Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Silvija Plat (Sylvia Plath )

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Pet 29 Dec - 11:40

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Pet 29 Dec - 11:42

“Možda ako uhvatimo sebe da želimo sve, to je zato što smo opasno blizu da želimo ništa.”

“Nikolas Hjuz, sin čuvene pesnikinje i pisca Silvije Plat i britanskog pesnika, svetske slave, Teda Hjuza izvršio je samoubistvo u svojoj kući, 18. marta 2009., na Aljasci, skoro 50 godina kasnije od samoubistva svoje majke i maćehe i devet godina kasnije od smrti svog oca. Imao je 47. godina”.

Bila je to kratka vest u novinama koja me i nije mnogo iznenadila. Nikolas je ipak na kraju izgubio dugotrajnu bitku sa depresijom.

Dve knjige su ostavile težak i mučan utisak na moje tinejdzersko odrastanje : “Gospodja Dalovej”, Virdzinije Vulf i “Stakleno zvono”, Silvije Plat. Obe knjige su mi dugo stvarale veliku zbunjenost i opterećujuću zebnju i otvarale ozbiljna pitanja na koja, tada, nisam znala odgovore.

“Stakleno zvono” je zloslutna refleksija ličnog Silvijinog iskustva, njene borbe sa depresijom i jednim pokušajem samoubistva dok je radila, kao student, u magazinu “Mademoiselle” u Njujorku. Posle kratkog lečenja u bolnici za poremećene osobe, Silvija odlazi u Kembridž na studije poezije i tamo upoznaje svog budućeg muža, pesnika u usponu, Ted Hjuza.
1956. godine udaje se za Hjuza, radja dvoje dece, Nikolasa i Fridu. 1962. godine se razvodi, posto je Hjuz ostavlja zbog druge žene, Azije Vevil. 1963. godine Silvija je izvršila samoubistvo u svojoj kući u Londonu, trovanje plinom, dok su joj deca spavala u drugoj sobi. Imala je samo 30. godina.

Šest godina kasnije, druga žena Ted Hjuza, Azija Vevil izvršila je samoubistvo na identičan način kao Silvija. Sa njom u smrt odlazi i njena četvorogodišnja ćerka, Sura.
Ted Hjuz je dugo izbegavao da javno govori o Silvijinoj smrti sve do 1998. godine kada je izašla iz štampe zbirka njegovih pesama, “Rodjendanska pisma”, u kojima je opisao njegov odnos sa Silvijom. Ted Hjuz je preminuo iste godine kada je zbirka pesama izdata.

Silvijino pisanje o samoubistvu, njen život sa Tedom i konačno, njeno samoubistvo, stvorili su od Silvije mučenicu – feministkinju, iako je Silvija prezirala feminizam i većinu žena.

Poznato je da samoubistvo u porodici, pogotovu ako je u pitanju slavna ličnost, ostavlja otvorenu mogućnost i za najbliže. Ljudi skloni samoubistvima nisu stabilni roditelji. Takvi roditelji, često, radjaju i odgajaju decu sklonu samoubistvu. Ernest Hemingvej je izvršio samoubistvo u 62.godini. U svojoj kratkoj prici “Indijanski kamp” opisao je samoubistvo Indijanca ovim rečima:” Možda on jednostavno dalje nije mogao da izdrži.”

Šta je nateralo Silviju i Aziju na samoubistvo? Da li je Ted bio razlog? Šta je nateralo Nikolasa na samoubistvo? Da li je Silvija bila razlog? Možemo samo da nagadjamo.
“Ne mogu da reagujem. Osećam se vrlo smireno i vrlo prazno, kao da sam u samom centru tornada i krećem se nezainteresovano ka središtu erupcije.”

Bila je talentovana. Bila je lepa. Bila je udata za uspešnog i slavnog pesnika. Bila je nesrećna i depresivna.

