Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Vislava Šimborska

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:25

Vislava Šimborska (Wislawa Szymborska) poljska pjesnikinja, prevodilac i književna kritičarka, rođena je 2. jula 1923, u Bnjinu. Godine 1931. seli u Krakov, gdje i danas živi. Marta 1945. objavljuje svoju prvu pjesmu "Szukam słowa" (Tražim riječ) u dnevnim novinama "Dziennik Polski". Na Jagjelonskom univerzitetu studirala je polonistiku i sociologiju od 1945. do 1948. godine. Nakon studija radila je u redakciji dvonedjeljnika "Književni život" ("Życie Literackie").
Svoju prvu zbirku pjesama Zato živimo (Dlatego żyjemy) objavljuje 1952. godine, a potom slijede zbirke Pitanja sebi (Pytania zadawane sobie, 1954), Dozivanje Jetija (Wołanie do Yeti, 1957), So (Sol,1962), Stotinu radosti (Sto pociech, 1967) i dr.

Nagrade



  • Nagrada za literaturu grada Krakova, 1954.
  • Siegmund-Kallenbach nagrada, 1990.
  • Goethe Prize, 1991.
  • Herder Prize, 1995.
  • Počasni doktor Adam Mickiewicz Univerziteta u Poznańu, 1995.
  • Nagrada poljskog PEN-kluba, 1996.
  • Nobelova nagrada za književnost, 1996.
  • Diploma počasnog člana Američke književne akademije, 2001.
  • Djela


  • "Zato živimo" ("Dlatego żyjemy", 1952)
  • "Pitanja koja sebi postavljamo" ("Pytania zadawane sobie", 1954)
  • "Dozivanje Yetyja" ("Wołanie do Yeti", 1957)
  • "Sto veselja" ("Sto pociech", 1967)
  • "Ljudi na mostu" ("Ludzie na moście", 1986)
  • "Početak i kraj" ("Początek i koniec", 1993)
  • "Vidik sa zrnom pijeska" ("Widok z ziarnkiem piasku", 1996)
  • "Sto pjesama, sto veselja" ("Sto wierszy, sto pociech", 1997)
  • "Neobavezno štivo" ("Lektury nadobowiązkowe", 1992).










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:25

Pod istom zvezdom


Oprosti, slučaju, što te nazivam sudbinom.

Oprosti, sudbino, ako se možda varam.

Nek' se ne ljuti sreća što je za sebe prisvajam.

Nek' mi ne zamere mrtvi što jedva svetlucaju u mom sećanju.

Oprosti, vreme, za sijaset nezapaženog sveta u trenutku.

Oprosti, stara ljubavi, što novu smatram prvom.

Oprostite mi, daleki ratovi, što cveće nosim kući.

Oprostite, otvorene rane, što se bodem po prstu.

Oprostite, očajnici, za ploču sa manuetom.

Oprosti, narode na stanici, za moj san do pet ujutru.

Praštaj mi uvredu, nado, što se ponekad nasmejem.

Praštajte, pustinje, što s kašičicom vode ne potrčah,

I ti jastrebe, već godinama isti, u istom kavezu,

Nepomičan, zagledan uvek u istu tačku,

Praštaj, pa čak i da si punjena ptica.

Oprosti, posečeno drvo, za četiri noge od stola.

Oprosti, veliko pitanje, za male odgovore.

Istino, ne obraćaj na mene preveliku pažnju.

Veličino, ukaži mi velikodušnost.

Otrpi, tajno postojanja, što čupam niti iz tvog lamenta.

Ne osuđuj me, dušo, što te retko imam.

Izvinjavam se svemu što ne mogu biti svuda.

Izvinjavam se svima što ne mogu biti svaki i svaka.

Znam da me ništa opravdati neće dokle god živim

Jer samoj sebi stojim na putu.

