Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Walt Whitman

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Walt Whitman   Pet 17 Apr - 9:28

PJESMA O MENI

Ja svetkujem samoga sebe i pjevam samoga sebe,
a što ja sebi dopuštam, morate i vi sebi dopustiti,
jer svaki atom koji pripada meni, pripada takoder i tebi.
Ja plandujem i pozivam svoju dušu u goste.
Ja ležim i lagodno tracim vrijeme promatrajuci vlat ljetne trave.
Moj jezik, svaki atom moje krvi, stvoren je od ovoga
tla, ovoga zraka,
roden sam ovdje od roditelja rodenih ovdje od
roditelja
isto tako, a i njihovi roditelji isto tako;
ja sada, u mladosti od trideset i sedam godina, u
potpunome zdravlju pocinjem u nadi, da necu
prestati do smrti.
Vjeroispovjesti i škole još neodlucne povuku se ucas,
ocijenjene na svoju pravu cijenu, al se nikada ne zaboravljaju.
Primam u goste i dobro i zlo; ja dopuštam da govori uz
ma kakvu pogibelj priroda bez smetnje s
izvornom, iskonskom energijom.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Walt Whitman   Pet 17 Apr - 9:29

Usuđuješ li se sada, o dušo


Usuđuješ li se sada, o dušo,
Da izađeš sa mnom prema predelu
nepoznatom
Gde nema ni tla stopalima ni staze da se
njome krene?

Nema tamo mape ni vodiča,

Ni glasa da zazvuči, ni dodira ruke ljudske,
Niti lica mesa ružičasta, ni usana, ni
očiju nema u toj zemlji.

Ne poznajem je, o dušo,
Niti je ti poznaješ, prazno je sve pred nama,
Sve čeka nesanjano još u tom predelu, toj
nedokučivoj zemlji.

Sve dok spone ne popuste,
Sve spone osim večnih, Vremena i Prostora.
Ni tama, sila teže, čula, ni jedna granica
da ne međi nas.

A onda probijamo napolje, lebdimo
u vremenu i Prostoru, o dušo, pripremljeni
za njih,
Jednaki, opremljeni najzad (o radosti!
o plode svega!) da ispunimo ih, o dušo.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Walt Whitman   Pet 17 Apr - 9:30

PROLAZIO SAM JEDNOM
KROZ JEDAN MNOGOLJUDAN GRAD


Prolazio sam jednom kroz jedan mnogoljudan
grad i utiskivao u mozak, buduću
upotrebu, prizore njegove, arhitekturu,
običaje, tradicije,
pa ipak, od čitavog tog grada sada se sećam
samo jedne žene koju slučajno sretoh tamo
i koja me zadrža jer me je volela;
danima i noćima bili smo zajedno - sve
drugo sam odavno već zaboravio,
kažem, sećam se jedino te žene koja se
strasno držala mene,
ponovo lutamo, volimo se, ponovo se
rastajemo,
ponovo me ona drži za ruku, ne smem da odem,
vidim je tesno uz sebe, usne su joj neme i
treperave.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Walt Whitman   Pet 17 Apr - 9:31

Nevidjeni pupoljci


Nevidjeni pupoljci, beskonačni, dobro skriti,
Pod snijegom i ledom, pod mrakom,
U svakom četvornom ili kubičnom inču,
Sjemeniti, izvrsni, u delikatnu tilu, sitnozorni, nerodjeni,
Poput beba u utrobama, potajni, umotani, jedri, usnuli;
Milijarde i milijarde, i trilijuni trilijuna čekaju
( Na zemlji i u moru, u svemiru, na zvijezdama, tamo, u nebesima),
Nadirući polako, sigurno naprijed, oblikujući se beskonačni,
A čeka ih još više, zauvijek više, za njima u nizu.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Walt Whitman   Pet 17 Apr - 9:31

O zvezde na izlasku!
Mozda ce ona koju toliko volim da izadje, izadje
s vama.
O grlo! O drhtavo grlo!
Zazvuci jasnije vazduhom!
Prodri kroz sume, kroz zemlju.
Ona koju zelim zacelo negde slusa, da ulovi te.


Sipaj slavopojke!
Samotno tu, slavopojke, noci!
Slavopojke samotne ljubavi! Slavopojke smrti!
Slavopojke pod tim tromim zutim krnjim mesecom!
O , pod tim mesecom gde je skoro u more klonuo!
O , bezobzirne , ocajne slavopojke !

