Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Stanislav Vinaver

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Vinaver   Čet 12 Mar - 18:26

ZANESI NAS


Zanesi nas mišlju strasnom
Munjevitom lekovitom
Vrtoglavom slutnjom jasnom
Ka izvoru plahovitom
Ka izgaru vidovitom.
Rasklopi nam splet obzorja
Vode znanja i dubina
Razbesni nam neosporja
Razjari nam svih predgorja
Utrnuli grč davnina.
Ka večitom premaranju
Prebolelih događaja
Ka bunovnom pregaranju
Čvorova i odmršaja
Ka snu blesku i stvaranju








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Vinaver   Uto 21 Apr - 13:59

OSTAVI*

Ostavi, ostavi, makar svisnuo,
Sumnje bolećive teške pokornosti,
Preni se, preni — srce stisnuo,
Tragom potonulim gluhe sumornosti.

Dolaze, dolaze tamnim klepetom
Izvori pradrevni večne sanjarija.
Svet nam je, svet nam je stare igrarije
Zanesen vekovnim gluhim trepetom.

Čuješ li, vidiš li tajnih tokova
Gde se rasklapaju grdne bezdani —
Sanjaš li, slutiš li slatkih sokova
Strahovit lekovit zanos zvezdani.









Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Vinaver   Uto 21 Apr - 14:00

U SNU REKA

Ta lakoća, ta finoća,
Te punoće žuborenje,
Tog sporenja romorenje,
To borenje, ta budnoća.

Miso, smiso, reči, dela,
Sve se spaja čudno sleže:
Sve je prisne ravnoteže
Harmonija prebolela.

San oštrine, slut hitrine
Zagonetnih tamnih reka —
Od divljine, od svežine
U zanosu pamtiveka.









Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Vinaver   Uto 21 Apr - 14:00

O, PESMO MOJA

O, pesma moja, meno bez mena,
O, pesmo moja, čudna, bez čuda,
Trepete modri tamnih plamena,
Požare crni, muziko luda.

O, idi pravo, ne skreni s puta,
— Nas zovu glasi tajni suština —
O, boj se strasti vihornih knuta,
Boj se dubina zemskih, visina.

O, idi pravo, ne međ tuđine.
Bol, radost, sve je van stvari psihe:
Pesmo božanska: u ples suštine,
Kroz provalijske daljne magline,
U bezdanove beskrajne tihe.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Vinaver   Uto 21 Apr - 14:02

STANISLAV VINAVER Vitez kulture

Ovaj srpski rodoljub nije imao "ni kapi srpske krvi", ali je više od mnogih "rođenih Srba" u sebi nosio duh svetosavskog naroda

"Kod njega, kao kosmopolite, ostvaren je jedan čudan patriotizam, da ne kažem nacionalizam. Ručak je završavao s usklikom: Živela Velika Srbija. Nije hteo da ide u Rogašku Slatinu, jer je to tobož Hrvatska. Jedine polemike koje je vodio posle drugog rata bile su s Hrvatima", pričao je sin o ocu.

"Više od mnogih tadašnjih književnika bio je zanet novinama u evropskoj književnosti, u filozofiji ili muzici, ali "modernisti" mu nisu pomutili ljudska osećanja, niti sposobnost da razlikuje fikciju od realnosti", zapisala je unuka o svom dedi.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Vinaver   Uto 21 Apr - 14:06

OTKRIVENA SPOMEN-PLOČA VINAVERU

Ministar kulture P****** M******* otrkio obeležje na mestu gde je nekada živeo Stanislav Vinaver. Na ovoj adresi veka stvarao najveći čudotvorac srpskog jezika


Vinaveri — Slobodan, Vera, Milica i Mihailo sa Gojkom Tešićem

Odavno je Vinaver odlučio da, "grede, grede tajnom slavom", kako glasi jedan njegov stih. Ne znam nijednog autora srpske književnosti, koji je toliko slavan, za koga se toliko malo učinilo da bude javno prisutan. Postoji skrivena ideološka zabrana i ta je najopasnija. Razne ideologije smenjivale su se na ovom prostoru, ali su sve istrajno, ali ne javno činile da Stanislav Vinaver ne bude prisutan.

Ovo je istakao Predrag Marković, ministar kulture, otvarajući u četvrtak spomen-ploču na mestu (Đakovačka 21), gde je nekada bila porodična kuća velikog pesnika, pripovedača, esejiste, polemičara, prevodioca... Time je nastavljen veliki kulturni poduhvat "Vratimo dug piscima" Ministarstva kulture i "Večernjih novosti", u kojem su do sada postavljena obeležja dvanaestorici književnih velikana.

— Vinaver svakako jeste institut srpske modernosti, ali ne lažan. Da bi ste stvarali modernost, uticali na ljude oko vas da u tome uzmu učešća, morali ste da poznajete evropske trendove i što je još važnije da poznajete suštinu i svu čaroliju svog jezika. Ako niste u stanju da prepoznate svoj identitet, a toliko indentiteta je imao Vinaver, onda ne možete sebe nazivati ni Evropejcem ni modernistom. On se time nije kitio, on se kitio zanosima i prkosima — rekao je Marković.