Ne uzmi mi za zlo, besedo, što pozajmljujem patetične reči

A onda ulažem napor da ih učinim, tobože, lakim.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:26

POGREB


"tako iznenada, ko bi se nadao"
"nervi i cigarete, govorio sam mu"
"svakojako, hvala"
"raspakuj to cveće"
"i brat mu umre od srca, verovatno porodično"
"ne bih vas poznala s tom bradom"
"sam je kriv, večito se mešao u nešto"
"trebalo je da govori ovaj novi, ne vidim ga"
"Kazek u Varšavi, Tadek u inostranstvu"
"samo si ti bila pametna pa si ponela kišobran"
"pa šta ako je bio najsposobniji od svih"
"soba je prolazna, Basja neće dati"
"svakako, imao je pravo, ali to još nije povod"
"s lakiranjem vrata, pogodi koliko"
"dva žumanceta, kašičica šećera"
"nije njegova stvar, šta mu je trebalo"
"samo plave i samo mali brojevi"
"pet puta, a nikad nikakvog odgovora"
"neka ti bude da sam mogao, ali i ti si mogao"
"dobro je što je bar ona imala taj posao"
"ne znam, valjda rođaci"
"sveštenik je stvarno isti Belmondo"
"još nisam bio u ovom delu groblja"
"sanjao sam ga prošle nedelje, nešto me je trglo"
"nije ružna ta ćerkica"
"sve nas to čeka"
"izjavite saučešće udovici i u moje ime, moram na"
"pa ipak je na latinskom zvučalo svečanije"
"bilo pa prošlo"
"do viđenja, gospođo"
"da odemo nekud na pivo"
"javi se da popričamo"
"četvorkom ili jedanaesticom"
"ja ću ovamo"
"mi onamo"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:27

SRETNA LJUBAV


Sretna ljubav. Zar je to normalno,
zar je to ozbiljno, zar je to korisno -
što svijet ima od dvoje ljudi
koji svijeta ne vide?

Izdignuti do sebe bez ikakve zasluge,
dvoje slučajnih na milijun, ali uvjereni
da je tako moralo biti - kao nagrada za što?
Ni za što. Svjetlost pada niotkud -
Zašto baš na te, a ne na neke druge?
Ne vrijeđa li to pravednost? Vrijeđa.
Ne remeti li to brižno naredana načela,
ne ruši li to s visine moral?
Remeti i ruši.

Pogledajte samo te sretnike:
kad bi se bar malo prikrivali,
hinili utučenost i tako krijepili prijatelje!
Poslušajte samo kako se smiju - uvredljivo.
Kakvim jezikom govore - tobože razumljivim.
A te njihove ceremonije, ta cifranja,
pa s koliko se samo pažnje međusobno ophode -
tačno kao da su se urotili protiv čovječanstva!

Teško je i zamisliti do čega bi došlo
kad bi njihov primjer drugi mogli slijediti.
Na što bi se mogle osloniti religije, poezije,
na što bi se mislilo, što bi se zapostavilo,
ko bi htio ostati u igri.

Sretna ljubav. Kome to treba?
Takt i razum nalažu da se o njoj šuti
kao o skandalu iz viših sfera Života.
Divna se djeca rađaju bez njezine pomoći.
Nikad joj ne bi uspjelo napučiti Zemlju,
uostalom rijetko se i događa.

Neka ljudi što ne znaju za sretnu ljubav
mirno tvrde da nigdje nema sretne ljubavi.

S tim će uvjerenjem lakše i živjeti, i umirati.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:28

RADOST PISANJA



Kud trči ova napisana srna kroz napisanu šumu?
Da li da se napisane vode napije
koja će joj njuškicu ko indigo otisnuti?
Zašto glavu uznosi, da li što čuje?
Na četiri nožice pozajmljene od istine oslonjena,
pod mojim prstima ušima striže.
Tišina - i ova reč po papiru šušti
i razgrće
grane podstaknuta rečju "šuma".


Nad belim tabakom spremaju se na skok
slova koja se mogu složiti loše,
obruči rečenice,
iz kojih nema spasa.


