Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Fernando Pessoa

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:06

*

Nisam ništa.
Nikada neću biti ništa.
Ne mogu želeti da budem ništa.
Ako se to izuzme, imam u sebi sve snove sveta.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:06

Jeftin je ovo svemir.

Počinjem da upoznajem sebe. Ne postojim.
Ja sam rastojanje između onog što želim da budem
I onog što su drugi načinili od mene,
Ili polovina tog rastojanja, jer tu i života ima...
Uostalom, to sam ja...
Neka se ugasi svetlost, i vrata nek se zatvore
Neka se samo šum papuča iz hodnika čuje.
Nek ostanemo u sobi sami ja i moj beskrajni mir.

Jeftin je ovo svemir.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:06

Da budeš velik

Da budeš velik, budi cio: ništa svoje
ne pretjeruj, ne isključi.
Budi sav u svakoj stvari. Stavi ono što si
i u najmanje što činiš.
Tako nad svakim jezerom sav mjesec sjaje,
jer visoko živi.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:07

Neki što je čuo

Neki što je čuo moje stihove veli mi: «Pa što u njima ima nova?
Svatko znade da je cvijet cvijet, a stablo stablo.»
Odvratih mu: «Svatko? Zaista…
Drugi vole cvijeće stoga što je lijepo, ja se razlikujem.
Drugi vole drveće stoga što je zeleno i sjenovito, ja ne.
Volim cvijeće jer je cvijeće, izravno.
Volim drveće jer je drveće, bez primisli.»








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:07

Protok sati

…..

Stoga mi budi majčinska, o noći spokojna…
Ti koja grabiš svijet svijetu, ti što si mir,
ti što ne postojiš, što si odsuće svjetlosti, ništa drugo,
ti što nisi stvar, mjesto, bivstvo, život,
Penelopa s platnom, sutra potrganim, s tvojim mrakom,
nestvarna Kirka grozničavih, bezrazložnih tjeskoba,
dođi mi, o noći, pruži mi ruke,
i budi svježina i melem, o noći, na mojem čelu…

…..

Ćutjeti sve na sve načine,
živjeti sve sa svih strana,
biti ista stvar u svim mogućim oblicima u isto vrijeme,
ostvariti u sebi čovječnost svih trenutaka
u samo jednom trenutku, rasplinutu, rasipnu, potpunu i daleku…

…….

Umnožih se da bih se ćutio,
da bih mogao ćutjeti sebe, bilo mi je potrebno ćutjeti sve,
prelio sam se, samo učinio da iscurim,
razodjenuo, odao,
i u svakom je kutku moje duše žrtvenik različitom bogu.

…..

Ćutjeti sve na sve načine,
imati sva mišljenja,
biti iskren protusloveći sebi svake minute,
ne militi se samu sebi u svoj sloboštini duha,
i ljubiti stvari kao Boga.

…..

Ja, naposljetku, koji sam stalan dijalog,
preglasan, nerazumljiv, gluha noć na tornju,
kad se zvona lagano njišu, a da ih nitko ne dira
i kad se pati od spoznaje da sutra treba odživjeti život.

……

ćutim da je ostalo izvan moje mašte sve što žuđah,
da mi je, makar bijah žudio sve, sve izmaklo.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:07

Sva su ljubavna pisma

Sva su ljubavna pisma
smiješna.
Ne bi bila ljubavna pisma da nisu
smiješna.
I ja sam svojedobno pisao ljubavna pisma,
kao i druga,
smiješna.
Ljubavna pisma, ako ima ljubavi,
moraju biti smiješna.
Ali, napokon,
samo su stvorenja što nigda ne pisahu
ljubavna pisma
smiješna.
Kamo sreće da opet dođe vrijeme kad pisah
nesvijesno
ljubavna pisma
smiješna.
Istina je da mi danas
ostaše samo uspomene
na ljubavna pisma
kako su bila
smiješna.
Svaka naglašena riječ
(kao i sva naglašena čuvstva)
naravno da je također
smiješna..








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:08

Ta naša mladost, nasmejana , prozirna

Ta vaša mladost, nasmejana, prozirna,
ta vaša sreća, tiha, zamišljena, laka,
pogledi vaši onom tko vas gleda,
nespoznanje naše sebe, neznađe.
Sve ono što ste, po čemu ste nalik
ideji što vas zaboravlja
ljubavlju hrani onog tko vas ljubi
jer bivate ne misleći
na istu mladost što je večno žalo
Kronosa, pravde nepravednog oca,
skrši ko vale,
ostavljajući u sećanju
tek beli zvuk pene








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:08

Trafika

Nisam ništa.
Nikad neću biti ništa.
Ne mogu htjeti biti ništa
Isključivši to, imam u sebi sve snove svijeta.

