Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Violeta Miličević

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:30

BAR JEDNOM

Svetovi su preveliki
da se ne bismo
bar negde sreli.


Vremena su suviše duga
da se ne bismo
bar nekad hteli.


Razlozi su suviše slabi
da se ne bismo
bar jednom voleli.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:30

IMATI I NEMATI

Kada me jednom ne bude bilo,
a tebe zabole stare rane,


pa nema svetla iz oka moga -
iz kojeg može jutro da svane,


pa nema dodira mojih blagih -
da iz njih nežnost tada poteče,


pa nema reči iz mojih usta -
koje bi mogle da rane leče,


shvati da nežnosti druge postoje,
samo što nisu moje i tvoje,


i znaj da ljubavi još postoje,
al nikad više - moje i tvoje.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:30

PREDAJ SE


Prećuti taj ponor,

Taj požar!

Prećuti vulkan,

Tu strast!



Uguši otpor,

Uguši očaj!

Progutaj uvredu,

Povrati slast!



Nemoj voleti

I nemoj hteti!

Ne sanjaj,

Ne leti

I ne sluti!



Sve će to već sutra
Biti prah…



Predaj sve zaboravu,

Toj tihoj smrti,

I jednom zauvek,

(Dok pada mrak),

Z a ću t i



Kad već ne umeš

Da kažeš:

VOLIM!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:31

TREBA OSTAVITI STOPE NA PESKU



Treba ostaviti stope na pesku,

Pa makar trajale samo toliko

Koliko jedan treptaj oka

Il` jedno svitanje novog dana.



Treba ostaviti stope na pesku,

Pa nek ih izbriše prva plima,

Il` prvi dašak prolećnog vetra

Il` tuđa noga što tuda prođe.



Važno je proći tom obalom

Pa makar gledali samo zalazak sunca

Što nas je grejalo i obasjavalo

Puteve kojima smo bar jednom prošli.



Kročimo hrabro, kratkoveki,

U deo večnosti gde odgovor vreba!

Ispred nas Ljubav korača smelo,

A njeni tragovi vode put neba.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:31

PUTEVI



Put planina i put reka

I podzemlja i nebesa

Svi su puti

Dodirnuti

Samo jedan nikad nije

Samo jedan nikad neće -

Put sto vodi od tvog srca

Do predela moje sreće.



Put gradova i put sela

Zar nijednog nema mosta

Gle!… Poslednja nit sad puca

Od tvog dlana do mog tela

Od mog tela do tvog srca

Svi su puti

Prekinuti

Samo jedna staza osta

Sva prašnjava izbledela

Na kojoj sam tebe srela -

Otvoreni put ka smrti…








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:31

ZA SVA NEBA I ZA ZO

Zemlja moj dom je. Ona me mami,
a tebi nebo sudbina je.
Srce sto plamti kad te se setim-
siguran znak je da ljubav traje.

Uranja pogled u gusti oblak,
al nikad nebo ne nadjaca.
Nepokor njegov me podseti uvek
da svet je samo Dolina placa,

a ja tek stvor il bice jedno
koje je krhko koliko jako.
Zemlja mi izmice kad milujem nezno
pogledom nebo, kao sakom.

Meni je sudjeno da na nebo
tek bolni pogled usmerim zudno,
a onda shvatim da snove nemam
jer jedno oko mi vecito budno.

...A ti jos sanjas...Tvoj zivot san je
i smrt ce biti tek san sto traje.
Nebo tvoj dom je, ono te mami,
a meni zemlja sudbina je.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:32

HOROSKOP



I

Voda i vatra.

Ili ja tebe

da gasim

ili ti mene

u vazduh

da pretvoriš?



II

Vazduh i vatra,

Zašto ne sačekah

još trenutak?

Zašto voda

ne ostah?

Ovako uzvitlana

jedino plamen

mogu da ti iskušavam.



III


Zašto ne sačekah

da te druge vode

prekriju

pa da zajedno potečemo

ka Ušću Ljubavi?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:32

POSLEDNJI SUSRET



Dogode li se stvari kojih se najviše plašim,

pamtiću te, o svetlosti, što beše daleka, draga,

i otići ću daleko, ne zagrlivši te žudno,

ne ostavivši ni reči niti ikakva traga.



Dogodi li se stvarno taj susret naš poslednji,

ne priznaj mi da daljine našu su ljubav skrile,

ne priznaj da smo se voleli, a nismo bili srećni,

ni da su reči naše sve same rane bile.



Samo me poljubi nežno, onako kako umeš,

i pusti neka usne poslednju počast ti daju,

dogode li se stvari kojih se najviše plašim,

približi li se najzad i naša ljubav kraju.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:32

SLUTNJA



Bar ovaj april nek te dozove

da nas u maju reka dosanja.