Al` tiho! Spusti se nisko!
Tiho! Da mrmorim samo,
A ti pricekaj za tren, ti more promuklo zvucno,
Jer mi se cini da negde cujem odziv drugarice
moje,
Tako slabo, tiho moram da slusam,
Al ne sasvim tiho , jer onda mozda nece odmah
mi doci.

Amo, ljubavi moja !
Ovde sam , ovde!
Zvukom ovim tacno suzdrzanim objavljujem

se tebi,
Ovaj nezni zov za tebe je, ljubavi moja,za tebe.
Nemoj da te nesto drugamo odmami ,
To je zvizduk vetra, nije to moj glas,
To tamo vihori pena morska,
To su senke lisca.
O tmino! O uzalud!
O, vrlio sam bolan i jadovan.
O, smedji oreol na nebu, oko meseca sto klone
u more!
O , uskomesani odrazi u moru!
O grlo! O zatreptalo srce!
A ja uzalud , uzalud pevam cele noci!

O proslosti! O srecni zivote! O pesme radosti!
U vazduhu, u sumama, nad poljima ,
Voljen! Voljen! Voljen !Voljen ! Voljen !
Al nema mi drugarice vise, nema je sa mnom
vise!
Nas dvoje nismo zajedno vise !








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Walt Whitman   Pet 17 Apr - 9:32

ZAR SI OD MENE TRAŽILA SLATKE STIHOVE?

Zar si od mene tražila slatke stihove?
Zar ti se cini da je ovo, što do sada pjevah,
toliko teško slijediti i teško razumjeti?
Zato što ni dosad nisam pjevao
da me ti slijediš i razumiješ-necu ni sada;
Što su, uostalom, takvima kao ti, pjesnici k'o ja?
-ostavi zato moja djela,
I uljujkuj se onim što možeš razumjeti;
Jer ja nikog ne uljujkujem-
i ti me nikada neceš razumjeti.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Walt Whitman   Pet 17 Apr - 9:32

SUZE


Suze! Suze! Suze !
U noci, u samoci , suze ,
Po belom zalu kaplju, kaplju, pesak ih upija ,
Suze, ni zvezda da zasija, sve je mracno i
pustosno,
vlazne suze iz ociju umotane jedne glave;
O , ko je taj duh? Taj lik u tami, u suzama ?
Kakva je to grudva bezoblicna, sagnuta , zgurena
na tom pesku?
Suze sto teku, suze jecave, ljuti bolovi pomamnim
kricima prigusivani ;
O ta oluja , otelotvorena , sto dize se , brzim
koracima hita duz obale!
O ta divlja i kobna oluja nocna, s vetrom - o kako
riga, kako ocajnicki!
O senko sto tako sabrana si i uljudna po danu,
smirena izgleda i odmerena koraka,
Ali nocu kada pobegnes, a ne gleda te niko - o ,
onda taj oslobodjeni okean
Od suza! Suza ! Suza !








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Walt Whitman   Pet 17 Apr - 9:33

VLATI TRAVE

Delovi-Pesme o meni


Kuće i sobe pune su mirisa, police su nakrcane
mirisima,
I ja dišem miomir i znam ga i volim ga,
Taj destilat bi me i opio, ali to neću dopustiti.
Atmosfera nije miris, ona nema ukus destilata,
bezmirisna je,
Ustima je mojim zauvek, zaljubljen sam u nju,
Ići ću na obalu kraj šume da budem neprerušen
i nag.
Ludujem za njenim dodirom sa mnom.
Para moga daha,
Odjeci, mreškanja, zujni šapati, ljubav-koren, svilna
nit, rašlja i loza,
Disanje moje i udisanje, kucanje moga srca,
proticanje krvi i vazduha kroz moja pluća,
Glasan udisaj zelenog lišća i suvog lišća, i obale
i tamnobojnih morskih stena, i sena u staji,
Zvuk rignutih reči moga glasa prepuštenog vrtlozima
vetra.
Po koji laki poljubac, po koji zagrljaj, ruke
spojene uokrug,
Igra svetla i senki po drveću zaljuljanih gipkih
Grana,
Slast biti sam ili u žurbi ulice ili duž polja i
padina.
Osećanje zdravlja, podnevni trepet, pesma mene koja
se diže sa postelje i ide suncu u susret.
Jesi li cenio da je hiljadu rali mnogo ? Jesi li cenio
da je zemlja mnogo?
Jesi li tako dugo vežbao da naučiš da čitaš?
Jesi li bio tako ponosan, san dokučivši značenje pesama?