Prozori moje sobe,
moje sobe jednog od miliona svijetova
za koje niko ne zna koji je
(a da to zna, šta bi znao?)
vi gledate na tajnu ulice u neprekidnoj vrevi ljudi,
na ulicu nedostižnu za sve misli,
stvarnu, nemoguće stvarnu, određenu,
nesaznatljivo određenu,
s tajnom stvari ispod kamenja o biću,
sa smrću što meće buđ po zidovima
i sijede vlasi po čovjeku,
sa sudbinom što vodi kola s teretom
svega na putu ničega,

Pobijeđen sam danas, kao da sam spoznao istinu,
vidovit sam danas kao da sam na samrti,
i kao da više nemam srodstva sa stvarima
osim jednog zbogom, ove kuće i ovog ugla ulice
što se pretvaraju u niz vagona i osim
zviždućeg odlaska iz unutrašnjosti moje glave,
i stresa mojih živaca i škripe kostiju u pokretu…








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:08

Žudim

Žudim, imat ću -
ako ne ovdje
na drugom mjestu, još ne znam na kojem.
Nista nisam izgubio
Sve ću biti.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:08

Živiš, kažeš?

Živiš, kažeš, u sadašnjosti,
samo u sadašnjosti,
Ali ja ne želim sadašnjost, želim zbilju;
želim stvari koje postaje a ne vrijeme što ih mjeri.
Što je sadašnjost?
Nešto odnosno prošlost i budućnost,
Nešto što postoji po postojanju drugih stvari.
Želim samo zbilju, stvari bez sadašnjosti.

Ne želim uključiti vrijema u moj obrazac.
Ne želim misliti na stvari kao sadašnje; želim na njih,
misliti samo kao na stvari.
Ne želim ih razdvajati od njih držeći ih sadašnjim.

Ne bih ih trebao držati ni zbiljskim,
uopće ih ne bih trebao držati nečim.

Trebao bih ih gledati, jednostavno gledati;
gledati ih tako da ne mogu misliti na njih,
vidjeti ih izvan vremena, izvan prostora,
vidjeti u lišavanju vremena, izvan prostora,
To je znanost viđenja, koja nije samo jedna.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:09

Melancolia

Ah quanta melancolia!
Quanta, quanta solidão!
Aquela alma, que vazia,
Que sinto inútil e fria
Dentro do meu coração!

Que angústia desesperada!
Que mágoa que sabe a fim!
Se a nau foi abandonada,
E o cego caiu na estrada -
Deixai-os, que é tudo assim.

Sem sossego, sem sossego,
Nenhum momento de meu
Onde for que a alma emprego -
Na estrada morreu o cego
A nau desapareceu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:09

* * *


Rascvat slučajnog susreta

Onih što će zauvek ostati neznanci…

Jedini ravnodušni pogled koji nam uzgred uputi

Strankinja užurbana…

Znatiželjni pogled deteta koga vuče za ruku

Rasejana majka…

Usputne reči razmenjene

S usputnim saputnikom

Na usputnom putovanju…

Velike žalosti što su sve stvari tek sitni zalogaji…

Beskrajni put…








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:09

* * *



Počinjem da upoznajem sebe. Ne postojim.

Ja sam rastojanje izmedju onoga što želim da budem

I onog što su drugi učinili od mene,

Ili polovina tog rastojanja, jer tu i života ima…

Uostalom, to sam ja…

Neka se ugasi svetlost, ivrata nek se zatvore

Neka se samo šum papuča iz hodnika čuje.

Nek ostanemo u sobi sami ja i moj beskrajni mir.

Jeftin je ovo svemir








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:10

OGLUŠAVANJE


Treba da sredim život, da raspremim volju i postupke.

Hoću to da učinim što pre, kao što sam oduvek hteo, s jednakim

rezultatom;

Al dobro je imati jasnu nameru, čvrstu samo u toj jasnoći, da se

preduzme nešto!

Spakovaću kofere za Konačnost,

Dovešću u red Alvara de Kampuša,

A sutra ću opet biti na istom, kao prekjuče – prekjuče što traje

večno…

Smeškam se jer unapred već znam da ništa neću biti.

Ali barem se smeškam; to smeškanje nam uvek dobro dodje…

Svi smo mi izdanici romantizma…

A da nismo izdanici romantizma, po svoj prilici ne bismo bili

ništa.

Tako se stvara literatura…

Bogovi sveti, tako se čak i život stvara!

