Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Anđelko Zablaćanski

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:42

Noć sećanja

Грле ме сенке
месец у крошњи снева
снове од сребра.

Славуји краду
капи росе из ока
тајну далеку.

Осмех се враћа
у ноћ лепљиву од зноја
пољубац жудње.

Тама ме тргне
месец се за облак скрио
славуји ћуте.

Поглед ми лута
кроз украдено време
просту самоћу.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:42

Izvan mene

Не знам куд ми одлази поглед
У ноћима бдења
Ни шта га на том путу чека
Иза Кумове сламе

Не знам ни да ли на прозору
Некада твом је био
Или је изван сна те срео
Неких векова прошлих

Не знам какво га јутро прене
Из несанице глуве
И тмине што у души чучи
Без реда и суштине

Не осетим ни кад се врати
У очи ми поспане
А знам да те је опет срео
По буђењу са осмехом










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:43

Poljupci

Милуј ме
Погледом као сунце источно
У капима водопада
Љуби ме
Уснама као
Тек с ватре скинуто
Слатко од трешања
Јер опићеш ме очима
И убити близином пољупца
Из далека









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:43

Za tebe

Све снове даћу за један сан
Да сам месец у прозору
Што размажен и бестидан
С тобом ћути до пред зору

Или да сам сунце источно
Што се у твом оку огледа
И милује ти воће сочно
Тражећи у њему укус меда

Бар да сам вода бистра, ледна
Што ти лице и недра мије
Или твоја жеља чедна
Коју ти срце вешто крије










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:44

Moja vila

Са којим си јатом долетела
Из које светлости узела суштину
Којом тамом обојила косе
И чије ливаде у погледу имаш
А таква на мом прагу стојиш
Само плаштом зоре заоденута
У жудњи узреле трешње
На мом длану и уснама
Док – као месец над водом – гориш
А дошла си
Нечујним кораком срне
И не видех кад крај мене минула си
Али тишину осмеха ти
Опазих чим те јутро пробудило
Први пут исто оно
Које и мене зраком наде буди
И знам – сад си ту
Мада наизглед далека
За моје усне и прсте чекалице
Али ту си – осећам
По мирису даљине у коси
По боји дуге на мом прозору
И твом смешку на мојим образима
Знам – јер заиста јеси
У мојој јави и мом сну.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:45

Usamljene duše

О, да ли постоји негде сакривена
У беспућу неком - од света далека
Бродоломно слична душа усамљена
Или свако биће само очај чека

И да ли се туге некад (негде) сретну
Док самоћи трен је бескрајан кô море
Или не препознаш патњу истоветну
Одевену само у туђе одоре

И зашто прост осмех мора да се снатри
Јер ретко кад слети на усне очаја
Те као опсена трепери у ватри
Запаљене маште - наде и смираја

Зато у свом болу не знаш јаде туђе
А можда је твоја мука ипак мања
И сујета свака опако оруђе
Кад живот изгуби потребу да сања










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:46

Snoviđenje

Како да се сетим твога младог лика
И осмеха среће у твојим очима
Кад из погледа ми не избија слика
Тек угасле ватре – завесе од дима.

Како да се сећам твог пољупца жудње
И расуте косе по свежим грудима
Кад мислима лута болно време судње
Да и љубав дрхти пред силним људима.

Како да се сећам твог дрхтаваг гласа
Меког као сомот, нежног као свила
Кад кроз душу моју тек стрепња таласа
Да у мом сневању ти си само била.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:46

Buđenje

Будим је дахом
По сомотном врату

Пијаним уснама
По мирису крушки ранки

Будим је прстима
Као поветарац
У свили њене косе

Будим је тишином
У чежњи миловања

Будим је само
Да видим цветна поља
У очима јој сањивим

Будим је
Да ме осмехом мази

Да на усне ми шапне
Своју жудњу
И срећу што је будим.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:47

Bol

Наиђе из далека, ненадано
Или је већ био ту:
Уплетен ти у погледу,
Заденут у осмеху,
Сасвим близу неопрезној души.
Можда ти је поруке слао
И кезио се твојој срећи,
Знајући да ћеш пред њим посрнути
Нејак као латица
Пред снагом олујног ветра.
Лукаво те чекао
Да се занесеш игром маште,
Задојен мирисом безбрижности,
Јер тад је најјачи,
Тад може све да ти узме:
И душу и тело;
Тад може да те ломи
Као ветар суве гране;
Тад може да тe разбије
У хиљаде комадића
Као пијанац празну чашу.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:47

Tren

Један тренутак довољан је некад
Да те обузме ненадана срећа,
А онда опет
Трен само донесе туге разне,
Док нада догорева као славска свећа,
И снови постану
Приче обичне и празне.

