|
|
Autor | Poruka |
---|
Esti 
 Poruka : 34348
Lokacija : U spavačici mesečine
Učlanjen : 28.10.2014
Raspoloženje : U bojama duge
 | Naslov: Re: Anđelko Zablaćanski Sre 25 Feb - 8:28 | |
| Bez razloga
Умочих прсте У хладовину даљине И на храпавом зиду сам Насликао разлоге тамних тонова У ћутању модрих свитања – Пред полазак На станицама пролазности јесени Док седим на крвавом трагу Откинуте шапе твог осмеха Заденутог у путање сутона
Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra! |
|
 | |
Esti 
 Poruka : 34348
Lokacija : U spavačici mesečine
Učlanjen : 28.10.2014
Raspoloženje : U bojama duge
 | Naslov: Re: Anđelko Zablaćanski Sre 25 Feb - 8:29 | |
| Noć pred odlazak
Мом оцу Клатно тупо удара у страха звоно Нико му тон не чује до ропац смрти И нико не зна кад зајецаће болно Треном што већ мртве наде ће сатрти
А све је тако у неизвесном јасно Чак што и у страху ничег се не бојиш И свестан си да за све је сасвим касно Мада у звоњави клатна још не стојиш
И знаш да ће доћи – чекаш – а не желиш Клатно бије јаче – тишина све већа Све се више кидаш док се не поделиш На оног што јеца или смеха сећа
Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra! |
|
 | |
Esti 
 Poruka : 34348
Lokacija : U spavačici mesečine
Učlanjen : 28.10.2014
Raspoloženje : U bojama duge
 | Naslov: Re: Anđelko Zablaćanski Sre 25 Feb - 8:29 | |
| Mali čovek
Упиташ се често ко си себи, другом Треба ли ма коме реч коју изустиш Радосница, савет, или реч са тугом – Смеш ли иком рећи оно што наслутиш
Или си фигура у партији шаха Ни ловац, ни кула – већ шта коме треба А у себе склоњен без узетог даха Жељан да неком си бар залогај хлеба
Често се упиташ постојиш ли стварно Да ли образ твој је то што такну прсти Или све у теби и с тобом је кварно Чак и оно што се пред олтаром крсти
Тако избезумљен страху се предајеш Да вечно си ништа чак кад силно волиш И тад ћутиш гласно невешт да се кајеш Јер кајањем никад никог не заболиш
Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra! |
|
 | |
Esti 
 Poruka : 34348
Lokacija : U spavačici mesečine
Učlanjen : 28.10.2014
Raspoloženje : U bojama duge
 | Naslov: Re: Anđelko Zablaćanski Sre 25 Feb - 8:30 | |
| Bekstvo
Побећи од света, побећи од себе Куда – овог дана уморног од магле Сем најдубљој тами срца које зебе И ту бол сакрити као убод игле.
Побећи људима, побећи животу Куда – овог дана мртвог ми погледа Сем грлу без суза најцрњем сомоту И ту сачекати језу санте леда.
Побећи празнини у себи и свему Куда – овог дана звонког од тишине Сем у тупост главе, жеље ну у чему И ту вечно бити као део тмине.
Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra! |
|
 | |
Esti 
 Poruka : 34348
Lokacija : U spavačici mesečine
Učlanjen : 28.10.2014
Raspoloženje : U bojama duge
 | Naslov: Re: Anđelko Zablaćanski Sre 25 Feb - 8:30 | |
| Očajna pesma
Одакле до мог ува допиру ти звуци Кад нит славуј пева – нит се буди ћук Ни мртве деце мајчински јауци Већ уморног бића најтамнији мук
Одакле у поглед пале су сене Кад небом се месец игра пун жуди А негде већ свићу зоре румене Можда тама душе којој бол суди
Одакле на длану ми сан трновит Кад нит спавам – нит сну будан сам вичан А срцем не лута ни јед тајновит Можда тек буђењу бес јако сличан
Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra! |
|
 | |
Esti 
 Poruka : 34348
Lokacija : U spavačici mesečine
Učlanjen : 28.10.2014
Raspoloženje : U bojama duge
 | Naslov: Re: Anđelko Zablaćanski Sre 25 Feb - 8:31 | |
| Smrvljene misli
Тишина плаче бол не уме да ћути сан што га слути
Сутон дан мрви односи ведрину широку даљина у оку
И све умире тек месец наду дражи немир ме тражи
У мраку видим жену што усном слутим а све прећутим
Утробу кида заборављена самоћа горчина воћа
Од несна мрежа у капке се уплела тупост начела
Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra! |
|
 | |
Esti 
 Poruka : 34348
Lokacija : U spavačici mesečine
Učlanjen : 28.10.2014
Raspoloženje : U bojama duge
 | Naslov: Re: Anđelko Zablaćanski Sre 25 Feb - 8:32 | |
| Zaborav
Хоћу да заборавим твоје црне очи И навику да плачеш због среће Мада бол нам већ превише суза точи Јер птица радости ретко нам долеће.
Нећу да се сећам твојих миловања Најлуђих ноћи љубави у животу Кад изгубих разум услед блудног стања И не видех ништа – сем твоју лепоту.
Желим да заборавим и часе нежности Твој осмех затурен негде у истини Кад гледасмо се немо у трену вечности Две подневне сенке у врелој прашини.
И не тражи трагове нашег битисања Јер у свемиру смо два зрна песка тек Пусти да ми срце и без тебе сања А део сећања сачуваћу за лек.
Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra! |
|
 | |
Esti 
 Poruka : 34348
Lokacija : U spavačici mesečine
Učlanjen : 28.10.2014
Raspoloženje : U bojama duge
 | Naslov: Re: Anđelko Zablaćanski Sre 25 Feb - 8:32 | |
| Erotika
Страх те је - а чезнеш да оседлаш пропетог пастува док трепериш у јари над бескрајем зрелости жита и росом расцвале булке а врела као летњи дан у мирису покошене траве.
Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra! |
|
 | |
Esti 
 Poruka : 34348
Lokacija : U spavačici mesečine
Učlanjen : 28.10.2014
Raspoloženje : U bojama duge
 | Naslov: Re: Anđelko Zablaćanski Sre 25 Feb - 8:33 | |
| Korak
Корак до тебе где се губи Кад мисли кораке не познају И шта ми лобању тупошћу дуби Док сном те чувам у загрљају
Зар не умем до тебе доћи А уза ме си сваког трена Зар страх је јачи од љубавних моћи Док тражиш ме дрхтаво занесена
Увек ме нађеш ма где да сам Чедно ме из нетрага вратиш Да у туге баш никад не забасам А сваку рану ми пољупцем златиш
Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra! |
|
 | |
Esti 
 Poruka : 34348
Lokacija : U spavačici mesečine
Učlanjen : 28.10.2014
Raspoloženje : U bojama duge
 | Naslov: Re: Anđelko Zablaćanski Sre 25 Feb - 8:34 | |
| Reči
Не слушај говор моје главе Једино речи душе и срца Јер ум се плаши и зоре плаве А душа пева и кад грца
Не слушај речи без очију Већ дрхтајем усне изречене Погледом што их невешто крију – Тад реч је тврђа и од стене
Не слушај никад што ти велим Док немир звоњавом тело кида Јер сваку ту реч с лудилом делим Док самоћом ми душа рида
Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra! |
|
 | |
