Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Ljudske pobude za filozofiranjem

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Ljudske pobude za filozofiranjem   Pon 6 Apr - 12:12

Ljudske pobude za filozofiranje

Čuđenje

Platon i Aristotel (čuveni starogrčki filozofi iz 5. odnosno 4. veka pre nove ere) zapazili su da se filozofija javlja usled čuđenja odnosno divljenja, da je čuđenje glavna pobuda/motiv da se filozofira.

Čemu se čudimo?



Obično se čudimo onome što je neobično, nesvakidašnje, retko itd. (paranormalni fenomeni – telepatija, telekineza, levitacija) Međutim, filozofija počinje kada počnemo da se čudimo onome najobičnijem, najsvakidašnjijem (podeli ljudi na muškarce i žene, sposobnosti čoveka da govori, novcu, itd.). Međutim, upravo time što se čudimo običnome, ono za nas postaje nešto neobično i nesvakidašnje. Slično iskustvo svako od nas ima u onom trenutku kada mu neka reč koju je upotrebljavao često, neka obična, svakidašnja reč, zazvuči krajnje čudno.

(Normalni ljudi se čude nad nenormalnim. Filozofi se čude nad normalnim. Šta se odatle može zaključiti o filozofima?)
(svakodnevno, obično, normalno = opšte, bitno)

To najobičnije, najsvakidašnjije čemu se čudi filozofija, u filozofiji se naziva onim što se samo po sebi razume, onim što je samo po sebi očigledno. Takav je na primer fenomen postojanja. Svi upotrebljavamo glagol “biti”, a da nam je pri tome njegove značenje/smisao samo po sebi razumljivo, samo po sebi očigledno. Svako od nase se svakodnevno susreće sa mnoštvo stvari, susreće se sa činjenicom da te stvari postoje. Uprkos tome, ili baš zbog toga (mnoštva), njihovo postojanje nam ostaje potpuno samorazumljivo, samoočigledno.

Jednostavnije, možemo reći da je znatiželja izvor filozofije. Ali ne bilo koja znatiželja, već samo ona koja za svoj predmet ima ono što je samorazumljivo i samoočigledno. Npr. možemo se čuditi tome zašto stvari uopšte jesu/postoje, tj. zašto jednostavno ne postoje, kao kada se deca pitaju “zašto je nešto, a ne ništa”, zašto stvari jesu baš to što jesu, itd.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta


Poslednji izmenio katarina dana Pon 6 Apr - 12:49, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Ljudske pobude za filozofiranjem   Pon 6 Apr - 12:13

Sumnja

Na mišljenje da čuđenje predstavlja motiv da se filozofira, nadovezuje se ideja da mi (počinjemo da) filozofiramo zato što sumnjamo. Tek kada posumnjamo u pred-rasude mi počinjemo da filozofiramo. Predrasude su pogledi (koji obrazuju pogled na svet, živtnu filozofiju itd., vidi prethodnu lekciju) koje smo prihvatili manje ili više nesvesno i bez kritičkog preisipitivanja. Drugim rečima, to su pogledi koje smo prihatili pre rasuđivanja o njima. Upravo zato philosophos nije sophos. Mudrac prosto ima neki pogled na svet. Filozof ga, pak, dovodi u pitanje.

Predrasude su, inače, ono što nam je potpuno samorazumljivo i samoočigledno. Ako pro-filozofirati znači po-sumnjati, onda se pobuda da se filozofira može dovesti u vezu sa dovođenjem u pitanje predrasuda, kao najsamorazumljivijih i najsamoočevidnijih pogleda. Recimo, ljudima je dugo vremena bilo očigledno da je zemlja ravna ploča. Kuda god pogledaš oko sebe, vidiš doduše reljef, ali u osnovi, vidiš da je zemlja ravna ploča sa mnoštvom izbočina i udubljenja. Isto tako, dugo vremena bilo im je samorazumljivo da zemlja miruje, a da se, na primer, sunce kreće. I zaista, kada ne bi mirovala kamen pušten da pada slobodno sa nekog tornja ne bi padao vertikalno naniže, već dijagonalno. Ali da li zaista imamo razloga da poverujemo onome što vidimo? Da li zaista vertikalni pad naniže kamena dokazuje da zemlja miruje? Da li je zaista istinito ono što je očigledno? Ipak, u to se može posumnjati, i ljudi su u to zaista i posumnjali.

