Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Franc Kafka ( odlomci,citati )

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Uto 7 Apr - 19:40

[*]Zlo može zavesti čoveka, ali ne može postati čovek.

[*]Oni koji ne pamte prošlost osuđeni su na to da je ponavljaju.

[*]U čovekovoj borbi protiv sveta, kladi se na svet.

[*]Ljudi koje najviše razdiru strasti, najviše mogu i da uživaju u životnim slastima.

[*]Počnite s onim što je ispravno, a ne sa onim što je prihvatljivo.
[*]Iza određene tačke ne postoji mogućnost povratka. Do te tačke treba doći.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Uto 7 Apr - 19:41

[*]Preuzimajući na sebe preveliku odgovornost čovek se uništava.

[*]Sebe najiskrenije osećam samo kad sam najočajniji.

[*]Knjiga mora biti sekira za smrznuto more u nama.

[*]Žene imaju veliku moć. Kad bih nekoliko žena koje poznajem mogao nagovoriti da zajedno rade u moju korist, mogao bih uspeti.

[*]Ljubav nije problematična baš kao ni auto. Problematični su vozač, putnici i ulica.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Ned 26 Apr - 16:22

- Ah - rece mis. - Svet mi svaki dan postaje sve tesniji. Isprva je bio toliko prostran da sam se plasio, pa sam trcao dalje i bio srecan sto napokon u daljini s leva i zdesna vidim zidove, ali ti dugi zidovi toliko se brzo priblizavaju jedan drugome da sam vec u poslednjoj prostoriji... a onde u uglu stoji zamka u koju cu uleteti.

- Treba samo da promenis smer u kojem trcis - rece macka i... pozdere ga.


Kafka








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Ned 3 Maj - 20:29

Potonuo u noć. Kao što ponekad obaramo glavu da bismo razmišljali, tako biti potpuno potonuo u noć. Unaokolo spavaju ljudi. Malena gluma, nevina samoobmana je to što oni spavaju u kućama u čvsrtim krevetima, pod čvrstim krovom ispruženi ili zgrčeni na dušecima, u čaršavima, pod jorganima, - uistinu su se okupili kao što su nekad u davno doba ili kasnije u pustome kraju, kao tabor pod vedrim nebom, nepregledno mnoštvo ljudi, vojska, narod, pod hladnim nebom na hladnoj zemlji, bacivši se onde gde su pre toga stajali, sa čelom pritisnutim na mišicu, licem okrenuti zemlji, mirno dišiući. A ti bdiš, jedan si od budnih čuvara, sledećeg pronalaziš mašući zapaljenim prućem uzetim iz gomile kraj tebe. Zašto bdiš? Neko mora bdeti, rečeno je. Neko mora biti ovde.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Sre 13 Maj - 18:56

MALA BASNA – Franc Kafka
“Ah”, reče miš, “svet se svakog dana sve više sužava. Isprva je bio toliko širok da me je bilo strah; trčao sam i trčao, i osetio se srećan kada sam najzad desno i levo u daljini video zidove; ali ti dugački zidovi toliko brzo hitaju jedan ka drugome da se ja nalazim već u poslednjoj sobi, a onde u uglu čeka klopka u koju ću utrčati.”
“Treba samo da promeniš pravac trčanja”, reče mačka i pojede ga.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Sub 16 Maj - 15:33

Neprestano se trudim da saopstim nesto nesaopstivo, da objasnim nesto neobjasnjivo, da ispricam nesto sto nosim u kostima i sto se u tim kostima moze doziveti. Mozda to u biti i nije nista drugo doli onaj strah o kojem je vec cesto bilo govora, upravo strah protegnut na sve, strah i od onog najveceg i od onog najmanjeg, strah, grcevit strah od izricanja jedne reci. Uostalom, mozda taj strah i nije samo strah nego i ceznja za necim sto je vise od svega onoga sto uliva strah?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Sub 16 Maj - 15:37

“…Besana noc. Trecu noc uzastopno. Lepo zaspim, ali se posle jednog sata probudim, kao da sam glavu stavio u pogrešnu rupu. I od tada, cele noci do tamo oko pet, spavam doduše, ali me jaki snovi istovremeno drže budnim. doslovno, spavam pored sebe, dok se ja sam moram da nadbijam sa snovima. Oko pet nestaje i poslednji trag spavanja, samo sanjam, što je napornije od bdenja. Ukratko, celu noc provodim u stanju u kome je zdrav covek uoci trenutka kad istinski zaspi. Kad se probudim, oko mene su sabrani svi snovi, ali se pazim da ne mislim na njih…”

Franz Kafka, 2. oktobar 1911.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Uto 19 Maj - 9:04

Neka duboka uznemirenost uvukla mi se u grudi. Osecam se apsurdno, bas kao rebro uzeto od adama, dok od niega jos nije sazdana Eva. A Eva sam po svim svojim odlikama / poreklu i zivljenju. Ljubopitljiva i nezajazljiva zena i kroz takve konstatacije prolazim svesno, mada ne i hladnokrvno. Nista me izgleda ne zadovoljava. Vreme mi prolazi uludo, gorcina me izjeda. Ponavlja se da mi zivot ili san, ponekad i dogadjaji, oavj put susret – objasnjavaju moje dileme – nemoc da se dozivi potpuna sreca. Tako sasvim neocekivano i bez licnog pitanza saslusam,kako sam stvorila knjigu mudrosti na stranici koju sam trazila,tumacenje da kada je covek blizu srece, kada je naslucuje, on zapravo dozivljava potpuni poraz u sebi, nedovoljno jak da snosi njen teret. Ili je mozda opterecen nekim kosmickim osecanjem grize savesti / iskonskim nasledjem NESPOSOBAN ZASRECU. Ko zna?


Covek , to mu tokom zivota postaje jasno, upoznaje sebe samoga i ono sto mu se cinilo neverovatnim i neprihvatljivim kod drugih sam dozivljava. Za mene ostaje jedino bitno da sve sto radim, cinim cista srca, zbog ljubavi koja je moj jedini putokaz. Ne mislim na posledice, ne osecam strah, nista sem nestrpljenja da budem s onim u kome je ceo moj svet.

I znaj, kada se jednom sruse sve ograde, kada covek otkrije svoje mitski izgubljeno telo za kojim traga kroz vecnost, tada prestaju za mene svi obziri…








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Čet 28 Maj - 19:30

Jastreb


Bio jedan jastreb, koji mi je kljuvao noge. Cipele i čarape je već raskidao, i sad je već kljuvao i sama stopala. Neprestano je udarao, zatim bi me nemirno obleteo nekoliko puta, i onda bi nastavio svoj posao. Naiđe neki gospodin, stade neko vreme posmatrati, pa tad zapita zašto trpim jastreba. "Pa bespomoćan sam", rekoh, "došao je i počeo da kljuje, i ja sam, naravno, hteo da ga oteram, čak sam pokušao da ga zadavim, ali takva ptica raspolaže ogromnom snagom, pa mi je već htela nasrnuti na lice, i ja sam onda radije žrtvovao stopala. Sad su već gotovo raskomadana." "Ama zašto dopuštate da vas toliko muči", reče gospodin; "jedan metak, i jastreb je gotov." "Zaista?" upitah; "i hoćete li vi da se pobrinete oko toga?" "Rado", reče gospodin, "moram samo otići do kuće i doneti pušku. Možete li pričekati još pola sata?" "Ne znam", odgovorih, i za trenutak se ukočih od bola, a onda rekoh: "Molim vas, pokušajte, za svaki slučaj." "Dobro", odvrati gospodin, "pohitaću". Jastreb je mirno slušao naš razgovor i okretao pogled čas ka meni čas ka gospodinu. Sad sam video da je sve razumeo: uzleteo je, sav se zavalio da dobije dovoljno zamaha, pa je onda, poput bacača koplja, zario kljun kroz moja usta duboko u mene. Rušeći se na zemlju, s olakšanjem sam osećao kako se on, ne mogući više da se spase, davi u mojoj krvi što je ispunjavala sve bezdane i prelivala se preko svih obala.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Čet 28 Maj - 19:30

Odluke


Uzdići se nad bednim stanjem - to mora biti lako čak i kad se energija na silu ulaže u to. Otrgnuću se od stolice, hitaću oko stola, razmrdaću glavu i vrat, unosiću vatrenost u pogled, zatezaću mišiće oko očiju. Postupaću nasuprot svakom osećanju, burno ću pozdravljati A. ukoliko sada naiđe, ljubazno ću trpeti B. u svojoj sobi, a sve što bude rekao C. upijaću dugačkim gutljajima, uprkos bolu i naporu.

