Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Najkraće priče

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Najkraće priče   Sre 2 Nov - 13:45

U jednom hramu u severnom delu Japana živela su zajedno dva brata sveštenika. Stariji je bio učen, a mlađi priglup i bez jednog oka.

Jedan lutajući sveštenik naiđe i zamoli ih za prenoćište, propisno ih pozvavši na diskusiju o uzvišenom učenju. Stariji brat, umoran od napornog rada tog dana, reče mlađem da ga zameni. "Idi i zahtevaj razgovor u tišini", upozori ga.

Tako mladi sveštenik i stranac odoše do oltara i sedoše.

Ubrzo posle toga putnik ustade, otiđe do starijeg brata i reče mu: Tvoj brat je divan mladić. Porazio me je."

"Prepričaj mi razgovor", reče stariji brat.

"Pa", objasni putnik, "prvo sam ja podigao jedan prst, predstavljajući Budu, prosvetljenog. Onda on podiže dva prsta, označavajući Budu i njegovo učenje. Ja podigoh tri prsta, predstavljajući Budu, njegovo učenje i njegove sledbenike o harmoničnom životu. Zatim on prodrma svojom stisnutom pesnicom pred mojim licem, pokazujući da svi pomenuti potiču iz jedne suštine. Tako on pobedi, i ja nemam prava da ostanem ovde." Ovo rekavši, putnik otiđe.

"Gde je taj čovek?", zapita mlađi, dotrčavši do svog starijeg brata.

"Čuh da si dobio diskusiju."

"Ništa ja nisam dobio. Isprebijaću ga."

"Reci mi temu diskusije" zapita stariji.

"Zašto li je, čim me je ugledao, podigao jedan prst, vređajući me da imam samo jedno oko. Pošto je stranac, pomislih da treba da budem učtiv prema njemu, pa podigoh dva prsta, čestitajući mu što on ima oba oka. Onda taj neučtivi bednik podiže tri prsta, sugerišući da nas dvojica imamo samo tri oka. Ja se naljutih i pođoh da ga udarim, ali on pobeže napolje i to okonča stvar!"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Najkraće priče   Sre 2 Nov - 13:46

VRAPČE


Iz gnezda je ispalo žutokljuno vrapče. Još u vazduhu je napravilo par besmislenih pokreta krilima, a onda je bupnulo o zemlju, ovako, BUP. Dva metra odatle prolazila je žena kojoj je kroz glavu prošlo samo jedno "iju", i u isto vreme je promrmljala "što me uplaši, bre".

Nekoliko koraka iza nje išao je čovek koji je pomislio "eto što je žena, ne bi stala da mu pomogne", i stao da mu pomogne. A onda je video da mu je polomljeno jedno krilo, a to mu je već bilo gadno, pa je produžio svojim putem.

Onda je prošla majka koja je za ruku vodila dete iz škole. Dete je pomislilo "malo vrapče, poneću ga kući" i reklo "malo vrapče, poneću ga kući", a mama je pomislila "samo mi još ptica treba" i rekla "nemoj, doći će njegova mama po njega".

Za njima je išao zagrljen par. Devojka je pogledala vrapca i pomislila "ovaj je gotov, neće još dugo" i rekla "jao jadan". Mladić je zaljubljeno pogledao svoju devojku u oči, pomislio "kako ima dobru dušu" i nežno je poljubio.

A onda je došao ludak. Pomislio je "tra la la", kriknuo iz sve snage i zgazio vrapca cipelom broj 47.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Najkraće priče   Sre 2 Nov - 13:46

TAMARA


U prvom trenutku učinilo mi se da me je probudio ružan san, jer sam osetio teret u duši, ali sam se onda setio da se to ružno još sinoć dogodilo. Sunce je blještalo kroz zavese, a na podu je još uvek stajao ključ od mog stana s Tamarinim priveskom u obliku srca. Sinoć ga je ispustila na pod pre nego što je istrčala napolje, a ja se nisam usudio da ga podignem. Samo sam ga gledao kao nemog svedoka njenog poslednjeg prisustva i polako sipao u sebe piće iz flaše.

