Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Jelena Lengold

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 52126

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Sub 4 Nov - 7:25

Otužna promenada

Uvežbavala sam sva čekanja
nervozna, diskretna, s glavom na jastuku
i s glavom među dlanovima
čekala sam glasno i čekala tako da niko ne primeti,
bunila sam se, nije da nisam,
tamo gde je imalo smisla buniti se,
čitala sam poučne članke
koji kažu da treba živeti za danas.


Nikad, međutim, ništa nije pomoglo.


I dalje sam čekala nekog vraga da se desi
ili da se s puta vrati
ili da se objavi i stavi tačku na muku
ili da počne tableta da deluje.

A kad je postalo jasno
da se više ništa ne može dočekati
osim smrti
onda sam čekala da život počne da se odvija unatraške
i da se sve nedočekano pojavi
u otužnoj promenadi osmeha, uzdaha i reči
koje se nikad nisu dogodile.



love








"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34702

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Ned 5 Nov - 13:27

Pamtim dvadeset godina unazad
i za to vreme
tamni sat na našem zidu
u sobi koju smo otmeno zvali bibliotekom
oboleo je lagano na plućima.
Sada počinje da se glasa poput orgulja
i čuje se do iza bolničkog zida
što nam se naslanja na kuću
i čini da nas pomalo napušta misao
o pejzažima. Ništa ne govorimo samo naše noge sve lakše prepoznaju
put
po dugačkim hodnicima
a moja krhka mati i ja
u proleće sadimo cveće po grobovima
ona plače, ja rasterujem crvene bube potkamenke,
ona je tako jednostavno tužna, moja krhka mati,
i od nje se ni crvene bube ne plaše.
Naši je dragi gledaju sa kamenih
ploča, a ja bih da je odvedem što dalje od njih.








Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Čet 5 Apr - 13:36

PESMA KOJU JE VOLELA MOJA MAJKA

U toj pesmi telefoni su prestajali da zvone
zaustavljali su se tramvaji i brodovi
muve su sklapale krila
događale su se neobične pojave
čudotvorci su postajali tihi i skromni
obustavljalo se disanje čitave jedne ulice
i sama pesma je umirala
lagano obložena glasom moje majke.
Bila je to pesma o prestanku ljubavi
u velikoj crvenoj knjizi
toliko velikoj da sam je mogla obuhvatiti
jedino očima, gledajući odozdo.
Mislile smo, i ne znajući šta nam se sprema,
kako je ugodno prelistavati tuđe tuge
pored toliko lepe, žive ljubavi
oko nas.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Čet 5 Apr - 13:36

PASSION

On mi je priznao da noću zatvara mačku u lift.
Krici njeni, očajni, besni,
udaranje u zidove, a najviše divlji mjauk,
podseća ga, kaže, na mene.
Čitavu dugu noć mirna plava ženica kraj njega spava.
On sluša: mačka u liftu, već luda,
glavom se zaleće u staklo
kandžom raspara sebi kožu besna zver
vrišti džungla niz kičmu nakostrešenu
glavom u zid, sitnim kostima šape ravno u zid!
I tačno onda kad mačka ispušta poslednji strašni jauk
on u mraku zadrhti, krišom, pod jorganom.
Rano u zoru, pre svih, moj voljeni vuče me za mrtvi rep
i baca na đubrište.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Čet 5 Apr - 13:36

Opis dramatičnih žena
kakve se dopadaju kapelmajstoru
Ovde sada misle da se nešto može završiti drugačije
Osim smrću
Kakvo užasno izbegavanje lepote
Kakva gramzivost
Žena koju ću voleti od rođenja je prozebla kao kip
Moram je naći
Biće predivna kao kuga
Umesto očij imaće dva ubrzana časovnika
Po njima ću uvek znati kako zlokobno brzo protičemo
I ona i ja
Umesto ruku imaće dve grozničave njihalice
Tik-tak govoriće njeni prsti, pobeđuje nas elipsa
Tik-tak, okupaj se ljubavi
Čistoća je korak dalje od zla
Žena koju ću voleti umeće divno da peva psalme
I, gle, vreme će se tako ponekad zaustaviti samo zbog nas
U piramidi na koju će ličiti njeno telo.

Tik-tak, reći će mi ona posle ljubavi,
Otvori novine da vidimo
Kako su besmislene njene brige.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Čet 5 Apr - 13:37

PESMA PLETILJE



Pretvoriti
divlje neprohodne parkove u pustare
moj frak papagajskih boja u odoru redovnice
nebesku provaliju u jamu prizemnu i plitku
pretvoriti čak vazduh u metaforu bez mirisa
kikot vavilonski u zvuk srama i kajanja
pomeriti uporednike ponovo nagore, ka severu
na ruke vratiti rukavice
otpustiti uslužne i ćutljive arapske dečake
krvotok opomenuti kratkom rečenicom
ne pisati više pozivnice vođama varvarskih plemena
izmestiti ovaj kamen
ne govoriti o tome nikom.
Kako mnogo od mene zahtevaš,
ljubavi,
i daješ mi premalo vremena
da ispletem toliki šal.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Čet 5 Apr - 13:37