Samoubistvo Nikolas Hjuza, izgleda ukazuje na zaostavštinu punu bola koju su mu roditelji ostavili.

za P.U.L.S.E /Snežana Moračić
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Pet 29 Dec - 11:42

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Pet 29 Dec - 11:43

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Pet 29 Dec - 11:43

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Pet 29 Dec - 11:46

Mračna strana kreativnosti: poslednji dani Silvije Plat i Ijana Kertisa

Popularna kultura izrodila je niz stereotipa koji su toliko rasprostranjeni da su uveliko poprimili i mitske srazmere. Naime, kreativni stvaraoci skloni samodestrukciji često se karakterišu kao isuviše krhki da bi na svojim plećima mogli da podnesu svu surovost ovog sveta.

Džimi Hendriks, Dženis Džoplin, jedan od osnivača legendarne grupe Rolling Stones Brajan Džouns, Kurt Kobejn, samo su neki od pripadnika mračnog kluba 27, a njihove prerane, često nerazjašnjene, a neretko i nasilne smrti, umesto da se posmatraju kao tragedije koje su stavile tačku na njihovo stvaralaštvo, služe kao potvrda njihove umetničke prirode.

Ne čini li vam se da naša fascinacija ovim kreativnim umovima raste čim uvidimo da su neki od njih svoju smrt nagovestili u svojim delima?

Spektakularni odlazak Silvije Plat
A ja nasmejana žena
Meni je tek trideseta
I kao mačka mogu devet puta da ‘mrem

Kažu da je američka pesnikinja Silvija Plat zaista želela da joj se te 1963. godine plan o samoubistvu konačno obistini, no moglo bi se isto tako reći da je realizacija njenog plana bila uspešnija nego što je prvobitno zamišljala.

Nekoliko trenutaka pre nego što će doći dadilja, Platova je želela da pusti gas u rerni. Znala je da će dadilja pokucati na vrata i da će nakon što ne dobije nikakav odgovor pokucati na vrata stana na spratu niže, ali i da će domar priskočiti u pomoć. No, Platova nije računala na to da će sused čija je spavaća soba bila tik ispod kuhinje u kojoj se odvijala ova životna drama osetiti dim i istrčati iz zgrade.

Tako je i bilo. Dadilja je pokucala na vrata njenog stana, kao i na vrata stana na spratu niže, a kada nije dobila odgovor potražila je pomoć, ali je ona došla prekasno. Tako je Silvija Plat konačno odnela pobedu u lutriji koju je igrala čitavog života. Njen najambiciozniji pokušaj samoubistva dogodio se kada joj je bilo devetnaest godina. Progutala je pedeset pilula za spavanje i sakrila se u podrum. Taj čin opisuje i u svom autobiografskom romanu „Stakleno zvono”.

Osećala sam tamu, ali ništa sem nje, a moja glava se podigla, poput glave crva, opipavajući je. Neko je ječao. Onda je velika, tvrda težina tresnula o moj obraz, poput kamenog zida i ječanje je prestalo.

Tišina je pokuljala natrag izravnavajući se kao sto se crna voda izravnava u svoje staro površinsko mirovanje nakon što se u nju spusti kamen.

Prohujao je svež vetar. S ogromnom brzinom sam prenošena niz tunel što vodi u zemlju. Onda je vetar prestao. Začula se tutnjava, kao da se mnogobrojni glasovi bune i protive u daljini. Onda su glasovi prestali.

Dleto se obrusilo na moje oko i otvorio se prorez svetlosti, nalik ustima ili rani, dok ga tama nije ponovo zapušila.

Još dva puta pokušala je da oduzme sebi život, doduše ne na tako dramatičan način, ali sa većom efikasnošću, nažalost.

U jesen 1962. samo godinu dana pre nego što će počiniti samoubistvo, američka pesnikinja Silvija Plat naslutila je da će je poezija koju je tada marljivo pisala učiniti poznatom. Na vrhuncu kreativnog zanosa, a koji je obično bivao negde oko četiri časa izjutra, Platova piše majci:

Pišem pesme svog života. One će od mene napraviti ime.