I drugi su takodje romantični,

I drugi, takodje ne ostvaruju ništa, i bogati su i siromašni,

I drugi takodje provode život gledajući kofere koje treba

spakovati,

I drugi spavaju pored hrpe nedovršenih spisa,

I drugi su,takodje, ja.

Prodavačice na ulici što sviju robu izvikuješ kao da pevušiš

himnu,

Ti, nazubljeni točkiću u časovničarskoj radnji političke

ekonomije,

Sadašnja ili buduća majko onih koji su pali da bi se slomila

Carstva,

Tvoj glas dopire do mene kao poziv u nigdinu, kao ćutanje

života…

Skrećem pogled sa hartija koje nameravam da sredim ka

Prozoru odakle nisam video prodavačicu čiji sam glas čuo,

I moj osmeh, koji mi još ne silazi s lica, podrazumeva izvesnu

metafizičku kritičnost.

Izgubio sam veru u sve bogove pred pisaćim stolom koji

nameravam da sredim,

Suočio sam se sa svim sudbinama iz nehata što sam slušao onaj

glas sa ulice,

I moj umor je stari čamac koji trune na pustom žalu,

I s tom slikom, preuzetom od nekog drugog pesnika, zatvaram

pisaći sto i ovu pesmu…

kao neki bog, nisam sredio ni jedno ni drugo…








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:10

OBLACI



U tužnom danu moje srce tužnije od dana…

Moralne i gradjanske obaveze?

Zamršeno klupko dužnosti, posledica?

Ne, ništa…

Tužan dan, čamotinja…

Ništa…

Drugi putuju (putovao sam i ja), drugi se greju na suncu

(Grejao sam se ija, ili sam zamišljao da se grejem),

Svi imaju pravo, ili život, ili simetrično neznanje,

Taštinu, radost i sposobnost prilagodjavanja društvu,

I iseljavaju se da bi se vratili, ili da se nikad ne vrate,

Na ladjama koje ih jednostavno prevoze.

Ne osećaju da ih smrt prati na svakom odlasku,

Da neka tajna čeka u svom dolasku,

Da se neki užas krije u svemu novom…

Ne osećaju: zato su poslanici i bankarski činovnici,

Idu na igranke i bave se trgovinom,

Odlaze u sva pozorišta i poznaju svet…

Ne osećaju: zašto bi morali da osećaju?

Odeveno stado iz božijih torova,

Pusti ga da prodje, okićeno vencima za žrtvu,

Pod suncem, razdragano, hitro, puno sebe…

Pustite ga da prodje, ali, avaj! Idem i ja sa njim, bez venca,

Ka istoj sudbini!

Idem sa njim bez sunca koje osećam, bez života koji imam,

Idem sa njim bez nepristajanja…

U tužnom danu moje srce tužnije od dana…

U tužnom danu svih dana…

U tako tužnom danu…








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:11

LISBON REVISITED (1926)

Ništa me ni za šta ne vezuje.
Želim pedeset stvari u isto vreme.
Čeznem, moren nekom halapljivom žudnjom
Za nečim što ne znam šta je –
Konačno za beskonačnim...
Nemirno spavam i u burnim snovima živim
Kao neko ko nemirno spava i u polusnu sanja.

Zatvorili su mi sva vrata zamišljena i neophodna.
Spustili zavese na sve pretpostavke koje bih mogao videti na ulici,
U sokaku koji sam pronašao ne postoji broj koji su mi dali,
Probudio sam se u istom životu u kojem sam i zaspao.
Čak su i vojske i mojih snova pretrpele poraz.
Čak su i moji snovi osećali da su lažni dok sam ih snivao.
Dojadio mi je čak i onaj život za kojim samo žudim – čak i taj život...

Shvatam samo na mahove,
Pišem u predasima umora;
I neka dosada od dosade izbacuje me na morski žal.

Ne znam kakva sudbina il budućnost predstoji mojoj teskobi bez kormila;
Ne znam koja ostrva nemogućeg Ujga iščekuju moj brodolom;
Ni koje će mi književne palme udeliti bar jedan stih.
Ne, ne znam ni to, ni ma šta drugo, ni ništa...
I u dubini mog duha, gde sanjam minule snove,
Na krajnjim obroncima duše gde prebiram po sećanju bez cilja
(A prošlost je tek prirodna magla od lažnih suza),
Na drumovima i kozjim stazama dalekih šuma
Gde sam umislio da prebiva moje biće,
Beže, obezglavljeni, poslednji ostaci
Konačne zablude,
Vojske iz mojih snova, nepostojeće, a već poražene,
Moje buduće kohorte u Bogu rasejane.