SLOVO O SAMOĆI



Važno je to reći bez patetike:
ja sam sam u beloj svetlosti
i sam u mraku.
Ničeg naročitog u ovom čamcu
u ovoj sobi
kutiji
grobu.
Uprkos tome, osećam se kao hiljadu mogućnih ratova
pokatkad kao muzej
uprkos tome oplovio sam svet
i govorim sve akcente.
O ljubavi znam sve što može znati usamljenik.
Niko nikoga nije dotakao onoliko nežno
koliko nežno ja umem dotaći sebe.
Rusije, severi, Ekvatori,
sve me je samo okrznulo
drugi su ljudi nemoguća prostranstva
nesavladive knjige.
Gostovao sam u tuđim samoćama
dok me ne bi izbacila plima.
Sada sam miran kao kaktus
i nadrealan kao bog.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Čet 5 Apr - 13:39

OPROŠTAJ



Tužna si kao putovanje, reče prijatelj,
i spavao bih u tvojoj duši poput ptice
što gnezdi se za smrt.
I šta da mu kažem?
Spavaj, rekoh,
u mojoj spiralnoj zemlji ti si lepa tmina,
nebo gledano s broda ti je nalik, nek zaspi u mojoj duši kao povijuša
svo suvo lišće jeseni što se podiglo u tebi.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Čet 5 Apr - 14:45

SEPTEMBAR

Ima nešto crnje od podočnjaka moje
N. privremeno zaposlene u Nebraski, u kineskom teatru senki. Svake večeri ona pokupi stolice sa pozornice neodgonetnuta, najlakša među
senkama. Ima nešto trulije, mršavije od moje
N. Septembar, zatvorena ostrva, činjenica da nas već više nedelja
niko nije ljubio kraj vikenda u kome razgovaramo o
infantilizmu je li to zbog naših očeva? pita N. je li to zbog naših turobnih majki? je li to strah od novorođene dece
smežuranih lica? lako bi nam na ovo odgovorila kasirka lako i tvoja frizerka, ljubljena
mnogo i dugo od likvidatora ali već devojka iz putujućeg cirkusa ali već naše nesrećne prijateljice ali već svi ti pesnici, dostupni u
zoru već bi se oni zamislili nad mojom, kao nad svojom, bolešću. Moja N., iza koje ostaju odlomci, opušci, fragmenti,
jednog popodneva u septembru otegnuto je čitala Poeziju.
Za to vreme na igralištu muškarci su jurili za loptom
muškarci su se znojili
muškarci su se snažili
oni su bili ludi za sportom
njih se nije ticalo.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Čet 5 Apr - 14:46

PROLAZAK ANĐELA
doušnicima, uhodama, dostavljačima...
Anđeo putuje noću, dok sam u najdubljem snu.
Pod njim je vazduh malen i suv.
U dosluhu je sa vidovitim sovama.
Zveri za njegov prolazak dugo odlažu drago kamenje.
U njega je zaljubljeno jedno jezero i nudi mu svoje strašno biserno dno. Ali se anđeo na to i ne osvrne: samo meni nosi počinak, san i smrt,
samo meni, tamni svoj odraz u ogledalu mirnih voda, mitološko tvrdo more prinosi mi, da uronim.
Anđeo putuje noću, dok sam u najdubljem snu.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Čet 5 Apr - 14:47