Zaista, Silvija Plat je pisala poeziju života. Stihovi objavljeni 1965. u okviru zbirke „Arijel” podarili su joj besmrtnost. Samo deset meseci nakon objavljivanja, zbirka je prodata u 15 000 primeraka. „Silvija Plat najzad je pronašla sebe,” najavio je pesnik Robert Lovel zbirku „Arijel” oduševljeno nazvavši Platovu velikom heroinom.

Ipak, pesnikinja verovatno nije ni pomišljala da će uslov za njenu besmrtnost biti upravo njena smrt. „Arijel” koja je ovoj pesnikinji donela slavu nije njena „Arijel”. Nakon smrti svoje supruge, pesnik Ted Hjuz rasporedio je rukopise pesama tako da one postanu ogledalo njenog života. Njenu najjaču poeziju stavio je na početak, a stihovi koji odišu optimizmom smešteni su u sredinu. Redovi koji govore o opsesijama ove pesnikinje dobili su mesto na samom kraju ove zbirke, te svedoče o konačnom porazu u davno izgubljenoj borbi.

Za Silviju Plat, umiranje je veština, kao i sve ostalo a ona je to izvodila maestralno, baš kao da je bila rođena za to. Flertovala je sa smrću kako u svojoj poeziji, tako i u životu.

Verujem da osoba mora biti sposobna da kontroliše iskustva, čak i ona najstrašnija poput ludila, mučenja, i trebalo bi da bude sposobna da njima manipuliše, umom koji je otvoren i razuman.

Jednom prilikom je američka pesnikinja En Sekston, inače bliska prijateljica Silvije Plat, opisala duge razgovore koje su vodile, a čija je tema bila smrt.
Često, veoma često smo Silvija i ja opširno razgovarale o svojim prvim samoubistvima; nadugačko i naširoko do detalja uz besplatni pomfrit u kafani. Samoubistvo je nešto suprotno od pesme… Govorile smo o smrti intenzivno i sa žarom, jer nas je obe privlačila, kao što sijalica privlači mušice. Isisavale smo je!

Danas je veoma teško čitati najbolju poeziju ove pesnikinje među koju se uvrštava „Tatica”, „Reči”, „Rub” a da je ne sagledavamo iz prizme tragičnog života koji je vodila Silvija Plat. Kritičari su ih dugo po objavljivanju smatrali za nepodnošljivo ispovednu poeziju. Ako imaju manu, onda ona leži u tome što su brušene za večnost i tamo će ostati.

Dok nas ljubav ne rastavi: Ijan Kertis
Kad rutina ščepa
a težnje su male
ogorčenje raste
a osećanja ne
menjamo se i krećemo različitim putevima
tada će nas ljubav rastaviti ponovo

Jedan od najboljih singlova svih vremena, Love Will Tear Us Apart, objavljen je pre tačno 35 godina. Pesma zapravo svedoči o mračnom humoru grupe Joy Division i nastala je kao odgovor na pesmu Love Will Keep Us Together.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Pet 29 Dec - 11:46

Stihovi su očigledna referenca na ne baš tako blistavu situaciju u braku Ijana Kertisa, a kasnije su poslužili i kao epitaf na grobu ovog pevača tragične sudbine.

Love Will Tear Us Apart govori o onom nelagodnom stanju „kada rutina ščepa, a ambicije su male”. Nije teško naslutiti da je kao inspiracija za ove stihove poslužila veza sa Deborom Kertisom sa kojom se venčao u devetnaestoj godini. Nakon uspešne turneje i Ijanove prevare, vraća se kući i shvata da je rascep između njega i ostatka njegove porodice (par je u to vreme imao bebu) isuviše veliki da bi se išta popravilo. Pritisak koji je stvarala nadolazeća turneja takođe je imao veliki udeo u njegovoj odluci, kao i pogoršano zdravstveno stanje. Kertis je postepeno gubio kontrolu nad sopstvenim životom.

