Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 HAFIZ (1320 – 1389)

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: HAFIZ (1320 – 1389)   Ned 12 Feb - 19:35

Evo novog dokaza o jacini i preimucstvu istoka nad zapadom - pesnistvo. Persijski, to jest iranski pesnici Hafiz i Sadi pobedjuju Bajrona i Bodlera.

U Iranu postoji grad koji se zove Siraz. Siraz je grad iranske kulture i pisane reci. U ovom gradu su sahranjeni najveci iranski pesnici. Jedan od njih je Semsudin Muhamed Hafiz. On se smatra najvecih pesnikom Irana. Tamo se nalazi i njegov grob do koga se stize putem koji je okruzen kilometrima ruza, zumbula, katmera, perunika, jasmina i jorgovana. Mirisni put do pesnikovog groba. Duz tog puta lete ptice nebeske. Poznati pisac Zuko Dzumhur kaže da nikada nije video toliko ptica. On velikog pesnika sa istoka Hafiza poredi sa Aleksom Santicem, jer Hafiz, kao i Santic nisu voleli da napustaju svoje rodne gradove. Na grobu iranskog pesnika Hafiza je podignut velicanstveni mauzolej, gde je na osam mermernih stubova koji su visine možda čak i vise od deset metara postavljena velika smaragdna kupola od majolike. Pod kupolom je sarkofag ispisan Hafizovim stihovima. Stihove je uklesao najveci krasnopisac Persije Abdulhamid Malek, zvani „princ kaligrafa”. Sarkofag se teško može videti od silnih venaca i svezeg cveca kojim je prekriven. Na jednom mestu, pri dnu sarkofaga, pišu sledeći Hafizovi stihovi:

„O, ti, koji navracas na moj grob
pozeli nešto.
Ovde će biti mesto hodocasca
Za sve gresnike sveta dobrog srca.”

A evo kako je srpski pesnik Jovan Jovanovic Zmaj iskazao svoje odusevljenje Hafizovim pesnistvom:

„Nakuc'o se casa, napev'o pesama,
Napio se raja sa mednih usana,
Gde je nas'o slasti, tu joj nije prast'o
Sad gori l' mu dusa - barem znade zašto.”

Drugi veliki pesnik Irana koji je sahranjen u istom gradu Sirazu je - Sadi. Sadi je bio suprotnost od Hafiza jer je obisao puno sveta. U Bagdadu je postao dervis, a kada se vratio u Siraz, podigao je skromnu tekiju gde je živeo do kraja zivota. Evo malo Sadijevih stihova:

„Dugo će, avaj, bez nas cvasti cvece
Dugo će bez nas cvetati premalece!
Opet će maj, jul i januar biti
A nas će samo prah i zemlja kriti...
A bezbroj ljudi tek će da se rodi,
Pa da po nasem prahu mirno hodi!”
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 11937

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: HAFIZ (1320 – 1389)   Ned 1 Jul - 7:52









Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 11937

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: HAFIZ (1320 – 1389)   Ned 1 Jul - 7:54

ČUO SAM BOŽIJI SMEH

Slobodni prepevi Hafiza
Čuo sam Božiji smeh: HAFIZ, koji se rodio kao Šems-ud-din Muhamed (c. 1320-1389), je najomiljeniji pesnik u Persiji. Rođen u Širazu, živeo je oko sto godina posle Rumija. Skoro ceo život je proveo u Širazu, gde je postao čuveni sufijski učitelj. Smatra se da je do smrti napisao oko pet hiljada pesama, od kojih je 500 do 700 sačuvano. Njegov Divan (sabrane pesme) predstavlja klasično delo sufijske literature. Geteov trud je znatno doprineo da se Zapad upozna sa Hafizovim delom, a njegov entuzijazam se preneo i na Ralfa Valdo Emersona, koji je prevodio Hafiza u devetnaestom veku. Hafizovim pesmama su se divili tako različiti pisci poput Ničea, Puškina, Turgenjeva, Karlajla i Garsije Lorke; čak i Šerlok Holms citira Hafiza u jednoj od priča Artura Konana Dojla. Hazrat Inajat Kan, indijski učitelj kojem se često pripisuju zasluge za donošenje sufizma na Zapad, godine 1923. je izjavio da su „Hafizove reči osvojile svako srce koje sluša“.
Hafiz je, možda više od bilo kog drugog persijskog pesnika, u potpunosti stupio u mistične, isceljujuće dimenzije pesništva, zasluživši da ga zovu „Glas Nevidljivog“.
Za Persijance, Hafizove pesme nisu klasična literatura iz daleke prošlosti, nego negovana ljubav, mudrost i humor dragog i prisnog prijatelja. Ova izvanredna dela nisu samo poezija najvišeg reda, nego važan i živući Učitelj koji se stalno trudi da čoveka približi Voljenom Bogu, duhovnom Oslobođenju, našem sopstvenom božanskom Jastvu – putem predivne razigranosti.
Temelj Hafizove poezije leži u plemenitoj ljudskoj potrebi za drugarstvom, kao i u urođenoj težnji duše za potpunim doživljajem Svetlosti. Ovi stihovi govore na mnogim nivoima istovremeno, ali Hafiz ih je uobličio sa očaravajućom genijalnošću koja vrlo retko izostaje; sve čaše se skladno pune u njegovoj Krčmi opijenosti vinom Ljubavi. Ljubav i zanosni duh u ovim pesmama su suviše živi za suvoparne učenjake, pa često eksplodiraju i kovitlaju se u blistave predele, pozivajući nas da ih pratimo, jer kako je ovaj persijski Savršeni Učitelj (najviši nivo koji u duhovnoj hijerarhiji ljudsko biće može da dosegne) rekao: „Ti si u stvari zlatna ptica kojoj je potreban ples.“
U ovoj knjizi Hafiz kao da svira muziku u vašem najbližem okruženju. Njegova poruka nije kroz vekove izgubila ništa od svog značaja, jer on nastavlja svim duhovnim tragaocima da pruža silnu hrabrost, nadu i jasan uvid u suštinsko širenje – zadivljujuću sudbinu svakog srca. On svojim delima nastavlja da peva prelepe i pomamne ljubavne pesme Boga ovom svetu.
„Unutar Hafiza se nalaze univerzumi, jedna loza učitelja. Danijel Ladinski se drži razigranosti i zabavnosti; mangup je u punom zamahu.“ – Koleman Barks
Danijel Ladinski je svoj život posvetio stvaranju modernih, nadahnutih prevoda najdublje duhovne poezije sveta. Njegovi prepevi Hafiza i Rumija se prodaju u milionima primeraka u Americi i učinili su da Hafiz postane, pored Rumija, jedan od najpopularnijih pesnika sveta. U ovim pesmama, Hafizov glas stiže živ kroz vekove, pevajući njegovu poruku ljubavi. Šest godina je živeo u jednoj duhovnoj zajednici u zapadnoj Indiji, gde je provodio vreme sa bliskim sledbenicima Avatara Meher Babe.








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: HAFIZ (1320 – 1389)   

Nazad na vrh Ići dole
 
HAFIZ (1320 – 1389)
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» HAFIZ (1320 – 1389)
» HAFIZ
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-