Ali čak i ako tako bude, ipak će pri svakoj grešci, koja ne može izostati, dolaziti do zastoja u celini, i u onome što je lagano i u onome što je teško, i ja ću biti prinuđen da se vrtim u krug.

Stoga, ipak, kao najbolji savet ostaje: primati sve onako kako je, ponašati se kao teška masa, pa makar se sam osećao kao da si oduvan, ne dozvoliti da te nešto namami na pogrešan korak, posmatrati druge životinjskim pogledom, ne osećati kajanje, ukratko - sopstvenom rukom pritiskati ono što je od života još ostalo kao avet, to jest još uvećati poslednji grobni mir i ne znati više za postojanje ičega drugog osim njega.

Karakterističan pokret takvog stanja jeste prelaženje malim prstom preko obrva.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Čet 28 Maj - 19:31

Kafka je vise puta rekao " Sacinjen sam od knjizevnosti i ne mogu biti nista drugo."

Slazem se sa ovom izjavom.Kafka je za mene covek koji je ziveo za knjizevnost.
Milenino pismo Kafki:


Koliko malo znaš o meni! Razmišljam, sve što osjećam, dišem, lebdi ka
Tebi. Da li ćeš to ikada shvatiti?

Ja sam vatreni znak.

Pozvala sam te da budeš vječni gost u mom domu - Suncu.

Ja sam u njemu jedina. Zapravo, Sunce jedino u meni nalazi utočište i zato sam te pitala: hoćeš li zauvjek da ostaneš u mojoj duši? Ti već to jesi. Uskoro ću napuniti dvadeset četiri godine. Kako vrijeme prolazi! Ponekad, kada slučajno pogledam u izlogu i ugledam na staklu svoje lice, uplaši me i iznenadi što više nisam mlada djevojka. Zato žalim za svakim danom što nismo zajedno. Pamtim Vaš svaki korak u Folksgartenu, svaki Tvoj pogled, kako mi ruku prebacuješ preko ramena, ne mogu da vjerujem da je sve prošlo.



Nisi mi dogovorio da li pristaješ da budem tvoje Sunce?

Ne zaboravi!

Lavica mnogo traži od života. love








happy
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Čet 4 Jun - 13:44

Dokumenti koji bi mogli da obelodane pojedinosti iz života pisca Franca Kafke
pronađeni su u Izraelu, 84 godine posle njegove smrti.



Eksperti tek treba da prouče gomile ranije neviđenih zabeležaka, razglednica,
crteža, koji su skupljali prašinu u Tel Avivu, u stanu bivše
sekretarice Kafkinog prijatelja Maksa Broda.
Od smrti Broda 1968. godine, dokumentacija je bila u posedu Ester Hofe, Brodove
sekretarice i ljubavnice koja je godinama odbijala da ih ikome pokaže.
Izraelski mediji su objavili da je neke od Kafkinih papira ona
prodavala na javnim aukcijama, a drugi su prokrijumčareni iz Izraela i
stavljeni u sefove u Švajcarskoj.
Ona je prodala rukopis najpoznatijeg Kafkinog dela "Proces" u Londonu za milion funti 1988. godine, piše britanska štampa.
Izraelske vlasti su je jednom uhapsile, kada je naumila da napusti
zemlju, noseći neke papire. Naučnici smatraju da joj je ipak pošlo za
rukom da prokrijumčari ono što je ključno.
Hofe je nedavno
umrla u 101. godini, ostavivši stan dvema kćerkama. Kćerke Rut i Hava,
obe u sedamdesetim godinama, odrediće sudbinu dokumenata, za koje se
veruje da pripadaju slavnom piscu.
U izraelskim medijima se, međutim, navodi da je ekspertima već dozvoljeno da ih pogledaju i sada se čeka ishod.
Izraelski profesori kažu da je to nešto poput skrivenog blaga i
najavljuju da će ceo svet biti sretan da sazna nešto više o životu
Kafke.
Brod je sačuvao dokumente, uprkos želji Kafke da se
spale posle njegove smrti. Prokrijumčareni su u dva kofera iz Praga
1939 . godine, u tadašnju Palestinu pod britanskim mandatom.
Izraelski mediji podsećaju da je Kafka umro od tuberkuloze u Beču 1924. u 41. godini.
Izraelske vlasti strahuju da su vlaga u stanu i brojni kućni ljubimci, psi i mačke, uništili Kafkine papire.
Franc Kafka, covek od svojih cetrdesetak godina, zdepasta pojava,
gologlav, neukrotive kose boje slame, sirokog pegavog lica, plavih
ociju, dobrodusnih usana i visokog cela - u odeci kakvu nosi onaj
kicoski soj bezdomnih kockara kad im dobro krene - zapravo probisvet u
crnom prasnjavom odelu, sa revolverom u saci, oprezno koraca uskom i
ravnom planinskom stazom. Pred njim se, na samo nekoliko koraka, vrletni
puteljak suzava a zatim naglo zavija za grebenom; sa njegove desne
strane je ostar i visok kameni usek, a sa leve su litice, provalija,
sparuseno zbunje, nebo bez oblacka i planinski krs Novog Meksika.

Samo
nevidljiva pticica, sicusna nadzornica tog djavoljeg kraja, zvizdukavim
dozivima remeti tisinu dolazeceg sutona. On iznenada zacu, ne bas
sasvim jasno, negde u blizini, iza svojih ledja, priguseno kikotanje
sitnog sljunka koji je vetar ili mozda necija nesmotrena noga poterala
da se kotrlja i skakuce niz strmoglavu padinu; tek sto se on okrenuo u
pravcu iz koga se zacelo cangrljanje, i tek sto je u magnovenju uspeo da
spazi zasenceni svod skrovitog udubljenja iznad staze, nekoliko
uzastopnih pucnja ga oborise na tlo.

Franc Kafka, u plitkom
koritu kamenog zaklona, u sebi psuje i proklinje sve ono sto bi se u tom
gadnom casu na ovom svetu moglo i valjalo prokleti. Nije mu jasno, a
zaista mu nije jasno, kako je moguce da tako brzo nestaju bolovi u
njegovim do malopre uzarenim ranama.

Iz dzepa na kosulji Franc
vadi spil karata - nevinasca neobelezena kockarskom prepredenoscu - pa
ih poce deliti, naravno prvo svom nevidljivom sudiji a onda sebi, jednu
po jednu, uvezbanim zahvatom palca i kaziprsta, tu kraj svojih nogu
vlaznih od krvi i mokrace, naslucujuci da njegov suigrac i nesravnjivi
takmac, ma ko to bio, brzinom najbrzih misli vesto petlja po spilu, bira
i premece karte kako mu je volja; za sebe bezobzirno otima one
najbolje, cekajuci valjda da Franc shvati, ne samo tezinu izvesnosti i
bedu svog polozaja, vec i nesto mnogo ludje od toga: mozda svu
besmislenost one nevidjene nadmoci koja unapred zna pocetak, tok i ishod
njihove igre.