Bio sam srećan. Nikada nisam pomišljao na ovoliki uspeh. Kada pevam… oni ne razumeju koliko se dajem. I koliko me to pogađa. Sada žele više. Očekuju od mene da dajem više. A ja ne znam mogu li. Kao da se ne dešava meni, već… nekom ko se pretvara da sam ja, nekome ko je u mojoj koži. Sada idemo u Ameriku. Nemam više kontrolu. Ne znam šta da radim.

Ipak, odlučio je da sebi oduzme život u porodičnom domu i time se pobrinuo da Debora pronađe njegovo telo. Tada je imao samo 23. godine.

Nakon Kertisove smrti postalo je jasno da su se bolest i nezadovoljstvo ličnim životom jasno odražavali u tekstovima u kojima je preovladavala melanholija, seta i opšti jad.

KRAJ KAKAV SU ŽELELI
Jasno je da su i Kertis i Platova stvorili dela koja će trajati više nego što bi njihovi životi u nekim normalnim okolnostima potrajali, ipak, uvek će nad njihovim delima postojati pitanje, a koje glasi: da li je bilo vredno?

Možda još važnije, da li bi razvoj događaja bio drugačiji da se više pažnje obraćalo na teme koje su obrađivali u svojim delima?

O teškoj depresiji u kojoj je bio Kertis, a koja je nastala usled bolesti i porodičnih problema, ostali članovi nisu znali ništa. Oni kao da su poznavali nekog drugog Ijana:

Bio sam zbunjen jer je po svemu što sam o njemu pročitao ispao pravi pesimista. Ja ga se takvog uopšte ne sećam. Muzika zaista stvara mitove, ali ljudi su pokušali da pretvore mit u nešto više.

Na kraju, ostaje samo da se zapitamo zašto su kreativni umovi, premda otvoreniji ka novim iskustvima, te tolerantniji kada se nađu pred neizvesnošću, neretko usamljeni, ušuškani samo emocionalnom tamom? Da li ih upravo ta otvorenost čini ranjivim, a da pod neizvesnošću naposletku pokleknu?
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 39301

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sub 30 Dec - 23:00

Umorna od prstenja
Umorna od glasova u glavi
koji joj kažu - piši, umri
ona stavlja glavu u pećnicu
dobro zagrejanu, netom opranu
da napravi svoj poslednji ručak
za muža kojeg nema,
za decu koju neće videti kako odrastaju,
čak i za suseda u
stanu iznad njenog stana,
jedinstven, originalan ručak
po njenom receptu,
ne osobito sladak,
ručak koji je već i pre spremala
ali joj nikad nije uspeo,
ručak koji će sama pojesti...








Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Pon 1 Jan - 12:41

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Pon 1 Jan - 12:42

„Poručivanje pića me je uvek ubijalo.Nisam razlikovala viski od džina
i nikad nisam uspela da dobijem nešto s ukusom koji mi se stvarno dopada.“

„Ima nečeg demorališućeg u posmatranju dvoje ljudi koji se sve više
zatreskavaju jedno u drugo,a naročito kad ste vi jedina druga osoba u sobi…
To je kao da posmatrate Pariz iz prtljažnog vagona ekspresnog voza koji ide
u suprotnom pravcu.“

„Uprkos svim ružama i poljupcima i večerama u restoranima kojima
muškarac obasipa ženu,pre nego što se njome oženi,ono što u potaji želi ,kad se obavi
svadbeni obred ,jeste da se žena prostre pod njegove noge kao kuhinjska krpa.“

„Još otkako sam bila mala,volela sam osećaj kad mi neko češlja kosu.
To je činilo da se osećam sasvim pospana i spokojna.“

„Gde god da sedim – na brodskoj palubi ili u otvorenom kafeu u Parizu
ili u Bangkoku,sedeću pod istim staklenim zvonom,kuvajuću se u
vlastitom ukiseljenom vazduhu.“

„Kad god bih uzela nemački rečnik ili neku nemačku knjigu,
sam prizor onih gustih,crnih slova od bodljikave žice,činio je
da se moj um zatvori kao školjka.“

„Skupljala sam muškarce sa zanimljivim imenima.
Već sam poznavala jednog Sokrata.“