Objavila je osam knjiga, pet knjiga poezije, dve knjige priča i jedan roman. Zastupljena je u nekoliko antologija poezije i priča, a prevedena je i na više stranih jezika (engleski, italijanski, danski, rumunski, bugarski). Za knjigu pesama Sličice iz života kapelmajstora dobila je nagradu �Đura Jakšić�. Takođe je objavila više prevoda savremenih danskih pesnika u domaćoj književnoj periodici. Sa romanom Baltimor ušla je u najuže izbore za sve značajne književne nagrade u Srbiji. Baltimor je preveden i objavljen u Bugarskoj.
Jelena Lengold je desetak godina radila kao novinar i urednik u redakciji kulture Radio Beograda. Sada radi kao projekt-koordinator Nansenskolen Humanisticke Akademije iz Lillehammera u Norveškoj, na predmetu konflikt menadžment. U svojoj trenutnoj profesiji bavi se temama kao što su: dijalog, inter-etnička tolerancija, diskriminacija, pregovaranje, ljudska prava i mirno rešavanje sukoba.
Knjige: Raspad botanike, poezija, Pegaz, 1982; Vreteno, poezija, Nolit, 1984; Podneblje maka, poezija, Nolit, 1986; Prolazak anđela, poezija, Nolit, 1989; Sličice iz života kapelmajstora, poezija, Prosveta, 1991; Pokisli lavovi, priče, Srpska književna zadruga, Biblioteka Savremenik, 1994; Lift, priče, Stubovi kulture, Biblioteka Minut, 1999; Baltimor, roman, Stubovi kulture, Biblioteka Peščanik, 2003
Zastupljena u sledećim antologijama: Arhipelagul Dantelat, Colestia revestie Lumina (antologija srpskih pesnika na rumunskom jeziku), 1988; Zvuci i komešanja, novije pesništvo u Srbiji, Miljurko Vukadonović, Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije, 1989; Love Poems by Women, by Wendy Mulford, Fawcett Columbine, New York, 1991; Moderno srpsko pjesništvo, Stevan Tontić, Svjetlost Sarajevo, 1991; Čarobna šuma, srpska erotska priča, Vasa Pavković i Dejan Ilić, Radio B92, 1996; Najlepše ljubavne pesme srpskoga jezika, Danilo Jokanović, Medijski centar Marko, 1998; Na tragu, srpska krimi-priča, Vasa Pavković i Dejan Ilić, Knjižara Prota Vasa, Pančevo, 1998; Mačke ne idu u raj, antologija savremene ženske poezije, Radmila Lazić, Samizdat FreeB92, 2000; Antologija ex Yu kratkih priča 1990-2000, Goran Janković, KUD France Prešern, Ljubljana, 2001; Antologija pripovedaka srpskih književnica, Rajko Lukač, Zepter Book World, 2002; Casablanca Serba, Racconti da Belgrado a cura di Nicole Janigro, Feltrinelli, Milano, 2003; Ženski kontinent, antologija savremene srpske ženske priče, Ljiljana Đurđić, Prosveta, 2004; Frrrrr, ženska erotska priča, Ljubica Arsić, Gramatik, 2004; Najlepše ljubavne priče srpskih pisaca, Danilo Jokanović, Gramatik, 2006.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Čet 5 Apr - 14:47

AMAZONSKA

Mir je oko nas, Tezeju, i mesec dinja, smeran međ zvezdama,
o tebi sanja.
Sve moje sestre već rodile su tvoju
decu tek ja te držah na nišanu zaklonjena stenom. Na streli mojoj još samo ljuspice su stare krvi. Mir je, Tezeju, i svoju dojku preostalu kroz vazduh poturam ti.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Uto 10 Apr - 19:38

U izdanju Arhipelaga objavljene su knjige priča Jelene Lengold Vašarski mađioničar (2008, 2009, 2012), Pretesteriši me (2009), U tri kod Kandinskog (2013) i Raščarani svet (2016), roman Baltimor (2011) i knjiga pesama Bunar teških reči (2011).
Živi u Beogradu kao profesionalni pisac.

RAŠČARANI SVET

Andrićeva nagrada za najbolju knjigu priča u 2016. godini

Nova knjiga priča jedne od najznačajnijih savremenih srpskih književnica.
U knjizi Raščarani svet pratimo prepoznatljivi pripovedački stil i jezik Jelene Lengold, ali je autorka sklopila uzbudljivu knjigu priča sa temom koja je suštinski drugačija u odnosu na njene ranije knjige.
U ovoj knjizi sugestivnih i snažnih priča, koje se neosetno sklapaju u zaokruženu celinu, Jelena Lengold istražuje senovite strane čovekove prirode u susretu sa izazovima modernog doba i pripoveda granične situacije svakodnevnog iskustva.
Strasne i otkrivajuće priče o sredovečnom iskustvu života, o slutnji smrti i neizvesnosti, o svakodnevici u kojoj se javi i ljubav, kako je bilo u ranijim knjigama Jelene Lengold, ali se još češće javi ideja kraja i senka nesporazuma.
Dinamika i napetost, preokreti i krimi zapleti.
Knjiga koja je raščarala naš svet i koja će začarati mnoge čitaoce.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Uto 10 Apr - 19:38

Priče u knjizi U tri kod Kandinskog uzbudljivo i zanosno pripovedaju o svakodnevici, ljubavi i strasti, pri čemu je ljubav i prosvetljujuća sila života i sila zbog koje se pati i strada.
Govoreći o ljubavi, intimi i razumevanju, o trenucima u kojima se čovekov život odjednom nađe pred neočekivanim uvidima i otkrićima, o sredovečnom iskustvu života i odrastanju, o potrebi za drugim i o izazovima emotivnog života, nove priče Jelene Lengold otkrivaju slojeve svakodnevice sačinjene od uzbudljivih iskušenja i nesvakidašnjih događaja i preokreta.
Knjiga U tri kod Kandinskog dolazi posle evropskog uspeha knjige Vašarski mađioničar, za koju je Jelena Lengold dobila Evropsku nagradu za književnost i za koju su prodata prava u Velikoj Britaniji, Italiji, Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Albaniji, Bugarskoj i Makedoniji.
Pisana u poslednje tri godine, knjiga priča U tri kod Kandinskog predstavlja izuzetan trenutak savremene srpske proze. Čitaoci će se u ovoj knjizi suočiti s nekim od najboljih priča koje je Jelena Lengold napisala.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Uto 10 Apr - 19:39