Prizivajuci k sebi vesele slike burnih i opasnih
dogadjaja, slike sjajnih pokeraskih partija, on se seti kako su te
karte, kraljice, dvojke i desetke, nekoc igrale po njegovom taktu, kako
su se sklapale njemu u korist, prenoseci budalama znake sudbine koji su
belodano kazivali da oni gube i da Franc dobija.

Franc se seti,
ko zna zasto, trenutaka kada ga je majka, sasvim malenog i jos
neoporavljenog od iscrpljujuceg kaslja, jednog jutra, u sivo i vlazno
svitanje, pospanog uvila u cebe, nezno ga potapsala po obrazu i potom
pazljivo smestila medju stvarima slozenim na zadnjem delu konjske
zaprege.

- Zabac - rece mu majka sa gornjeg sedista - ne brini, mi sada putujemo ka suncu.

Napustajuci
dvoriste, povrtnjak, veliki orah i kucicu na periferiji Praga, on je,
da niko ne zna, sa sobom poneo mirise pekare i jasnu sliku svog
brasnjavog dede sa crnom kujom koja je cvilenjem ispracala njihov
polazak. Deda je bespomocno podigao ruke, uvukao je glavu medju ramena i
potom je prstom pokazao na kuce, zeleci valjda da im tim jednostavnim
pokretom kaze da i to pasje stvorenje ima dusu i da sada tuguje jer oni
zauvek odlaze.

Dok je Franc omamljen gledao veliki krug tek
okrznutog sunca na zalasku, jedna ga uspanicena misao stade preklinjati
da je izgovori ili da je makar pusti da se ona sama, onako kako zna i
ume, provuce kroz njegove suve usne, pre nego sto na vratima padne reza,
pre nego sto se na prozorima sklope drveni kapci i spusti neprozirna
tama.

- Ako ima Boga, nema slucaja - zapoce Franc, potom zastade,
zamuknu i spusti pogled na raskrvavljene rane sred svog stomaka. Onda
se prenu, malo se pridize, neodlucan sta da preduzme u tom bezizglednom
vremenskom skripcu; da li bi bilo bolje da prvo pokupi karte, i od
ljudi, od kakvih ljudi: od skitnica, i protuva posve nalik njemu samom,
skrije prokazani omen, ili ce biti pametnije i mnogo prece da onoj
nesrecnoj misli sto u ludom ocaju vristi u tamnici njegove glave dokaze
da je on neko ko drzi do datog obecanja. Mozda je on i ispruzio ruku ne
bi li se domogao razbacanih karata, ili mu se samo prividjalo da to
cini; mozda je cak i nesto promrmljao na racun sudbine, verujuci da ce
do boga odjeknuti divlja i bezglasna psovka jednog smrtno ranjenog
coveka, ali u njemu, kao u praznoj sobi, ne behu stvari, ne behu misli,
pa ne bese ni onog iskrzanog ogledalca u kome bi, ako nista drugo, uspeo
ponesto da razazna od ostataka svog lika - razvejanog sred pustinje i
nebesa, bas kao sto su se nepovratno razvejala i sva njegova secanja.
Franc Kafka vise nije mogao da pojmi da polako prestaje da biva sve ono
sto je samo cas ranije bio.

Rasa Todosijevic








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Uto 9 Jun - 8:35

Čigra



Jedan filozof se uvek motao onuda gde se igraju deca. I čim bi video nekog dečaka sa čigrom, počeo bi vrebati. Samo što bi se čigra zavrtela, filozof bi krenuo za njom da je uhvati. Nije hajao za to što deca galame i trude se da mu prepreče put do svoje igračke; čim bi uhvatio čigru dok se još vrti, obuzela bi ga sreća, ali samo za trenutak: onda bi je bacio na zemlju i odlazio. On je, naime, verovao da je saznanje bilo koje sitnice - pa tako, naprimer, i čigre koja se vrti - dovoljno za saznanje opštega. Stoga se on nije bavio velikim problemima, to mu se činilo neekonomično. Ako se najsitnija sitnica zaista spozna, sve će biti spoznato, - i on se zato bavio samo čigrom koja se vrti. I kad god bi se vršile pripreme da se čigra zavrti, njega bi prožimala nada da će u tom sad uspeti, i kad bi se čigra zavrtela, u njemu bi se tokom zadihanog trčanja ka njoj ova nada pretvarala u izvesnost, ali kad bi nakon toga uzeo u ruku taj glupi komad drveta, smučilo bi mu se, i dečja vika, koju dotad nije čuo i koja mu je sad iznenada probijala uši, oterala bi ga odatle, i on bi se teturao kao čigra pod neveštim bičem.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Uto 16 Jun - 14:29

Književna zagonetka zvana Franz Kafka
Smatraju ga jednim od najvažnijih pisaca na njemačkom jeziku. Iako djela Franza Kafke često nije lako razumjeti. I 130 godina nakon Kafkina rođenja, ona ostaju i dalje zagonetna.

Franz Kafka 1920 Altstadt von Prag
Franz Kafka čitav je svoj život proveo u Pragu. Rođen je 3. srpnja 1883, tu je studirao pravo i poslije studija godinama radio za jedno osiguravajuće društvo. U Pragu se nikada nije osjećao kao kod kuće. Potekao je iz židovske obitelji pa je tako pripadao nekolicini Pražana čiji je materinji jezik uz češki bio i njemački. Tako je i pisao – na oba jezika.
Iako se radnja njegovih romana često doista odigrava u Pragu, Kafka se nikada nije služio pravom, realnom slikom ovog grada s početka 20. stoljeća. Naprotiv, u njegovim radovima uvijek se osjećala jedna čudna, nestvarna atmosfera dok su protagonisti prije djelovali kao neke figure sa šahovske ploče koje je moguće pomicati u svim smjerovima, nego kao pravi ljudi od krvi i mesa. Zašto je Kafka upravo tako pisao? Zašto je svoje likove uvijek iznova izlagao situacijama koje u stvarnosti nisu imale nikakvog smisla? Mnogi od njegovih čitatelja nikada nisu dobili odgovore na ova pitanja.

Kafkin grad, Prag
Tako je primjerice izvjesni liječnik Siegfried Wolff odmah nakon objavljivanja kupio njegovu pripovjetku Preobražaj, pročitao ju, no razumio nije gotovo ništa. Očajan, Wolff se pismeno obratio samom Kafki riječima: „Poštovani gospodine! Učinili ste me nesretnim. Poklonio sam Vaš Preobražaj svojoj rođakinji, no niti ona kao ni ja, nije ništa razumijela. Moja rođakinja je knjigu posudila svojoj majci, no niti ona nije imala nikakvo objašnjenje….Samo mi Vi možete pomoći. Dapače, morate, Vi ste mi priredili sve ovo. Dakle, recite mi, kako da svojoj rođakinji objasnim Vaš Preobražaj."
Moć teksta
Zbog čega je Kafka pisao na tako mračan način, a svoje likove smještao u takve situacije kakvih u stvarnosti, barem ne u doslovnom smislu, nema? Ovakvim načinom pisanja Kafka je sam sebi otežao život jer je time spriječio da već za života postane poznati autor kojeg cijeni široka publika.