„Ako je neurotično želeti istovremeno dve stvari koje se uzajamno
isključuju,onda sam ja neurotična kao đavo.“

„Mrzim da ma šta govorim grupi ljudi.Kada razgovaram sa grupom ljudi
uvek moram da izdvojim jednog i njemu govorim,a sve vreme osećam
da ostali gvire u mene i zloupotrebljavaju me.“

„Kad god sam tužna što ću umreti ili toliko nervozna da ne mogu da zaspim,
ili zaljubljena u nekog koga neću videtu nedelju dana,ja potonem do jedne
određene tačke i onda kažem sebi „Okupaću se u vrućoj vodi.“
Ja u kadi meditiram.Voda mora da bude vrlo vruća,toliko vruća da jedva
izdržavate da zamočite nogu.“
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 39301

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Uto 2 Jan - 21:40

Nisam želela nikakvo cveće, samo sam želela
Da ležim sa podignutim rukama svojim, potpuno prazna.
Koja sloboda je to, nemaš pojma koja je to sloboda
Spokoj je toliko veliki da te obmamnjuje,
A ništa ne traži, ni traku sa imenom, ni sitnicu.








Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20135

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Ned 27 Maj - 16:56

Sylvia Plath - Opsesija thanatosom

Rođena 1932. godine u američkoj državi Massachussetts, Sylvia je kao devojčica počela pokazivati sklonost ka kreativnosti i umetnosti. Prva pesma obavljena joj je u Boston Heraldu kada je imala osam godina, no uspeh je zasjenio tragični gubitak oca; Otto Plath, nemački imigrant i profesor biologije umire dve nedelje prije kćerkinog osmog rođendana usled komplikacija od dijabetesa.

Smrt oca postala je jedan od ključnih trenutaka u Sylvijinom životu i čest motiv njene poezije. Nakon što joj je majka izrekla tragičnu vest, Sylvia prkosno izjavljuje: "Više nikada neću razgovarati s Bogom".

Svoju karijeru spisateljice od 1950. godine, Sylvia počinje graditi na Smith College u Northhampttonu u saveznoj državi Massachusetts, gde njezina priča Nedelja kod Mintonovih pobeđuje na takmičenju za najbolju priču i dobija priliku provesti mesec dana kao jedna od 20 gostujućih urednika/ca u časopisu Mademoiselle u New Yorku. No, nakon iscrpnog rada u New Yorku, vraća se kući i pada u depresiju.

Dana 24. avgusta 1953. godine ostavlja majci poruku "Otišla sam na dugu šetnju, vraćam se sutra", skriva se u podrum i guta bočicu tableta. Nakon dvodnevne frenetične potrage Sylviju pronalazi brat Warren, onesveštenu, ali živu. Smeštaju je na lečenje u privatnu bolnicu gde joj je dijagnosticirana manična depresija koju nisu uspeli izlečiti ni psihijatri, terapijska lečenja, a ni poezija.

Završetkom studija na Smith Collegeu, Plath putem stipendije odlazi u Cambridge na studij književnosti. Dolazak u Englesku bio je za nju svojevrsni kulturološki šok: uštogljenost tamošnje literarne scene Sylviju je sablažnjavala.

Jedne večeri posećuje proslavu osnivanja novog cambridgeovskog časopisa za književnost, St. Botolph's Review na kojoj upoznaje pesnika Teda Hughesa, a uprkos upozorenjima da je "najveći zavodnik na Cambridgeu" Plath se zaljubljuje. Nakon četiri meseca veze, Sylvia i njezin "muž s prokletstvom" venčali su se u tajnosti kako ne bi naštetili njezinoj karijeri te se vraćaju na Cambridge, gde Sylvia nastavlja svoje literarno stvaralaštvo i uređuje suprugove radove za američke i engleske izdavače.

Uskoro joj je ponuđeno mesto predavačice na Smithu. Posao prihvata, ali ubrzo zaključuje da je nedoraslost zadatku te pod velikim stresom gubi i volju za pisanjem.