U kapi mastila veliki je broj
lovaca sa začkiljenim okom,
spremnih da se niz strmo pero sjure,
opkole srnu i zapucaju.
Zaboravljaju da ovo nije život.
Drugi ovde, crno na belo, vladaju zakoni.
Mig oka može da potraje, ako ja hoću,
mogu ga izdeliti na male večnosti
pune zaustavljenih tanadi u letu.
Zauvek, ako naredim, ništa se ovde neće desiti.
Bez moje volje čak ni list neće pasti
ni vlat se neće pognuti
pod tačkom malenog kopita.


Postoji li dakle takav svet
u kome vlada sudba nezavisna?
Vreme koje vezujem lancima znakova?
Postojanje koje kad naredim ne prestaje?


Radost pisanja.
Mogućnost ovekovečenja.
Osveta smrtne ruke.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:28

ULJUDNOST SLEPIH

Pesnik čita stihove slepima.
Nije pretpostavio da će to biti tako teško.
Drhti mu glas.
Drhte mu ruke.

Oseća da je svaka rečenica
ovom prilikom stavljena na probu tame.
Da će morati sama da se snalazi,
bez svetlosti i boja.

Opasna avantura
za zvezde u njegovim stihovima,
za zore, duge, oblake, neone, Mesec,
za ribe ispod vode, do tog vremena srebrne,
i za jastreba koji tako tiho, tako visoko leti
nebom.

Čita – jer je prekasno da ne čita –
o dečaku u žutoj jakni na zelenoj livadi,
o crvenim, prebrojivim krovovima u dolini,
o pokretnim brojevima na majicama igrača
i o neznanki među odškrinutim vratima.

Hteo bi da prećuti – iako je to nemoguće –
sve svece na stropu katedrale,
oproštajni gest s prozora vagona,
staklo mikroskopa i zračak u prstenu
i ekrane i ogledala i album s likovima.

Međutim, velika je uljudnost slepih,
velika je uviđavnost i velikodušnost.
Slušaju, smeškaju se i pljeskaju.

Neko od njih čak prilazi
s knjigom otvorenom naopačke
moleći za autogram koji neće videti.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:29

Autonomija

Pred opasnošću, holoturija se cepa nadvoje:
jedno sebe ponudi svetu da ga proždere,
a drugo sebe sačuva i njim pobegne.

Snažno se razdvaja na prokletstvo i spasenje,
na kaznu i nagradu, na ono što je bilo i ono što će biti.

Usred tela holoturije otvara se ponor
a njegovi rubovi odmah postaju tuđi jedan drugom.

Na jednom rubu smrt, na drugom život.
Ovde očajanje, tamo nada.

Ako ima ravnoteže, tasovi vage nepokretno stoje.
Ako ima pravde, ona je tu.

Umreti tek koliko je potrebno, ne prelazeći granicu.
Ponovo izrasti iz spasenog ostatka.

I mi umemo da se raspolutimo
al` samo na telo i prekinuti šapat.
Na telo i poeziju.

Na jednoj strani grlo, na drugoj smeh
slabašan, što brzo zamire.

Ovde težina u srcu, tamo non omnis moriar.
Tri sitne reči kao tri pera svetlosti.

Nas ponor ne deli nadvoje.
Ponor nas okružuje.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:29

POSTOJE ONI KOJI

Postoje oni koji spretno obavljaju život.
Održavaju u sebi i oko sebe red.
Imaju za sve način i ispravan odgovor.

Od prve odgonetaju ko je koga, ko je s kim,
u kom pravcu, kuda.

Udaraju pečate na jedine istine,
nepotrebne činjenice ubacuju u drobilice,
a nepoznata lica
u segregatore koji su im unapred predodređeni.

Misle onoliko koliko treba,
ni trenutak duže,
jer iza tog trenutka vreba sumnja.

A kada im egzistencija dopusti,
napuštaju ustanovu
kroz pokazna vrata.