Ne mogu više da gledam ljubav

usnule zemlje i skrhanog granja,

a da ne pomislim: grana sam tek.



Bar ova čežnja nek' mi te vrati,

da jednom volim bez pokajanja.

Ne mogu više da skrivam tugu

zbog nepreboljenih rastajanja,

a da ne pomislim: stvarno te nemam.



Bar ova pesma nek te nasluti -

slutnje su siguran znak postojanja,

a privid sve je, i ovaj život,

u moru beskrajnih umiranja.



Opet te slutim

i vraćam ti se.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:33

JEDAN ILI SVI?





Putevi uvek nekuda vode,

al' samo jedan je put za Rim.

Kad bih bar znala da si moj Cezar,

išla bih samo putem tim.



Ali ja ne znam da li da sledim

onaj što vodi do tebe put

jer možda ipak, i posle svega,

ti budeš - avaj! - samo moj Brut.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:33

UZALUD



Uzalud utiskujem

tvoje ime

na prazne stranice

svoje mladosti,

priželjkujući da ti Život

jednoga dana

stavi na uvid

tu knjigu.



Ni tada,

kao ni sada,

ti nećeš imati vremena

ni želje

da je pročitaš.



Ti živiš,

i svojim postojanjem

nadoknađuješ

i spoznaješ sve.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:33

O, MLADOSTI



Mladosti moja divna, što prođe

Kraj mene svojim nespretnim hodom,

Pamtim te po našem snu o sreći

Protkanom ljubavlju i slobodom.



Beše mi lepa, a nedostižna,

Jer usred snova otkrih istinu -

Dok tražih sreću u drugom biću,

Izgubih sebe, i sreća minu.



Bejah već stara usred mladosti

Ne znajuć da sređa u meni beše,

Prekrih je strepnjom, očajem, tamom

Ne videh sunca što mi se smeše.



Sad sve je starost, minuše strasti…

Život mi i poslednji osmeh krade

Sede mi misli, sede mi želje,

Seda mi volja, strepnje i nade.



Jedino jedna neosedela,

ta jedna vlas što lice mi krasi:

ljubav ka Tebi Nikad Ljubljenom,

spomenik mladosti sred sedih vlasi.



Odu radosti ona mi peva

Kad sklopim oči pred san smerno.

I osetim: zvuci nežni ko ruke

Miluju dušu odano, verno.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:33

DOZIVALI TE…



Dozivali te

moji dani

Sa tvojim željama

nevenčani

Da im se javiš.



Sred tuge neke

(sad već daleke)

tražili neke

stare reke

da s njima poteku.



Nit' reke teku

zaleđene,

Nit' želje minu

neostvarene.



Tek život mine

čoveku.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:34

SAMO HRABRE SREĆA PRATI



Beše mi blizu, na dohvat prsta,

Al' ja ne pružih ka tebi ruke.

Znam, ko se boji - taj ne postoji,

ne stigne nikad do željene luke.



Ni hrabrost nije uvek hrabra

Jer nekad i nju savlada tuga,

A sreća prati jedino hrabre

Kojima ludost je verna druga.



Da, ko se boji - taj ne postoji -

Jednom mi reče, a ja te ne pitah

Da l` ti postojiš il te ja stvorih

Kad ljubav u očima svojim pročitah.



Davno to beše… I sad ko tada

Sama, iz prikrajka, posmatram luku.

Kad mi je sudbina pružila prst,

Što joj ne uzeh celu ruku…?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:34

JEDINO TVOJ MI POLJUBAC OSTA


Jedino tvoj mi poljubac osta
Na obraz sto si ga utisnuo
Kao pečat… Ludosti zračak
U meni još je, ali usnuo.

Da li bejasmo? - pitam se često
Kad kiše liju i kad ćutim.
Slike su samo blede senke
Onog što beše… A tugu slutim..

(Albumi sećanja pokradeni,
Izvori sreće zamućeni,
A tuga večna,
Neumitna.)

I ti - daleko, u ko zna kom gradu
Ni urlik moj sad ne bi čuo,
A kamo li vapaj srca jednog,
Jedino tebe još uvek žednog.

I život prođe… Radosti zračak
U meni još je, ali usnuo.
Jedino tvoj mi poljubac osta
Na srce što si ga utisnuo.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:35

ZLATO



Pobrkala sam godine, dane,

Vekove, eone, minute, vremena,

Tražeći tačno vreme u kome

Najbolje bilo bi da budem žena.



Ulice, gradove, planine, sela,

Zemlje, nebesa, kosmos, sva mesta

Pobrkala sam, tražeći kutak

U kom bi sretanja bila nam česta.