Knjiga Bunar teških reči napisana je dvadeset godina posle nastanka prethodne pesničke knjige ove autorke.
Pesme snažnih osećanja i neposrednog i sugestivnog izraza.
Ljubavne pesme i pesme o svakodnevici.
Uzbudljivo, strasno i oslobođeno kazivanje o ljubavi i drugim emocijama.
U novoj knjizi pesama Jelene Lengold poezija se doživljava kao ispovest o svakodnevici i svedočanstvo o duboko proživljenom iskustvu.
Otuda su pesme u knjizi Bunar teških reči kazane u narativnom tonu, donoseći mnoštvo sačuvanih trenutaka, scena i događaja.
Ove pesme su, zapravo, priče u formi vanredno uobličenih pesama.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Uto 10 Apr - 19:39

Izvrstan roman o tri godišnja doba u životu jedne savremene Beograđanke.
Proleće, leto i jesen koji se opisuju u ovom romanu čine da ova Beograđanka jasnije nego ikada sagleda sav svoj život, a pogotovu da sagleda sopstvenu svakodnevicu.
U toj svakodnevici ona opaža stalno ponavljanje istih stvari, u ljubavi, tako na poslu, u porodici i prijateljstvima, kao i u pokušajima da se pobegne od dosade i ravnodušnosti.
Brižljivo slikajući unutrašnji svet svoje junakinje, Baltimor pripoveda o prostoru između ljubavi i smrti, između intime i praznine, između ćutanja i nerazumevanja, između stvarnosti i Interneta, između beogradske svakodnevice i web kamere koja junakinju odvodi u Baltimor, između pisanja i odlaska kod psihijatra.
Upečatljiva priča o junakinji naših dana.
Jedan od najboljih srpskih romana u poslednjoj deceniji.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Uto 10 Apr - 19:40

Tri tematska ciklusa priča Jelene Lengold u knjizi Pretesteriši me: priče o ljubavi i svakodnevici, priče o odrastanju i porodici, erotske priče.
Sugestivno i uzbudljivo pripovedanje o malim i skrivenim događajima u svakodnevici koji se pokazuju kao ključni događaji u životima junaka.
Pripovedanje o ljubavima i strastima sredovečne svakodnevice gradskih junaka. Vrhunsko pripovedanje o ljubavi i njenim demonima.
Izabrane priče Jelene Lengold iz knjiga Pokisli lavovi i Lift.
Priče Jelene Lengold odlikuju se iznijansiranim stilom, upečatljivim jezikom i nesvakidašnje usredsređenim pripovedanjem zahvaljujući kome mali događaji iz svakodnevice postaju sudbinska pitanja u životima modernih junaka.
Antologijski primeri moderne srpske pripovetke.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Uto 24 Apr - 20:01

Što je moguće više besmrtnih vekova
Jelena Lengold
Živeći kroz te silne knjige, samo pokušavam da proživim što je moguće više besmrtnih vekova.