Esti 
 Poruka : 34348
Lokacija : U spavačici mesečine
Učlanjen : 28.10.2014
Raspoloženje : U bojama duge
 | Naslov: Re: Anđelko Zablaćanski Sre 25 Feb - 8:35 | |
| Poverenje Како у твом ћутању речи да чујем Оне што се не кажу увек и свима – И како да у све речено верујем Изгубљен у твојим и мојим ноћима Док уснама све што је минуло псујем А пун жудње за срећом ти у очима Како да разум чује срца трептања – Једину меру истине у љубави – У осмеху дочека сва шапутања И тако сваку сумњу вером удави Да чедна јава у миру све досања И све лудости и сав јед заборави Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra! |
|
 | |
Esti 
 Poruka : 34348
Lokacija : U spavačici mesečine
Učlanjen : 28.10.2014
Raspoloženje : U bojama duge
 | Naslov: Re: Anđelko Zablaćanski Sre 25 Feb - 19:22 | |
| SEPTEMBAR
Na vrhu krošnje list što nebu stremi Nedozrelom plodu crv je prvi gost Rosa hladna - tragovi leta nemi I na jednu obalu naslonjen most
Nedoumicu novom danu krade Još vreo i ćutljiv sunčevi zračak Kao u one godine bezbrade Jetko se dušom prospe nade tračak
Svaki nov dan gnjilim se voćem hrani Ukraj stabla stalo minulo vreme Gde leto, gde jesen – na kojoj strani Septembar – radost ili teško breme
Iz pogleda beži nebo čisto Vrane u magli već sluti jutro svako Vetar glas nosi - nikad više isto Dok list s vrha krošnje već pada polako
Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra! |
|
 | |
Esti 
 Poruka : 34348
Lokacija : U spavačici mesečine
Učlanjen : 28.10.2014
Raspoloženje : U bojama duge
 | Naslov: Re: Anđelko Zablaćanski Sre 25 Feb - 19:24 | |
| Umorna ceznja-
U oku cuvam daljinu hladnu i nadu golu tvoj osmeh majskog jutra.
U treptaju pospanog dana trazim noc davnu tvoje grudi tople na dlanu sna.
Na usni zaboravljenog osmeha drhti zudnja jasna zarobljena u mislima tvojim.
Na grudi mi pale boje jeseni u secanju pepeljast trag umorna ceznja pesme ludosti.
A u svemu zvoni tisina samoca moja-tvoj u strahu od napukle jave. Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra! |
|
 | |
Esti 
 Poruka : 34348
Lokacija : U spavačici mesečine
Učlanjen : 28.10.2014
Raspoloženje : U bojama duge
 | Naslov: Re: Anđelko Zablaćanski Pet 27 Feb - 7:52 | |
| НЕДОСТИЖНА
Као искра вечног сна Трепериш у ваздуху тишине моје, Понекад - само у зеници без дна Разлијеш ми све дугине боје;
Тад милујем те немо К'о недозрелу трешњу кап росе, К'о месечина своје небо – Милујем твоју пут испод расуте косе Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra! |
|
 | |
Esti 
 Poruka : 34348
Lokacija : U spavačici mesečine
Učlanjen : 28.10.2014
Raspoloženje : U bojama duge
 | Naslov: Re: Anđelko Zablaćanski Pet 27 Feb - 7:54 | |
| Hteo bih pesmu da napišem U pesmu tebe da stavim
Ali stihovi su krhki Za tvoj pogled I sve bi se rime izgubile U tvojim snenim očima
Zato – pred njima ćutim Tražeći osmeh U vatri što u zenicama gori I po mojim usnama piše Sonet o nemiru.
Anđelko Zablaćanski - Trazeci osmeh Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra! |
|
 | |
Esti 
 Poruka : 34348
Lokacija : U spavačici mesečine
Učlanjen : 28.10.2014
Raspoloženje : U bojama duge
 | Naslov: Re: Anđelko Zablaćanski Pet 27 Feb - 7:56 | |
| Kad suton me uzme – nemoj da me tražiš, Jer možeš mi pogled ozarjem zavesti – A ne želim više da ga nadom dražiš: Da veče i jutro negde će se sresti.
Kad suton me uzme – jednostavno, ćuti; U osmehu nemom vratiće se sanje Da su nekad mogli sresti nam se puti, Samo da smo znali želeti se manje.
Kad suton me uzme – pevaće slavuji, Jer tu pesmu samo noć ume da sluša, U duši kad java prestane da bruji – I rosa kad srce prestane da kuša.