Scena iz filam Orsona Wellesa "Proces", 1962.
Germanist Thomas Anz sa Sveučilišta u Marburgu, koji je napisao rad na temu Kafke i njegova djela, smatra da je Kafka veliki pjesnik apsurda. Njegova zatvorena, zagonetna književnost, smatra Anz, odgovor je na sve te netransparntne sudske djelatnike ili osobe na položajima, s kojima se suočavaju likovi Kafkinih romana. To vrijedi prije svega za državne institucije, koje Kafka opisuje u romanima kao što je Proces ili u pripovjetki U kažnjeničkoj koloniji. U oba teksta on opisuje bespomoćnost pojedinca pred anonimnim moćima: civilnim sudom u Procesu i vojnim u U kažnjeničkoj koloni. Zbog čega su optuženi optuženi? Oni to ne znaju. Takva se situacija  naziva "kafkijanskom".
Nelagode moderne
U Kafkinim tekstovima, smatra pak Max Braun, germanist i voditelj književnog odjela Zaklade Konrad Adenauer, odražava se nervoza njegova vremena u odnosu na tadašnje fenomene modernizacije. Rast gradova, nova prijevozna sredstva poput željeznice te prije svega automobil, nove tehnike proizvodnje i sve zrelija država - to je sve bilo novo i ljude je činilo nesigurnima. Taj nemir osjećaju ljudi još i danas.
"Autoriteti su djelomično doživljavani kao prijetnja, djelomočno ih se ismijavalo. Sve je to vodilo u određen gubitak orijentacije. To su iskustva moderne koja su se zadržala do danas a koja je jedan pisac poput Kafke dočarao na sjajan i izuzetan način", kaže Braun.
Pohvale za višeznačnost

Orignalni rukopis Kafkina "Procesa"
Višeznačnost koja se provlači kroz Kafkine tekstove može se objasniti na još jedan način, priča Michael Braun. Razlog je u Kafkinom višeznačnom identitetu, koji je i karakteristični fenomen moderne. "Kafka je bio židov, Kafka je bio odvjetnik, Kafka je bio pisac. Kafka dolazi iz Praga, bio je Čeh i Nijemac. A u toj višeznačnoj mješavini različitih identiteta, tražiti onog Kafku koji će izreći nešto jasno i jednoznačno, bit će uvijek problem." "Svejedno", dodaje Braun, "upravo taj problem i čini Kafine tekstove tako zanimljivima. Jer kad taj problem ne bi postojao, gdje bi uopće bila motivacija za čitanje Kafke?"









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Pon 13 Jul - 19:23

 

Ćutanje sirena Franca Kafke


Доказ за то да и недовољна, чак и детињаста средства могу послужити као спас: Да би се сачувао сирена, Одисеј је запушио воском уши и наредио да га прикују за катарку. Нешто слично су, разуме се, могли одувек чинити сви путници, осим оних које су сирене примамљивале већ из даљине, али у целом свету jе било познато да то никако не може помоћи. Певање сирена прожимало је све, а страст заведених људи покидала би и поломила и чвршће предмете но што су ланци и катарке. Али Одисеј на то није помишљао, иако је можда слушао о томе. Он се потпуно поверио шачици воска и свежњу ланаца и невино се радујући тим својим амајлијама, бродио у сусрет сиренама. Е, али сирене имају једно оружје још страшније од песме, наиме ћутање. Није се додуше десило, иако је, можда, могућно замислити, да се неко спасао њихове песме, али њиховог ћутања зацело није. Ништа земаљско не може одолети осећању да смо их победили сопственом снагом, као ни надмености која отуда проистиче и све повлачи за собом.

 И заиста, кад је Одисеј наишао, силне певачице нису певале, било што су веровале да овом противнику може доскочити само још ћутање, било што их је израз блаженства на Одисејевом лицу, који није мислио ни на шта друго до на восак и ланце навео да потпуно забораве на певање. Одисеј, међутим - да то тако изразимо - није чуо њихово ћутање; мислио је да оне певају, а да се само он сачувао тога да их мора слушати.
Летимично је најпре видео извијање њихових вратова, дубоко дисање, очи пуне суза, упола отворена уста, али је веровао да то спада певање арија које су неухваћене његовим слухом, замирале око њега. Али ускоро је све склизнуло с његових погледа уперених у даљину, сирене су буквално нестале од његове одлучности и управо кад им је био најближи, није их више био свестан. Оне су се пак - лепше но икада - протезале и вртеле, распустиле су и предале игри ветра своју стравичну косу, а канџе су опсутиле по стењу.
Нису више желеле да заводе, само су још хтеле да што дуже хватају одсјај са Одисејевих крупних очију. Да су сирене располагале свешћу, биле би тада уништене. Али овако су остале, само што им је Одисеј умакао. Прича се, уосталом и додатак овоме. Одисеј је, кажу , био толико натучен лукавошћу, толики је лисац био да чак ни богиња судбине није могла продрети у његову душу. Можда је, иако се то људским разумом више не може схватити, заиста приметио да сирене ћуте, па је своје управо описано понашање држао насупрот њима и боговима само, тако рећи као штит.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Pon 13 Jul - 19:28

U kažnjeničkoj koloniji


crtež Franca Kafke pod imenom U čekaonici

Die Sache verhält sich folgendermassen. Ich bin hier in der Strafkolonie zum Richter bestellt. Trotz meiner Jugend. Der Grundsatz, nach dem ich entscheide, ist: Die Schuld ist immer zweifellos.

Stvar ovako stoji. Ja sam ovde u kažnjeničkoj koloniji određen za sudiju. Uprkos svojoj mladosti. Načelo po kome odličujem jeste: krivica je uvek nesumnjiva.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Pet 13 Nov - 19:18

Putnik u tramvaju - Franc Kafka


Stojim na platformi električnog tramvaja, i potpuno sam nesiguran u
pogledu svog položaja na ovom svetu, u ovom gradu, u svojoj porodici.
Čak ni uzgred ne bih umeo reći kakve bih zahteve u bilo kom smislu mogao
s pravom da postavim. Ne mogu se ničim braniti što stojim na ovoj
platformi, što se držim za ovu ručicu, što dopuštam da me nosi ovaj
tramvaj, što se ljudi sklanjaju pred njim ili idu mirno, ili se odmaraju
pred izlozima. - Istina, to niko i ne zahteva od mene, ali to je
svejedno.

Tramvaj se približava stanici, jedna devojka staje blizu vrata, spremna
da siđe. Vidim je tako jasno kao da sam je opipao. Odevena je u crno,
nabori na suknji se gotovo ne pomeraju, bluza joj je pripijena uz telo i
ima okovratnik od bele guste čipke, otvorenom levom šakom se oslonila o
zid, kišobran u njenoj desnoj ruci dotiče drugi stepenik odozgo. Lice
joj je preplanulo, a nos, lako stanjen u sredini, pri vrhu je okrugao i
širok. Ima mnogo smeđe kose i lelujave kratke vlasi na desnoj
slepoočnici. Malo uho joj je priljubljeno uz glavu, ali ja stojim blizu i
vidim celu poleđinu desne ušne školjke i senku pri korenu.

Upitao sam se onda: Kako to da se ona ne čudi sebi, da drži usta
zatvorena i ne kazuje ništa o tome?