Zamišljam da će jednoga dana dokoni književni biografi pisati otprilike ovakvu belešku:
Život Jelene Lengold ličio je na sve osim na život jednog pisca, bio je to prilično dosadnjikav i ordinaran život u kome je sve bilo tako predvidljivo i kao iz udžbenika o besmislenim životima, kakvih ima na milione, bila je lepuškasta kao devojčica, nikada, međutim, nije znala šta bi tačno sa time učinila, posedovala je prilično bezlične roditelje koji su se, naravno, razveli, ali na svu sreću tek nakon što su je doveli u veliki grad, studirala je neki bezvezni fakultet koji je, naravno, nije zanimao, zaljubljivala se u sve živo, u muškarce, žene, mačke, pse, zečeve, papagaje, profesore, pesnike, udavala se, kako je i red, dva puta, ovaj drugi muž pokazao se kao nešto bolji, ali teško je razlikovati jednog muža od drugog, sve vam to na kraju ispadne na isto, držala je dijetu celog života, bez vidljivih rezultata, izvadila je krajnike i žučne kamenčiće, spremala je dobre pite, sarme i ostale stvari sa holesterolom, dočekala je starost za priličnom ravnodušnošću, bila je tragično lišena sujete, ambicije i želje da se nametne bilo kome i bilo gde, slutimo da se njen “burni” život odvijao ponajviše u snovima i u mašti, jer negde se, valjda, morao odvijati, inače nam uopšte nije jasno kako je, zašto i povodom čega ta, po svemu, prosečna žena napisala onih nekoliko knjiga, koje na sve liče, samo ne na nju.
I tu, otprilike, na kraju te beleške, dolazimo do fenomena knjige, koji mi nikad neće biti jasan, baš kao ni fenomen sna. Jesu li naši snovi legitimni deo našeg života? Računaju li se oni u ono što smo iskusili? Jesu li knjige jednog pisca deo njegove biografije? Da li je moja bibliografija istovremeno i moja biografija? Jer, ako jeste, ja onda baš i nisam sasvim ja, ako shvatate šta hoću da kažem. Nadam se da shvatate, jer ja ne shvatam, samo osećam da tu mora da ima nešto što još nije do kraja otkriveno.
Zatim se može ići i dalje. Šta je sa svim onim knjigama koje smo pročitali? Postaju li i one deo našeg ja, pod uslovom da smo sebe u njima prepoznali i utkali nešto svojih osećanja u te stranice, listajući ih noću u krevetu, otkidajući od odmora? Postaju li tako te tuđe bibliografije pomalo i naše biografije? Koliko procenata Jozefa K, Lejdi Četerli, Toma Sojera, Herija Kinaskog, Ašenbaha, Holdena Kolfilda, Ane Karenjine, Madam Bovari, nastavlja da živi u meni godinama nakon što su bespovratno odloženi na police? I koliko svi oni, zapravo, utiču na moj život? Jer ako utiču, a slutim da je tako, onda još jednom moram da zaključim da ja nisam baš sasvim ja, već sa svakom takvom knjigom nešto od sebe dajem njima, a oni, zauzvrat, nešto svoje utrape meni, ne pitajući me da li mi baš to treba.
Ima jedna dobronamerna teorija koja kaže da na pravu knjigu nailazite onda kad vam je baš takva knjiga najpotrebnija. Najvatreniji pobornici ove teorije idu u krajnost i veruju da je dovoljno otvoriti bilo koju knjigu na bilo kojoj stranici i da ćete upravo tu naći odgovor na ono pitanje koje vas muči. Nisam sigurna da je to baš sasvim tako, ali sam sklona da verujem u to da nismo većinski vlasnici svoje sudbine, ni mi pisci, ni mi čitaoci, a bogme ni mi literarni junaci. Svi smo, naime, kako bi se to modernim jezikom reklo, umreženi. Svi smo u velikom kosmičkom network-u. Umre li jedan književni junak nasilnom smrću, možda ću upravo zbog toga isto tako umreti i ja, a razlog tome bi se mogao raspetljavati dugo i dosadno na mnogo dodatnih književnih stranica.
I šta je onda sa onima koji ne čitaju knjige? Može li se iz svega zaključiti da oni svoj život tako čuvaju od bezbrojnih ogledala koja samo čekaju da im ukradu dušu, ili pak žive svoje biografije i ne znajući za koliko toga su uskraćeni? Nemam pravi odgovor ni na ovo pitanje. Svaki čovek, valjda, prema svojoj meri, uzima od budnosti i od snova onoliko koliko ume, može i sme.
Što se mene tiče, ja sam svoju meru našla još davno, shvativši da ću uvek mnogo više živeti u nestvarnom nego u stvarnom, mnogo više u napisanim slovima nego u izgovorenim rečima, mnogo više kroz junake svojih knjiga nego u svom paralelnom, od javnosti priznatom, životu. Davno sam se, dakle, pomirila s tim da život, za koji neki skeptici kažu da je jedan jedini koji imamo, može na ovaj način biti beskrajno mnogo puta umnožen i proživljen. A ima li neke jače i snažnije čovekove potrage od ove?
I zato, kad čitam knjigu, ili kad je pišem, verujte, kultura i sve u vezi s njom poslednja je od mojih motivacija. Jedino što me istinski odvlači u ovaj papirni svet to je taj grozni strah od nestajanja, od beskrajnog konačnog nestajanja, i sve što radim živeći kroz te silne knjige to je samo pokušaj da u ovo malo godina proživim što je moguće više besmrtnih vekova.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Uto 24 Apr - 20:07

Moderna književnost je na rubu nervnog sloma

Neke teorije već su obznanile smrt postmodernizma, a Vi ste u jednom intervjuu rekli da je on nakratko zbunio čitaoce, jer se učinilo da piscima nije ni važno da budu shvaćeni. Ali možemo li išta reći o karakteristikama savremenog književnog stvaralaštva, koje dolazi posle postmodernizma?

Jako mi je teško da sagledam celokupno savremeno književno stvaralaštvo, i još plus da ga definišem. Mogućnosti za grešku pri takvom nekom pokušaju su vrlo velike, iz nekoliko razloga. Pre svega, to što sam pisac, ne čini me stručnim, teoretskim poznavaocem književnosti. Ja sam običan čitalac, kao i bilo ko drugi. Iz čega proizilazi druga mogućnost za grešku, jer savremena književnost za mene je ono što ja čitam. I zato, samo na osnovu svog čitalačkog iskustva i svog čitalačkog ukusa, ja mogu sa zadovoljstvom da konstatujem da je savremena književnost postala pre svega mnogo komunikativnija i mnogo otvorenija prema ljudskoj emociji, i to ovoj savremenoj i urbanoj emociji, sa svime što ona u sebi sadrži. Moderna književnost je često užurbana, zadihana, na rubu stresa i nervnog sloma, kakav je i život. Obiluje promišljanjem nekih pojedinaca koji su, čini mi se, više nego ikad nevidljivi na trotoarima raznih velegrada. Savremena književnost se bavi nekim naizgled malim ljudskim pričama koje su očuvale svoju autentičnost u sveopštoj uniformnosti sveta.