Bez sumnje najbolji poznavalac Vinaverovog dela, prof. dr Gojko Tešić, rekao je da je za njega nekadašnja prizemna kuća u Đakovačkoj 21 „magična građevina iz koje je u ovaj grad i ovu kulturu širokim stvaralačkim mlazevima isticala evropska modernost, a i u evropski kulturni prostor otiskivale su se vesti kako i u ovoj zemlji stanuje Evropa u najuzbudljivijim stvaralačkim proplamsajima“.

— Ta kuća, ta čarobna kutija jezika i književne umetnosti, znanja, kulture, bila je onaj prostor čestitosti i moralne doslednosti iz kojeg je najveći srpski nadgramatičar, žestoki polemičar, antidogmatičar u političkom smislu, ali i u ideološkom, odlazio u beskompromisne bitke za odbranu poetskog moderniteta. Na ovoj adresi je četvrt veka stvarao najveći čudotvorac srpskog jezika, kome srpski jezik nije bio maternji, a učinio je za njegovo bogatstvo više od mnogih najvećih pisaca ove književnosti — istakao je Tešić.

U kući na Đermu, podsetio je Tešić, napisana je magična monografija "Zanosi i prkosi Laze Kostića", polemičke stranice knjige "Jezik naš nasušni", parodije iz "Alajbegove slame", pesnička zbirka "Evropska noć", čiji revolucionarni prevratnički duh nije ništa manje od Popine "Kore" i Pavlovićevih "87 pesama", Iz ove kuće Vinaver je otposlao silne tomove prevoda "1001 noći", "Gargantue i Pantagruela", dela Hašeka, Viona, Getea, Tvena... Odavde su u svet otišli i čudesni eseji o našim vitezovima, o epskom desetercu, o narodnoj kulturi. Nadahnutu besedu Gojko Tešić završio je najavljujući da će uskoro biti objavljena Vinaverova dela u 17 knjiga, u izdanju Zavoda za udžbenike i "Službenog glasnika", čime će srpska kultura konačno shvatiti kakvog je čudotvorca u ovom piscu imala.

Pesme Stanislava Vinavera, sa puno osećanja za njihovo značenje i ritam, čitala je dramska umetnica Danica Ristovski.

TAJNA VEZA

Predrag Marković je naveo da se još pre 30 godina suočio sa posledicama ideoloških zabrana zbog kojih nije mogao da objavljuje pod svojim imenom.

— U to vreme se Gojko Tešić potrudio da u "Književnoj reči" stvori virtuelnu ulicu Stanislava Vinavera, što je u javnosti bilo dočekano sa velikim simpatijama. Tekst sam pod pseudonimom pisao ja uz pomoć prijatelja čija sam imena i tada i sada morao da krijem. Tada iz ideoloških razloga sada iz želje da ostane jedna malena tajna veza između nas koji smo tada verovali da mora da postoji Vinaverova ulica i sve drugo što je on zaslužio.


UNUCI I PRAUNUCI Vinaver je imao dva sina — Konstantina i Vuka. Otvaranju spomen-ploče prisustvovali su Konstantinova supruga Vera i njihova ćerka Milica Vinaver-Ković, sa sinom Mihailom, Stanislavovim praunukom. Ispred zgrade u Đakovačkoj 21, bio je i Vukov sin Slobodan, koji ima dve ćerke Branislavu i Stanislavu.

D. Bt. | 08.09.2011. | Večernje novosti








Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Vinaver   Uto 21 Apr - 19:55

Vrhovna svirepost bleska

Skladovi idu do bezvučne jave
Jekova zvonkih zagrljeni val
Glasova reskih razgolićen sev.

Zapleti teže ka bunovnom trzaju
Kad otpočinje okvir da se lomi
I nije vlastan ni čovek ni Bog
Već divljih slutnji besomučni ples.

Misli se stiču kao razjarena jata
Što nose zvezdan razbukatali brod
Do onog časa bezdanih gorčina
Kad svetlost nije ni pomoć ni spas
Kad u vrhovnoj svireposti bleska
Utrne umlje i pradrevni broj.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Vinaver   Uto 21 Apr - 19:55

Grad nad morem

Treba ti slom i pristrasni trepeti,
I žetva čežnje i slast odluke,
I prebol krvi, i spas poruke.

Treba ti smrti zanosa gorka,
Beskrilne sumnje prkosa slepa,
Treba ti jeze žuboran zastoj.

Pa kad se ognja svud razbukti žar,
Kada se bure svud razjari val,
Treba ti neki nov Smaragdni grad!

Da jasno, slavno, vedro, kristalno
Pozdraviš boja divnu rešenost,
Crteža zlatnog večnu dozrelost.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Vinaver   Uto 25 Avg - 11:42

Čuvari sveta

Vjetar nosi smijeh, odnekud, kao da se demoni bezizražajnosti s planina cerekaju probijajući opne nagosti. Raznose krhotine, raspršuju tutnjavu simbola koji se ustremljuju u žicom vezane mete značenja.

Hvataju se glasovi za male prste, vrte se u naopakom kolu, kao s glavom obrnutom naopačke, iz tjemena u vrat.  Treperi misao probijajući se kroz hvataljke sistema, kroz okoštalost obrazaca, kroz napuknuća na kori smisla. Raspršuje se kad se u pukotinu zavuče, iglice zatitraju u moždanim vijugama, uznemire ustajalost vulkana. Užari se potom korijen zemlje, proključa želja, podivljaju porazi. Trenje dovodi putovanje iz utrobe do vrenja, zadrhti temelja ploča, na rubovima se zakrivi, zaigra krv, pomiješa se sa katranom i kao glas u sopranu se prolomi ka horizontu. Zalaje vatra na usta, prazni se utroba užarena, otiče, vrištanjem uznemirava, gasi se, hladi, tone.

Poleđina noći

Vulkan počinje povraćati, kugla misli doseže temperaturni haos, sve se napreže, narasta, tutnjanje postaje neizdrživo, potmulo napada srce, udara mu najdublje tonove, cijeli univerzum sopstva se razvaljuje. Plamti iz očiju, ispod nokata curi vatrin gnoj, pogani i zaražava cijeli obzor. Oči ne mogu izdraži toliki pritisak, vid je smetnja, opterećenje gledanja povređuje, ranjava potrebu dodira da se usredoči na kretnje, na nesaznatljivost lica svijeta.

Ponovo uz vjetar tišinu pomjera odijek smijeha. Isti se nemir prolama, ritam postaje sve dominantniji, zauzima prostor, ispunjava napuknuća na poleđini noći. Sve je toplije za stepen više, trepere glasne žice razvučene s krova na krov daljine i zaječi glas padajući kao niz liticu silovitom brzinom, ka dubini sopstva. Drugi glas s višim tonom nadmašuje, preskače nepremostivu daljinu i strovaljuje se u zagrljaj zvuku. Treba zaći u sopstvo, zaroniti u pitanja, iskasapiti svaku sigurnost, ugušiti stajanje u mjestu. Uspostaviti kretanje kao zakon, koji se urliče uz duboku timpaniranje rastegnute kože preko poluge vazduha.

Odjekivanje uznosi duh, kroz vrtoglava treperenja pročišćuje se krovotok. Muti se razum, racionalno se razapinje na kori drveta, samo stihija nosi epifanijsku snagu. Iz privida, iz izmaglica osvjedočavaju se sjene pred nerazmrsivim pogledom uprtim u gustinu. Treba ih slijediti, koračati u udaljeni predio zastrt lokvanjima, modrim pokrivačima od sljeza i vode praviti pročišćavajuće čajeve. Ispijati potrebu da se svaka ukorijenjenost sasiječe, isitni na najmanje djeliće, spali u velikoj vatri, a pepeo da se čuva, da bude spomenik i svjedočanstvo. Kao ritualna zabilješka, kojom se po suvoj zemlji ispisuju krugovi, kretnje, mrse se linije iz geometrije u geometriju, iz karaka u krak. Sudaraju se tačke spajanja, sukobljavaju se zarivajući nokte u lice romboidnog praznog prostora.

Čuvari svijeta

Matematika gospodari, sabira i dijeli, iz ruke u ruku, svakome po nož da se zakolje trougao. Da se grobnice šestarom iskopaju, da se hipotenuze i razlomci zakopaju, zametnu, da ih se zemljom otme od beskonačnosti, od mogućnosti, od kombinacija. Tišina da se primora da progovori, da joj zatrepere glasne žice, da se u zlato okuju, da poleti iz ozlaćene šupljine zvuk kao kometa. Po njenom tragu da se putuje ka Čuvarima svijeta, ka izvoru čuvstva, u snovid-zemlju, po nauk, po znak, po misao.

Dugo se hoda, mučna propadanja otvaraju se pod korakom kao katakombe pred neopreznim ratnikom. Prijeti svijet urušavanjem, šalje nebesa da pritjesne korak, da sa zemljom sastave tu prokletu misao u kretanju. Simbioza sa zemljom, lijepljenje za njenu nizinu jedina je sigurnost.

Prolama se potmulo hučanje, narasta, preplavljuje kao okeanska šutnja rastinje poleglo po smislu. Uzbibava podvodne biljke, korove hrani da se zapetljaju, učvore, ulanče, da se provuku kroz kosti, sapnu ih u mrežu, zaustave disanje, polome rebra i razapnu kulu od ljudskokosti. U zlo volšebništvo se kretanje misli zarobi, začahuri, usiri, do smrada se izmuči. Odbačeno, uprljano, izlomljeno, nemoguće, pred iščezavanjem se na dno jaruge baci, u drob, u krvave plućne maramice, u loj bubrega, u ljigavu uzbibalost umrtvljeno, ucviljeno, uništeno.

Nagonski se tako iskasapljena, izmrcvarena, svedena na nepostojanje, kretnja misli počinje mučno trzati. Iako do neprepoznavanja dovedena, otrgnuta od spoznaje sebe same, od svog putovanja, do čuvstva i čuvarstva svijeta, do izvora sa kojeg sve ponovno počinje. Gdje kretnja postaje jedini imperativ, bezglavo grabljenje vazduha, čežnja da se produži, da se nađe pravac, da se usmjeri krajnja tačka sa koje se putuje dalje, u beskonačnost, u vasionu, u nesaznatljivost daljine, kraja, početka. Sačuvana je daleka refleksija u sjećanju kretanja, o kretanju, o dinamici, o ritmu, o pravcu, o pokretu. Ritam, upisan, utisnut u kretnju planete, u kruženja, obnavljanja, u izvorljivost, u mogućnost da se kruženje, zatrto, poništeno, protjerano, nastavi. Ritam kao disanje svijeta, kao pluća na rubu provalije, kao strmoglavo zahuktavanje tijela u svemirskom padu u prazan prostor. Treba ispuniti sve košnice ritma, treba užariti uz svaku vatru, da se dimom od parazita štiti, zaliti je željezom ključalim, da se oplemeni, da zamiriše sumpornim mirom, kao tamjan, kao molitiva, kao pojanje. Tek iz te pročišćene, ovatrene, zalivene, odnjegovane iskre stvara se prvi ton. Kuje, se, odkiva, dok ne poteče, dok se ne izmigolji pod nakovnjem, dok ga ne progori, razori, razvatri, uznese u prostor gdje je treperenje visoko, do tačke kad crvena linija opisane kružnice ritma bljesne kao sunce. Do zasljepljenja, da ludila, do prženja zjenica, pravljenja gline od tijela, ukrašenog granjem spržene kose, noktiju, odjeka, uzdaha, suza. Izrasla, razgranala se, oslobođena kretnja misli zaritmi se, zalupa u timpane magnetizma, polove ugiba, pokrene ih, privuče, simbiozira u jednu tačku i sraste.

Onirizam schizophrenie

Bez otpora se povijaju, oblikuju po ritmu kamen, drvo i zemlja. Kulu na vazaduhu podigne, sa nje jutra izviđa, potresa, uznemiruje, tjera u jurnjavu buđenja svijeta. Zbratime se, zasestre, zarode, zanesu kretnje, probodu i prošiju svaku vibraciju, potjeraju svako usporavanje, zastajkivanje kažnjavaju ostavljajući ritmove kao brazde po kožama ne-misli. Povezuju se, lančaju, misao, u misao, u misao...do ne-smisla, do-smisla, do nad-smisla. Samo kretnja, do-kraja, bez-kraja, beskraja, do kruga minđuše, do sluha i uha. Kretnja misli prati ritam velikih duhova, jedini pravac ka Čuvarima svijeta u njihovom je pravcu. Kroz sumnje, kroz munje, kroz onirizam schizophrenie, do tačke početka svakog početka, svakog pokreta, drhtaja. Ritam  u bitku, ritam u strahu, ritam u kretanju, iščezavanju, rađanju. Kretanje ritma ka tački spajanja, raz-dvajanja, rast-varanja, potonuća, izranjanja na ritmu iz mutne vode smutljivosti bez-smisla. Vjetar u ritam svijeta oblači dan. Noć. Dan.

Danonoćno noć i dan.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Vinaver   Uto 23 Feb - 8:07

STANISLAV VINAVER:


M i s l i


  • Eh, da mi je da izvršim samoubistvo za izvesno vreme!



  • Ima pisaca koji se drugi put ne čitaju, kao bolesti koje ne dolaze dva puta; a, ako nam da nešto na šta smo čekali, mi se čudimo što se nismo prevarili.



  • Kažu: sve je rešeno došli smo dockan. Da: rešeno je ono što je rešavano. Rešena su samo ona pitanja koja su upitana. Postavićemo nova pitanja!



  • Tako je lepo i zanimljivo tražiti svačemu smisao i razlog — to je najlepši sport.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Vinaver   Uto 23 Feb - 8:08

"Živ si da trpiš sve što te snađe!" Ova filozofija je jedina nada, jedina vodilja kroz vrijeme smrti. Na Cakarskoj vrleti u snijegu do pojasa, na zastanku pored vatre, sretoše se pjesnici Milutin Bojić i Stanislav Vinaver. U očajanju zbog poraza Srbije u rijeci Toplici se utopio pisac Milutin Uskoković. Pjesnik Stanislav Vinaver, na putu od Medove do Valone i Drača razmišlja o tragediji:

"Odstupamo kroz blato, kroz glib… sumorne lokvanje i trske, kroz očajnicki monoton treset, bez linija, bez jasnog obzorja, bez ijednog svesnog predelskog izraza. Ta mutna troma i tmurna strasna oblast bare i gliba, prepuna konjskih naduvenih neseva, bačenih fišeklija i redenika, torbica i krpa, nabačenog pruća i lesa, lagano drhti pod nama i u nama, osvaja nam celu svest i svaku misao. Kao da otkako se rodismo, oprezno i teško gazimo kroz glib… kroz roviti mulj, kroz ogromne leševe konja, nepostojećim krivim bludnjama…"








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Vinaver   Uto 23 Feb - 8:08

U jednom razgovoru sa Milanom Rakićem, Stanislav Vinaver daje svoje viđenje nekih naroda:

Jedan Nemac — zaljubljen u sebe. Dva Nemca — jedna pivnica. Tri Nemca — rat.

Jedan Englez — glupak. Dva Engleza — jedna utakmica. Tri Engleza — velika pomorska država.

Jedan Španac — prosjak. Dva Španca — borba s bikovima. Tri Španca — odstupanje.

Jedan Francuz — elegantan čovek. Dva Francuza — familijaran život. Tri Francuza — svađa.

Jedan Italijan — svirač na mandolini. Dva Italijana — atentat. Tri Italijana kocka.

Jedan Jevrejin — krpar. Dva Jevrejina — banka. Tri Jevrejina — Francuska akademija.

Jedan Bugarin — mir sa Srbima. Dva Bugarina — rat sa Srbima. Tri Bugarina — balkanski rat.

Jedan Srbin — jedna politička partija. Dva Srbina — dve političke partije. Tri Srbina — pet političkih partija. Četiri Srbina — svetski rat.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Vinaver   Čet 11 Avg - 15:19

VIJEM

Vijem, vijem nezahvalno
Zanos sna i svesti cvast
U odjeka zlu oblast
Krijem, krijem prepečalno.

Čeznem, čeznem značenjima
Prekinutu tanku nit,
Greznem, greznem značenjima
Nepoznat i znamenit.

Gredem, gredem tajnom slavom
Ničji ne znam tamni kroj:
Trenutaka upokoj
Predem, predem zaboravom.

Krojim, krojim ostvarenja
Beskonačnu rukovet,
Rojim, rojim razvedrenja
Koren mi je ceo svet
Zanesen i obuzet.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Vinaver   Čet 11 Avg - 15:22

Trenutak suncokreta

Pesmom znanja jadikovka
Opčinjena sluti vlat
Treperenja od vekova
I bleskova obuhvat.

Zlatnog ognja sunovrat,
Pričest sunca sa vrhova,
Uznesenje plamnih snova
U pustinjski žarki sat.

Vrh dolina, vrh visina,
U jezama od daljina,
Neodoljiv grabi kret.

Svemir strasnim stignut znanjem
Začaran je obasjanjem
U vatreni suncokret.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Vinaver   Čet 11 Avg - 15:23

OSVESTIĆU LJUDE


Raspevaću
očaj stare vasione,
Trenutak što cvili, dane koji zvone,
U
sazvučju živih ukobiću rez.

Zarobiću slatke brojeve i spone
Iskriviću
bića da se bolno sklone
U sitnog iverja utrnuli vez.

Kroz
pravilo šare, kroz zanos poretka
Preboleću značaj kraja i početka
Uskladiću
prekroj i pretanak bod.

Osvestiću ljude: grozničavog pretka
Zbunjenog
potomka; u buncanju jetka
Rasplinut, razvejan opčinjen rod.

Razgaljenih
snova nedozvanje bujno
Slomljenih poleta nadanje uzrujno
Odnosa i
srži zaneseni sklop

Nek se zaleluja, zgranut, jedva čujno
I
ko tanka para nek iščili rujno
Bezbroj iskustava preobražen snop.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Vinaver   Ned 4 Sep - 14:36

KNJIŽEVNI RAD STANISLAVA VINAVERA


Na književnom polju oglasio se jako rano, kao dvadesetogodišnjak, zbirkom pesama Mjeća, 1911. godine. Pisao je i poeziju i prozu i upražnjavao mnoge književne rodove i vrste. Odlikovao se velikom kulturom i lucidnošću, ali i nemirima i nekomformizmom koji su njegov neosporni talenat "rasejali" na sve strane. Ipak, najviše je dao u esejistici i poeziji, a česta vraćanja Vinaveru naših istaknutih književnih teoretičara i kritičara govore da o njegovom radu još nije sve rečeno. Bio je pisac vičan peru, blagoglagoljiv i rečit, uvek spreman na razigranost i reči i ideja, bez želje da robuje oveštaloj lingvističkoj formi, sa strašću zaverenika jezičke kulture. Posedovao je trajnu sklonost ka verbalnom humoru, čak i parodiji, što se svakako može vezati za njegov čivijaški duh. Iskrio je duhovitošću i humorom, ali ne iz potrebe da se nekome naruga ili da ga ponizi, nego da dokaže da se o svemu može govoriti i iz drugog ugla. Njegove parodije odlikuju se beskrajno duhovitim obrtima, svežinom izraza i smislom za grotesku. Pantologija novije srpske pelengirike zapravo je parodija Antologije novije srpske lirike Bogdana Popovića. To je, prema ocenama književnih kritičara, "najbolja knjiga parodija u našoj književnosti". Doživela je veliki uspeh i više izdanja i do danas ostala najpopularnija Vinaverova knjiga.

Kao pesnika, Vinavera predstavljamo pesmom Čovek kraj druma, iz zbirke Čuvari sveta, koja odiše sumornom spoznajom o čovekovoj prolaznosti:

Stvarao je katedrale
Za ništavan očenaš,
Rasplitao integrale
za prebijen marijaš.

Beskrajni je dozvo svet
U bezmernom osećaju,
Bacio ga kao cvet
Bolesnome zavičaju.

Gromove je zahuktao,
Snage vezo preogromne;
On je za nas, brodolomne,
Roj stoleća razbuktao.

Slomljen leži sad kraj druma
Kao zmija prebijena;
U njemu je glad i čuma
Groznicama zanesena
Gorčinama opijena.

Među brojnim Vinaverovim objavljenim radovima izdvajamo sledeće:

— Mjeća /knjiga stihova/, Beograd, 1911.
— Priče koje su izgubile ravnotežu, Beograd, 1913.
— Misli, Beograd, 1913.
— Varoš zlih volšebnika /pesme/, Beograd, 1920.
— Pantologija novije srpske pelengirike, Beograd, 1920.
— Gromobran svemira /eseji/, Beograd, 1921.
— Nova pantologija pelengirike, Beograd, 1922.
— Ruske povorke, Sarajevo, 1924.
— Čuvari sveta /pesme/, Beograd, 1926.
— Problemi nove estetike. Bergsonovo učenje o ritmu, Beograd, 1927.
— Gori, gori, jedna jugoslovenska simfonija, Beograd, 1927.
— Šabac i njegove tradicije, Šabac, 1935.
— Tomaš Masarik, Beograd, 1937.
— XV kongres Pen-kluba u Parizu, Beograd, 1937.
— Ikarov let, sudbina današnje književnosti, Šabac, 1937.
— Čardak ni na nebu ni na zemlji, Beograd, 1938.
— Momčilo Nastasijević, Beograd, 1938.
— Najnovija Pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike, Beograd, 1938.
— Ratni drugovi /pesme/, Beograd, 1939.
— Godine poniženja i borbe, život u nemačkim "oflazima", Beograd, 1945.
— Evropska noć /pesme/, Beograd, 1952.
— Jezik naš nasušni /esej/, Novi Sad, 1952.
— Nadgramatika /izbor eseja/, Beograd, 1963.
— Zanosi i prkosi Laze Kostića /monografija/, Novi Sad, 1963.
— Stanislav Vinaver /izbor/, priredio Jovan Hristić, Beograd, 1964.
  Vinaverovi brojni prevodi sa engleskog, francuskog, ruskog i nemačkog jezika
  (Tven, Rable, Vijon, Blok, Gete) i danas su ostali nenadmašni.









Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Vinaver   Ned 4 Sep - 14:39

Stihovi: Stanislav Vinaver


DR AVRAM VINAVER

Šta govore ti ljudi
U košuljama belim,
Razrogačenih očiju
Suvi i crni i nezemaljski?
Šta galame??

Bolničari ih čuvaju,
Da ne iskoče kroz prozor.
Doktori ih obilaze sa strahom.
Svaki čas po nekog iznesu.

Leže po sobama, hodnicima
Neki su u dvorištu, na kaldrmi, na ulici.
Otpočeli su da obuzimaju celo Valjevo,
Našu celu državu.

Oni buncaju
Sa njima bunca od pegavca cela naša zemlja.
I po logorima ih ima,
Železnice ih vuku
Domovi su ih puni.
Po selima, na kolibama malim
Na vajatima
U šljivacima
Viju se crne zastave
Morija zatomi svet.

Doktor Avram Vinaver
Sanitetski major
Upravnik Pete Rezervne Bolnice
Poštapajući se teško,
Ispijen od bolesti i briga
Obilazio je bolesnike dan i noć
Posmatrao njihov unezveren pogled
Po njemu znao gde se ko nalazi
Na putanji života i smrti.

Nagledao je šta se radi
I pomagao svojim prisustvom
Da se izvije kod vojnika
Onaj lak osećaj ka mirnom, ka zdravom,
Koji i sačinjava sav život.
Sa nekima je diskutovao
Na naročiti način,
Beskrajno strpljivo i očinski
Nekom stravičnom ljubavlju,
— Jer su mnogi, urlajući
Tražili odgovor na pitanje:
Zašto ih ne puštaju da skaču
Na prozore, kroz zidove, i kroz vrata
Kada su gonjeni, sa svih strana
Kao divlja zver.

Major Avram
Sa trudom nadčovečanskim
Držao je otvorene oči
— Ogromne plave oči pod zlatnim cvikerom —
I nije smeo da ih sklopi ni za tren
Jer je znao
— Pošto i njega trese rekurens
Već toliko dana
A nije tražio zamenu
Jer tome sad nije vreme
U oskudici lekara —

Da mu se može desiti,
Da i on odoli promuklim razlozima
Tome vapaju očajnom
I tako ubedljivom
Bezbrojnih bolesnika,
Koje čuje i dan i noć
Nemajući za drugo šta sluha —

I da otvori prozor,
I da iskoči iz ove sobe,
Iz ove varoši,
Iz ove vasione...



VINAVERI

Pesma "Dr Avram Vinaver" pripada poetskom ciklusu "Ratni drugovi" Stanislava Vinavera. Tu knjigu objavilo je Izdvačko i knjižarsko preduzeće Geca Kon A. D. 1939. godine.

Doktor Avram Vinaver se u Prvom svetskom ratu, 1914. godine, nalazio na dužnosti upravnika Valjevske bolnice. Zarobljen je tada od okupacione austrougarske vojske i osuđen na smrt ali je brzo napredovanje Srpske vojske posle obede u Kolubarskoj bici prinudilo Švabe na panično povlačenje pa nije bilo vremena ni za izvršenje te kazne. U strašnoj epidemiji tifusa pegavca u Valjevu se u zimu 1914/15. razboleo i dr Vinaver. Odoleo je ovde opakoj bolesti ali je, od nje iscrpen, umro u Đevđeliji 1915. od malarije.

Rođen je u Varšavi 1862. godine, u porodici poljskih Jevreja. Po završenim studijama medicine nastanio se u Šapcu.

Stanislav Vinaver je sin dr Avrama Vinavera.

O šabačkim Jevrejima i njihovim sudbinama kazuje knjiga "Šabac i Jevreji u susretu" koju je priredio Miloš Jevtić. Iz nje smo preuzeli pesmu "Dr Avram Vinaver"








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Vinaver   Ned 4 Sep - 14:43

LJUBAVNIK SRPSKOG JEZIKA

Iako je nemoguće dokazati, smatra se da nema tog srpskog pisca koji je više voleo jezik. U njegovo vreme tolika posvećenost rečima nije bila cenjena

Priču o Stanislavu Vinaveru nije lako napisati. Na primer, kako je početi, prikazati čitaocu pomoću nekoliko odrednica, kao što je uobičajeno? Nemoguće, zato što je Stanislav Vinaver bio i jedan od najzanimljivijih, najevropejskijih, najvažnijih pisaca srpske književnosti prošlog veka, i prevodilac čudesne veštine, i pisac putopisa, pa i novinar, kritičar, odličan polemičar, ali i pokretač modernog u kulturi, kad je na pariskoj Sorboni studirao matematiku kod Anrija Poenkarea, filozofiju kod Anrija Bergsona i muziku kod Vande Landovske, pa je zatim, ne baš u prvoj mladosti, u Beogradu diplomirao fiziku, kad je bio i jedan od 1300 kaplara u Prvom svetskom ratu, zatim i neposredni svedok Oktobarske revolucije, zarobljenik nemačkih logora tokom Drugog svetskog rata, bio je prisni prijatelj važnih evropskih pesnika i pisaca, bio je i strasni jogin, diplomata, protivnik ideoloških dogmi, kad je imao široko znanje, bio je zaljubljenik u muziku, u umetnost, u reči, u Beograd, bio je poštovanja vredan erudita, briljantan stilista, duhovit... i još mnogo, mnogo toga.

Zatim, trebalo bi, naravno, navesti i opisati njegove radove, ali bi nabrajanje nekoliko naslova, koliko priliči novinskom tekstu, možda moglo samo da ilustruje Vinaverov opus. Prvu zbirku pesama "Mjeća" objavio je u dvadesetoj godini, kasnije zbirke poezije "Varoš zlih volšebnika", "Čuvari sveta", "Ratni drugovi" i "Evropska noć" vrhovi su naše moderne poezije, njegove "Priče koje su izgubile ravnotežu" označavaju početak avangarde u srpskoj književnosti, "Manifest ekspresionističke škole", uvod programske knjige nove srpske književnosti "Gromobran svemira" prvi je avangardni manifest u našoj književnosti. Putopisi "Ruske povorke" i "Nemačka u vrenju" važni su dokumenti o događanjima kojima je prisustvovao, čuvenom "Pantologijom novije srpske pelengirike", komentarom tadašnje lirike priznatih srpskih pesnika, parodiju je učinio poezijom, "Čardak ni na nebu ni na zemlji" i "Jezik naš nasušni" eseji su o književnosti, kulturi i jeziku. Preveo je "1001 noć", Rableove "Gargantua i Pantagruel", Geteove "Jade mladog Vertera", Hašekove "Doživljaje dobrog vojnika Švejka", Tvenovog "Toma Sojera"... Pisao je u listu "Progres", "Zenit", zagrebačkoj "Kritici", "Misao", "Politici", sarađivao je u Radio Beogradu, bio je urednik novinske agencije "Tanjug", a u časopisu "Republika" tri godine je u rubrici "Beogradsko ogledalo" opisivao kulturni život svog grada. Trebalo bi, svakako, reći i da je sve ovo što je nabrojano i sve ono što nije, a čega ima više od navedenog, Stanislav Vinaver postigao za kratko vreme: rođen je 1891. godine, a umro je u šezdeset četvrtoj.


U detinjstvu, koje je proveo u Šapcu gde je rođen, kako je otkrio u intervjuu objavljenom nakon njegove smrti u listu "Republika", voleo je noću da otvori prozor i sluša — žabe.

"Strašno sam voleo da slušam žabe, tu tešku melanholiju njihovog kreketanja. Jedna od druge se razlikuju za osminu tona. U početku kada ih slušate to je samo jedan ogroman hor, kasnije osetite te osminske intervale. Proputovao sam ceo svet, a samo sam jedanput čuo nešto veće. To su cvrčci. Na Zvezdari ima jedan zid iznad Dunava, tamo ih ima leti sigurno preko pet stotina hiljada. Skoro svaki dan odlazim da ih slušam. U početku sam razlikovao oko pedeset zvukova, sada razaznajem pet do šest hiljada tonova u tom koncertu. Muzika cvrčaka je muzika malih intervalskih raspona. Kao muzika srpskog jezika. Naš jezik je bio kao žabe, cvrčci i frula. Ja sam u srpskom osetio frulu, pokušao sam da dam rečenice sa zrikavcima, žabama i frulom."

U gimnaziji je, sećao se, obožavao muziku i matematiku.

"Tu sam nalazio krajnji smisao života. Činilo mi se neobično važno da potpuno savladam matematiku. Za muziku sam mislio da predstavlja krajnju čuvstvitelnu granicu. Svirao sam klavir i važio za vunderkinda. Mislio sam samo na te dve stvari. Književnost mi nije izgledala velika stvar. Bio sam zaljubljen u srž, hteo sam da uđem u istinu, a poezija mi je izgledala zaobilazna."