Понекад само
Тренутак један је доста
Да дохватиш небо
Или скочиш с моста.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:48

Optimista

Кад изгубим наду -
Само наду имам
Сакривену
Баш одувек у атому снаге

Бескрајним морем снова
Ја непливач пливам
Да пољубим -
Ко зна где су
Неке очи благе










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:48

Nada

Оловни облак
пао на врхове бреза
сакривен видик.

Уморне гране
отежале од кише
плаче самоћа.

Ветар се игра
лишће нерадо плеше
упорна нада.

Месец се јавља
ноћ блиста у крошњама
осмех победника.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:49

Skrivalica

Кријем се од људи
Да не виде твој осмех
У мом смешку

Јер чувам га једино за се
У страху да ћеш их све опчинити
Тим осмехом
У очима водњикавим

И да ће тако занесени
Да те украду из очију ми пијаних
И мојих мисли беспутних
До твог срца жудног
И твог уздаха чежњиво страсног

Кријем се од људи
У твом погледу загледаном
У сопствене дубине
У душу изненађену и уплашену.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:49

Nestrpljenje

Твоје очи
Хтедоше ми нешто рећи
А ти ћутиш
Ни речи
О, кад бих знао -
Да ли љубав бар слутиш.

Усне су твоје неме
У ватри гореле
Као јецај
Болеле
Не могу више -
Дај ми их
Дај ми
Дај










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:50

Potonuće

Ти, што мук ми шаљеш кроз сутоне душе
Кроз пустињске ноћи на дну срца палог
Ти, што свесно тражиш снове који гуше
И у бесу чуваш сав животни талог

Ти ме вучеш к себи у то гротло хладно
Прождирући сваки траг светлости јасне
Смејући се како у човеку јадно
Сваки трачак среће зачас му угасне

У тебе урањам без узетог даха
Док на површини играју се сене
Већ сасвим сам доле - без наде замаха
И жеље да дигнем снове порушене









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:50

Jedino dodir

Размичем паучину са очију
тражећи твој лик у даљини
од снова не видех ништа
осим чежње.

Чекам да се јавиш осмехом јутра
кад сутон ми душу обузме
и не остави ништа
осим самоће.

Пијану машту у беспућа шаљем
док речи у грлу стоје
или их ветар разнесе
долином заноса.

И не слутиш ништа дрскошћу женском
или вешто чуваш немире
док лутам твојим погледом
и твојим венама.

Али како прећи прагове поноса
и тврђаве простих страхова
а пустити руке да говоре
у тишини.

Или ћемо вечно остати чисти
бежећи од истине јасне
да ватру ће угасити
једино додир.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:51

Povratak

Дрхте тополе на прагу мог села,
Јер јаук грана голих нико не чује,
Само даљина клета и невесела
Сваки удар бола на груд дочекује.

Чујем лишће шуми, а позна је јесен;
То плачу тополе млaдости ране,
А као да још јуче ту сам занесен
Пио мирис ноћи пре него што сване.

А сад бих сећању да стишам кораке
И ништа не питам врхове топола;
Док не познам давно урезане знаке
Невешто ћу крити жучи свога бола.

Али како проћи поред шумне страже,
Кад ће сваки шум ми душу да расточи,
А тополе срцу свашта ће да траже,
И крај њих кад прођем засузиће очи.

Морам, морам проћи док дрхте тополе,
Док даљина видик сасвим не замути;
Морам да се вратим под те гране голе,
Јер више не умем чак ни да их слутим.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:51

Strast

Ноћас те љубих страсну
голу
у твом уздаху срећу сам снио
данас сам само
миран талас на твом молу
а опет бих
мед са груди ти пио
опет мој талас
бура диже
пусти ме
пусти
да приђем ти ближе










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:52

Život kao elegija

Ако учиним корак - биће у празно
У тврди оквир наличја среће
У неко доба чудно и лажно
Где човек Човека не сусреће.

На планету где је Човек слуга
Где нема цвећа већ мртвило боја
Где самом себи сам највећа туга
А највећа радост илузија моја.

Где ђурђевак никад не убија зиму
Бићу вечно у окриљу њеном
У хладноћи - пепелу и диму
Прекривен лепе прошлости сеном.