Pitanje odnosa poezije i proze bih Vam postavio u identitetskom ključu: da li ste se ikada našli pred nedoumicom da li ste pesnikinja koja se bavi i prozom, ili ste prozaistkinja koja piše i poeziju? Ili je takva vrsta identitetske zapitanosti zapravo bespredmetna?

Uvek sam se u životu mnogo više bavila onim što nisam ili što ne mogu, nego onim što jesam. Pa tako, meni je moje postojanje u priči i poeziji uvek bilo nešto sasvim normalno, mada me je poezija ponekad napuštala, pa se vraćala, ali sve su te faze za mene prirodne i nisam se njima mnogo bavila. Jasno mi je da sam i jedno i drugo, jasno mi je takođe da u mojim pričama ima dosta poetskog, kao i to da moje pesme često u sebi sadrže priču. Međutim, mnogo više sam se bavila time zašto, dođavola, nisam romanopisac, zašto sam do sada napisala samo jedan mali roman, i zašto ne pišem više nego što pišem. Ja sam se svojim književnim identitetom bavila uglavnom kad sam razmišljala o svojim limitima. Kroz moju glavu neprestano prolazi nekakav tekst, on bukvalno teče stalno, čini mi se i kad spavam, ali paralelno sa time postoji nešto u meni što se stalno opire tome da sedne i sve to zapiše. Zašto je to tako, nikad nisam uspela da shvatim. Ja pišem samo onda kad sam naterana nekim rokom, obećanjem, ugovorom, ili kad količina tog nagomilanog unutrašnjeg teksta postane neizdržljivo velika pa ventil mora malo da se otpusti. Ponekad pomišljam da mi je važnije da sve to držim u sebi, sve te priče, sve te likove, sva ta razmišljanja, nego da ih sa bilo kim podelim. Jer onog momenta kad odu od mene, na neki način me više ne zanimaju, gube svoju tajnu, gube svoju čistoću. Tako da je odgovor na Vaše pitanje zapravo ovaj: da, ja sam se mnogo puta pitala jesam li uopšte pisac kad tako nerado delim svoje misli sa drugima, ili sam samo osoba bujne mašte, koja ponekad nešto od toga i zapiše?

Već je primećeno da su između Vaše poslednje dve zbirke pesama “Bunar teških reči” (2011) i “Sličice iz života kapelmajstora” (1991) prošle dve decenije. Šta se u tom razdoblju događalo sa pesničkim aspektom Vaše kreativne prakse i kakav je osećaj bio vratiti se toj književnoj vrsti posle toliko godina?

Odmah ću Vam reći – osećaj je bio divan! Poezija u meni uvek čini da se osećam mladom, čak i kad pišem o starosti, i kad pišem o smrti, pesnikinja u meni je uvek devojka, ma kako to smešno zvučalo nekome sa strane. Mislim da to ima veze sa nekim našim prvim jakim književnim iskustvima. Moji prvi čitalački zanosi bili su vezani za poeziju, i sve što se dešavalo u periodu mladosti bilo je neraskidivo vezano sa poezijom, i mojoj i tuđom. Proza je došla kasnije, oko tridesete, kao moj pokušaj da malo spustim loptu i da zauzdam sopstvenu emotivnost. Dvadeset godina mi je to relativno uspešno polazilo za rukom, ali tu oko pedesete je došao neki novi pubertet kad je sva kontrola pala u vodu, a pesnikinja se opet pojavila, življa nego ikad. Poezija je moj dah mladosti koji mi sada pomaže da razumem, da savladam i da prebolim sopstveno starenje i propadanje. Kad bismo ih zamislili kao ljude, proza bi bila moj nemilosrdni psihoanalitičar, a poezija nežna mama koja me uvek sačeka sa toplim mlekom i mekanim ćebetom.

Meša Selimović je svoj roman nazvao „Derviš i smrt“ na žustar nagovor prijatelja. Imenu vaše pripovetke, a kasnije i cele zbirke, “kumovao” je Mihajlo Pantić. Šta mislite o kreativnoj interferenciji drugog autora/kritičara/čitaoca tokom nastanka književnog dela, bilo savetima, bilo direktnom intervencijom, bilo povratnom informacijom?

Ljudi koje volimo, čije nam je mišljenje važno, sa kojima se na neki način preklapamo ili dobro razumemo, uvek mogu da nas inspirišu ili da nekad i nesvesno utiču na naše delo. Bilo je još takvih slučajeva. Recimo, u drugo izdanje “Baltimora” sam ubacila, kao moto knjige, pesmu grupe Counting Crows “Raining in Baltimore”, što je zapravo bila ideja Teofila Pančića, koji je smatrao da je ovaj roman nekako nezamisliv i nepotpun bez ove pesme. Jer i u mom Baltimoru stalno pada kiša, kao i u toj pesmi. Teofil je čak mislio da sam roman napisala inspirisana tom pesmom, a ja sam mu priznala da nikad ranije za nju nisam ni čula. Ali sad se i meni čini da je ova knjiga bez te pesme nekako nepotpuna. To su te spone koje počnu kao obična prijateljska rečenica, a završe se trajnim pečatom. Da bi se to desilo, ponavljam, potrebno je obostrano poverenje i uvažavanje i neka vrsta duhovnog preklapanja.