Po jednom intervjuu Vinaverovog sina Konstantina, osnovna preokupacija mu je "bio jezik, i to srpski jezik. Smatrao je da ga čuje i iznutra i spolja. Imao je jedan ljubavnički odnos prema jeziku". Samo u tekstovima o rečima, Vinaver ističe svoja osećanja prema temi, a u onima drugih tema, prevladava intelektualac — naučnik koji svoje mišljenje ili ocenu iznosi prvenstveno pomoću činjenica. Na primer, u eseju "Jezičke mogućnosti", slikoviti izrazi sugerišu da Vinaver iz dna duše želi da ubedi sagovornika da "pod jezikom ne treba razumeti prinovu u rečima i poštovanje ove ili one sintetičke finoće. Pod jezikom valja šire shvatiti žubor jezika, matice u njemu, ubrzanje, usporenje, tok, šum, tempo, ubedljivost, talasanje, dinamiku jezika." Celog života mu je bio "najveći problem kako ući u suštinu melodijskog u srpskom jeziku, a zatim kako iz nje izaći." Smatra da "reči nisu ništa — melodija je sve. Kad kažete, recimo: Sve, sve ali zanat. Ideja nam jasnija biti ne može, a mogli ste da za istu stvar upotrebite grdne reči da biste je objasnili".








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Stanislav Vinaver   Ned 4 Sep - 14:45


SRPSKI INAT I NEODMERENA REČ


INAT KAO PRKOS I SUDBONOSNI PRIMERI INATA

... Sledeći primer inata nije tako sudbonosan koliko je prkosan i iznenađujući, a pokazao ga je Stanielav Vinaver. Šapčanin Živojin S. Tovarović, poreklom iz Bukora, u svojim "Uspomenama i doživljajima đaka Bataljona 1300 kaplara" (Beograd, 1975) opisao je Vinavera, takođe rođenog Šapčanina, kao velikog šaljivdžiju, koji je često zbijao šale na račun njihovog desetara Ananija, priprostog podnarednika, pitomca podoficirske škole. Međutim, "vinaverijada", docnije izvedena, umalo nije poremetila međudržavne odnose između Bugarske i Kraljevine SHS. Evo o čemu je reč:

Rezervni potporučnik Stanislav Vinaver, 1919. godine vodio je poslednju četu jugoslovenskih dobrovoljaca iz Rusije u domovinu. Putovali su međunarodnim vozom preko Carigrada, bez prava izlaženja iz voza na stanicama. Kako se, još po ratnom redu vožnje, voz zadržavao u Sofiji dva sata, Vinaver je postrojio četu i poveo u grad. Kad je došao u centar grada, Vinaver je komandovao strojevi korak do crkve Svetog kralja, gde je po svim vojnim počastima (sem počasne paljbe), odao poštu moštima srpskog kralja Milutina Nemanjića (Stefana Uroša II Milutina). Bugari su ovo shvatili kao veliku aroganciju pobednika nad poraženima, pretili međunarodnim sudom i tražili kazne za vinovnike. Ovaj slučaj se dugo rasplitao diplomatskim kanalima između dve zemlje. Tadašnji jugoslovenski poslanik u Sofiji (od 1920), književnik Milan Rakić, seća se poverljivog telegrama dobijenog od ministra vojnog, vojvode Bojovića: "Ako ga ne smem odlikovati, za to ga kazniti neću". Sa ovim su se složili i pesnik Rakić i ministar inostranih dela. Rakić je otpisao Bojoviću da je tu hrabrost, koju svi nazivaju ludošću, mogao samo pesnik pokazati. Bilo kako bilo, tako su u bugarskoj prestonici svoj defile imale jugoslovenske trupe, a srpski "Sveti kralj" Milutin prvi put imao srpsku vojničku počast. Neverovatno je da je jedan diplomatski incident između Kraljevine SHS i Bugarske izazvao jedan književnik, Stanislav Vinaver.

O Vinaveru kao pripadniku Šeste čete čuvenog Đačkog bataljona u Skoplju, ostala je i ova priča. Jednom prilikom pripadnici ove čete, mladi i neobuzdani, svojim smehom i vedrinom, kao nečim neratničkim, uvredili su svog komandanta, potpukovnika Dušana Glišića. Tvrdi i smrknuti komandant ih je nazvao kalašturama. Međutim, još istog dana — podrobnije se obavestivši o zbivanjima koja su izazvala "krštavanje" — "kum" se izvinio i odrekao "krštenja". Ali ime —Kalašture" ostade ovoj četi, dok su ostale čete imale imena: "Plemići", "Bukvarci", "Rmpalije", "Ruzmarini", "Ćevabdžije". Kada su prvi iz bataljona počeli da padaju u krvavoj bici, Vinaver je sa najvećim bolom i najstrašnijim cinizmom, raportirao potpukovniku Glišiću: "Ovako ginu kalašture".

Bogdan Sekendek

Bogdan Sekendek "Istorijska čitanka naših naravi",
Izdavač Dom kulture "Vera Blagojević" u Šapcu, Šabac, 1998. god.



 









Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Stanislav Vinaver   

Nazad na vrh Ići dole
 
Stanislav Vinaver
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Stanislav Vinaver
» Stanislav Vinaver
» Poljska
» Stanislav Petrov - čovjek koji je spasio svijet
» Boemija beogradske Moskve
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-