Ponekad im zavidim
- na sreću to je prolazno.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:29

KRATAK ŽIVOT NAŠIH PREDAKA

Malo ih je doživjelo tridesetu.
Starost je bila privilegija kamenja
i drveća.
Djetinjstvo je trajalo koliko i
štenaštvo vukova.
Trebalo je žuriti, stići za životom
čim sunce zađe,
čim prvi snijeg padne.

Tridesetogodišnji roditelji djece,
četvorogodišnji tragači ptičjih gnijezda u trsci,
dvadesetogodišnji voditelji lavova -
tek što su bili - već ih nema.
Konci beskonačnosti srastali su brzo.
Vještice su žvakale čarolije
još svim zubima mladosti.
Pred očevim okom sazrijevao je sin.
Pod djedovim očnim dupljama rastao je unuk.

Uostalom, nisu brojali godine.
Brojali su sječiva, lonce, kolibe, sjekire.
Čas tako izdašan za bivše zvijezde na nebu,
pružao je ruku k njima gotovo praznu
i brzo je povlačio, kao da je žalio.
Još korak, još dva
uz blještavu rijeku,
što iz tame dotiče i u tami nestaje.

Nije bilo ni trena za gubljenje,
pitanja za odlaganje i kasnih objašnjenja,
ako nisu na vrijeme data.
Mudrost nije mogla čekati sijedu glavu.
Morala je vidjeti jasno, čim postane jasno,
i svaki glas čuti čim se razlegne.

Dobro i zlo -
znali su o njemu malo, ali sve:
kada zlo trijumfuje, dobro se pritaji;
kad se dobro pojavi, zlo čeka skriveno.
Ni jedno ni drugo ne može se svladati,
niti pomaći na nepovratnu udaljenost.
Zato, kad je radost onda s primjesom briga,
kad je očaj, nikad bez tihe nade.
Život, makar i dug, uvijek je bio kratak.
Suviše kratak da bi mu se nešto dodalo.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:30

OTKRIĆE

Vjerujem u veliko otkriće.
Vjerujem u čovjeka koji će otkriti.
Vjerujem u strah čovjeka koji će otkriti.

Vjerujem u bljedilo njegova lica,
u muke, u hladan znoj po čelu.

Vjerujem u spaljivanje bilježaka,
u njihovo spaljivanje do pepela,
u spaljivanje do posljednje.

Vjerujem u rasipanje brojeva,
u rasipanje bez žaljenja.

Vjerujem u žurbu čovjeka,
u preciznost njegovih kretnji,
u neprimoranu volju.

Vjerujem u razbijanje tablica,
u prolijevanje gasova,
u gašenje pramenova.

Tvrdim da će to uspjeti
i da neće biti prekasno
i da će se sve zbiti bez prisustva svjedoka.

Niko se neće dosjetiti, sigurna sam u to,
ni žena, ni zid,
čak ni ptica, makar i propjevala.

Vjerujem u nepruženu ruku,
vjerujem u slomljenu karijeru,
vjerujem u uzaludni trud mnogih godina.
Vjerujem u tajnu ponesenu u grob.

Lebde mi te riječi iznad pravila.
Ne traže oslonac u bilo kakvim primjerima.
Moja je vjera silna, slijepa i bez osnova.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:30

IZVJEŠTAJ IZ BOLNICE

Izvlačili smo šibice ko će poći k njemu.
Palo je na mene. Ustala sam od stola.
Približavalo se vrijeme posjete u bolnici.

Ništa nije odgovorio na pozdrav.
Htjedoh ga uzeti za ruku - trgnuo je
kao gladan pas koji ne da kost.

Izgledalo je kao da se stidi da umre.
Ne znam šta se govori takvom kao što je on.
Izbjegavali smo poglede kao u fotomontaži.

Nije molio ni ostani, ni idi.
Ni za koga od nas nije pitao.
Ni za tebe, Bolek. Ni za tebe, Tolek. Ni za tebe,
Lolek.