Ponovo te vidim,
Grade mog detinjstva, zlokobno izgubljeni...
Tužni i radosni grade, ponovo u tebi sanjam...
Ja? Al da li sam ja onaj isti što je nekad živeo ovde,
I vratio se, iznova krenuo ovamo, da se vrati.
I nastavio ovamo da se vraća?
Ili smo svi mi oni nekadašnji Ja koji sam ovde bio (ili bili)
Samo niska živih bisera poređanih na nit sećanja,
Samo niz snova o meni koje neko van mene sanja?

Ponovo te vidim,
Srcem sve daljim i daljim, i dušom sve manje mojom.

Ponovo te vidim – lisabon i Težo i sve –,
Ja, zaludni prolaznik u tebi i u sebi,
Stranac ovde kao i na svakom mestu,
Slučajni gost u životu i u duši,
Utvara koja tumara u odajam sećanja,
Gde miševi cijuču i škripe natrule daske,
U ukletom zamku neumitnog postojanja...

Ponovo te vidim,
Senku što promiče kroz senke, i blesne
Ne tren nekom sablasnom svetlošću, nepoznatom,
I klizi u noć kao što se gubi za lađom trag
Na vodi koja se više ne čuje...

Ponovo te vidim,
Ali, avaj, sebe više ne vidim.
Razbilo se čarobno ogledalo sa mojim likom uvek istim,
I u svakoj zloslutnoj krhotini vidim samo delić sebe –
Samo delić sebe i delić tebe!...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:11

*



Ona gospodja ima klavir


Koji je prijatan al nije žubor reka

Niti šum koji drveće pravi...

Zašto je potrebno imati klavir?

Bolje je imati uši

I voleti Prirodu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:11

*


Nemam nikakve filozofije: imam čula...

Ako o Prirodi zborim, ne činim to stoga što je poznajem

Nego zato sto je volim, a volim je baš zbog toga

Jer onaj ko voli nikada ne zna šta to voli

I ne zna zašto voli, niti zna šta je ljubav...

Voleti, to je večna bezazlenost,

a jedina bezazlenost da se ne razmišlja...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:11

*

Moj pogled kao nebo plav

Miran je kao voda na suncu.

Takav je, miran i plav,

Jer se ne pita i ne čudi...

Kada bih se ja pitao i čudio,

Ne bi nicalo novo cveće na livadama

Niti bi se išta na suncu izmenilo što bi ga prolepšalo...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:12

*

Nije samo tuđa mržnja ili zavist

Ono što nas sputava i kinji; ko nas voli

Jednako nas sputava ljubavlju.

Neka mi bogovi dopuste da, očišćen od svih

Osećanja, steknem hladnu slobodu

Pustih planinskih visova.

Ko malo hoće, sve ima; ko ništa neće

slobodan je; ko nema, i ne priželjkuje,

Čovek ravan je bogovima.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:12

*

Povlačim se unutra i zatvaram prozor.

Donose mi svećnjak i žele laku noć.

I moj zadovoljni glas uzvraća "laku noć".

Daj bože da mi život uvek bude to:

Dan sunčan i od kiše blag,

Ili olujan kao da je smak Sveta,

Prijatno veče i grupice šetača

Posmatrane radoznalo sa prozora,

Poslednji prijateljski pogled upućen spokoju drveća,

A zatim, da mogu, kada se zatvori prozor i svetlost utrne,

Bez čitanja, bez pomišljanja na bilo šta, čak i bez sna,

Da osetim život kako teče u meni kao reka duž svog korita,

a napolju tišina ogromna kao neki bog koji spava.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:14

Fernando Pesoa (1888. - 1935.)

Bez sumnje najznačajnija figura moderne portugalske književnosti i kulture uopšte. Rođen u Lisabonu, za života je bio poznat tek uskom krugu pesnika i ljubitelja poezije. Pesoa je stvarao pod više pseudonima (ili heteronima) od kojih svaki pokriva celovitu ljudsku i pesničku osobenost. Najznačajniji od tih pseudonima su: ALBERTO KAEJRO, RIKARDO REIŠ i ALVARO DE KAMPOŠ. Pesoina potreba da peva kroz usta izmišljenih, često veoma različitih pesnika, tumačena je na različite načine. Jedni razloge nalaze u njegovoj skolonosti ka mistifikaciji, drugi u potrebi da što potpunije prikaže istinu, treći u različitim stranama Pesoine ličnosti... I zaista, u Pesoi žive uporedo različite ljudske i pesničke ličnosti nezavisno i ravnopravno. Ta višestrukost, tačnije višedimenzionalnost stvaralačke ličnosti omogućila mu je da kroz raznorodne pesničke postupke jednako uspešno izrazi i složenost portugalskog duha, i različite poglede na svet i život i da, ne odstupajući od protivrečnosti, dopre do univerzalnih istina.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:14

MUMIJA

II.