Ех да могу бар сенке да љубим
Мога давно несталог живота
Да са њима снагу из сна будим
И упловим у море лепота.

Лепоту да вратим - с њом да плачем
За погледом што већ тихо стари
Да се одупрем болу све јачем
Да срце за будућност мари.

Корак да буде на срећно поље
Али како - кад наде гробу хрле
Кад нема пута за радост - за боље
Кад авети ме канџама грле.

А корак иде - знам у празно
У тврди оквир наличја среће
У неко доба чудно и лажно
Где човек Човека не сусреће.

Снага где пада у подножја сива
У море без дна што је брзо носи
Пучином која не зна да плива -
Пада на трње - а већ смо боси.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:53

Ti

Ти си
И оно што ниси
Чедна а жудна
У сновима
Разуздана
Као освит дана
У жељама
Зауздана
Болиш као рана
Нежна, тиха
Као речи из стиха
А опет, попут олује
Срце полети
А све одболује
Јер ти си
И оно што ниси
Обична и необична
Нечија
Ничија
А своја лична.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:54

Sećanje

Само искривљене слике из даљине
И трептаји живота у очноме дну,
Таласају сећањем испод тишине,
И воде неком већ заборављеном сну.

Како давно беху поља под булкама
Разиграни видик зенице још носе,
И мирис свежине ухваћен рукама,
Кад с груди скинуше прве капи росе.

Као птица прне уздах девојачки,
Ливаду док коси младог косца рука;
И лептири падну на осмех момачки,
Када мрави крену испод оба струка.

Предају се чула као ноћ пред зором;
У откосу вриска двоје су занети,
И ехо младости разлеже се гором,
А све је тек игра маште без памети.

Али већ се муте слике некад миле,
И паук већ мрежу заборава плете.
И као да увек само сан су биле,
Једва их се очи тек кроз сузе сете.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:55

Sećanje na nju

Прошло је све
И младост – и живот – и сан
Још само једна давна ноћ
И бледа месечина
Што стидљиво ми прозор обасјава
Буде сећање на њу.

Њен нежни глас
Ветар пољима носи
У голој крошњи га скрије
И ја сатима слушам
Тишину и јаук стихова мојих
Просутих по папиру.

Осећам још
Мирис зрелих дуња
У топлини њених груди
Испод расуте косе
Ноћ заогрнута белином зоре
Топи се у мислима.

Умире све
И бес – и понос – и нада
Још само кајање живи
Сакривено дубоко
У неисказаном тренутку бола
Јасном сећању на њу.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:55

Uvek

Желиш да будем
Увек уз тебе
Да даш ми увек љубав
И срећу
Да увек ти
Осмехом озарим веђе
А мене
То увек силно плаши
И чини ми се тако мало
Јер знам да је увек
Тек део онога заувек









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:56

..
Nedoumica

Нећу да ти будем тамна сенка бића
Ни ти моја светлост – љубав без покрића.

Не желим да сан сам надом само бојен
Ни у мени да си бол сав чежњом кројен.

Не могу да узмем то што шкрто нудиш
Ни да ти обећам са мном да се будиш.

Не умем без тебе јави да се јавим
А не смем са тобом скроз да је удавим.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   Sre 25 Feb - 7:57

Uzdasi saznanja

Слушао сам ноћас даљину што сања
У погледу немом расуле се косе
Ту на мом рамену уздаси сазнања
Да додири жудње ко зна где нас носе

Таласи немира запљускују груди
Док луташ ми маштом а већ сасвим моја
Крај мене, у мени – у слутњи што руди
Да у теби нађох суштини спокоја

И тако занесен заборавим пиће
Што сам, не знам ни кад, с другом женом пио
Јер с твојим погледом тек јутро ми свиће
Оно кад сам некад пун радости био

Али не знам како све то да запишем
И убедим разум – дирнем осећања
Да више од маште у теби ја дишем
Да део си мене и кад се не сања

А ти већ то јеси – моја јава луда
И сву ноћ ја слушам уздисаје твоје
Баш као и коса расута си свуда
Крај мене, у мени – ти си већ све моје










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Anđelko Zablaćanski   

Nazad na vrh Ići dole
 
Anđelko Zablaćanski
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Anđelko Zablaćanski
» Анђелко Заблаћански
» William Blake
» Najčudnije voće na svetu
» Vojvođanski slatki kupus
Strana 2 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-