U proleće 1958. godine, Sylvija odlučuje napustiti Univerzitet i pronaći produktivnost u vlastitoj slobodi. Potpuno se posvećuje pisanju i u tom periodu piše osam pesama za samo osam dana, sve posve drugačijeg stila. Uverena je da te pesme predstavljaju njezin proboj kao nove i sveže pesnikinje. Bila je u pravu.

U TOM PERIODU, NAKON DESET GODINA ULOŽENOG TRUDA, PRESTIŽNI ČASOPIS THE NEW YORKER OBJAVLJUJE NJENE PESME "LOVAC NA ŠKOLJKE U ROCK HARBORU" I "NOKTURNO".


S druge strane, slikanje je bila nešto manje poznata Sylvijina strast. Većina njezinih crteža skicirana je na marginama njezinog dnevnika, a mnogi su napravljeni kao ilustracije pesama i buduće knjige koje nikada nije napisala. Njezina poezija je na neki način neodvojiva od tih crteža koji pokazuju iznimnu kreativnost, ljubav prema detaljima i opsesivnu želju da ovekoveči trenutak.

Narednu godinu za Sylviju Plath obeležiće dva događaja: postaje majka Friede Rebbece i objavljuje knjigu Kolos (Collosus). Već 1962. godine Sylvia Plath rađa i sina imena Nicholas Farrar. Idiličnu porodičnu sliku, međutim, u leto iste te 1962. godine narušava muževljeva nevera i veza s Assiom Wellville. Ted i Sylvia se razdvajaju, a ona s decom odlazi živeti u London.

I dok je dotad bila opterećena željom da dosegne vlastite standarde kćeri, majke, supruge i uspešne pesnikinje, tom presudnom epizodom njenog života slama se brana i poezija postaje sredstvo za oslobođenje svih najdubljih Sylvijinih demona.

U listopadu 1962. godine, Plath svako jutro započinje pišući pjesme četiri sata, a ostatak dana provodi u brizi o djeci i domu. U suludom ritmu za mjesec dana napisala je čak 25 pjesama, među kojima i "Daddy", "Lady Lazarus" i "I am vertical".

NJEZINE PJESME OBRAČUNAVAJU SE S DALEKIM OCEM, NEVJERNIM MUŽEM, REPRESIVNIM DRUŠTVOM, TERETOM MAJČINSTVA I OBITELJI I TO NEVJEROJATNOM SNAGOM, LJUTNJOM, RAZJARENOŠĆU I NASILJEM. PONOVNO SE OKREĆE I SMRTI.


"Njezine pesme su kao ruski rulet pri kojem se pištolj sa šest metaka vrti u krug", pisao je o poeziji Sylvie Plath Robert Lowell. "Ona je najuznemirujavajuća pesnikinja ovog veka ."

U oktobru 1963. godine, Plath izdaje polu-autobiografski roman The Bell Jar (Stakleno zvono) pod pseudonimom Victoria Lucas. Hvaljen je od strane kritičara kao "trijumfalan" i prozivan "briljantnom i dirljivom knjigom". U idućih mesec dana nastavlja s poezijom. Zadnju pesmu „Rub“ posvetila je liku mrtve žene, kao svojevrsnu „najavu“.

SYLVIA JE ZA SVOJU POEZIJU PLATILA VISOKU CENU. ISCRPLJENA I IZMUČENA, 11. FEBRUARA1963. GODINE POKLEKNULA JE U BORBI S DEPRESIJOM. SVET U KOJEM JE ŽIVELA POSTAO JE NEPODNOŠLJIV, O ČEMU JE PISALA I ŠEST MESECI PRE SMRTI:

„Otuđenik na hladnim zvezdama, nemoćan da oseti bilo što sem užasne beznadežnosti. Gledam dole na topli zemaljski svet, u gnezda zaljubljenih, bebine bešike, metalne natpise, sav taj živi svet na toj zemlji, a osećam se kao njegov deo zatvoren u staklene zidove.“

Tog ponedeljka, u osvit zore, otvara plinsku peć i stavlja glavu u pećnicu. Uspeva u nameri koja joj nije pošla za rukom 10 godina ranije.