Ponovo zvono na vratima. Pa da, to me je probudilo! Tamara! Skočio sam iz kreveta. Jastuk je bio mokar od znoja, brzo sam popravio rasčupanu i ulepljenu kosu i krenuo ka vratima. Šta da joj kažem? Da li da odmah prihvatim svu krivicu i da je zamolim za oproštaj pre nego što izgovori prvu reč? Ili da joj zadam udarac ćutanjem i da čekam da prva prizna da je slabija, da overim osećaj nadmoći nad ovim slatkom bićem kome sam tako potreban.

Treće zvono. Strast je postala jača od svega i shvatio sam da ne mogu da čekam ni trenutak duže. Još samo brava me je delila od njenog zagrljaja bez koga moje srce neće moći više ni jedan otkucaj da napravi. Brzo sam otvorio vrata.

- Telefon, sedamdeset dva dinara, ako imate sitno, molim.


Izvor Net








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Najkraće priče   Sre 2 Nov - 13:47

BRODSKI DNEVNIK - Slobodan Simic

1. dan Ja sam kapetan broda. Svida mi se taj cin. Svi me slušaju i boje me se. Prošao sam danas nekoliko puta i izdavao naredenja. Ko me nije slušao i ko se nije bojao, bacen je u more. Sada me svi slušaju i boje me se. Svida mi se moj cin.

2. dan Moj brod je jedrenjak sa dva jarbola. Užasno je star i spor. Moracu nešto da smislim i ubrzam plovidbu. Kad bih imao parobrod!

3. dan Kuvar mi danas rece da je šteta što nemamo parobrod. Pametan covek. Postavio sam ga za krma- roša. Krmaroš se bunio, pa sam ga bacio u more. Pobunio se i navigator. Postavio sam ga za kuvara.

4. dan Danas sam razradio plan adaptacije broda. Od kuvarskog kazana napravicemo kotao, jarbole cemo iscepkati u drvo za loženje, a od vesala cemo napra- viti parni tocak. Sve je više pristalica moje ideje. Nekad i po ceo dan nikog ne bacimo u more. Dobio sam dobru posadu.

5. dan Srušili smo jarbole. Napravio sam veliku proslavu. Ne rašcišcava se sa mracnom prošlošcu svaki dan! Ulazimo u novo doba. Uskoro cemo našim mirnim morem zaploviti na parobrodu!

6. dan Nikako da se pomerimo s mesta. Možda bi trebalo da sprovedemo vodu do kotla, pa da dobijemo paru? Teškoje biti inovator.

7. dan Kuvar kaže da bi trebalo nekako da dovedemo vodu do kotla. Sjajan covek! Postavio sam ga za mog zame- nika. Da mije više takvih!

8. dan Našao sam rešenje! Probicemo malu rupu na dnu broda i kroz nju ce voda ulaziti u kazan, pretvarace se u paru i odlaziti prema parnom tocku. Kako se toga ranije nisam setio?!

9. dan Prokleta rupa je prevelika. Brod tone. Posada se uznemirila, ali sam im objasnio da napredak nema granica, i da cemo umesto parobroda dobiti podmor- nicu.

10. dan Citao sam pravila za slucaj kada brod tone. "Kapetan poslednji napušta brod" i "Spasavaju se prvo žene i deca". Kuvar misli da još nije sve izgubljeno. Divan covek. Priseban i u najtežim tre- nucima.

11. dan Danas sam predložio kuvara za kapetana. Svi se slažu. Ostaje još da spasavam žene i decu. S obzirom da samo jedan camac za spasavanje ima vesla, ostaje mi da spasem samo svoju ženu i decu.

