Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Silvija Plat (Sylvia Plath )

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Pet 29 Dec - 11:40

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Pet 29 Dec - 11:42

“Možda ako uhvatimo sebe da želimo sve, to je zato što smo opasno blizu da želimo ništa.”

“Nikolas Hjuz, sin čuvene pesnikinje i pisca Silvije Plat i britanskog pesnika, svetske slave, Teda Hjuza izvršio je samoubistvo u svojoj kući, 18. marta 2009., na Aljasci, skoro 50 godina kasnije od samoubistva svoje majke i maćehe i devet godina kasnije od smrti svog oca. Imao je 47. godina”.

Bila je to kratka vest u novinama koja me i nije mnogo iznenadila. Nikolas je ipak na kraju izgubio dugotrajnu bitku sa depresijom.

Dve knjige su ostavile težak i mučan utisak na moje tinejdzersko odrastanje : “Gospodja Dalovej”, Virdzinije Vulf i “Stakleno zvono”, Silvije Plat. Obe knjige su mi dugo stvarale veliku zbunjenost i opterećujuću zebnju i otvarale ozbiljna pitanja na koja, tada, nisam znala odgovore.

“Stakleno zvono” je zloslutna refleksija ličnog Silvijinog iskustva, njene borbe sa depresijom i jednim pokušajem samoubistva dok je radila, kao student, u magazinu “Mademoiselle” u Njujorku. Posle kratkog lečenja u bolnici za poremećene osobe, Silvija odlazi u Kembridž na studije poezije i tamo upoznaje svog budućeg muža, pesnika u usponu, Ted Hjuza.
1956. godine udaje se za Hjuza, radja dvoje dece, Nikolasa i Fridu. 1962. godine se razvodi, posto je Hjuz ostavlja zbog druge žene, Azije Vevil. 1963. godine Silvija je izvršila samoubistvo u svojoj kući u Londonu, trovanje plinom, dok su joj deca spavala u drugoj sobi. Imala je samo 30. godina.

Šest godina kasnije, druga žena Ted Hjuza, Azija Vevil izvršila je samoubistvo na identičan način kao Silvija. Sa njom u smrt odlazi i njena četvorogodišnja ćerka, Sura.
Ted Hjuz je dugo izbegavao da javno govori o Silvijinoj smrti sve do 1998. godine kada je izašla iz štampe zbirka njegovih pesama, “Rodjendanska pisma”, u kojima je opisao njegov odnos sa Silvijom. Ted Hjuz je preminuo iste godine kada je zbirka pesama izdata.

Silvijino pisanje o samoubistvu, njen život sa Tedom i konačno, njeno samoubistvo, stvorili su od Silvije mučenicu – feministkinju, iako je Silvija prezirala feminizam i većinu žena.

Poznato je da samoubistvo u porodici, pogotovu ako je u pitanju slavna ličnost, ostavlja otvorenu mogućnost i za najbliže. Ljudi skloni samoubistvima nisu stabilni roditelji. Takvi roditelji, često, radjaju i odgajaju decu sklonu samoubistvu. Ernest Hemingvej je izvršio samoubistvo u 62.godini. U svojoj kratkoj prici “Indijanski kamp” opisao je samoubistvo Indijanca ovim rečima:” Možda on jednostavno dalje nije mogao da izdrži.”

Šta je nateralo Silviju i Aziju na samoubistvo? Da li je Ted bio razlog? Šta je nateralo Nikolasa na samoubistvo? Da li je Silvija bila razlog? Možemo samo da nagadjamo.
“Ne mogu da reagujem. Osećam se vrlo smireno i vrlo prazno, kao da sam u samom centru tornada i krećem se nezainteresovano ka središtu erupcije.”

Bila je talentovana. Bila je lepa. Bila je udata za uspešnog i slavnog pesnika. Bila je nesrećna i depresivna.

Samoubistvo Nikolas Hjuza, izgleda ukazuje na zaostavštinu punu bola koju su mu roditelji ostavili.

za P.U.L.S.E /Snežana Moračić
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Pet 29 Dec - 11:42

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Pet 29 Dec - 11:43

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Pet 29 Dec - 11:43

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Pet 29 Dec - 11:46

Mračna strana kreativnosti: poslednji dani Silvije Plat i Ijana Kertisa

Popularna kultura izrodila je niz stereotipa koji su toliko rasprostranjeni da su uveliko poprimili i mitske srazmere. Naime, kreativni stvaraoci skloni samodestrukciji često se karakterišu kao isuviše krhki da bi na svojim plećima mogli da podnesu svu surovost ovog sveta.