Zaboljela me glava. Ko kome umire?
Hvalila sam medicinu i tri ljubičice u čaši.
Pričala sam o suncu i gasila se.

Kako je dobro što postoje stepenice niz koje se silazi.
Kako je dobro što postoje vrata koja se otvaraju.
Kako je dobro što čekate na mene za stolom.

Bolnički zadah tjera me na povraćanje.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:31

FILM - GODINE ŠEZDESETE

Taj odrasli muškarac. Taj čovjek na zemlji.
Deset milijardi nervnih ćelija.
Pet litara krvi na trista grama srca.
Takav predmet nastajao je tri milijarde godina.

U početku javio se u formi dječaka.
Dječak je naslanjao glavu na tetkina koljena.
Gdje je taj dječak? Gdje su ta koljena?
Dječak je porastao. Ah, to već nije to.
Ta ogledala su okrutna i glatka kao kolovoz.
Juče je pregazio mačku. Da, to je bila misao.
Mačka je oslobođena iz pakla te epohe.
Djevojka u autu pogledala je kroz trepavice.
Ne, nije imala ta koljena koja je želio.
Zapravo, najradije bi disao ležeći u pijesku.
On i svijet ničeg zajedničkog nemaju.
Osjeća se kao drška otkinuta s krčaga,
mada krčag ništa o tom ne zna i stalno vodu nosi.
To je čudno. Neko se još trudi.
Taj dom je sagrađen. Ta kvaka je rezbarena.
To drvo je kalemljeno. Taj cirkus će nastupati.

Ta cjelina, mada iz komadića, hoće da istraje.
Kao ljepak teško i gusto SUNT LACRIMAE RERUM.
Al to je sve na tlu i samo pored.
U njemu je okrutna tama, a u tami dječak.

Bože humora, učini s njim nešto neizostavno.
Bože humora, učini s njim nešto napokon.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:31

MONOLOG ZA KASANDRU

To sam ja, Kasandra.
A ovo je moje mjesto pod pepelom.
A ovo je moj štap i trake proročke.
A ovo je moja glava puna sumnje.

Istina je, trijumfujem.
Moja ispravnost je čak odsjajem udarila u nebo.
Samo proroci kojima se ne vjeruje
imaju takve vidike.
Samo oni što rđavo su započeli stvari,
i sve se tako brzo ispuniti moglo,
kao da ih uopće nije bilo.

Jasno sada prisjećam se
kako su ljudi, videći me, usred riječi ćutali.
Kidao se smijeh.
Rasplitale se ruke.
Djeca su bježala majkama.
Nisam čak ni znala njihova netrajna imena.
A ta pjesma o zelenom listu -
niko je preda mnom nije završio.

Voljela sam ih.
Ali voljela s visine.
Iznad života.
Iz budućnosti. Gdje je uvijek pusto
i odakle je od svega najlakše ugledati smrt.
Žalim što mi je glas bio tvrd.
Pogledajte se sa zvijezda - vikala sam -
pogledajte se sa zvijezda.
Čuli su i spuštali oči.

Živjeli su u životu.
Potšiveni velikim vjetrom.
Sujevjerni.
Od rođenja u oproštajnim tijelima.
Al u njima je bila neka vlažna nada,
sopstvenom vlagom zasićeni plamen.
Oni su znali šta je to trenutak,
oh, makar samo jedan, bilo kakav
prije -

Izašlo je na moje.
Samo što iz toga ništa ne proističe.
A to je moja odjeća vatrom oprljena.
A ovo su moje proročke starudije.
A ovo je moje iskrivljeno lice.
Lice koje nije znalo da je moglo biti lijepo.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:32

MUZEJ

Tu su tanjiri, al nema apetita.
Tu je prstenje, al nema uzajamnosti
već najmanje trista godina.

Tu je lepeza - gdje je rumenilo?
Tu su mačevi - gdje je gnjev?
I lutnja ni da se oglasi u pozni čas.

Iz nedostatka vječnosti skupljeno
deset hiljada starih stvari.
Prastari poslužitelj slatko drijema
objesivši brke nad vitrinom.