12. dan Voda brzo nadire. Vreme je za veslanje. Ako budemo imali srece, možda nas spase neki parobrod.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Najkraće priče   Sre 2 Nov - 13:48

LJUBAV I VREME


Bilo jednom jedno ostrvo na kojem su živeli osećaji i ljudske vrednosti:
Dobra Volja, Tuga, Znanje i među ostalima i Ljubav.
Jednog su dana shvatili da će njihovo ostrvo da
potone,te su pripremili svoje brodove, kako bi ga napustili.
Jedino je Ljubav želela ostati do poslednjeg trenutka.
Kada je ostrvo bilo samo tren do potonuća, Ljubav je odlučila
potražiti pomoć.
Bogatstvo je prolazilo u blizini i Ljubav je upitala: "Bogatstvo, možes li me povesti sa sobom?"
"Ne mogu, mnogo je zlata i srebra na mom brodu, nema mesta."-reče Bogatstvo.
Ljubav tada odluči pitati Ponos koji je prolazio na veličanstvenom brodu.
"Ponose, preklinjem te, možes li me povesti sa sobom?"
"Ne mogu ti pomoći, Ljubavi", odgovori Ponos: "Ovde je sve tako savršeno, mogla bi mi uništiti brod."
Tada je Ljubav zamolila Tugu, koja je prolazila kraj ostrva:" Tugo, molim te povedi me sa sobom!"
"Oh, Ljubavi", odgovori Tuga:" Tako sam tužna da ne mogu."
Kada je Dobra Volja prolazila kraj ostrva, toliko je bila zadovoljna da nije ni čula Ljubav kako je doziva.
Tada Ljubav začuje neki glas: "Dodji ,Ljubavi, ja ću te povesti sa sobom."
Bio je to starac u malenom čamcu. Kada su stigli do kopna, Ljubav se iskrca, a starac ode. Ljubav je bila toliko srećna da je zaboravila pitati starca za ime. Ljubav shvati koliko mu duguje, te upita Znanje: "Znanje, ti sigurno znaš ko me je
spasao?"
"To je bilo Vreme", odgovorilo je Znanje.
"Vreme?", upitala je Lubav:"Pa zašto bi me Vreme spasilo?"
Znanje odgovori:
"Zato što je samo Vreme sposobno da proceni koliko je Ljubav važna u životu..."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Najkraće priče   Sre 2 Nov - 13:48

Kako se čuva ljubav? Wink

Tata i decak hodaju plažom.
U jednom trenutku dečak upita:
- Tata kako se čuva ljubav?
Tata ga pogleda i odgovori:
- Zgrabi malo peska i stisni u šaku.
Decak stisne šaku i sto je vise stiskao, to je više peska curilo iz nje.
- Ali tata pesak mi beži!
- Znam ali sad potpuno otvori šaku.
Decak ga posluša, ali u tom času dunu vetar i odnese sav pesak sa dlana.
- Ni ovako neuspevam zadržati pesak.
Na to tata sa smeškom na licu reče:
- Sada uzmi opet malo peska u ruku i drži dlan kao da je u obliku kašike, dovoljno zatvoren da ga zaštitis a dovoljno otvoren da bude slobodan.
Decak učini kako mu je rečeno i pesak mu ostade na dlanu, dovoljno zaštićen od vetra, i slobodan a da ne klizi kroz prste.
- Eto tako se čuva ljubav.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Najkraće priče   Sre 2 Nov - 13:48

Alhemija Šarene bombone


Bio jednom jedan alhemičar, nadaleko čuven i poznat. Ljudi su sa raznih strana svraćali da vide ovog čudnog ali mudrog čoveka. Neko sa strahom, neko sa divljenjem , neko sa poštovanjem, ma razne osećaje budio je u ljudima ali retko ko je ostajao ravnodušan. Medjutim ovaj alhemičar je pored svih običnih stvari za alhemičare kao što je pretvaranje kamena u zlato i mnogih drugih, imao i jednu specifičnost, svoje posetioce uvek je nudio bombonama koje je sam pravio. Bilo je tu belih, crnih, crvenih......ali i jednih koje su posebno upadale u oči – šarene bombone. Ljudi ko ljudi, privučeni šarenilom uglavnom su se hvatali za ove bombone, misleći da će deo mudrosti alhemičara preći i na njih. Medjutim kako je koji od posetilaca pojeo bombonu, izlazio je sa gorkim ukusom u ustima, ali.....sa osmehom na licu ne želeći da prizna – da alhemičar baš i nije napravio neki ukus, ili sumnjajući u svoju sposobnost da odredi dobar,pravi ukus . I tako su iznova dolazili novi ljudi hvatajući se za iste šarene bombone dok je Alhemičar i dalje pretvarao kamenje u zlato i nudio bombone svih boja....bele, crvene, zelene, plave......šarene......