Našu kratku analizu sumnje možemo da dopunimo Hegelovim iskazom koji kaže da ono što je poznato nije samim tim i spoznato.

l Šta nam je najpoznatije?

Hegel hoće da kaže da to što poznajemo nešto (a ono svakidašnje, obično je upravo ono najpoznatije) ne povlači za sobom to da smo saznali suštinu toga nečega. Mi moramo da dovedemo u pitanje to naše poznavanje kako bismo došli do istinskog znanja. Tako nam je fenomen egzistencije, fenomen postojanja, upravo ono najpoznatije. Ovaj sto za kojim sedim prvo shvatam kao nešto postojeće, a tek onda kao nešto za čime sedim. Sve sa čime dolazim u bilo kakav kontakt shvatam kao postojeće. Ali da li ja zaista znam šta to znači biti, šta to znači postojati.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Ljudske pobude za filozofiranjem   Pon 6 Apr - 12:13

Granične situacije

Sa druge strane, neki filozofi smatraju da iz duboke potresenosti koja spopada čoveka kada se zatekne u graničnoj situaciji i svesti o njegovoj sopstvenoj izgubljenosti u svetu proizilazi pitanje o samom sebi. Granična situacija se naziva graničnom zato što je u vezi sa granicama ljudske egzistencije, tj. u vezi je sa rođenjem i smrću, koji predstavljaju krajnje granice ljudskog postojanja. Čovek se u graničnoj situaciji nalazi suočen sa smrću (jednom od granica svojeg postojanja). Tako bolest na smrt predstavlja jednu tipičnu graničnu situaciju. U toj graničnoj situaciji čovek postavlja granična pitanja, pitanja koja se tiču granica, odnosno krajnje svrhe i smisla ljudske egzistencije.

Položaj čoveka u svetu

Iskonski položaj čovek u svetu je položaj koji čovek u svetu zauzima kao čovek. Kako to da shvatimo? Čovek zauzima razne položaje. Čovek kao ćerka ili sin zauzima određeni položaj u porodici, kao građanin zauzima određeni položaj državi, kao zaposleni zauzima određeni položaj na poslu. Međutim, čovek, ali sada ne kao sin ili ćerka, ne kao građanin, ne kao zaposleni, već čovek kao čovek zauzima određeni položaj u svetu. I upravo u tom svetu, u kojem kao čovek zauzima položaj, on može biti ili se bar može osećati bačeno, izgubljeno (kao kad vas neko baci u neku nepreglednu šumu ili neki nepoznati grad i vi ne znate ni šta hoćete ni kud hoćete), te se može pitati gde se on u svetu nalazi, ili čovek može biti ili se bar može osećati kao stranac, tuđinac u svetu (kao kada se poneki put osetimo kao stranci u sopstvenoj državi), pa se može, analogno, pitati, koje je njegovo pravo mesto u svetu, tj. gde zaista pripada? Opet odgovor na to pitanje ne može dati geografija, jer geografija kaže gde se on u prostoru nalazi kao fizičko biće koje postoji u prostoru. Međutim, čovek se ne svodi na svoju fizičku dimenziju.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Ljudske pobude za filozofiranjem   Pon 6 Apr - 12:13

Pitanja “odakle, kamo i čemu” predstavljaju filozofska pitanja koja čovek postavlja u vezi sa svojim položajem u kosmosu. To su prva i poslednja pitanja, pre svega, zato što govore o početku i kraju ljudske egzistenciju – odakle čovek dolazi po rođenju i kamo odlazi posle smrti. Pitanje “čemu” je pitanje koje se tiče poslednje svrhe ljudskog postojanja. Zašto kažemo “poslednje”? Zato što čovek u svome životu ima različite ciljeve odnosno svrhe. Čovek teži tome da postane obrazovan, da se zaposli, da formira porodicu itd. Ali sve te svrhe odnosno ciljeve koje on pokušava postići on postiže radi nekog drugog krajnjeg cilja, npr. radi sreće. Tako Aristotel kaže da je na primer sreća poslednja svrha ljudskog delovanja, jer sve činimo radi naše sreće, dok nas sreća zanima radi nje same.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Ljudske pobude za filozofiranjem   Pon 6 Apr - 12:14

