Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Vislava Šimborska

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 21 Maj - 9:33

OBLACI

Morala bih da pozurim s opisivanjem oblaka - po delicu sekunde prestaju da budu oni, a pocinju da bivaju drugi.

Njihovo svojstvo - nikada se ne ponavljati u oblicima, nijansama, pozama i redjanju.

Neoptereceni secanjem na bilo sta, bez napora se dizu iznad cinjenica.

Kao nekakvi svedoci bilo cega - smesta se razgone na sve strane.

U poredjenju s oblacima zivot se cini utemeljen, i gotovo trajan i vecan.

U odnosu na oblake cak i kamen lici na brata, na koga se mozes osloniti, dok su oni poput dalekih i vetropirastih rodjaka.

Neka ljudi, ako hoce, postoje, a posle neka redom umiru, njih, oblake, briga za sve to, veoma cudno.

Nad celim Tvojim i mojim, jos ne celim, zivotom, paradiraju u raskosi kao sto su paradirali.

Nemaju obavezu da zajedno s nama nestaju.

Da bi plovili, ne moraju da budu vidjeni.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Sub 30 Maj - 8:44

Zašto toliko u jednoj osobi?
Toj a ne drugoj? I šta tu tražim?
U dan zvani utorak? U kući, a ne gnezdu.
U koži, ne u ljusci? S licem, ne listom?
Zbog čega samo jednom, i to lično?
Baš na zemlji? Uz malu zvezdu?
Posle toliko era odsutnosti?
Za sva vremena i sve alge?
Za dupljare i vidike?
Baš sad? Do krvi i kosti?
Sama u sebi sa sobom? Zašto
ne pored ni sto milja dalje,
ne juče ni pre sto godina
sedim i gledam u mračni kut
- kao što naglo dignute glave
gleda brundonja zvani pas?


"Čuđenje", Vislava Šimboroska








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Ned 29 Nov - 11:57

Pod istom zvezdom

Oprosti, slučaju, što te nazivam sudbinom.
Oprosti, sudbino, ako se možda varam.
Nek se ne ljuti sreća što je za sebe prisvajam.
Nek mi ne zamere mrtvi što jedva svetlucaju u mom sećanju.
Oprosti, vreme, za sijaset nezapaženog sveta u trenutku.
Oprosti, stara ljubavi, što novu smatram prvom.
Oprostite mi, daleki ratovi, što cveće nosim kući.
Oprostite, otvorene rane, što se bodem po prstu.
Oprostite, očajnici, za ploču sa menuetom.
Oprosti, narode na stanici, za moj san do pet ujutru.
Praštaj mi uvredu, nado, što se ponekad nasmejem.
Praštajte, pustinje, što s kašičicom vode ne potrčah,
I ti jastrebe, već godinama isti, u istom kavezu,
Nepomičan, zagledan uvek u istu tačku,
Praštaj, pa čak i da si punjena ptica.
Oprosti, posečeno drvo, za četiri noge od stola.
Oprosti, veliko pitanje, za male odgovore.
Istino, ne obraćaj na mene preveliku pažnju.
Veličino, ukaži mi velikodušnost.
Otrpi, tajno postojanja, što čupam niti iz tvog lamenta.

Ne osuđuj me, dušo, što te retko imam.
Izvinjavam se svemu što ne mogu biti svuda.
Izvinjavam se svima što ne mogu biti svaki i svaka.
Znam da me ništa opravdati neće dokle god živim
Jer samoj sebi stojim na putu.
Ne uzmi mi za zlo, besedo, što pozajmljujem patetične reči
A onda ulažem napor da ih učinim, tobože, lakim.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Sub 27 Avg - 10:15

Muzej
Postoje tanjiri, ali nema apetita.
Postoje prsteni, ali nema uzajamnosti
već najmanje trista godina.

Postoji lepeza – gde je rumenilo?
Postoje mačevi – gde je gnev?
I lutnja ni da zvekne u sivom času.

Zbog nedostataka večnosti nagomilano je
deset hiljada starih predmeta.
Ubuđali čuvar slatko drema
obesivši brke nad vitrinom.

Metali, glina, ptičje pero
tiho trijumfuju u vremenu.
Kikoće se samo igla preostala od smešljivice iz Egipta.

Kruna je natčekala glavu.
Ruka je izgubila s rukavicom.
Desna cipela pobedila je nogu.

Što se mene tiče, živim, molim da mi se veruje.
Moja trka sa haljinom još uvek traje.
A kako je ona uporna!
A kako bi htela da me nadživi!








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Sub 27 Avg - 10:15

Reči
– La Pologne! La Pologne? Tamo je strašno hladno, zar ne? – upitala me je i odahnula sa olakšanjem. Jer nakupilo se tih zemalja toliko da je u razgovoru još najpozudanija klima.
– O, gospođo, – hoću da joj odgovorim – pesnici moje zemlje pišu u rukavicama. Ne kažem da ih uopšte ne skidaju; ako mesec počne da greje, skidaju ih. U strofama složenim od gromkog hukanja, jer samo to se probija kroz riku bure, pevaju o prostom životu pastira foka. Klasici riju ledenom svećom mastila po ugaženim smetovima. Ostali, dekadentni, oplakuju sudbinu snežnim zvezdicama. Ko hoće da se utopi, mora imati sekiru da bi prosekao prorub u ledu. O, draga gospođo.
Tako hoću da joj odgovorim. Ali sam zaboravila kako se na francuskom kaže foka. Nisam sigurna ni kako se kaže ledena sveća i prorub.
 La Pologne? La Pologne? Tamo je strašno hladno, zar ne?
– Pas du tout? – odgovaram ledeno.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Sub 27 Avg - 10:16

Razgovor s kamenom
Kucam na vrata kamena.
– To sam ja, pusti me.
Hoću da stupim u tvoju unutrašnjost,
da pogledam oko sebe,
da te upijem kao dah.