Džimi Hendriks, Dženis Džoplin, jedan od osnivača legendarne grupe Rolling Stones Brajan Džouns, Kurt Kobejn, samo su neki od pripadnika mračnog kluba 27, a njihove prerane, često nerazjašnjene, a neretko i nasilne smrti, umesto da se posmatraju kao tragedije koje su stavile tačku na njihovo stvaralaštvo, služe kao potvrda njihove umetničke prirode.

Ne čini li vam se da naša fascinacija ovim kreativnim umovima raste čim uvidimo da su neki od njih svoju smrt nagovestili u svojim delima?

Spektakularni odlazak Silvije Plat
A ja nasmejana žena
Meni je tek trideseta
I kao mačka mogu devet puta da ‘mrem

Kažu da je američka pesnikinja Silvija Plat zaista želela da joj se te 1963. godine plan o samoubistvu konačno obistini, no moglo bi se isto tako reći da je realizacija njenog plana bila uspešnija nego što je prvobitno zamišljala.

Nekoliko trenutaka pre nego što će doći dadilja, Platova je želela da pusti gas u rerni. Znala je da će dadilja pokucati na vrata i da će nakon što ne dobije nikakav odgovor pokucati na vrata stana na spratu niže, ali i da će domar priskočiti u pomoć. No, Platova nije računala na to da će sused čija je spavaća soba bila tik ispod kuhinje u kojoj se odvijala ova životna drama osetiti dim i istrčati iz zgrade.

Tako je i bilo. Dadilja je pokucala na vrata njenog stana, kao i na vrata stana na spratu niže, a kada nije dobila odgovor potražila je pomoć, ali je ona došla prekasno. Tako je Silvija Plat konačno odnela pobedu u lutriji koju je igrala čitavog života. Njen najambiciozniji pokušaj samoubistva dogodio se kada joj je bilo devetnaest godina. Progutala je pedeset pilula za spavanje i sakrila se u podrum. Taj čin opisuje i u svom autobiografskom romanu „Stakleno zvono”.

Osećala sam tamu, ali ništa sem nje, a moja glava se podigla, poput glave crva, opipavajući je. Neko je ječao. Onda je velika, tvrda težina tresnula o moj obraz, poput kamenog zida i ječanje je prestalo.

Tišina je pokuljala natrag izravnavajući se kao sto se crna voda izravnava u svoje staro površinsko mirovanje nakon što se u nju spusti kamen.

Prohujao je svež vetar. S ogromnom brzinom sam prenošena niz tunel što vodi u zemlju. Onda je vetar prestao. Začula se tutnjava, kao da se mnogobrojni glasovi bune i protive u daljini. Onda su glasovi prestali.

Dleto se obrusilo na moje oko i otvorio se prorez svetlosti, nalik ustima ili rani, dok ga tama nije ponovo zapušila.

Još dva puta pokušala je da oduzme sebi život, doduše ne na tako dramatičan način, ali sa većom efikasnošću, nažalost.

U jesen 1962. samo godinu dana pre nego što će počiniti samoubistvo, američka pesnikinja Silvija Plat naslutila je da će je poezija koju je tada marljivo pisala učiniti poznatom. Na vrhuncu kreativnog zanosa, a koji je obično bivao negde oko četiri časa izjutra, Platova piše majci:

Pišem pesme svog života. One će od mene napraviti ime.

Zaista, Silvija Plat je pisala poeziju života. Stihovi objavljeni 1965. u okviru zbirke „Arijel” podarili su joj besmrtnost. Samo deset meseci nakon objavljivanja, zbirka je prodata u 15 000 primeraka. „Silvija Plat najzad je pronašla sebe,” najavio je pesnik Robert Lovel zbirku „Arijel” oduševljeno nazvavši Platovu velikom heroinom.

Ipak, pesnikinja verovatno nije ni pomišljala da će uslov za njenu besmrtnost biti upravo njena smrt. „Arijel” koja je ovoj pesnikinji donela slavu nije njena „Arijel”. Nakon smrti svoje supruge, pesnik Ted Hjuz rasporedio je rukopise pesama tako da one postanu ogledalo njenog života. Njenu najjaču poeziju stavio je na početak, a stihovi koji odišu optimizmom smešteni su u sredinu. Redovi koji govore o opsesijama ove pesnikinje dobili su mesto na samom kraju ove zbirke, te svedoče o konačnom porazu u davno izgubljenoj borbi.