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Pet 13 Nov - 19:21

Kad se Gregor Samsa jednog jutra prenuo iz nemirnih snova, ugledao je sebe u postelji pretvorenog u ogromnu bubu. Gregor je bio trgovački putnik i tog je jutra morao na posao kao i uvek jer je izdržavao celu porodicu. Gledao je po sobi i pogled mu se zadržao na jednoj slici koja je visila iznad radnog stola. Bila je to neka ilustracija koju je isekao iz novina i stavio je u lep pozlaćeni ram. Otac i majka su bili stari a sestra je imala 17 godina i bila je još mlada. Između ostalog Gregorijev otac je dugovao neki novac Gregorijevom šefu i zato je ovaj morao da trpi maltretiranja, bar dok ne vrati dug. Kasnio je na posao ,prvo što se uspavao a drugo pošto se u svom novom telu teško snalazio i pošto je bio okrenut na leđa,nikako nije mogao da ustane iz kreveta već čitav sa

Majka,otac i sestra su mu uzalud kucali na vrata terajući ga da ustane, on je u početku govorio da ce uskoro i da ne brinu,mada ga ubrzom nisu čuli iako je on odgovarao. Čuo je i prokuristu koji je lično došao da se raspita zašto Gregor nije došao na posao. U pokušaju da ustane udario je glavu ali je nekako uspeo da padne sa kreveta nepovređen, uspravio se uz pomoc ormana pa se bacio do stolice i nekako sa stolicom prišao vratima. Za to vreme ,majka je govorila da je on sigurno bolestan jer za 5 godina koliko radi nije izostao sa posla nikada i otac je dok je umirivao poslodavca poslao ćerku po doktora a služavku po bravara.

Kafka-Preobražaj








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Sub 3 Sep - 18:43

- Ah - rece mis. - Svet mi svaki dan postaje sve tesniji. Isprva je bio toliko prostran da sam se plasio, pa sam trcao dalje i bio srecan sto napokon u daljini s leva i zdesna vidim zidove, ali ti dugi zidovi toliko se brzo priblizavaju jedan drugome da sam vec u poslednjoj prostoriji... a onde u uglu stoji zamka u koju cu uleteti.

- Treba samo da promenis smer u kojem trcis - rece macka i... pozdere ga.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Uto 13 Sep - 20:50

 Izvešće za jednu akademiju - Kafka










Dična gospodo, članovi akademije !

Iskazali ste mi veliku čast zahtevom da vam podnesem izveštaj o svom majmunskom predživotu . U tom smislu, na žalost, ne mogu ispuniti vaš zahtev. Gotovo pet godina dele me od majmunstva , vreme možda kratko kad se meri kalendarom, ali beskrajno dugo kad treba projuriti kroza nj kao što sam ja projurio, povremeno praćen vrsnim ljudima, savetima, odobravanjem i orkestralnom muzikom, ali u osnovi sam, jer se sva pratnja držala, da se i opet poslutim istom slikom, daleko od barijere. Taj poduhvat ne bih mogao izvesti da sam se tvrdokorno hteo držati svoga porekla i mladenačkih uspomena. Upravo odricanje od svake tvrdokornosti beše glavni zahtev koji sam bio sebi postavio; ja, slobodan majmun, podvrgao sam se tom jarmu. Međutim, time su se uspomene sve više zatvarale preda mnom. Iako sam se u početku mogao vratiti, da su ljudi tako hteli, na one široke vratnice koje nebo tvori nad zemljom, te su vratnice istovremeno mojim razvojem koji me terao napred bivale sve niže i uže; osećao sam se lagodnije i običnije u ljudskom svetu; smirivao se olujni vetar što je duvao za mnom iz moje prošlosti; danas je to još samo dašak koji mi hladi pete; a rupa u daljini kroz koju on dopire i kroz koju sam nekoć došao, toliko se smanjila da bih ja, kad bih uopšte smogao snage i volje da se tamo trkom vrati , morao odrati kožu sa sebe da se povučem kroz nju.
Otvoreno govoreći, gospodo, ma koliko se rado slikama izražavao o tim stvarima, vaše majmunstvo, ukoliko ste nešto slično proživeli u prošlosti, ne može biti dalje od vas nego što je moje od mene. Ali svakoga ko hoda ovom zemljom škakljaju pete; i malog šimpanzu i velikog Ahila. Možda bih mogao, u najograničeniji smislu, odgovoriti na vaše pitanje; učiniću to, štaviše, veoma rado.

Prvo što sam naučio bilo je rukovanje s ljudima; rukovanje svedoči o iskrenosti; danas, kad sam na vrhuncu svoje karijere, dodao bih ovom prvom rukovanju i iskrenu reč. Akademiji to neće biti ništa bitno novo i daleko je od onoga što se od mene traži, i što ni uz najbolju volju ne mogu kazati - pa ipak, neka se vidi princip po kojem je jedan bivši majmun prodro u ljudski svet i tu se skrasio. Ali zacelo ne bih smeo reći ni ovo malo što sledi, kad ne bih bio potpuno siguran u sebe i kad moj položaj na svim velikim varijetetskim pozornicama u civilizovanom svetu ne bi bio nepokolebljivo čvrst. Ja sam poreklom sa zlatne obale. O tome kako su me ulovili, saznao sam iz tuđih izveštaja. Lovačka ekspedicija kompanije Hagenbeck - uostalom, s njenim vođom popio sam odonda već mnogo boca dobrog crnog vina - vrebala je u zasedi, u grmlju na obali reke, kad sam usred 01:00 čopora uveče došao na pojilo. Pripucali su na nas; jedino su mene pogodili; zadobio sam dve rane. Jednu na obrazu; ta je bila lagana, ali mi je od nje ostala velika, znakom njegove razumnosti da to ne čini. Ali neka me onda radije poštedi te svoje tankoćutnosti!

Nakon tih hitaca probudio sam se - ovde počinje već malo - pomalo i moje sopstveno sećanje - u kavezu, u potpalublju Hagenbeck parobroda. Nije to bio četverostrani kavez sa rešetkama, pre bi se moglo reći da su tri strane bile pričvršćene za 1 sanduk: taj je sanduk dakle bio četvrta strana. Sve skupa je bilo prenisko da bih mogao uspravno stajati, i preusko da bih mogao da sedim. Stoga sam čučao sa podvučenim, večito drhtavim kolenima, i to, budući da verovatno u prvi mah nisam hteo nikoga videti već sam uvek želeo da ostanem u mraku, okrenut sanduku, te su mi se rešetke pozadi bile urezale u meso. Smatra se da takav smeštaj divljih zveri u prvim danima ima svoje prednosti, i ja, nakon mog iskustva, ne mogu poreći da je s ljudskog stanovišta zaista tako.

Ali ja tada nisam mislio na to. Prvi put sam se u životu našao u situaciji bez izlaza; ravno napred nisam mogao jer preda mnom je bio sanduk sa čvrsto zbijenim daskama. Između dasaka bila je doduše 01:00 pukotina koju sam, kad sam je prvi put otkrio, pozdravio sretnim urlanjem zbog svog neznanja, ali ta pukotina nije bila ni približno tolika da bih kroz nju mogao proturiti rep, a uza svu moju majmunsku sangu, nije se dala nikako proširiti.

Navodno sam, kao što mi posle rekoše, podizao neuobičajeno malo buke, iz čega su zaključili da ću verovatno uskoro uginuti ili da ću, uspijem li preživeti to prvo kritično vreme, biti vrlo pogodan za dresuru. Preživeo sam. Potmulo jecanje, bolno traženje buva, umorno lizanje kokosova oraha, lupkanje lobanjom o zid sanduka, platenje jezika kad bi mi se ko približio - upravo time sam se bavio ponajviše u svom novom životu. Ali u svemu tome je ipak bio samo jedan osećaj; bezizlaznost . Dakako da ono što sam tada osećao majmunski mogu danas samo ljudskim rečima naznačiti pa tako i sve to beležim, ali nema nikakve dvojbe da se ne mogu dovinuti do nekadašnje majmunske istine, nego da se ona ogleda tek u umerenosti moga prikaza. Pre toga sam imao mnogo izlaza, a sada više ni jedan. Da su me i prikovali, sloboda kretanja ne bi mi bila ništa manja. Čemu to? Da sam i razgrebao meso između noktiju na nogama, ne bih našao razloga za to. Da sam straga upro leđima u rešetku dok me ne bi malne prepolovila, ne bih našao razloga za to. Nisam imao izlaza ali sam ga morao smisliti, jer bez njega nisam mogao živeti.