Strasno il nežno, iskreno, lažno,

Grešno il sveto, pametno, ludo…

Pobrkala sam sve načine na koje

život bi mogao da bude čudo.



I zbrka sve je: ljudi i mesta,

Vremena, načini i želje naše.

Zbrka je život kad nismo jedno

I kad se srca ljubavi plaše.



Ostasmo sami samo nas dvoje

Na ovom svetu, izvan jata,

Tražeći mesto, vreme i način

Da pozlatimo grumenje zlata.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:35

POSLE TEBE



Posle tebe,

Postojaće samo neki drugačiji oblik

U kome niko neće moći da me prepozna,

Neko stvorenje čije je srce

Izobličeno od tuge

I nadanja u tvoj povratak,

Neko biće koje će se odazivati

Na moje ime,

Imati obrise moga tela,

Boju mojih očiju

I linije usana.



A tamo gde si ti

Neko će se smejati mojim osmehom,

Sličan meni,

I neko će izgovarati reči

Koje neće ličiti na moje,

Sve reči koje sam želela,

A nisam se usudila da izgovorim…

I neko će te voleti…



Hoćeš li ikada uvideti

da sam to ipak – ja?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:35

KA ČEMU IDEM



Ne sanjaj

da ću te ljubiti

Jednom kad me se setiš.

Ne sanjaj

moje usne

Sa ukusom najslađe želje

Dok sumrak pada lagano

Na tvoje zene usnule.



Ne pitaj

Da li ću poželeti

Nečiji tuđi dodir

Uvek kad tebe se setim.

Ne pitaj,

Jer sve na svetu

Ka čemu idem snena

I što dotaknem, tužna,

Samo je deo tebe.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:36

NIKAD I UVEK



Nedostaješ mi,

A nećes doći.

(Oblaci večito putuju istim putem

I ogledaju se u rekama.

Jablanovi uvek gledaju u visine,

Priljubljeni korenjem uz stene).



Ne vidim ti više lice,

Niti čujem tvoj glas.

Zatvaram vrata za sobom

I znam - nikad mi nećes doći.

(Oblaci će uvek tražiti

svoj odraz u vodi.

Svejedno što se planine ruše,

Jablanovi će uvek gledati u visine).








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:36

BLATO I ZVEZDE



O, znam:

Ljubav se sakriti ne da.

I trave, i vode, i zemlja

Pričaće da smo tuda prošli.

O, znam

I verujem,

A ne bih htela,

Da smo do kraja nas dvoje došli.



O, znaj

I veruj,

hteo - ne hteo,

Da blato smo, ljubavi, dosegli samo,

Jer nismo znali da bićemo celi

Tek ako sebe drugome damo.



O, znaj

I veruj:

I blato i zvezde

Strpljivo čekaju uporne, smele,

Što su se odvazili da krenu u susret

Onom što duše im najviše žele

Po cenu da utonu u živo blato

Prividne ljubavi koja ih opi,

Il` u dolinu u kojoj se zlato

Svih naših želja

U zvezde stopi.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:37

Моја рука на твом рамену

Заустављам руку на твом рамену
и осећам под прстима
снагу и младост.
Под кожом ти тутњи и риче
хиљаду лавова младих
што славе живот и борбу.

И док,
тако златоуст,
мирно изговараш речи
којима освајаш простор
и бришеш време,
знам да
испод црног памука
под мојим прстима
стампедо бизона трчи
и чопор вукова завија.

Моја рука мирује
на твом рамену,
као камен,
а у јагодицама прстију
лавице се притајиле
и газеле хитре стале.
Вучице се само облизују.

Никад ближи
у веку.
Трен скупљи вијека…

Кад склоним руку са твог рамена,
личићу на обичну пролазницу,
а бићу
гладна вучица,
поносита лавица
и газела заустављена у трку,
иако само трен пре тога
бејах сита, снажна и млада
јер осећах мирисе степе
и слушах рику лавова.

Више не чујем твој глас.

Са привидне удаљености видим
једино твој осмех
који пева своју нему песму.
Свеједно,
златоуст си и кад ћутиш.

Кад склоним руку,
опет ћу бити само жена
која те воли
издалека,
из себе.

Подижем руку са твог рамена
јер истиче време
у коме сам тај додир
могла да назовем случајним
или спонтаним…

И знам,
моја ће рука
заувек
остати прикована
за то раме
као Прометеј
за кавкаску стену.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:37

Све и да…

Све и да ме никад не погледаш,
заслепљујућа светлост твојих очију
једина биће коју видим.

Радост коју у мени будиш,
све и да ти нисам драга,
једина остаће за којом чезнем.