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Kolja

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 317

Godina : 76

Lokacija : Maribor

Učlanjen : 12.10.2016

Raspoloženje : Predinfarktno stanje


PočaljiNaslov: Re: Najkraće priče   Sre 2 Nov - 14:01

"Био једном један човек у маленом граду под Уралом. Био је добари тих, вредан и милосрдан. Једног дана је ставио нарамак и кренуо изван града. Ходао је дуго дуго, кроз шуме и долине и никад се више вратио није."

Због ове причице је Д. Јувачев заглавио Гулаг 50 - их година прошлог века.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Najkraće priče   Sre 30 Nov - 19:01

Ne zatvarajte vrata na mojoj prici, molim vas. Ni jedna, ni druga. Ni ona kroz koja se u nju ulazi, ni ona kroz koja se napusta.
Neka duva promaja, da se ne ubajati.
Ako zatvorite ona prva, neko drugi, ko posle vas pokusa da udje, mozda nece imati snage da ih otvori, pa je nikada nece upoznati.
Ako zatvorite druga, neko moze ostati zarobljen u njoj zauvek. A moja prica to ne zeli. Ona je jedna dobra prica, koja cezne za tim da svi budu slobodni.
Molim vas, samo to vas molim...pazite da se vrata ne zatvore. Udjite u pricu, razgledajte, vratite se ako nesto niste razumeli, hvalite, kritikujte, prepisujte, dovedite prijatelje, rodjake, da hvale, kritikuju, kopiraju, prepisuju...
Nemojte da vas ova moja molba zaplasi. Prosetajte kroz pricu, to svakako nemojte propustiti. Videcete, kad izadjete, bicete malo drugaciji nego kada ste usli..ili barem na kratko drugaciji.
Ali molim vas, pripazite samo da vrata ostanu otvorena.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Najkraće priče   Sre 30 Nov - 19:01

JESENJI DŽEMPER

Uvek kasnije nego što smo mislili. Septembar je prošao tako brzo, prepun obaveza koje donosi početak školske godine. Sa novim kišama, govorili smo: "Evo jeseni"; prihvatili smo da sve postane obična zagrada pre zime. A ipak, i ne želeći da to priznamo sebi, iščekivali smo nešto. Oktobar. Noći prvog mraza, dane sa plavim nebom iznad prvih požutelih listova. Oktobar, to toplo vino, ta nežna blagost svetlosti, kada je sunce pravo samo u četiri sata, posle podne, kada sve postaje blagost duguljastih krušaka popadalih sa krovova oko voćnjaka.
I tada nam je potreban novi džemper. Nositi na sebi kestenje, šumarak, bodljikave ljuspe kestenja, ružičasto crvenilo livadskih šampinjona. Odsjaje godišnjeg doba u mekoći šume. Ali novi džemper: odabrati novi žar koji će početi da jenjava.
U zelenim tonovima? Zeleno Irske, zeleno mahuna, magle, neravnomerno zelenilo viskija, divlje i usamljeno poput tresetnih livada, zeleno pokošene trave? Ali riđa? Ima toliko riđih boja, Ofelijina kosa, želja da okusimo, kao nekada, hleb-maslac-medenjake, boje šume naročito, riđost zemlje, riđost neba, neuhvatljivi mirisi vašara i drveća, vrganja i vode. Ili boja prirodne vune, što da ne? Džemper sa krupnim petljama, sa pletenicama, kao da neko još uvek ima vremena da plete za vas.
Ogroman džemper: telo će nestati, postaćemo godišnje doba. Džemper sa spuštenim ramenim, dok iščekujemo... Dobro je, i za nas same, to iznijansirano prihvatanje kraja. Odabrati udobnost sete. Kupiti boju dana, novi jesenji džemper.