Da ostanem naslonjen na onaj zid sanduka, neminovno bih crkao. Ali majmunima je kod Hagenbecka mesto uza zid sanduka pa sam stoga prestao biti majmun. Jasan i lep tok misli do kojih sam nekako zacelo došao trbuhom, jer majmuni misle stomakom. Bojim se da nećete dobro razumeti šta mislim kad kažem " izlaz ". Upotrebljavam tu reč u njenu najobičnijem i najpotpunijem smislu . Navlaš ne govorim umesto toga " sloboda ". Ne mislim na onaj veliki osećaj slobode svuda oko sebe . Možda sam je kao majmun i poznavao, a upoznao sam i ljude koji za njom čeznu. Ali što se mene tiče, ja nisam ni onda zahtevao slobodu, niti je sada zahtevam. Uzgred budi rečeno: ljudi se i prečesto varaju u pogledu slobode. I kao što se sloboda ubraja među najuzvišenije osećanj , isto je tako is razočarenjem u nju. Više puta sam u varijetetu, pre nastupa, gledao gdekoji artistički par kako vežba na trapezu gore, pod plafonom. Prekobacivali su se, ljuljali se, skakali, lebdeli i padali jedno drugome u naručje, jedno je drugo nosilo zubima za kos . " I to je ljudska sloboda " - mislio sam , " vrhunska veština kretanja ". O poruge svete prirode! Gledajući sve to, nijedno zdanje ne bi odolelo smehu majmunskog roda.
Ne, nisam želeo slobodu. Samo jedan izlaz; nadesno, nalevo, bilo kuda; nisam ništa drugo zahtevao, pa makar taj izlaz bio i obmana; zahtev je bio skroman, pa ni obmana ne bi bila veća. Samo što dalje , samo što dalje! Samo ne mirovati uzdignutih ruku, pritisnut uza zid sanduka. Danas mi je jasno: bez najvećeg unutrašnjeg spokojstva ne bih se nikad spasio. I zaista, možda sve ovo što sam postao dugujem spokojstvu što me nakon prvih dana tamo na brodu bilo obuzelo. To sam spokojstvo opet zacelo dugovao ljudima na brodu. Dobri su to ljudi, uprkos svemu. Još se i danas rado sećam bata njihovih teških koraka što su odjekivali u mom dremežu. Običavali su se vrlo sporo prihvatati svega što su preduzimali. Kad bi ko od njih hteo protrljati oči, podigao bi ruku kao da u njoj drži teg. Šale su im bile grube ali srdačne. Smeh im je uvek bio izmešan sa kašljem koji je opasno zvučao, ali nije ništa posebno značio. Uvek su imali u ustima nešto što su mogli ispljunuti, i nisu gledali kamo će to ispljunuti. Večito su se bojali da moje buve skaču na njih, ali nisu se zbog toga nikad ozbiljno ljutili; naprosto su znali da buve dobro uspevaju u mom krznu i da su buve dobri skakači, I sa time su se pomirili. Kad nisu bili u službi, posedali bi katkad u polukrug oko mene; jedva da su govorili, više su gugutali jedan drugome; pušili su lulu izvaljeni na sanducima; udarali se po kolenu čim bih se ja pomerio; ovda - onda uzeo bi koji od njih kakav štap i poškakljao me njime tamo gde mi je to godilo. Kad bi me danas pozvali na putovanje tim brodom, sigurno bih odbio ponudu, ali je isto tako sigurno da se ne bih u međupalublju predao samo ružnim uspomenama.

Spokojstvo koje sam stekao među tim ljudima odvraćalo me nadasve od svakog pokušaja bega. S današnjega gledišta, čini mi se da sam u najmanju ruku slutio da ću naći izlaz ako želim ostati živ, ali da do tog izlaza ne mogu doći begom. Ne znam više da li je beg bio moguć, iako mislim da jest; svakom majmunu mora beg biti uvek moguć. Sa svojim današnjim zubima moram već pri krckanju oraha biti oprezan, ali u ono vreme zacelo bi mi tokom vremena uspelo pregristi bravu na vratima. Ipak, nisam to učinio. Šta bih, uostalom, time dobio ? Čim bi pomolio glavu, ulovili bi me i strpali u još gori kavez; ili bih se možda neopazice sklonio nekim drugim životinjama, recimo udavu preko puta, pa bih u njegovom zagrljaju i izdahnuo; ili čak i da sam se uspeo iskrasti na palubu i skočiti u more, neko bih se vreme ljuljao na okeanskim talasima, a onda bih se utopio. Sve bi to bili očajnički pokušaji. Nisam onda još tako ljudski računao, ali sam se pod uticajem okoline ponašao kao da jesam. Nisam ništa računao, ali sam sve lepo na miru posmatrao. Gledao sam te ljude kako prolaze gore - dole, uvek ista lica, iste kretnje, često mi se činilo da je to uvek isti čovek. Taj čovek ili ti ljudi išli su slobodno kamo su hteli. U mislima mi se ukazao uzvišen cilj. Niko mi nije obećao da će mi, postanem li kao oni, otvoriti rešetke. Takva se obećanja, koja se naoko ne mogu ispuniti, ne daju . No, ako se to ipak ostvari, naknadno se javljaju obećanja upravo tamo gde smo ih uzalud tražili. Ništa me kod tih ljudi samo po sebi nije naročito privlačil . Da sam bio pobornik one spomenute slobode, sigurno bih okean pretpostavio izlazu koji mi se ukazivao u mutnom pogledu tih ljudi. Kako bilo da bilo, posmatrao sam ih još mnogo pre nego što sam pomislio na te stvari, štaviše, tek su me nagomilana zapažanja nagnala da krenem određenim smerom .
Bilo je tako lagano oponašati ljude. Već sam prvih dana naučio pljuckati. Pljuvali smo jedni drugima u lice; razlika je bila samo u tome što sam ja nakon toga oblizao lic , a oni nisu .
Lulu sam uskoro pušio kao kakav stari čiča; kad bih još k tome gurnuo palac u glavu lule, podvriskivalo je celo međupalublje; jedino što dugo nisam znao razlikovati praznu od pune lule. Najviše sam muka imao s bocom rakije. Gadio mi se vonj rakije; silio sam se svom snagom, ali mi je trebalo više nedelja da se naviknem. Te su moje unutrašnje borbe ljudi, začudo, shvatali ozbiljnije nego išta drugo kod mene. Ja ne razlikujem više te ljude ni u sećanju, ali se jedan od njih stalno navraćao, sam ili sa drugovima, danju i noću, u različite sate; stao bi sa bocom preda me i podučavao me. Nije me shvatao, hteo je odgonetnuti zagonetku mog postojanja. Polako bi odćepio bocu i onda me pogledao da proveri jesam li to shvatio; priznajem da sam ga uvek gledao s mahnitom, izbezumljenom pažnjom; takvog studenata neće na čitavoj kugli zemaljskoj naći nijedan ljudski učitelj; nakon što bi odčepio bocu, prineo bi je ustima; ja sam ga pratio pogledima i u samo grlo; on bi klimao glavom, zadovoljan mnome, i prislanio bi bocu na usne; ushićenim postepenim spoznavanjem, pištao sam i češao se po celom telu, gde god bi me zasvrbelo; on bi se radovao , naginjao bocu i gucnuo ; a ja , nestrpljiv i željan da ga oponašam, zagadim se u kavezu, što je opet njemu milo; a onda, pružajući bocu daleko od sebe i prinoseći je ponovo ustima jednim jedinim zamahom, pio bi pio, preterano poučno nagnut nazad, te bi istresao bocu nadušak. Malaksao od prevelike žudnje, nisam mogao više da ga sledim i jedva bi se držao za rešetke, a on bi završio teoretsku obuku gladeći se o po stomaku i cereći se.



Tek tada počinju praktične vežbe. A nisam li već možda bio premoren teorijom? Verovatno jesam . Takva mi je sudbina. Ipak , posegnuo bih koliko mogu za pružena bocom; odčepio je drhtavom rukom, a pošto bi uspeo u tome, vraćala mi se malo - pomalo snaga; digao bih bocu, gotovo da nije bilo razlike između mene i mog uzora; prinosio bi je ustima - i odbacio gadljivo, gadljivo, iako je prazna i ispunjena samo vonjem, bacio bi je gadljivo na pod. Nažalost moga učitelja, i na još veću sopstvenu žalost, ni njega ni sebe nisam utešio time što nakon bacanja flaše nisam zaboravio tapkati se po stomaku i naceriti se. Prečesto na taj način je prolazila poduka. Svaka čast mom učitelju: nije se ljutio na mene; prislanjao je doduše katkad upaljenu lulu na moje krzno dok ne bi počelo tinjati tamo negde gde sam teško mogao dosegnuti rukom; ali bi onda to sam svojom divovskom, dobrom rukom ugasio; nije se ljutio na mene, bilo mu je jasno da se obojica na istoj strani borimo protiv majmunske naravi, a da je mene u tome zapao teži deo. Kakva je ipak pobeda i za njega i za mene bila kad sam jedne večeri pod velikim krugom gledalaca - možda je bila kakva proslava, svirao je gramofon, neki se oficir motao među ljudima - kad sam te večeri, u trenutku kad me niko nije gledao , dohvatio bocu rakije koju je neko slučajno ostavio pokraj kaveza, i dok je društvo sve pozornije pratilo šta radim, odčepio sam je kako treba, prineo je ustima i bez oklevanja, bez krivljenja usta, kao pravi pravcati pijanac, kolutajući očima, dok mi je u grlu klokotala, odista i stvarno istrusio je naiskap; zatim sam odbacio bocu, ali ne više kao očajnik nego kao pravi znanac. Zaboravio sam doduše tapkati se po stomaku, ali sam zato, jer nisam mogao drugačije, jer me nešto teralo da to učinim, jer su mi čula bila razigrana, uzviknuo kratko i jasno : - živeli ! Progovorio sam ljudskim glasom i tim uzvikom uskočio u ljudsku zajednicu i oćutio njegov odjek :
- Čujte ga samo , pa on govori !
Ponavljam : ništa me nije privlačilo oponašati ljude; oponašao sam ih zato jer sam tražio izlaz, ni zbog čega drugoga. Osim toga, tom pobedom nisam bogzna šta postiga . Glas me umah opet izdao ; tek mi se nakon više meseci vratio; boca rakije još mi se više gadila. Ali moj je pravac bio jednom zauvek određen. Kad su me u Hamburgu predali u ruke prvom dreseru, ubrzo sam spoznao da imam dve mogućnosti: Zoo ili varijete. Nisam oklevao. Rekoh sam sebi : upri svim snagama da dođes u varijete; to ti je izlaz; Zoo je samo još jedan kavez; dođeš li u njega, propao si .
I brzo sam učio, gospodo moja! Ah, uvek učiš kad mora ; učicš kad tražiš izlaz; učiš pod svaku cenu. Sam sebe nadzireš bičem; razdireš se na najmanji otpor. Majmunska je narav, prevrćući se, sunula iz mene i nestala tako da je moj prvi učitelj i sam od toga pomajmuni ; uskoro je odustao od poduke i morali su ga strpati u ludnicu. Srećom, nije u njoj dugo ostao. Ali ja sam potrošio više učitelja; pa i po nekoliko učitelja u isti mah. Kad sam postao već sigurniji u svoje sposobnosti a javnost napeto pratila moj napredak i budućnost mi zasjala pred očima, sam sam angažovao učitelje, smestio ih u pet soba nanizanih jedna do druge i istovremeno kod svih njih učio, prelazeći iz jedne sobe u drugu. Kako sam samo napredovao! Kako su mi zraci znanja sa svih strana prodirale u probuđenai mozak! Ne tajim da me to usrećivalo. Ali priznajem još nešto: nisam to ni precenjiva, već onda nisam precenjivao, a kamoli sada. Naporom kakav još niko na svetu nije uloži , usvojio sam prosečno znanje jednog Evropljanina. Možda to samo po sebi ne bi bilo ništa, ali je za mene bilo nešto zato što mi je pomoglo da se izvučem iz kaveza i omogućilo mi taj posebni izlaz, taj ljudski izlaz. Postoji jedan izvrsni nemački izraz: sich in die Busche schlagen ( umaknuti u žbunje ), tako sam i ja učinio , umaknuo sam u žbunje ( odmaglio sam ). Nisam imao nikakav drugi izlaz, pod pretpostavkom da nisam mogao izabrati slobodu.
Osvrnem li se na svoj razvitak i njegov dosadašnji cil , niti se žalim niti sam zadovoljan. S rukama u džepovima, s bocom vina na stolu, napola letim, napola sedim na stolici za ljuljanje i gledam kroz prozor. Dođe li mi ko u posetu, primim ga kako je i red. Moj impresario sedi u predsoblju; pozvonim li, dođe i sluša što mu imam reći. Gotovo svake večeri imam predstavu a uspesi gotovo pa ne mogu biti veći nego što jesu. Vratim li se u kasne sate s kakva banketa, sa naučnih skupova, iz kakvog ugodnog društva kući, dočekuje me poludresirana čimpanzica, i ja se s njom dobro zabavljam na majmunski način. Po danu je ne želim videti; iz očiju joj naime zrači ludilo smućene dresirane životinje; to zapažam samo ja i ne mogu to da podnesem. Sve u svemu, postigao sam uglavnom ono što sam želeo. Nemojte mi govoriti da nije bilo vredno truda. Uostalom, ne želim čuti mišljenje nijednog čoveka, ja želim samo širiti znanje, ja samo izveštavam, pa i vama sam, dična gospodo , članovi Akademije, samo podneo izveštaj.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Sub 17 Sep - 12:49

Proslavljenom piscu skoro sva dela objavljena su posthumno, uz pomoć njegovog najboljeg prijatelja. Pročitajte neke od citata ovog velikana koji ostaju zauvek.

  • Staze nastaju hodanjem.
  • Mladost je srećna, jer je sposobna da vidi lepotu. A svako ko ima sposobnost da vidi lepotu, ne može da ostari.
  • Strasnim verovanjem u nešto što ne postoji, mi to stvaramo.
  • Ne postoji samo ono što se nedovoljno želi.
  • Kada je čovek sam, uvek je u lošem društvu.
  • Zlo može zavesti čoveka, ali ne može postati čovek.
  • Oni koji ne pamte prošlost osuđeni su na to da je ponavljaju.
  • U čovekovoj borbi protiv sveta, kladi se na svet.
  • Ljudi koje najviše razdiru strasti, najviše mogu i da uživaju u životnim slastima.
  • Počnite s onim što je ispravno, a ne sa onim što je prihvatljivo.
  • Iza određene tačke ne postoji mogućnost povratka. Do te tačke treba doći.
  • Preuzimajući na sebe preveliku odgovornost čovek se uništava.
  • Sebe najiskrenije osećam samo kad sam najočajniji.
  • Knjiga mora biti sekira za smrznuto more u nama.
  • Žene imaju veliku moć. Kad bih nekoliko žena koje poznajem mogao nagovoriti da zajedno rade u moju korist, mogao bih uspeti.
  • Ljubav nije problematična baš kao ni auto. Problematični su vozač, putnici i ulica.