Za Silviju Plat, umiranje je veština, kao i sve ostalo a ona je to izvodila maestralno, baš kao da je bila rođena za to. Flertovala je sa smrću kako u svojoj poeziji, tako i u životu.

Verujem da osoba mora biti sposobna da kontroliše iskustva, čak i ona najstrašnija poput ludila, mučenja, i trebalo bi da bude sposobna da njima manipuliše, umom koji je otvoren i razuman.

Jednom prilikom je američka pesnikinja En Sekston, inače bliska prijateljica Silvije Plat, opisala duge razgovore koje su vodile, a čija je tema bila smrt.
Često, veoma često smo Silvija i ja opširno razgovarale o svojim prvim samoubistvima; nadugačko i naširoko do detalja uz besplatni pomfrit u kafani. Samoubistvo je nešto suprotno od pesme… Govorile smo o smrti intenzivno i sa žarom, jer nas je obe privlačila, kao što sijalica privlači mušice. Isisavale smo je!

Danas je veoma teško čitati najbolju poeziju ove pesnikinje među koju se uvrštava „Tatica”, „Reči”, „Rub” a da je ne sagledavamo iz prizme tragičnog života koji je vodila Silvija Plat. Kritičari su ih dugo po objavljivanju smatrali za nepodnošljivo ispovednu poeziju. Ako imaju manu, onda ona leži u tome što su brušene za večnost i tamo će ostati.

Dok nas ljubav ne rastavi: Ijan Kertis
Kad rutina ščepa
a težnje su male
ogorčenje raste
a osećanja ne
menjamo se i krećemo različitim putevima
tada će nas ljubav rastaviti ponovo

Jedan od najboljih singlova svih vremena, Love Will Tear Us Apart, objavljen je pre tačno 35 godina. Pesma zapravo svedoči o mračnom humoru grupe Joy Division i nastala je kao odgovor na pesmu Love Will Keep Us Together.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Pet 29 Dec - 11:46

Stihovi su očigledna referenca na ne baš tako blistavu situaciju u braku Ijana Kertisa, a kasnije su poslužili i kao epitaf na grobu ovog pevača tragične sudbine.

Love Will Tear Us Apart govori o onom nelagodnom stanju „kada rutina ščepa, a ambicije su male”. Nije teško naslutiti da je kao inspiracija za ove stihove poslužila veza sa Deborom Kertisom sa kojom se venčao u devetnaestoj godini. Nakon uspešne turneje i Ijanove prevare, vraća se kući i shvata da je rascep između njega i ostatka njegove porodice (par je u to vreme imao bebu) isuviše veliki da bi se išta popravilo. Pritisak koji je stvarala nadolazeća turneja takođe je imao veliki udeo u njegovoj odluci, kao i pogoršano zdravstveno stanje. Kertis je postepeno gubio kontrolu nad sopstvenim životom.

Bio sam srećan. Nikada nisam pomišljao na ovoliki uspeh. Kada pevam… oni ne razumeju koliko se dajem. I koliko me to pogađa. Sada žele više. Očekuju od mene da dajem više. A ja ne znam mogu li. Kao da se ne dešava meni, već… nekom ko se pretvara da sam ja, nekome ko je u mojoj koži. Sada idemo u Ameriku. Nemam više kontrolu. Ne znam šta da radim.

Ipak, odlučio je da sebi oduzme život u porodičnom domu i time se pobrinuo da Debora pronađe njegovo telo. Tada je imao samo 23. godine.

Nakon Kertisove smrti postalo je jasno da su se bolest i nezadovoljstvo ličnim životom jasno odražavali u tekstovima u kojima je preovladavala melanholija, seta i opšti jad.

KRAJ KAKAV SU ŽELELI
Jasno je da su i Kertis i Platova stvorili dela koja će trajati više nego što bi njihovi životi u nekim normalnim okolnostima potrajali, ipak, uvek će nad njihovim delima postojati pitanje, a koje glasi: da li je bilo vredno?

Možda još važnije, da li bi razvoj događaja bio drugačiji da se više pažnje obraćalo na teme koje su obrađivali u svojim delima?