Filip Delerm








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Najkraće priče   Sre 30 Nov - 19:01

Prvo su me testerom ubili, zatim sekirom kresali, drali i gulili. Na suncu i vetru sušili. Pa opet rezali, tesali, šmirglali. Onda su me bušili, pa brusili. Zavrtnje u moje telo uvrtali. Trovali me raznim farbama, oči crtali. Kosu u glavu sadili. Osmeh štemovali, uši čuljili. Konopcima vezali u dronje oblačili. U glavu šešir zakivali. Od tada me više nema nego što me ima.
Glupo mi ime davali, ni imenjaka nemam!

Mislio sam sve je gotovo dok mi vila nije ponovo udahnula život. Upravo se na to navikavam.
I još me pitaš što će mi satara? Idem sada da od Đepeta napravim drvo, pa da vidi kako je!

Samo tiho da se ne probudi. Pssst...


Dejan Tofcevic, Pinokijeva osveta








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Najkraće priče   Sre 30 Nov - 19:02

Godinama imam snosaj sa poezijom. Uvek drugaciji.
Gledam je u naslov. Okrecem je na pozamasnu rimu i s'boka joj prilazim suvim dlanom niz tanku liniju uske forme. Hvatam je za obline stiha i grickam joj ustreptale vrhove slogova. Prodirem i razdirem njenu metaforu. Praznim se izmedju redova. U trzajima. Upotpunjujem fabulu pesme..
Nikada me ne tuzi za ocinstvo. Kurva!
Sebicna kurva kroz vekove.
I velika majka -- sve pesme, njena su deca.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Najkraće priče   Sre 30 Nov - 19:02

Ponekad, a to ume da bude cesto, pozelim da kazem da volim, tu neku. Pozelim, ali se plasim da to kazem,
cak i u sebi. Najcesce su to hipoteticne price, scene natopljene mistikom bajke, kada ja sapucem.
Ponekad pozelim da kazem samo to, samo te dve reci, a onda, taj neko moze i da iscezne.
Taj neko ne mora cak ni da cuje te reci, te dve reci.
Onda se probudim iz tog bajkovitog privida i odlucim da to i uradim. Jednostavno odem, nadjem nekoga,
kazem mu te dve reci, pomazim ga, zagrlim ga, a ono mi uzvrati veselim mahanjem repa.
Zasto je toliko lakse voleti zivotinje?








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Najkraće priče   Sre 30 Nov - 19:03

Svaki put kada ti srce otkuca, blizi si trenutku kada ce zauvek da stane.
Svaki put kada setas sumom, zao ti je sto na kraju ipak moras da se vratis asfaltu.
Svaki put kada trepnes okom, proci ce nekoliko trenutaka dok to ne ucinis ponovo.
Svaki put kada nekog nasmejes, smisljas nacin da to uradis jos jednom.
Svaki put kada sa prijateljima popijes casicu dobre rakije, razmisljas da popijes jos koju.
Svaki put kada na radiju cujes neku dragu pesmu, otpevas refren naglas.
Svaki put kada svog psa pomazis po dlakavom stomaku, raste poverenje izmedju dva bica.
Svaki put kada se obrijes, svestan si da te ista nevolja ceka vec sledeceg jutra.
Svaki put kada te devojka nezno dodirne, prijatni zmarci spuste ti se lagano niz kicmu.
Svaki put kad ujutru ustanes, neko sanja najlepsi san.
Svaki put kada se rastajes od nekoga, iznova ti bude tesko.
I SVAKI PUT JE PRVI.

PREMIJERA!!!








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Najkraće priče   Sre 30 Nov - 19:04

Liči na pesmu,a priča je-tako piše Zaratustra.

Pseća balada No.I (Emotivno stanje jednog...psa)

Mogao bih danas
Da ti pišem
O tome
Kako mi nedostaješ
Kako su noći
Beskrajno duge
Insomnične
Zajebano teške
A svaki stih
Koji bi izašao iz mene
Nosio bi u sebi dozu patetike

Mogao bih
Sve bih to mogao
Ali neću








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Najkraće priče   

Nazad na vrh Ići dole
 
Najkraće priče
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Najkraći brak na svetu trajao svega pet minuta
» Šorts
» Najkraće priče
Strana 4 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-