Izvor Srbija Danas








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Čet 6 Okt - 12:01

Proces

Pogled mu pade na poslednji kat kuće kraj kamenoloma. Kao što svetlost sevne otvoriše se tamo krila jednog prozora, i pojavi se čovek, na toj daljini i visini slabačak i mršav, daleko se naže pružajući još dalje ruke. Ko je to? Prijatelj? Dobar čovek? Neko ko saučestvuje? Neko ko hoće da pomogne ? Da li je to jedan čovek? Jesu li to svi? Ima li još pomoći? Ima li prigovora na koje se zaboravilo? Sigurno da ih ima. Logika je doduše nepokolebljiva, ali ona ne odoleva čoveku koji hoće da živi. Gde je sudac koga on nikada nije video? Gde je visoki sud do koga nikada nije došao? On podiže ruke i raširi sve prste. Ali na K-ov grkljan položiše se ruke jednoga od gospode a onaj drugi zari mu nož duboko u srce i dvaput ga okrene. Očima koje su se gasile K. vide još kako gospoda tik pred njegovim licem, priljubivši obraz uz obraz, posmatraju izvršenje presude. Kao pseto! reče on, i činilo se da će ga stid nadživeti."









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Čet 6 Okt - 12:02

Trebalo bi da pozdravljam jednodušnost, a ja sam tužan kad naiđem na nju. Trebalo bi da se, zahvaljujući jednodušnosti, osećam potpuniji, a ja - jesam li potišten? Kažeš: trebalo bi - da se osećam; izražavaš li time neku zapovest koja je u tebi?
Pa mislim tako.
Da li je to stalna ili samo povremena zapovest?
O tome ne mogu ja da odlučujem, ipak verujem da je to stalna zapovest, ali ja je samo povremeno čujem.
Na osnovu čega to zaključuješ?
Na osnovu toga što je unekoliko čujem i onda kad je ne čujem, tako što ona sama ne biva čujna, ali prigušuje ili postepeno čini gorkim suprotan glas, koji mi, naime, kvari jednodušnost.
Baš to, čak povremeno verujem da ništa drugo ni ne čujem osim suprotnog glasa, sve ostalo je tek san i ja puštam san da se oglasi po danu.
Zašto unutrašnju zapovest upoređuješ sa snom?
Deluje li ona kao besmislena; nepovezana; neizbežna, poput nečeg što je jednom i nikad više; bezrazložno usrećujuća ili zastrašujuća; u celini nesaopštiva, a iziskuje da bude saopštena?
Sve to: besmislena, jer samo ako je ne sledim, mogu ovde da opstanem; nepovezana, jer ne znam ko je izdaje i na šta on cilja; neizbežna, jer me zatiče nepripremljenog i podjednako neočekivano, kao snovi spavača, koji bi ipak morao, pošto je legao da spava, da računa na snove; jednokratna, ili makar izgleda kao takva, jer nisam kadar da je sledim, ne meša se sa stvarnošću i time održava netaknutom svoju jednokratnost; bezrazložno usrećuje i zastrašuje, dabome znatno ređe prvo nego drugo; nesaopštiva je, budući da nije dokučiva i iz istog razloga, iziskuje da bude saopštena.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Čet 6 Okt - 12:03

Ispred zakona stoji vratar. Ovom vrataru dolazi čovek sa sela i moli ga da ga pusti u zakon. Ali vratar mu veli da mu sada ne može dopustiti ući. Čovek premišlja, a potom ga upita hoće li, dakle, posle smeti ući. »Možda«, veli vratar, »ali sada ne.« Budući da su vrata što vode do zakona kao uvek otvorena, a vratar stao u stranu, čovek se sagne da kroz vrata pogleda u unutrašnjost. Kada vratar to opazi, smeje se i veli: »Ako te to toliko mami, a ti pokušaj da odeš onamo i protiv moje zabrane. Ali upamti: ja sam moćan. A ja sam samo poslednji po činu. No ispred svake dvorane stoji po deset vratara, jedan moćniji od drugoga. Već sam pogled na trećega čak ni ja ne mogu izdržati.«Takve poteškoće čovek sa sela nije očekivao; ta zakon, kažu, morao bi svakom i svagda biti pristupačan, pomisli, ali kada malko pozornije pogleda vratara u bundi, njegov šiljasti nos, dugu, proretku, crnutatarsku bradu, odluči da ipak radije pričeka dok mu ne dopusti ući. Vratar mu daje klupicu te mu naredi da sedne s jedne strane vrata. Sedeći onde, provodi dane i godine. Poduzima mnogo pokušaja da uđe, dosađujući vrataru svojim molbama. Vratar ga često saslušava, ispituje ga o njegovoj domovini i još o mnogo čemu drugom, no to su ravnodušna pitanja kakva postavljaju velika gospoda, a najposle uvek veli da ga još ne može pustiti. Čovek koji se izdašno bio pripremio za put, upotrebljava sve, ma kako skupoceno bilo, ne bi li kako podmitio vratara. Ovaj, doduše, sve prima, ali pri tom kaže: »Ja to uzimam samo zato da ne bi rekao da si štogod propustio«. Za tih mnogih godina, taj čovek gotovo netremice posmatra vratara. Zaboravlja na druge vratare, a ovaj ovde, čini mu se, jedina je prepreka za ulazak u zakon. Proklinje svoj nesretni udes, prvih godina bezobzirno i u sav glas, posle, kada ostari, samo još gunđa u bradu. Postaje detinjast, i jer je dugogodišnjim promatranjem vratara upoznao i buhe u njegovu krznenom ovratniku, moli njih da mu pomognu sklonuti vratara. Najposle mu oslabi vid, i on ne zna postaje li zaista sve mračnije oko njega, ili ga samo oči varaju. Ali ipak, sada razabire u mraku neki sjaj što neugasivo izbija kroz vrata zakona. Potom su mu dani izbrojani. Pred samu smrt, u glavi mu se sva iskustva tih dugih godina slože u jedno pitanje, koje do sada još nije postavio vrataru. Rukom mu dade znak da mu se približi, jer više nije mogao uspraviti telo što mu je bivalo sve ukočenije. Vratar se mora sagnuti duboko k njemu, jer razlika u visini se uvelike promenila na štetu toga čoveka. »A što bi sada još hteo znati?« upita vratar, »ti si nezasitan.« »Ta svi streme k zakonu«, reče čovek, »pa kako onda da za tih mnogih godina niko osim mene nije tražio da uđe?« Vratar shvati da je čovek već na izdisaju, i da bi dopro do njegova sluha koji se već gubio, izdere se na nj: »Ovde niko drugi nije mogao biti pušten, jer ovaj ulaz beše za tebe određen. A sada idem da ga zatvorim.
(Franc Kafka, pripovetka Ispred zakona








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   Sub 22 Okt - 22:10

Kao sto svetlost sevne otvorise se onamo krila jednog prozora, i pojavi se covek, na toj daljini i visini slabacak i mrsav, daleko se naze pruzajuci jos dalje ruke. Ko je to? Prijatelj? Dobar covek? Neko ko saucestvuje? Neko ko hoce da pomogne? Je li to jedan covek? Jesu li to svi? Ima li jos pomoci? Ima li prigovora na koje se zaboravilo? Sigurno da ih ima. Logika je doduse nepokolebljiva, ali ona ne odoleva coveku koji hoce da zivi. Gde je sudija koga on nikada nije video? Gde je visoki sud do koga nikada nije dosao? On podize ruke i rasiri sve prste.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Franc Kafka ( odlomci,citati )   

Nazad na vrh Ići dole
 
Franc Kafka ( odlomci,citati )
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Misterija levorukih
Strana 3 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-