Zastani danas i noćas sa mnom i posedovaćeš
poreklo svih pesama,
Posedovaćeš dobro zemlje i sunca (milioni sunaca jos
su ostali)
Nećes više uzimati stvari iz druge ili treće ruke,
niti motriti očima mrtvih, niti se hraniti
utvarama u knjigama,
Nećeš motriti niiti mojim očima, niti uzimati stvari
od mene,
Slušaćeš na sve strane, cediti ih iz sebe sama.

Čuo sam šta su govornici govorili, govor o početku
i o kraju,
No ja ne govorim o početku niti o kraju.
Nikad ne beše više započinjanja nego što ga je sada,
Niti više mladosti ili starosti nego što je ima sada,
I nikad neće biti više savrsenstva nego što ga je
sada.
Niti više raja ili pakla nego što ga je sada.

Nagon i nagon i nagon,
Vazda radonosni nagon sveta,
Nastupaju iz tame suprotnosti ravnopravne, vazda
tvar i rast, vazda pol,
Vazda preplet istovetnosti, vazda posebnost, vazda
soj zivota.

Od razrade koristi nema, učeni i neuki osećaju
da je tako.
Sigurno kao najizvesnija sigurnost, okomito u
uspravnom, čvrsto podržan, zraeima poduprt,
Krepak kao konj, ljubazan, uznosit, električan,
Evo me stojim tu sa tom tajnom.

Jasna je i slatka duša moja, i jasno je i slatko sve
što nije duša moja.

Nedostaje li jedno oboje nedostaje, i nevidenom
viđeno je dokaz,
Dok ono neviđeno ne postane i za dokaz mu dođe
red.

Pokazivati najbolje i deliti ga od najgoreg doba, to
rasrđuje doba,
Znajući savršenu prikladnost i staloženost stvari,
ja ćutim dok oni raspravljaju, idem da se kupam
i divim sebi.

Dobrodošao je svaki organ ili osobina koja je moja,
ili bilo kog čoveka srdačna i čista,
Niti je palac, niti delic palca rđav, i ništa neće biti
manje prisno od ostalog.

Zadovoljan sam - gledam, igram, smejem se,
pevam ;
Dok milovanja i ljubavi pun drug spava uz mene
noću, pa se povlači u cik zore potajniim krokom,
Ostavljajući mi korpe ubrusima belim pokrivene, od
čijeg izobilja čitava kuća buja,
Zar da odgodim moje prihvatanje i shvatanje i
kriknem očima mojim
Neka prestanu da motre za putem i niz put,
Pa bez oklevanja računaju i pokažu mi u paru
Tačnu vrednost jednog, i tačnu vrednost dvoga, i šta
je nadmoćnije


Putnici, i iskaoci okružuju me,
Ljudi koje susrećem, način kako na mene deluje
moj ran život ili četvrt i grad gde živim, ili
nacija,
Najnoviji datumi, otkrića, pronalasci, udruženja,
stari i novi autori,
Moja večera, odelo, drugovi, izgled, učtivosti,
dugovi,
Stvarna ili uobražena ravnodušnost nekog čoveka
ili žene koju volim,
Bolest nekoga od mojih bliskih, ili moja, ili zlo
rađanje, gubitak ili nedostatak novca, ili
potištenosti, ili ushićenja,
Bitke, strahote bratoubilačkog rata, groznica
nepouzdanih vesti, ćudljivi dogadjaji;
Sve mi to dolazi danima, noćima, i opet od mene
odlazi,
Ali to nije ono Ja sam.

Izdvojeno od potezanja i teglenja stoji ono sto ja
jesam,
Stoji zabavljeno, samozadovoljno, sažaljivo, dokono,
jedinstveno,
Motri nadole, uspravno je, ili svija jednu ruku na
nedokučivo neko izvesno odmorište,
Motreći glavom na stranu svinutom šta dalje biva,
Istovremeno u igri i izvan nje, posmatrajući je i
čudeći joj se.
Iza sebe vidim svoje dane kada sam se u maglama
mučio sa lingvistima i takmacima,
Nema u mene poruge ni dokazivanja, svedočim i
čekam.


Verujem u tebe dušo moja, onaj drugi koji sam ja
ne treba da se ponižava do tebe,
A ti ne treba da se poniziš do drugoga.

Planduj sa mnom na travi, razveži čvor u svom
grlu,
Ne želim reči, niti muziku ili rimu, niti ono
uobičajeno, niti predavanje, čak ni ono najbolje,
Volim samo zatišje, zuj tvog prigušenog glasa.

Sećam se kako smo jednom ležali u takvo jedno
prozirno letnje jutro,
Kako si smestila glavu koso preko bedara mojih,
pa se blago preokrenula, nadnela nad mene
I odvojila mi košulju od grudne kosti, i zaronila
jezikom do mog ogoljenog srca,
I pružila ruku dok mi nisi osetila bradu, i pružila
ruku dok mi nisu dotaknula stopala.