Ђердан твог осмеха,
све и да се у парампарчад разбије,
једини је који бих баснословно платила
и којим бих овенчала све своје дане.

Амбис у који незаустављиво тонем,
све и да могу,
једини је који не бих никад напустила.

На крају крајева,
све и да се помирим с тим да те немам,
зар је то важно?

Кажу: имамо само оно што смо другима дали.
Ја сам теби дала – себе,
све и да ме никад не погледаш.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:37

Моје чудо

Хајде,
моје чудо,
да ти и ја мало водимо рат -
ти да си краљ, а ја земља :
ти да ме освајаш
стопу по стопу,
део по део,
а мене има изнова много
неосвојене.
И кад се умориш,
да своје тело предаш
мени на власт,
па да земља влада краљем.

Ако изгубиш,
да не изгубиш ме.

Хајде,
моје чудо,
да ти и ја мало водимо мир -
ти да си Бог, а ја небо :
ти да си дозиван, а недозван,
порицан, а непоречен,
свуда присутан.
И кад се нађосмо,
овако освајани, а неосвојени,
завођени, а незаведени,
љубљени, а недољубљени,
на овој земљи,
да се овако вољени, а недовољени
предамо једно другом.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:38

Дан кад сам те угледала

Сунце се крило иза облака,
ваздух је мирисао на лед,
а људи су уједали.
Пси луталице су тражили уточиште
у људским неисквареним срцима,
а ја сам, обамрла,
као после тешке болести,
изашла на снег
и пошла у сусрет Случају.

Мамило ме је зеленило
коме снег није дозвољавао да се покаже,
мамило ме је сунце
које се устручавало да сија,
и једно срце
које није желело да призна љубав.

А онда сам те угледала.

Осмехнуо си ми се,
а стреле твојих погледа прошле су
кроз ушице девет секира мога опреза.
Радост је, необуздана, заиграла на мојим уснама
и сјај се притајио у угловима очију
имитирајући ондашње сунце.

Посматрала сам те још мало,
а онда сам изашла
из простора, из времена, из себе
на ваздух који је одједном замирисао на пролеће,
на сунце које је пружало своје нежне руке ка мени,
међу људе који су изводили своје псе у шетњу,
тражећи уточиште у нечијим очима.


Разносила сам твоје осмехе
по шинама, по улицама,
по брдима и низбрдицама Белог града.
Шапутала је о њима сањива Ада,
и тајну мог заноса предала Сави,
а Сава, та брбљивица незаустављива
колико сутра ће је олако шапнути
својој радозналој љубави,
свом вечном љубавнику, Дунаву.
(Већ чујем њихово чаврљање.)

Снег, лед, други људи и пси
нису ни знали
да је дошло пролеће,
а ни ти ниси знао
колико сам те само волела
тога дана,
када си се само насмејао
и својим осмехом постидео сунце,
тога дана,
када си само проговорио
и својим гласом постидео птице.

Увече, на заласку,
сунце је сијало
као грумен ужареног злата у ноћи.
Моје озеленеле очи више нису могле да гледају
у то сунце -
сунце љубави.
Моје незајажљиве уши више нису уживале
у птичјем цвркуту,
након откривања чудесне и опојне музике
твога гласа.


Ја,
тобом пробуђени песник,
могла сам само
да склопим очи и заћутим,
надајући се да ћеш се и ти једном,
кад склопиш своје тамне очи, у тишини,
сетити зеленог сјаја мога ока,
и поново доћи

јер сунце љубави увек сија
за све,
али греје, мами и опија
само оне
који су у светлост заљубљени.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   Ned 15 Feb - 17:38

Среда

Данас је среда, и усред среде
лице се твоје сред мисли јавља,
ко весник неког новог раздобља,
друкчијих болести и друкчијег здравља.

Застаје време насред среде,
без даха остају казаљке сата…
Сред среде мојих груди, ко птице,
прхнуше жеља ватрених јата.

Када би знале, да ли би стале
те жеље моје, селице птице,
насред свог пута, јер у беспуће
сваког ког сретне води то лице?

А ја те срећем свакога дана
сред својих безбројних грешних залута:
уместо распећа ил` путоказа,
твоје је лице сред сваког пута.

Беспућа, празнине, безнађа тамна,
кад те се сетим постају бледа…
Среда сред недеље ко путоказ стоји.
Ти си сред срца… У срцу - среда…








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Violeta Miličević   

Nazad na vrh Ići dole
 
Violeta Miličević
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Veljko Milićević
» Silvije Strahimir Kranjčević (1865 – 1908)
» Tanja Zubčević Alečković.
» Milić od Mačve
» Biba Saračević.
Strana 2 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-