Metali, glina, ptičje perce
tiho trijumfuju u vremenu.
Kikoće samo čioda žene iz Egipta.

Kruna je nadživjela glavu.
Rukavica je izgubila dlan.
Desna cipela pobijedila je nogu.

Što se mene tiče, vjerujte mi, živim.
Moja trka s haljinom i dalje traje.
Kakav samo otpor ona daje!
Kako bi ona htjela da preživi!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:32

BUFFO

Najprije proći će naša ljubav,
potom sto i dvjesta ljeta,
potom ponovo bićemo zajedno:

komedijantka i komedijant,
miljenici publike,
odigrat će nas u teatru.

Mala farsa s kupletima,
malo plesa, puno smijeha,
dobar običajni potez
i aplauz.

Bićeš neodoljivo smiješan
na toj sceni, s tom ljubomorom,
u toj kravati.

Moja glava vrtoglava,
moje srce i kruna,
glupo srce što puca
i kruna što spada.

Mi ćemo se susretati,
rastavljati, smijeh u sali,
sedam rijeka, sedam gora
među sobom smišljati.

I kao da nam je malo
stvarnih poraza i patnje
- dotući ćemo se riječima.

A onda se pokloniti
i tu će biti farsi kraj.
Gledaoci će otići na spavanje
zabavivši se do suza.

Oni će lijepo živjeti,
oni će ljubav umilostiviti,
tigar će im iz ruke jesti.

A mi uvijek takvi nekakvi,
a mi u kapama sa zvončićima,
njihovu barbarsku zvonjavu
osluškujemo.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:32

SAN LJETNE NOĆI

Već šuma u Ardenima svijetli.
Ne približavaj mi se.
Glupa, glupa,
povela sam se za svijetom.

Jela sam hljeb, pila vodu,
vjetar me ovio, kiša smočila.
Zato me se čuvaj, idi.
I zato zatvori oči.

Otiđi, otiđi, ali ne kopnom.
Otplovi, otplovi, ali ne morem.
Odlepršaj, odlepršaj, dobri moj,
ali vazduh ne dotiči.

Gledajmo se zatvorenih očiju.
Govorimo zatvorenih usta.
Uzmimo se kroz debeli zid.

Malosmiješan smo mi par:
umjesto mjeseca svijetli šuma,
a lahor skida tvojoj dami
radioaktivni plašt, Pirame.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:32

PRIJATELJIMA

Obeznanjeni u prostranstvima
od zemlje do zvijezda,
gubimo se u prostoru
od zemlje do glave.

Međuplanetarno je
od žalosti do suza.
Na putu od laži do istine
prestaješ biti mlad.

Zasmijavaju nas mlažnjaci,
ta čvrstina tišine
između leta i glasa-
kao rekord svijeta.

Bilo je bržih letova.
Njihov zakašnjeli glas
trza nas iza sna
tek nakon mnogo godina.

Razliježe se povik:
Mi smo nevini!
Ko to zove? Trčimo,
prozore otvaramo.

Glas se naglo prekida.
Iza prozora zvijezde
padaju, kao malter
sa zida poslije eksplozije.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:33