Brzo se uzdigao i raširio se ako mene spokoj i
saznanje koje prevazilazi sve dokaze na tom
svetu,
I ja znam da je ruka Gospoda obećanje moje
sopstvene ruke,
I znam da je duh Gospoda brat mog sopstvenog
duha,
I da su i svi ljudi, ikada rođeni, braća moja,
a žene sestre moje i ljubavnice,
I da greda spojnica stvaranja jeste ljubav,
I bezbrojni da su listovi žilavi i oni što po poljima
klonu;
I smeđi mravi u malim vrtinama pod njima,
I mahovinaste kraste po prečkama ograde, kamenje
nagomilano, zova, divizma i bobičavo grmlje.


Volt Vitmen, jedan kosmos, sin Menhetna,
Žestok, plotan, čulan, jede, pije i rađa,
Nije sentimentalan, ne postavlja se iznad ljudi
i žena, niti po strani od njih,
Nije skroman više nego što neskroman je.

Izvalite lokote sa vrata!
Izvalite sama vrata iz dovratnika njihovih!

Ko god ponižava drugog, mene ponižava
I što god je učinjeno ili rečeno na kraju se vraća
meni.

Kroz mene se nadahnuće talasa i talasa, kroz mene
teče struja i znak.

Kazujem iskonsku lozinku, dajem znak
demokratije,
Tako mi Boga! Ne prihvatam nista što nema
zamenu koja može da pripadne svima i pod
istim uslovima.

Kroz mene zbore mnogi dugi nemi glasovi,
Glasovi beskonačnog pokolenja zatvorenika i
robova,
Glasovi bolesnika i očajnika i lopova i kepeca,
Glasovi ciklusa pripreme i rasta,
I niti što povezuju zvezde, i utroba i muške tvari,
I prava onih koje odozgo tlače drugi,

Glasovi unakaženih, beznačajnih, tupih, budalastih,
prezrenih,
Magle u vazduhu, buba sto valjaju grudve balege.
Kroz mene zbore glasovi zabranjeni,
Glasovi polova i požude, glasovi pod koprenom,
a ja skidam koprenu,
Glasovi nepristojni koje ja razjašnjavam i
preobražavam.

Ja ne stavljam prste na usta,
Jednako sam osetljiv bila u pitanju creva ili glava
i srce,
Parenje za mene nije veća čast od smrti.

Ja verujem u plot i u nagone;
Videti, čuti, osećati, sve su to čuda, i svaki moj
delić i okrajak jeste čudo,
Božanstven sam iznutra i spolja, činim da biva
sveto sve što dodirnem ili sto me dodirne,
Vonj ovih pazuha miomiris je finiji od molitve,
Ova je glava više nego crkva, biblija i sva
verovanja.

Obožavam li nešto više od nečeg drugog, biće to
raspon mog rođenog tela, ili bilo kog dela njegovog;
Prozirni moj kalupe, bićeš to ti!
Ležište zaštićeno, potporo, bićeš to ti!
Čvrsti lemešu muževni, bićes to ti!
Šta si da si, što u oranicu ulaziš moju, bićeš to ti!

Ti, bogata krvi moja! Mlečna tvoja struja, blede
trake mog života!
Grudi što se uz druge grudi priljubljuješ, bićeš
to ti!
Mozgu moj, biće to tajnovito vijuganje tvoje!
Korenu ispravnog iđirota! Plaha barska šljuko!
Gnezdo štićenih dvostrukih jaja! Bićeš to ti!
Pomešano zamršeno seno glave, brade, mišića,
bićeš to ti!
Curkavi soku javorov, stabljiko muževne pšenice,
bićeš to ti!
Sunce tako velikodušno, bićeš to ti!
Paro što osvetljavaš i senčiš lice moje, bićeš to ti!
Znojavi potoci i rose, bićete to vi!
Vetrovi čije se genitalije blago golicavo trljaju o
mene, bićete to vi!

Široka mišićava polja, grane života hrasta,
skitnico ljubavi puna na stazama mojim
vijigavim, bićeš to ti!
Ruko koju sam prihvatio, lice koje sam poljubio,
smrtniče kojega sam ikada dotakao, bićeš to ti.

Ludo volim sebe, ima me čitava gomila i svi su
tako prebujni,
Svaki trenutak i sve ša se desi puni me radosnom
jezom,
Ne znam kako se to zglobovi moji savijaju ni gde
je uzrok najnejasnije želje moje,
Niti uzrok prijateljstva što ga zračim, niti uzrok
prijateljstva što ga primam.