Ljudska suština


Neki filozofi smatraju da filozofija izvire iz same suštine čovekovog bića. Filozofija je stoga bliska svim ljudima i zanima sve ljude. Filozofiranje je, prema tim filozofima, ljudski zadatak koji svako ljudsko biće ima utoliko ukoliko je ljudsko biće. Prema tome, filozofija nije tek profesija ili struka kojom bi se bavili samo filozofi. Tako su, prema tim filozofima, koje zovemo humanistima, jer stavljaju čoveka u centar filozofskih interesovanja, granična pitanja deo same ljudske suštine, i svaki čovek ima potrebu ili mora da odgovori na ova pitanja. Osobenost filozofskog odgovora na ova pitanja sastoji se u njegovoj racionalnosti.

I premda je svako suočen sa svojim iskonskim položajem u svetu, i premda je filozofija ljudski zadatak, ovaj susret sa svojim iskonskim položajem u svetu ne mora biti filozofski, i ovaj zadatak što ga čini filozofija, ne mora biti rešen filozofijom. Funkciju koju vrši filozofija u tim slučajevima može da vrši i religija, ili umetnost, ili nauka itd. Osobenost filozofskog odgovora na gore navedena pitanja razmatraćemo kada budemo razmatrali odnos filozofije prema religiji, mitu, umetnosti i nauci.


gimza.edu








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Tony Montana

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 7113

Učlanjen : 27.02.2014


PočaljiNaslov: Re: Ljudske pobude za filozofiranjem   Pon 6 Apr - 12:18

Predrasude su preuzimanje misljanja drugih.


Sto se tice ljudskog filozofiranja, nijedan filozof ne tumaci da je istina ili ne istina, on samo tumaci da je nesto od to dvoje navedeno. cool
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Ljudske pobude za filozofiranjem   Pon 6 Apr - 12:20

Radoznalost, sumnja i čuđenje prevashodno probuđuju razlog za filozofiranjem , mada su teme neiscrpne, život posle smrti, besmrtnost duše, čak i vremenske prilike i neprilike.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Ljudske pobude za filozofiranjem   Pon 6 Apr - 12:34


Filozofiranje

Današnja omladina to naziva kenjanjem.

*

Najčešće se koristi kao sredstvo u svrhe izvlačenja- poenta je zamoriti sagovornika do tačke kajanja što je uopšte započinjao raspravu.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Tony Montana

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 7113

Učlanjen : 27.02.2014


PočaljiNaslov: Re: Ljudske pobude za filozofiranjem   Pon 6 Apr - 12:54

katarina ::

Filozofiranje

Današnja omladina to naziva kenjanjem.

*

Najčešće se koristi kao sredstvo u svrhe izvlačenja- poenta je zamoriti sagovornika do tačke kajanja što je uopšte započinjao raspravu.


Za to se zove i omladina, kad dodju u stare dane isto ce poceti filozofirati. happy
Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55682

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Ljudske pobude za filozofiranjem   Pon 25 Maj - 7:31

Filozofiranjem se razvija priča , onda ta priča dobije na obliku, onda taj oblik dobije poentu.
Jedino mi se ne sviđa što to može trajati u nedogled a da se krajnji rezultat ne dobije ili se i dobije ali u njega sumnjaš jer i iza njega ima još nešto u šta nisi baš siguran happy








Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Ljudske pobude za filozofiranjem   Čet 28 Maj - 10:02

Desi se kroz razgovor,radoznalost za nečim rečenim povuče.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Ljudske pobude za filozofiranjem   

Nazad na vrh Ići dole
 
Ljudske pobude za filozofiranjem
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Koje su granice ljudske izdržljivosti?
» Emocija nad emocijama
» Mehmed Meša Selimović
» Pecinsko slikarstvo
» Lope de Vega
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija-