Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Anđelko Zablaćanski

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:57

Spasenje

И опет – ко зна већ који пут
Мисли су ми залутале
Изнад океана у сну залеђеног

Да жудњу лакше –
На дну заборављену
Сачувам од злобних погледа
И похотних жена сладострасних

Само за сусрет маште и збиље
У скором доласку виле далеке
Што од јаворовог лишћа косе има
А у очима чежњу већу од даљине

И љубав јачу од слутње
Да са сваким новим даном
Мисли сопствене
Све теже негде ћу наћи

Осим ако ми их вила не донесе
Са ватром у погледу
Од које лед се топи –
Да жудњу са дна избавим.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:58

Bez tebe

Како даљину
Како сутоне
Како сећање
Како тебе
У један трептај зоре
У кап росе давно испијену
У један трен да вратим
А од себе да не побегнем
У сутоне даљине
Без тебе
Без твог осмеха
Без твог уздаха
Што већ дуго у грлу ми стоје
У ћутању.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:58

Zov tajne

Ех, колико желим да си само моја
И никад да се не кријемо више,
Већ слободно да љубим оба ока твоја
Док крај нас се зрело жито њише.

Ех, колико желим да си само моја
Кад се сунце на запад сакрива;
Испод липе да љубим уста твоја
Док мирис ноћи душе нам прелива.

Ех, колико желим да си само моја
Кад месечина заљубљене буди;
И док роса пада на колена твоја –
Да је у длан скупим а недра ти љубим.

Ех, колико желим да си само моја
И никад да се не кријемо више,
Већ слободно да љубим оба ока твоја
Док крај нас се зрело жито њише.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:59

Život

Не миришу више ни липа ни багрем,
Или моја чула лагано се гасе;
Ех, кад бих могао да се сетим барем
Пре него што сасвим заборавим за се.

Још једном да стрчим низ мокре сокаке
И удишем мирис покисле прашине,
Да ослушнем само те мале кораке
Пре него што душу заробе тишине.

Пре него што росу сузом не назовем,
И са чела скинем капи хладне, мртве,
Хтео бих у снове - снове да дозовем
И да схватим живот који иште жртве.

А липе цветају, багрем већ је свео,
Нигде дашка ветра да мирис донесе;
У одаје маште стао живот цео,
Још тренуци судњи само да се десе.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:59

Trag nemiru

У трагу стопа које лутају градом
У трагу погледа што скакуће
По лицима бледих пролазника
У трагу гласа шапутавог
И слуха јутрења на длановима
У трагу осмеха сакривеног
У дану новембарском
Да ли беше траг тренутка
У трептају сећања
Да негде далеко сасвим
Постоји неко
Ко у трагу свега тражи тебе










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 8:00

Pastirska igra

Више те нема
И као да ниси ни била
На ливади цике и фрула
Тек у дну ума
Детињство и песма
Једна чесма
И у твојој коси мирис старог друма.

Нема те више
А некад си и те како била
До небеса дизаше те крила
Радости
Буђење младости
Топлина јулске кише
Била си истина – а сад ни сећање више










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 8:01

U nama

Речима не могу ти ништа рећи
Ако нам се не сретну погледи
У једној слутњи тананог чувства
Од које срце почне да лупа

Узалуд осмех и додир руке
Стидљива смелост у говору тела
Лажна гордост и немир усана
Јер очи крију сву искреност ума

И док нам се погледи не сретну
Бескрајно дуго у једном трену
Бујица речи налик тишини јутра
Звониће у нама – далеко од нас









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 8:01

Čulnost

Слушај како поноћ бије у мојим недрима
Док од страха да одлазиш блед сам као јесен
Чуј у мени лађа тоне с напетим једрима
А хтео сам да свуд пловим сновима занесен

Гледај како плаче месец у мојим очима
Онај исти што с нама је у бестиду сјао
Види – гори пут ми твоја још на длановима
А већ сасвим у очај сам безимени пао

Загорчале мајске трешње на мојим уснама
А још јуче на њима си тражила нирвану
Окуси сад ту даљину што стоји у нама
Речи што се не изусте у празном дивану

Удахни ме као мирис кише у прашини
Кад се нога успомена само блату враћа
И све има воњ трулежи у нашој тишини
А некад смо мирисали попут медног саћа

Додирни ме само слутњом да негде постојим
Безумношћу нашом вођен и са жељом јаком
Пипни око себе само још свуд с тобом стојим
Као зрак и тамна мрља у дубоком мраку

Све осети само чулом које жена има
Да ли вреди да за мене ветар тугом бојиш
Или сунце да ми нудиш када стегне зима
И преда мном увек чулна у осмеху стојиш










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 8:02

Sanjar

Кад бих знао да усне твоје су стих
А душа и тело песма ова цела
Жудња лепша од мајских ружа свих
И од снова што си ми исплела

Кад бих знао да речи су осмех твој
Што умилно краде јутру зору
Да је сакрије у поглед снен, мој
И тако избрише ноћну ми мору

Кад бих знао да риме су очи твоје
Топле мисли песника сањара
Росна поља – луде жеље моје
У истини што пролећа ствара

Кад бих знао да машта и ти се исто
Блиска – а опет далека, празна
Или патња на коју бих прист'о
Лепа ко стих – ко песма мазна.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 8:02

Gorčina


Нисам ока отворио
Ни пружио корак
А видех те нему
Од једа горак
Сан ме уморио
Наду што угаси
Увек и у свему

А туга на раме пала
Као капи кише
На латице свеле
Зар никад више
Жудња ми заспала
Дирнути неће
Те усне чедно вреле










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 8:03

Dnevnik jedne tišine

12.10. година било која.
Сунце се сваког јутра рађа, доноси нешто ново, бар нови дан, и тако котрља сате, дане, године. Пролази живот, и гомила сећања, тањи наду, замагљује и гаси снове.
Баш је све то једно велико срање, а опет се живи. Неко то срање ни не примећује, већ им се чини да је мед и млеко. Благо њима – све смрди, а њима мирише. Сањалицама ни руже не миришу кад их јава из сна тргне. А живот није сан. Сан је тек трен заборава, тек удах да нас смрад не угуши.
А сунце сваког јутра излази.

13.10.
Ћутим. Више ни не слутим. Ни снове не тражим – нит ме они зову. Ни сузе, ни вриска, ни ветра, ни сунца. Само густа тама... У оку, у грлу, у сећању, у нади, у лишћу што шушти.

16.10.
Ево, као да сам са друге планете, зачаран, заробљен у овој кући, у овом свету. Изгубљен међу људима, обичним и онима што се интелектуалцима зову. Ови први, не разумеју моје духовне потребе, а други, моје трагање за обичним, за праисконским делом себе. А ни себе не разумем – чему потреба, чему трагање, кад лишен сам свега? Помислих, можда због сна, због жеље да сном покријем сурову јаву, свакодневно понижавање душе и тела, кад оно – ни сан није сан. И он има своје лимите, малограђанска нормативна акта, и не смеш баш све да их желиш. Значи – узалуд.
Али, заробљен сам у свом Сну.

18.10.
Кад све се смири, кад умре нада, кад жеље избледе, а снове јава избрише, кад рука на груди клоне, остаће сећање само у благом, једва приметном смешку, и мутне очи што у даљини један поглед траже. О, Боже, да ли ће га икад наћи, или тек у Вечности сачекати? Или, једино, вечно га се сећати?

21.10.
Да ли ћу икад више бити бар делић негдашњег, помало насмејаног, помало духовитог, понекад животног, онога који сад нема ни ч од Човека?
Не верујем. Више ни с ким не причам. Немам с ким и немам шта. Ћутим са свима, ћутим о свему. Ништа не читам. Више ништа и не пишем. Мисли немам. Лежим и буљим. Плафон је леп пејсаж.

25.10.
Да ћутим – могу. Могу или морам? Да ћутим – и морам и могу, без обзира колико то било тешко, без обзира колико болело. Да ћутим – пристајем, ево, до краја овог бедног живота. Да ћутим могу и кад бујица чежње ми притисне срце. Да ћутим могу, јер и други ћуте. И, ево – ћутим. Ах, да ли баш заувек могу?


12.11.
Не могу. Нећу. Ево пишем поезију.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 8:04

Bitisanje

У трептају ока ухваћен недоглед
И с њим давних дана разиграна слика
Сад пред собом седиш испијен и блед
А не умеш рећи ко си од два лика

Распевани шерет свитањем умивен
Без страха у себи само жељом вођен
Или грч на лицу иза смеха скривен
А са срцем старца одмах чим си рођен

Не знаш ко те води – с којим где ћеш стићи
Почетку свакоме крај је неизвестан
Нити крај ма кога може заобићи
Само некад мање – некад више сетан










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 8:04

Trnje u očima

Шта ли то срце стегне
И трње у очи ми проспе
Шта лице згужва – згрчи
Кад на даљину што те крије
И твоје ћутање помислим

Шта ми то на усни дрхти
У несаници чежње јасне
И шта ме гони да болно вриснем
У ветру што хучи твоје име

Шта ми у уху – шта у грлу
Тишином звони мноштво жена
И један једини траг
Што теби води
Једва нађеној – а већ изгубљеној










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 8:05

Umor

Ноћ што у свитање је пала
Никад се није разданила
Тек бљесне нека искра мала
Нада што бол би забранила

Јер негде у нечијем оку
Иза осмеха дан се крије
Затурен у стиху и сроку
И обзорјима срце мије

Али тама све то избрише
Опет сутоном узме зори
Мирисе топле летње кише
И чежњом суштину умори










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 8:05

Tvoj

Зашто не могу да будем оно
Што ти баш пожелиш
Твој први удах
Ваздуха пробуђеног на прозору
Твоје огледало маште
С којим први осмех делиш
И онај коме с радошћу
У погледу замрсиш зору

Зашто не могу да будем оно
Што ти баш пожелиш
Бат корака пред вратима
У теби чеканих дуго
Боја дана и музика
С којима се и уморна веселиш
Да ти будем пламен у очима
Само ја и нико друго

Зашто не могу да будем оно
Што ти баш пожелиш
Блистав осмех из дубине ћутања
Година свих
Да уз мене будеш жена
Нежна као и свила и плиш
А ја дрхтав с пуно бура
Само твој луди бели стих









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 8:06

U prolazu

Нисам дозивао:
Нађи ме,
А ти ме у беспућима
Пронашла.

Нисам ти рекао:
Буди ме,
А ти ми у око дугу
Довела.

Нисам заповедио:
Љуби ме,
А ти ме жудна тихо
Волела.

И онда пожелех:
Остани,
А ти си нетрагом
Нестала.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 8:06

Pisanje pesme

Уморан
Суморан

Сав од немира
Пун свемира

У души
У гуши

Загрцнуте звезде
У оку се гнезде

У ћутању
И лутању

Песма јечи
У свакој речи

Слуђена
Тек пробуђена

А песник клонуо
У сан утонуо

Заспати не сме
Због песме










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 8:07

Pokušaj pesme


Расанио ми се поглед у твојим очима
А руке заблуделе у чвор вежем срамотом
Јер страхове у сну миловао сам ноћима
У себи изгубљен покривен модрим сомотом

Безгласно прстима дозивао сам ти име
У лудилу маште тражих све недоречено
Чежњу у ударима болно надошле плиме
На мом длану твоје лице сузом орошено

А све ми већ јавом лута попут бесних паса
Како неук да избегнем њихове уједе
Кад ми душу сан о жени зачас заталаса
И тад не знам да већ моје године су седе

Да све што ми жуд пробуди гром је из ведрине
Трен откинут забораву док у магли лутам
А тих као ведра поноћ усред морске тмине
И уморан само пуштен да животом плутам










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 8:08

Ljubavna pesma

Кад ружине пупољке поквасе
Тешке капи топле летње кише
И на твојим уснама се скрасе
Моје слутње и ништа више

Којим звезданим путевима
Да скитам тражећи осмех твој
И боју твог гласа што сновима
Сасвим узима славујев пој

И с врхова тек уцвалих ива
Ко украде месечеве мене
У сјају твог ока које скрива
Просту чежњу заљубљене жене










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 8:08

Pesma

Уморан сам - а не знaм ти рећи
Зашто ми је срце посустало
Можда што сан од њега је већи
А за песму све је тако мало

Песма тражи тек тело да клоне
Док кроз вене немир коло игра
Нема песме док страхови звоне
Већ кад пупком заврти се чигра

Док се речи оком не зазоре
Ишчупане из најдубље таме
Нема стиха без дубоке боре
Не на челу - већ из душе саме










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 8:09

Mašta

Сакрићу негде дубоко, дубоко
Тугу и све мисли моје,
Одвешћу у сјајне пределе око
Да заборавим мртве боје,
И да ми из душе однесе соко
Све лажне наде, које
Бацише ме у бол, у дубоко;
Сакрићу негде илузије своје.











Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 8:09

Tajna

Синоћ ми је роса девичански чиста
Певала на длану оду твојој коси,
Што низ голе груди месечином блиста,
А мене у занос ко пијанца носи.

Ноћас ми је ветар, поветарац тихи,
Шапутао тајне мирисе твог тела,
Док лудује додир ко песма пастирки -
Бујаш у наручју сва чедна и врела.

Пред зору су сасвим утихнуле песме;
Сунце нас је дрско нашло испијене,
Али тајну ником испричати не сме,
Јер страсти су јаче кад су сакривене.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 8:10

Trag

Тренутак поспан прогутао је речи
Љубио сам само слутње, бол и снове
Чезнући да баш тај трен ми ноћ излечи
И у тлапње нико више не позове.

Рукама нежности свилених одора
Грлио сам чисто заблуделу јаву
Бежећи од свега што се увек мора
Што не пита срце већ једино главу.

Истина се тражи души само знана
А пронађох сенке пустог битисања
У умрлом слову на рубу усана
Док заборав пада на песму сећања.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 8:10

Igra senki

Да ли си заборавила
игру сенки по телима нашим
сребрне пољупце
у ведрим ноћима
мале мраве у мојим прстима
и све свице
у твојим влажним очима

Памтиш ли још трептаје
у песмама ноћних птица
таласе свежине
у уздаху свитања
уморне капке нетакнутог сна
и луду жељу
да нектар пијемо до дна

Да ли те сећање враћа
у недосањану срећу
и игру лептира
на уснама нашим
нерасцвале руже у недрима твојим
што росу опише
тек миловањем мојим

Да ли си заборавила
разиграни смех вихора
и занос мириса багрема
у твојој коси
на длановима моји
тихо надолазећи удар дамара
и чуђење
како нас страст не замара

Памтиш ли још тишину
у паузама лудости маште
две упаљене цигарете
благи додир колена
и немушти зов
немиру чула што дрхте у ватри
загрљајима
о којима душа снатри

Да ли све још памтиш
или су сенке пале на сећања твоја
као вео магле
на јесења јутра
и поглед што лута
неизвесним сутра









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 8:11

Strah

Страх ме је
док слушам тишину
подмукле ноћне таме

страх ме је
у сну тражити спас

страх ме је
видети свитање –
а опет остати сам

страх ме је
слушати птица пој
а беспомоћно тражити
људску реч

страх ме је
моје сулуде маште
што води ме ко зна где
а увек враћа на почетак
и у страх.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   

Nazad na vrh Ići dole
 
Anđelko Zablaćanski
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Anđelko Zablaćanski
» Анђелко Заблаћански
» William Blake
» Najčudnije voće na svetu
» Vojvođanski slatki kupus
Strana 3 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-