– Odlazi – govori kamen. –
Ja sam čvrsto zatvoren.
Čak i razbijeni u delove
bićemo čvrsto zatvoreni.
Čak i smrvljeni u pesak
nećemo pustiti nikog.

Kucam u vrata kamena.
– To sam ja, pusti me.
Dolazim iz čiste radoznalosti.
Život je za nju jedina prilika.
Želim da prošetam po tvojoj palati,
a potom još da posetim list, i kaplju vode.
Dosta malo vremena imam za sve to.
Moja smrtnost treba da te gane.

– Ja sam od kamena – veli kamen –
i po nužnosti moram da sačuvam ozbiljnost.
Idi odavde.
Nemam mišića smeha.

Kucam u vrata kamena.
– To sam ja, pusti me.
Čula sam da u tebi postoje velike prazne dvorane,
negledane, uzaludno lepe,
gluhe, bez odjeka ičijih koraka.
Priznaj da sam ne znaš mnogo o tome.

– Velike i prazne dvorane – veli kamen
ali u njima mesta nema.
Lepe, možda, ali van ukusa
tvojih ubogih čula.
Možeš me poznati, iskusiti me ne možeš nikad.
Čitavom površinom obraćam se tebi,
a čitavom nutrinom ležim izokrenut.

Kucam u vrata kamena.
– To sam ja, pusti me.
Ne tražim u tebi skloništa za večnost.
Nisam nesrećna.
Nisam beskućna.
Moj svet je vredan povratka.
A za dokaz da sam bila istinski prisutna,
neću predstaviti ništa drugo sem reči,
kojima niko neće poverovati.

– Nećeš ući – veli kamen. –
Nedostaje ti čulo učešća.
Nijedno čulo neće ti zameniti čulo učešća.
Nećeš ući, imaš jedva zamisao tog čula,
jedva njegovu klicu, predstavu.

Kucam u vrata kamena.
– To sam ja, pusti me.
Ne mogu da čekam dve hiljade vekova
da bih ušla pod tvoj krov.

– Ako mi ne veruješ – veli kamen –
obrati se listu, reći će ti isto što i ja.
Kaplji vode, reći će ti isto što i list.
Najzad upitaj vlas sa sopstvene glave.
Smeh me raspinje, smeh, veliki smeh
kojim da se smejem ne umem.

Kucam u vrata kamena.
– To sam ja, pusti me.

– Nemam vrata – veli kamen.
.
Izvor: Vislava Šimborska, „Svaki slučaj








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Sub 3 Sep - 18:37

Moj nedolazak u grad N.
Dogodio se tacno...

Bio si obavesten
Neposlatim pismom.

Uspeo si da ne stignes
U predvidjeno vreme.

Voz je prispeo na treci peron.
Sislo je mnogo ljudi.

U gomili je prema izlazu odlazilo
Odsustvo moje licnosti.

Nekoliko zena brzo me je zamenilo
U toj zurbi.

Jednoj je pritrcao neko meni nepoznat,
Ali ona ga je odmah prepoznala.

Oboje su izmenjali ne nas poljubac
Za to vreme je nestao ne moj kofer.

Zeleznicka stanica u gradu N.
Dobro je polozila ispit
Iz objektivnog postojanja.

Celina je stajala na svome mestu.
Detalji su se kretali
Po obelezenim kolosecima.

Dogodio se cak i dogovoreni susret.

Van dometa
Nase prisutnosti.



"Zeleznicka stanica", Vislava Simborska








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Pet 25 Avg - 9:57

Od sto ljudi

onih koji znaju sve bolje
- pedeset dvoje;

nesigurnih u svaki korak
- gotovo svi ostali;

spremnih da pomognu,
ukoliko to duze ne potraje
- cak cetrdeset devetoro;

uvek dobrih,
jer ne mogu drugacije
- cetvoro, mozda i petoro;

sklonih da se bez zavisti dive
- osamnaestoro;

onih koji zive u neprestanom strahu
od nekog ili neceg
- sedamdeset sedmoro;

sposobnih za srecu
- najvise dvadeset i nekoliko;

pojedinacno bezopasnih,
koji divljaju u gomili
- sigurno vise od polovine;

okrutnih
kad ih primoravaju okolnosti
- bolje je ne znati
cak ni priblizno;

mudrih nakon stete
- neznatno vise
nego mudrih pre stete;

onih sto od zivota ne uzimaju nista
osim stvari
- cetrdesetoro,
iako bih volela da gresim;

pogrbljenih, obolelih
i bez lampice u pomrcini
- osamdeset troje,
pre ili kasnije;

dostojnih saucesca
- devedeset devetoro;

smrtnika
- sto posto.
Brojka, koja se, kao ni dosad, nija menjala.



"Prilog statistici", Vislava Simborska








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    

Nazad na vrh Ići dole
 
Vislava Šimborska
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Vislava Šimborska (Wislawa Szymborska)
» Šta se desilo sa zvezdom "Sam u kući"?
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-