Penjem se na svoj trem, zastanem da razmislim je
li to stvarno,

Rascvetana puzavica na prozoru mome zadovoljava
me više nego metafizika u knjigama.

Gledati osvit dana!
Od male svetlosti blede ogromne i prozirne senke,
Sladak je vazduh nepcima mojim.
Tereti sveta u pokretu podižu se tiho, poskakuju
nevino i luče svežinu,
Koso se probijajući u visine i nizine.

Nešto sto ne mogu da vidim istura uvis pohotne
šiljke,
More svetloga soka preplavljuje nebo.
Zemlja smirena blizinom neba, svakodnevni konac
njihove veze,
Uzdignuta pretnja sa istoka tog trenutka nad
mojom glavom,
Poruga koja ismeva - pa ti tada vidi hočeš li
gospodar !








Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Walt Whitman   Pon 20 Apr - 19:31

Sučelice zapadu sa kalifornijskih obala
Sučelice zapadu sa kalifornijskih obala,
Istražujući, neumoran, tragajući za još
nepronađenim,
Ja, dijete, vrlo staro, preko valova, prema kući
majčinstva, zemlji seoba, gledam udalj,
Gledam preko obala mog Zapadnog mora, krug
skoro zaokružen;
Jer, počev od Hindustana, prema zapadu, iz
kašmirskih dolja,
Iz Azije, sa sjevera, od Boga, mudraca i junaka,
S juga, s cvijetnih poluotočja i mirođijskih otočja,
Nalutavši se dugo otad, oko zemlje se nalutah,
Sad ponovo dom svoj srećem, veseo i zadovoljan,
(Ali, gdje je to za čim krenuh prije toli vremena?
I zašto to još nisam našao?)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Walt Whitman   Pet 1 Maj - 10:57

Volt Vitmen – POKATKAD, KRAJ NEKOG KOGA VOLIM
Pokatkad, kraj nekog koga volim,
ispunim se strahom i jarom od neuzvraćene ljubavi.
Ali sada, ja mnim da ljubavi neuzvraćene nema,
da dug se vraća sigurno, ovako ili onako.
(Voleo sam silno jedno biće i ljubav ne beše mi uzvraćena,
ali, baš iz toga, napisah ove pesme).








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Walt Whitman   Pet 1 Maj - 10:57

JAPANSKA PESMA
Mada je napisao:
„Ne trgajte ove cvetove“
ove reči ne važe za vetar
jer vetar ne zna čitati.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Walt Whitman   Čet 7 Maj - 8:34

Volt Vitmen – POKATKAD, KRAJ NEKOG KOGA VOLIM


Pokatkad, kraj nekog koga volim,
ispunim se strahom i jarom od neuzvraćene ljubavi.
Ali sada, ja mnim da ljubavi neuzvraćene nema,
da dug se vraća sigurno, ovako ili onako.
(Voleo sam silno jedno biće i ljubav ne beše mi uzvraćena,
ali, baš iz toga, napisah ove pesme).








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Walt Whitman   Ned 17 Maj - 12:39

Obicnoj Prostitutki

Budi sabrana - sa mnom mozes biti mirna -
ja sam Volt Vitman, slobodouman i bujan kao priroda.

Dok te sunce ne odstrani, ni ja te necu oterati.
Dok ti vode ne uskrate blistanje i sustanje,
nece ti ni reci moje uskratiti blistanje i sustanje.

Moja devojko, ugovaram s tobom sastanak,
i obavezujem te da se pripremis,
da budes vredna mene.
Obavezujem te da budes strpljiva i savrsena,
Dok ja ne dodjem.

Do tada, pozdravljam te znacajnim pogledom,
da me ne zaboravis.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Walt Whitman   Pet 9 Dec - 20:20

Izmirenje


Reč preko svega, lepa kao nebo,
Lep taj rat i sva njegova dela pokolja
moraju vremenom potpuno da se izgube,
Da ruke sestara Smrti i Noći neprestano
blago
Ispiraju iznova, i iznova uvek, ovaj
ukaljani svet;
Jer neprijatelj moj mrtav je, čovek
božanstven kao i ja mrtav je,
Gledam ga kako leži bela lica i nepomično
u kovčegu – prilazim bliže,
Saginjem se i lako dodirujem usnama belo
lice u kovčegu.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Walt Whitman   

Nazad na vrh Ići dole
 
Walt Whitman
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Walt Whitman
» Volt Vitmen
» Walt Whitman
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-