PORTRET PO SEĆANJU

Sve se naizgled slaže.
Oblik glave, crte lica, visina, silueta.
Pa ipak nije sličan. Možda ne u toj pozi?
Ni u drugom koloritu?
Možda je više iz profila,
kao da se za nečim osvrće?
Kad bi nešto držao u rukama?
Knjigu? Vlastitu? Tuđu?
Mapu? Dvogled? Čekrk za navijanje udice?
I da ima nešto drugo na sebi?
Septembarsku uniformu? Logorsku uniformu?1
Jaknu iz onog ormana?
Ili – kao da se kreće ka drugoj obali –
do gležnjeva, do kolena, do pojasa, do vrata
već zagnjuren? Go?
A kada bi mu docrtali neku pozadinu?
Na primer još nepokošenu livadu?
Ševar? Breze? Lepo oblačno nebo?
Možda nedostaje neko pored njega?
S kim se prepirao?
Šalio?
Igrao karte? Pio?
Neko od porodice? Prijatelj?
Nekoliko žena? Jedna?
Možda kako stoji na prozoru?
Izlazi iz kapije?
Sa psom lutalicom pokraj noge?
U solidarnoj gomili?
Ne, ne, to ništa ne vredi.
Treba da bude sam,
Kako to nekima odgovara.
I ne tako prisno, ni preblizu?
A dalje? Još dalje?
U najvećoj dubini slike?
Odakle, kad bi i vikao,
Glas se ne bi čuo?
A šta u prvom planu?
Ah, bilo šta.
Ali samo pod uslovom da to bude ptica
koja uprao preleće.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:33

VERMER

Sve dok ona žena u Kraljevskom muzeju
u naslikanoj tišini i usredsređenosti
iz dana u dan sipa
mleko iz bokala u činiju,
svet ne zaslužuje
smak sveta.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:34

VELIKI BROJ

Četiri milijarde ljudi na toj zemlji,
a moja mašta ista je kakva je i bila:
slabo se snalazi s velikim brojevima.
Još uvijek je pojedinačnost uzbuđuje.
Leprša u tami kao svjetlost lampe,
otkriva samo lica u prvom redu,
a ona druga u sljepoću prelaze,
u nepromišljenje, u neprežaljenje.
Ali to ni sam Dante ne bi zaustavio.
A šta tek da radi neko ko to nije
i kad bi čak uz mene i sve muze bile?

N o n omnis moriar - preuranjena briga.
Da li ipak sva živim i je li to dovoljno?
Nije bilo nikad, a najmanje sada.
Izabirem odbacujući, jer nema drugog načina,
ali to što bacam, mnogobrojnije je,
gušće, upadljivije nego bilo kada.
Uz neopisive žrtve - pjesmica, uzdah.
Na gromki poziv šapatom se odazivam.
Koliko ću prećutati, to izreći neću.
Miš u podnožju prvobitne gore.
Život traje nekoliko znakova noktom po pijesku.

Snovi moji - čak ni oni nisu, kao što treba, naseljeni.
Više je u njima usamljenosti, no svjetine i vreve.
Dođe ponekad na čas neko ko je davno umro.
Kvaku pomakne pojedina ruka.
Pusta kuća obrasta nadogradnjama eha.
Bježim s praga u dolinu tihu, ničiju, već anahroničnu.

Otkud u meni sve to prostranstvo -
- ne znam.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:34

ČUĐENJE

Zašto toliko u jednoj osobi?
Toj a ne drugoj? I šta tu tražim?
U dan zvani utorak? U kući, a ne gnezdu.
U koži, ne u ljusci? S licem, ne listom?
Zbog čega samo jednom, i to lično?
Baš na zemlji? Uz malu zvezdu?
Posle toliko era odsutnosti?
Za sva vremena i sve alge?
Za dupljare i vidike?
Baš sad? Do krvi i kosti?
Sama u sebi sa sobom? Zašto
ne pored ni sto milja dalje,
ne juče ni pre sto godina
sedim i gledam u mračni kut
- kao što naglo dignute glave
gleda brundonja zvani pas?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:35

SAN

Prisnilo mi se da tražim nešto,
negde sklonjeno ili izgubljeno,
ispod kreveta, ispod stepenica,
ispod stare adrese.

Preturala sam po ormanima, kutijama i fiokama
punim nepotrebnih stvari.

Vadila sam iz kofera
proživljene godine i putovanja.

Istresala sam iz džepova
osušene listiće i pisamca namenjena meni.

Trčala sam zadihana
kroz svoje, nesvoje
nemire, sobe.

Tonula sam u tunelima snega
i zaboravu.

Uvlačila sam se u trnovito žbunje
i domišljanja.

Razgrtala sam vazduh
i dečiju travu.