O teškoj depresiji u kojoj je bio Kertis, a koja je nastala usled bolesti i porodičnih problema, ostali članovi nisu znali ništa. Oni kao da su poznavali nekog drugog Ijana:

Bio sam zbunjen jer je po svemu što sam o njemu pročitao ispao pravi pesimista. Ja ga se takvog uopšte ne sećam. Muzika zaista stvara mitove, ali ljudi su pokušali da pretvore mit u nešto više.

Na kraju, ostaje samo da se zapitamo zašto su kreativni umovi, premda otvoreniji ka novim iskustvima, te tolerantniji kada se nađu pred neizvesnošću, neretko usamljeni, ušuškani samo emocionalnom tamom? Da li ih upravo ta otvorenost čini ranjivim, a da pod neizvesnošću naposletku pokleknu?
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26527

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sub 30 Dec - 23:00

Umorna od prstenja
Umorna od glasova u glavi
koji joj kažu - piši, umri
ona stavlja glavu u pećnicu
dobro zagrejanu, netom opranu
da napravi svoj poslednji ručak
za muža kojeg nema,
za decu koju neće videti kako odrastaju,
čak i za suseda u
stanu iznad njenog stana,
jedinstven, originalan ručak
po njenom receptu,
ne osobito sladak,
ručak koji je već i pre spremala
ali joj nikad nije uspeo,
ručak koji će sama pojesti...








Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Pon 1 Jan - 12:41

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Pon 1 Jan - 12:42

„Poručivanje pića me je uvek ubijalo.Nisam razlikovala viski od džina
i nikad nisam uspela da dobijem nešto s ukusom koji mi se stvarno dopada.“

„Ima nečeg demorališućeg u posmatranju dvoje ljudi koji se sve više
zatreskavaju jedno u drugo,a naročito kad ste vi jedina druga osoba u sobi…
To je kao da posmatrate Pariz iz prtljažnog vagona ekspresnog voza koji ide
u suprotnom pravcu.“

„Uprkos svim ružama i poljupcima i večerama u restoranima kojima
muškarac obasipa ženu,pre nego što se njome oženi,ono što u potaji želi ,kad se obavi
svadbeni obred ,jeste da se žena prostre pod njegove noge kao kuhinjska krpa.“

„Još otkako sam bila mala,volela sam osećaj kad mi neko češlja kosu.
To je činilo da se osećam sasvim pospana i spokojna.“

„Gde god da sedim – na brodskoj palubi ili u otvorenom kafeu u Parizu
ili u Bangkoku,sedeću pod istim staklenim zvonom,kuvajuću se u
vlastitom ukiseljenom vazduhu.“

„Kad god bih uzela nemački rečnik ili neku nemačku knjigu,
sam prizor onih gustih,crnih slova od bodljikave žice,činio je
da se moj um zatvori kao školjka.“

„Skupljala sam muškarce sa zanimljivim imenima.
Već sam poznavala jednog Sokrata.“

„Ako je neurotično želeti istovremeno dve stvari koje se uzajamno
isključuju,onda sam ja neurotična kao đavo.“

„Mrzim da ma šta govorim grupi ljudi.Kada razgovaram sa grupom ljudi
uvek moram da izdvojim jednog i njemu govorim,a sve vreme osećam
da ostali gvire u mene i zloupotrebljavaju me.“

„Kad god sam tužna što ću umreti ili toliko nervozna da ne mogu da zaspim,
ili zaljubljena u nekog koga neću videtu nedelju dana,ja potonem do jedne
određene tačke i onda kažem sebi „Okupaću se u vrućoj vodi.“
Ja u kadi meditiram.Voda mora da bude vrlo vruća,toliko vruća da jedva
izdržavate da zamočite nogu.“
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26527

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Uto 2 Jan - 21:40

Nisam želela nikakvo cveće, samo sam želela
Da ležim sa podignutim rukama svojim, potpuno prazna.
Koja sloboda je to, nemaš pojma koja je to sloboda
Spokoj je toliko veliki da te obmamnjuje,
A ništa ne traži, ni traku sa imenom, ni sitnicu.








Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   

Nazad na vrh Ići dole
 
Silvija Plat (Sylvia Plath )
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Sylvia Plath (Silvija Plat)
» Silvija Plat (Sylvia Plath )
» Silvija Plat (1932-1963)
» Giacomo Leopardi
» Otišli su ..zauvek
Strana 4 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-