U sjeni leži mrtva Kleopatra.
Kiši.

Ozastavili su lađu na pogrešan način.
Kiši sveudilj.

Zašto gledaš daleki grad?
Tvoja je duša daleki grad.
Kiši mrzlo.

Glede majke što ljulja u krilu mrtvog sina —
svi ljuljamo u krilu mrtvog sina.
Kiši, kiši.

Tužan osmijeh na umornim ti usnama
vidim u pokretu kojim tvoji prsti ne puštaju tvoje prstenje.
Zašto uopće kiši?

IV.

Moje tjeskobe padaju
niz stubište.
Žudnje mi se njišu
usred okomita perivoja.

Na Mumiji je položaj u potpunosti točan.

Daleka glazba,
glazba odveć daleka,
zašto Život prolazi,
a propuštamo uzbrati pokrete.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Ned 22 Feb - 14:14

ONIMA KOJI NISU SA NAMA



Nebrojeni u nama žive,
Ako mislim ili osećam, ne znam
Ko je taj što misli ili oseća.
Ja sam samo mesto
Gde se misli ili oseća.


Imam više od jedne duše.
u meni je više ja od ovog jednog mene.
Ipak postojim
prema svima ravnodušan.
Sve ih ućutkam: govorim ja.


Unakrsni impulsi
Svega sto osećam il ne osećam
Bore se u ovom meni koji sam.
Ali ja pažnju ne obraćam. Ne diktiraju ništa
Onom meni koga znam: pišem sam.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   Sre 25 Feb - 19:33

RODJENDAN

U doba kad se slavio moj rodjendan,

bio sam srećan i niko nije bio mrtav.

U staroj kući, čak je i proslava mog rodjendana

Predstavljala vekovnu tradiciju,

I radost svih ukućana, i moja radost,

Bile su izvesne kao svaka religija.

Udoba kad se slavio moj rođendan,

Ja sam bio zdrav kao dren jer nisam shvatao ništa,

Jer sam bio pametan za porodični krug,

I nism imao nade koje su drugi polagali u mene.

Kad je došlo vreme za nadu, više nisam umeo da se nadam.

Kad je kucnuo čas da pogledam životu u oči,

Izgubio sam smisao života.

Da, ono što sam umislio o sebi,

Ono što sam bio po srcu i rodbini,

Ono što sam bio u polu-varoškim večerima,

Ono što sam bio po njihovoj ljubavi i svojoj detinjoj ćudi,

Ono što sam bio – ah, Bože moj, ono što tek danas znam da sam

bio…

Kako je sve to daleko!…

(Ne mogu ni da pojmim…)

Doba kad se slavio moj rodjendan!

Ono što sam danas nalik je na vlagu u hodnoku, u dnu kuće,

Vlagu što ostavlja buđ na zidovima…

Ono što sam danas ( a kuća onih koji su me voleli

Treperi kroz moje suze),

Ono što sam danas to je saznanje da su prodali kuću,

I da su svi pomrli

I da sam ja nadživeo samog sebe kao ugašena šibica…

U doba kad se slavio moj rođendan…

Kako volim, kao neku dragu osobu, ono doba!

Moja duša fizički žudi da se tamo ponovo nađe,

Na jednom metafizičkom i čulnom putovanju,

S mojim udvojenim bićem…

Kad bi se prošlost mogla jesti kao hleb izgladnelih,

Bez ukusa vremena među zubima!

Sve to sad ponovo vidim toliko jasno da sam slep

Za ono što mi je pred očima…

Sto postavljen za više tanjira,

S lepšim šarama na posuđu, s više čaša,

Kredenac s mnoštvom stvari – kolačima, voćem

I ostalim posluženjem u senci nameštaja -,

Stare tetke, razni rođaci, i sve to radi mene,

U doba kad se slavio moj rođendan…

Stani, srce moje!

Nemoj da misliš! Prepusti glavi da misli!

O Bože moj, Bože moj, Bože!

Danas više nemam rođendana.

Trajem.

Zbrajaju mi se dani.

Biću star kad budem ostario.

Ništa više.

Bes što nisam ponio ukradenu prošlost u džepu!…

Doba kad se slavio moj rođendan!…








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Fernando Pessoa   

Nazad na vrh Ići dole
 
Fernando Pessoa
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Fernando Pessoa
» Fernando Pessoa
» Jose Saramago
» Ana Ivanović
» Velika geografska otkrića i priče o istraživačima
Strana 2 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-