Kritika je primetila u vašoj poslednjoj zbirci priča „U tri kod Kandinskog“, ali i u prethodnim knjigama, kao jedan od motiva i tu potrebu za pokretom, lutanjem, putovanjem. Koliko je Vama lično, a i Vašim junacima, bitan taj momenat izmeštanja iz ustaljene okoline i prostora?

Neki pisci su sređeni i smireni ljudi, pa su im takvi i junaci, zna im se mesto boravka, zna im se poreklo, zna im se geografski koren. Ovi moji, na nesreću, nisu takvi. Oni stalno ili sebe traže na nekom drugom mestu ili od nečega beže ili lutaju naprosto zato što ne mogu da se smire na jednom mestu i nadaju se da će neko njih da pronađe ako odu bilo gde. Moji junaci često izlaze na neke velike vode, na mora, jezera, reke, i čini mi se da je ta voda jedan od njihovih retkih načina da se izmeste iz grada, da pobegnu od liftova i semafora. Inače su najčešće zarobljeni ulicama, zgradama, dvorištima, muzejima, barovima… Ja sam, inače, mnogo i često putovala, i zaista se izmeštala iz svoje, kako kažete, ustaljene sredine. Putovanja su mi uglavnom donosila samo osećanje velike usamljenosti, ma kakva bila. A ta usamljenost, sred gomile nepoznatih ljudi i nepoznatih ulica, istinski je inspirativna. Jer onda sve varke bliskosti gube obrise i postajete neko drugi, možete postati bilo ko i bilo šta. Pretpostavljam da u tome moji junaci donekle liče na mene: ja sam svoj život uvek doživljavala kao putovanje nekog klatna, koje stalno ide od kuće do neke neizmerne daljine, i vraća se i opet ide, i u kojoj god tački da se nalazite, pomalo bacate pogled na onu drugu stranu, a zapravo se ne zaustavljate nikada.

Dosledno i temeljno se bavite temama emocija, međuljudskih odnosa, fenomenima svakodnevice. Da li mislite da pojmovi kao što su ljubav, strast, čežnja, bliskost znače isto što i pre dvadeset, pedeset, sto godina, ili im današnjica daje drugačije značenje?

Govoreći o svojim knjigama, Milan Kundera je jednom kazao da bi sve njegove knjige mogle da nose jedan od njegovih naslova – “Smešne ljubavi”. Definišući ove ljubavi, Kundera je izjavio: “One odražavaju malobrojne teme koje me okupiraju, definišu i, nažalost, ograničavaju. Izvan ovih tema nemam šta da kažem niti o čemu da pišem.” Ako je Kundera mogao da načini jedno ovakvo priznanje, ne znam što ja ne bih mogla? Mene zaista svet, izvan vrlo privatnih okvira, ne zanima mnogo. Što, nažalost, ne znači da ga ne osećam, taj ostatak sveta. Osećam ga svakodnevno, iako bih volela da mogu da se isključim u mnogo većoj meri. Što se tiče drugog dela Vašeg pitanja, dovoljno je da pročitate recimo knjigu Čehovljevih priča pa da shvatite koliko i na koje sve načine smo se promenili. To nije bilo tako davno, kad je Čehov pisao, rođen je tačno sto godina pre moje generacije. Za tih sto godina, mnoge su se stvari promenile, mnoge emancipacije su se dogodile, neke su se iluzije nepovratno porušile, a neke druge se rodile. Iznad svega, merila vrednosti su se promenila, ne nužno u humanom i plemenitom pravcu. Nekad volim da verujem da je ljubav od vajkada ista i da je ništa ne može promeniti, ali duboko u sebi znam da to nije tako. Za početak, mi danas nemamo ni približno toliko strpljenja za realizaciju svojih strasti koliko je postojalo u Čehovljevo vreme, recimo. Naše ljubavi se danas bore za svoje mesto i za svoj prostor jer su dobile strašnu, nemilosrdnu konkurenciju u brzom načinu života, u tehnologijama, u novorođenoj strasti za uspehom, za savršenstvom. Čitave životne filozofije uče modernog čoveka kako da bude samodovoljan i samoodrživ, u svakom smislu, materijalno i emotivno. Ljudi se, naravno, još uvek druže, zaljubljuju, prepliću na sve moguće načine, ali uz sve jasniju svest da druga opcija, opcija samoće, takođe postoji i da je ona isto tako ispravna i regularna. U takvom svetu ljubav takođe postoji, ali nije to nužno ljubav do kraja života. Danas nekome možete dati sve i za jednu noć, a potom se vratiti u svoj usamljenički svet. Ne znam koliko bi Čehov ovako nešto uopšte priznao za bliskost, a mi danas znamo da takve bliskosti takođe postoje. Jedno je sigurno, svet se neprestano menja, pa samim tim i razumevanje ljubavi i bliskosti.

U Vašoj pesmi Slovo o samoći jedan stih glasi “O ljubavi znam sve što može znati usamljenik.” Reklo bi se da u ovom tzv. tehnološkom dobu, postoji neka specifična otuđenosti i usamljenost, koja ranije nije postojala u ovom obliku i intenzitetu. Ako je tako, da li ti fenomeni nose neki specifičniji izazov, u smislu tematsko-motivske građe?

Postoji, recimo, ona moja, naizgled preslobodna pesma “Jebaća mašina” koju volim da čitam na književnim večerima. Ona govori upravo tome, o vibrirajućim napravama, fotografijama i telefonima, kojima bezuspešno pokušavamo da nadomestimo želju za zagrljajem. U tom smislu, tako koncipirane pesme ili priče, zaista jesu izazov, jer one imaju nameru da svog čitaoca provedu prvo kroz zapanjenost, pa možda i kroz neko zgražavanje i da ga nežno spuste na drugu stranu, gde će razumeti da ta priča ili ta pesma nisu ni o čemu “bezobraznom” več o nečemu što nam je svima dobro poznato i prepoznatljivo. Znate, mi živimo u svetu u kome je pornografija potpuno dostupna, više nije ni toliko uzbudljiva i malo toga je skandalozno ili tabu. Ako je nešto izazov u svemu tome, onda je istinski izazov zatalasati čitaočevu dušu, jer ona ima sva prava da bude pomalo već i otupela na sve senzacije koje svakodnevno prima sa hiljadu strana. Jednom rečju, lako je nekad bilo rasplakati devojku u bioskopu ili uz knjigu, Danas je to ipak malo teže…

Što zbog dugogodišnje spisateljske karijere, što zbog brojnih značajnih nagrada, veoma ste prisutni u javnom životu i medijima, a stiče se utisak da to počinje sve manje da Vam prija. Da li i koliko je danas književniku potrebna ta javna, medijska persona?

Strašna je ta činjenica, ali izgleda da pisac zaista više nema taj luksuz da bude povučeni osobenjak, ako želi da bude čitan pisac. Mora da daje intervjue, da se slika, da tumači samog sebe, da bude šarmantan, po mogućnosti lep i zgodan, da ima lepu kuću koja dobro ispada na fotografijama, da poseduje vaspitane kućne ljubimce koji takođe vole da se slikaju, te da povremeno izlazi iz svog književnog sveta i širi svoje domene tako što će recimo kuvati na televiziji, ili ući u neku političku stranku, ili obelodanjivati u tabloidima svoj ljubavni život, ili preporučivati modne trendove. U svakom slučaju, nije dovoljno da bude samo pisac i svakako nije dopustivo da očekuje da živi anonimno i povučeno. Takav pisac bi vrlo brzo bio kažnjen potpunim zaboravom. Ako ništa drugo osim pisanja ne ume da radi, mora makar da pravi skandale. Bilo šta, samo da bude primećen i da se o njemu piše. Pristojan, tih čovek isto je što i nevidljiv čovek. A nevidljiv čovek će slabo da se prodaje. Došli smo dakle do te tačke, kad je najbitnije kako i koliko se prodajemo. Nekad su se na trgovima prodavali robovi, ili su se prodavala tela u izvesnim ulicama i ispod crvenog fenjera. Biti medijska persona i javna ličnost je otprilike to, taj crveni fenjer, koji je sada više-manje nad svima nama.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 18061

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Pet 8 Jun - 9:14


Andrićeva nagrada za najbolju knjigu priča u 2016. godini

Nova knjiga priča jedne od najznačajnijih savremenih srpskih književnica.
U knjizi Raščarani svet pratimo prepoznatljivi pripovedački stil i jezik Jelene Lengold, ali je autorka sklopila uzbudljivu knjigu priča sa temom koja je suštinski drugačija u odnosu na njene ranije knjige.
U ovoj knjizi sugestivnih i snažnih priča, koje se neosetno sklapaju u zaokruženu celinu, Jelena Lengold istražuje senovite strane čovekove prirode u susretu sa izazovima modernog doba i pripoveda granične situacije svakodnevnog iskustva.
Strasne i otkrivajuće priče o sredovečnom iskustvu života, o slutnji smrti i neizvesnosti, o svakodnevici u kojoj se javi i ljubav, kako je bilo u ranijim knjigama Jelene Lengold, ali se još češće javi ideja kraja i senka nesporazuma.
Dinamika i napetost, preokreti i krimi zapleti.
Knjiga koja je raščarala naš svet i koja će začarati mnoge čitaoce.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   

Nazad na vrh Ići dole
 
Jelena Lengold
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Jelena Lengold
» Jelena Lengold
» Jelena Bačić Alimpić - Ringišpil
» Jelena Kočović
» Jelenine bajke i priče
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-