Kad suton me uzme – a već je uzeo Umorne mi usne negdašnje vreline; Žudnju koju skriva jedan tamni veo; U mislima samo magle i beline.
Kad suton me uzme – nemoj da me tražiš, Jer možeš mi pogled ozarjem zavesti – A ne želim više da ga nadom dražiš: Da veče i jutro negde će se sresti.
Anđelko Zablaćanski - Kad smiraj Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra! |
|
 | |
Esti 
 Poruka : 34348
Lokacija : U spavačici mesečine
Učlanjen : 28.10.2014
Raspoloženje : U bojama duge
 | |
 | |
Esti 
 Poruka : 34348
Lokacija : U spavačici mesečine
Učlanjen : 28.10.2014
Raspoloženje : U bojama duge
 | Naslov: Re: Anđelko Zablaćanski Uto 28 Jul - 9:45 | |
| HOĆU ŽENU
Hteo bih
Da zaspim snom dužim nego eon ceo
Da zaspim u krilu jedne žene
Koju dugo tražim i koja mene čeka negde
I ne pitaj
Da li ima ime ili se krije iza nadimaka
Da li govori lepe ili ružne reči
Ni da li joj je osmeh zvonak kao hladno
jutro
Ne pitaj
Ima li mladež iznad gornje usne
Da li je mlada ili samo vitka
Ni da li su joj duge noge a kose bujne
Ne pitaj
Da li sam voleo baš takve žene
Da li sam ih grlio pijan ili trezan
Ni da li samo ljubih pohotu u njima
Ne pitaj
Da li sam im dao ikad išta
Ni da li su one pružile meni nešto
Ne pitaj – ne znam
Jer slutim
Samo jednu ženu – ženu bez imena
Sa očima što imaju boju moje tuge
I pogledom zadenutim
Jedino u lutanju mojih zenica
Slutim ženu
Čije usne imaju ukus poljubaca
A koje nikad ljubile nisu
Jer ona ne ljubi usnama nego dušom
Slutim ženu
Koja nikad nije rekla reč Ljubav
A o njoj ćutanjem naglas zborila
Slutim ženu
Čije grudi ne mirišu požudom
Već strašću i čežnjom čistom
Slutim samo
Ženu kojoj drhtim utrobom
A ona u mojoj odanosti nadmoćna i tiha
Kao da na prestolu sedi
I hteo bih
Ali još uvek stojim sam
Zarobljen raskršćima ljubavi i
nesanice
Anđelko Zablaćanski Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra! |
|
 | |
Gost Gost

 | Naslov: Re: Anđelko Zablaćanski Uto 22 Avg - 12:38 | |
| ХОЋУ ЖЕНУ Хтео бих Да заспим сном дужим него еон цео Да заспим у крилу једне жене Коју дуго тражим и која мене чека негде
И не питај Да ли има име или се крије иза надимака Да ли говори лепе или ружне речи Ни да ли јој је осмех звонак као хладно јутро
Не питај Има ли младеж изнад горње усне Да ли је млада или само витка Ни да ли су јој дуге ноге а косе бујне
Не питај Да ли сам волео баш такве жене Да ли сам их грлио пијан или трезан Ни да ли само љубих похоту у њима
Не питај Да ли сам им дао икад ишта Ни да ли су оне пружиле мени нешто Не питај – не знам
Јер слутим Само једну жену – жену без имена Са очима што имају боју моје туге И погледом заденутим Једино у лутању мојих зеница
Слутим жену Чије усне имају укус пољубаца А које никад љубиле нису Јер она не љуби уснама него душом
Слутим жену Која никад није рекла реч Љубав А о њој ћутањем наглас зборила
Слутим жену Чије груди не миришу пожудом Већ страшћу и чежњом чистом
Слутим само Жену којој дрхтим утробом А она у мојој оданости надмоћна и тиха Као да на престолу седи
И хтео бих Али још увек стојим сам Заробљен раскршћима љубави и несанице |
|
 | |
Sponsored content
 | Naslov: Re: Anđelko Zablaćanski  | |
| |
|
 | |
|