Pokušavala sam da stignem
pre nego što padnu prošlovekovni mrak,
odluka i tišina.

Na kraju prestala sam da znam
šta sam tako dugo tražila.

Probudila sam se.
Pogledala sam na sat.
San je trajao nepuna dva i po minuta.

Eto na kakve smicalice je primorano vreme,
otkad je počelo da natrpaljuje
na uspavane glave.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:35

UZAJAMNOST

Postoje katalozi kataloga.
Postoje pesme o pesmama.
Postoje komadi o glumcima koje igraju glumci.
Pisma povodom pisama.
Reči koje služe za objašnjenje reči.
Mozgovi zauzeti studiranjem mozga.
Postoje tuge zarazne poput smeha.
Hartija koja potiče od samlevene hartije.
Viđeni pogledi.
Padeži koji se menjaju po padežima.
Velike reke s ozbiljnim učešćem nevelikih.
Šume do ivica obrasle šumom.
Mašine predodređene za izradu mašina.
Snovi koji nas iznenada bude iz sna.
Zdravlje je neophodno za povratak zdravlja.
Stepenice koje istovremeno vode na dole i na gore.
Naočari za traženje naočara.
Uzdah i izdah.
I s vremena na vreme, čini mi se,
mržnja mržnje.
A na kraju krajeva
neznanje neznanja
i ruke zaposlene pranjem ruku.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:36

PRINUDA

Jedemo tuđ život, da bi živeli.
Krmenadla samoubice s pokojnicom kupusom.
Jelovnik je nekrolog.

Čak najbolji ljudi
moraju nešto ubijeno da pregrizu, svare,
da njihova nežna srca
ne bi prestala da kucaju.

Čak najlirskiji pesnici.
Čak najstrožije skete
žvaću i gutaju nešto,
što je raslo.

Teško mi je da to uskladim s dobrim bogovima.
Samo ako su lakoverni,
ako su naivni
svu vlast nad svetom su predali prirodi.
Upravo ona, sumanuta, nameće nam glad,
a tamo gde je glad,
tamo je kraj nevinosti.

Gladi se smesta priključuju čula:
ukusa, mirisa, dodira i vida,
jer nije svejedno koja su jela
i na kakvim tanjirima.

Čak sluh učestvuje
u onome što se događa,
jer su za stolovima neretko veseli razgovori.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    Čet 5 Mar - 10:36

NEKO, KOGA POSMATRAM OD IZVESNOG VREMENA

Ne dolazi grupno,
ne okuplja se masovno.
Ne učestvuje brojno.
Ne slavi bučno.

Ne pušta iz sebe
zborni glas.
Ne obelodanjuje svima.
Ne posvedočuje u ime.
U njegovom prisustvu nema
raspitivanja -
ko je za, a ko protiv,
hvala, ne vidim.

Nedostaje njegova glava,
kad je glava uz glavu,
kad je korak uz korak, rame uz rame
i napred ka cilju
s lecima u džepovima
i proizvodom od hmelja.

Gde je samo na početku
idilično i anđeosko,
jer će se ubrzo jedna gomila
pomešati s drugom
i neće znati,
čije je, ah, čije je
ovo kamenje i cveće,
živeli i štapovi.

Nespomenut.
Nespektakularan.
Zaposlen u Gradskoj čistionici.
U praskozorje,
s mesta događanja
skuplja, iznosi, baca u prikolicu,
ono što je kukama za poluživo drveće pričvršćeno,
što je u izgaženoj travi utabano.

Pocepani transparenti,
razbijene flaše,
spaljene lutke,
oglodane kosti,
brojanice, pištaljke i prezervativi.

Jednom je u žbunju našao kavez za golubove.
Poneo ga je sa sobom
i držao ga,
tako prazan.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Vislava Šimborska    

Nazad na vrh Ići dole
 
Vislava Šimborska
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Vislava Šimborska (Wislawa Szymborska)
» Šta se desilo sa zvezdom "Sam u kući"?
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-