi kupio zagarantovanu srecu za tu godinu. Ne secam se da sam dobila taj novcic. Ali baka me je uveravala : »Mali Isus ima mnogo carobnih nacina da bi te ucinio srecnom, i to cele godine. Najveca sreca je zdravlje, osmeh, a on ti je to dao. Ostalo je lako. Dovoljno je da zamislis. »
Tako je rodjen moj prijatelj Amizeni, decacic izasao iz moje maste, a zatim heroina nazvana Vremia, i jos neki, ali sve to, ako cemo iskreno, to su lazi koje pricam sama sebi, kao sto se kaze, price izmisljene zbog duzine dana za tastaturom jednog kompjutera. Obavezna modernizacija.
Postojao je takodje i jedan prazan tanjir za slucaj da neko iznenada pristigne. Zvali smo ga « tanjir za sirotinju ». Usred prostirke su bila postavljena sva jela. Posle ceremonije dodeljivanja hleba, dolazio je tanjir za Dobrog Boga.Baka bi uzimala jedan prazan tanjir i u njega stavljala po malo od svega : od pite, nekoliko oraha, ribe, pasulja, i parce kolaca. Napunila bi tanjir.Slano i slatko pomesano, gotovo nejestivo !Nosila bi tanjir napolje, na terasu. Govorila bi : To je za Dobrog Boga. »razumela sam mnogo kasnije da se Dobri bog ponekad pretvarao u macke jer bi sutradan tanjir bio prazan.
Posle obroka, svako se naoruzavao svojim paketom oraha. Bitka je mogla da pocne ! Onaj koji bi ubacio svoj orah u rupu, stavljao bi u svoj dzep ostale orahe.To je nalik na igru klikerima, kod nas. Zatim je baka pricala price cele veceri, a deka bi brinuo o peci na drva.
Babine price uvek su imale u sebi jaku pouku. Prica iz 1966 ostala je zauvek urezana u secanje male srpske imigrantkinje, bez sumnje zato sto je to bio poslednji put da sam slavila Badnje vece 6. januara, i isto tako poslednji put sa svojom bakom. Jer, narednih godina slavila sam Badnje vece 24. decembra i 6. januara. Ali nisam primala poklone dva puta. Stigla sam u Francusku kada sam imala trinaest godina. Nisam znala ni rec francuskog jezika..
Na kraju price, baka mi je rekla :
Vidis, Zorice, moj poklon nije onaj koji ti smatras poklonom. To nije najlepsi. Cipele ce uskoro biti premalene za tebe, suknjica ce biti poput dzepne maramice kad odrastes, narukvicu mozes da izgubis, ogrlicu ce ti jednog dana ukrasti, a bros ce ti dosaditi. Price koje sam ti pricala bice uvek u tebi, u tvom srcu i tvojoj glavi. Jednog dana, kad na tebe dodje red, ti ces ih pricati svojoj deci i iunucicima.
A ako veceras nesto pozelis, moci ces da pricas o svom bozicu celom svetu. Jednog dana, neki nezni glasic trazice da mu pricas o ovom svom Bozicu. »
Reci, Romana, poznajes li moju baku ?
Gde si je srela ?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zorica Sentić   Pon 28 Dec - 10:28

Pustite me da porastem

pustite me da pevam, da igram, da se smejem
pustite me da trčim, da padnem, da plačem
pustite me da slikam srce drveću
pustite me da sanjam da plovim okeanom
da penjem se na vrhove planina
da pišem
pustite me da budem
pustite me da kažem volim te
pustite me da osetim bol u srcu
pustite me da skačem od radosti
pustite me da vas zagrlim
pustite me da vidim kraj sveta
da se ljuljam na ljuljaškama
da berem pečurke
pustite me da gledam sunce
pustite me da crtam čuda
pustite me da porastem
da komponujem
da vas iznenadim
dajte mi vreme
da razumem, da naučim
pustite me da živim
tako bih hteo da porastem veliki
pustite me da budem veliki
pustite me da obiđem svet
pustite me da vidim sve
pustite me da vidim mir
ostavite mi vreme
da budem veliki
veliki i jak
pustite me
dajte mi vremena
hoću da budem veliki
veliki i jak
hoću da budem odličan djak
pustite me da porastem
hoću da volim
hoću da porastem
da pevam
igram
trčim
da volim
pustite me da živim
pustite me da porastem
pustite me …
hteo bih da ostarim
pustite me da porastem









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Zorica Sentić   

Nazad na vrh Ići dole
 
Zorica Sentić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Sedi da ti pričam
» Zorica Sentić
» Srela sam tisinu
» Istorija ženske košarke
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-