Nakon razvrstavanja pesama iz njezinog poslednjeg rukopisa, Ted objavljuje zbirku Ariel koja je Sylviji posthumno donela Pulitzerovu nagradu za poeziju.

NJEZINA HISTERIJA I PONORI PODSVESTI ZAUVEK ĆE OSTATI SAČUVANI U STIHOVIMA KOJI PRODIRU DUBOKO ISPOD OPNE NEDOKUČIVOG I TELESNOG. POSTALA JE JEDNA OD IKONA FEMINIZMA: ŽRTVA NEVERNOG MUŽA (HUGES JE ČESTO PROZIVAN “TALENTIRANIM UBICOM“) I BEŠĆUTNOG PATRIJARHALNOG DRUŠTVA.


Kao što je njezina poezija zasenila crteže, tako je i mit o Sylviji Plath zasenio samu Sylviju. Ostala je samo priča o stradanju i depresivnoj ženi, priča koja nikako nije dovoljna da iskaže njen genij, talent, izvanredni smisao za humor i herojsku borbu protiv mračnih demona bolesti, njenu snagu i ljubav prema životu. U jednom zapisu dnevnika piše:

"Možda ću se jednoga dana puzajući vratiti kući, potučena, pobeđena. Ali ne sve dok mogu iz svoje nesreće pisati priče, svoju tugu pretvoriti u lepotu."









Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20135

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Čet 21 Jun - 12:42

Umetnička potvrda u smrti: Silvija Plat kao ćerka postmoderne ere

Čak i nakon 54 godina, prisustvo Silvije Plat je svuda, kao i njeno odsustvo. Od njene smrti 1963. godine, pojavljivali su se ljudi ili novine sa novim otkrićima o tome ko je ona bila, ili o njenom mužu, pesniku Tedu Hjuzu.



Pisci pišu romane od njene priče, čitaoci, stručnjaci i psihoanalitičari pažljivo i temeljno analiziraju njen život i rad.

Tragični život Silvije Plat
Silvija Plat predstavlja za nas tragičnu figuru uključenu u tragičnu akciju, i upravo je njena tragedija nama predstavljena kroz njenu umetnost (zbirka pesama Kolos, Arijel, roman Stakleno zvono).

Pesnikinja od malena, rano je ostala bez oca i većinu svog života se borila protiv kliničke depresije. Ambiciozna, obećavala je kao umetnik, ali već na studijama je imala posrnuća. Hospitalizovana je zbog pokušaja samoubistva, zbog čega se podvrgla i elektrokonvulzivnoj terapiji.
Njen brak sa engleskim pesnikom Tedom Hjuzom najviše je intrigirao javnost. Od prvog susreta kao ambiciozni mladi umetnici, njihov odnos bio je nabijen erotskom silom podstaknutom nasiljem. Posle dvoje dece i zlostavljanja, kako je kasnije otkriveno (nakon fizičkog zlostavljanja od strane muža Silvija je imala spontani pobačaj), ta priča se završava tragično.

Ted Hjuz je imao aferu i ostavio porodicu, nakon čega se Silvija Plat ubila, gurnuvši glavu u rernu, dok su deca spavala.

Posthumno je dobila Pulicerovu nagradu.

Silvija Plat i njena uloga u konfesionalnoj poeziji
Konfesionalni stil u poeziji se javio u Americi neposredno posle Drugog svetskog rata. Rad Roberta Louela je incirao pojavu stila, profesor kod koga su Silvija Plat i En Sekston slušale predavanja. Javio se kao reakcija na depersonalizovanu, akademsku poeziju pisaca (poput T. S. Eliota), koji su stvarali 20-ih i 30-ih godina. Oni su verovali da je poezija odvojena od svog tvorca, i da u njoj nema mesta za Ja.

Ispovedni pesnici se nisu baš pridržavali ove perspektive – pišu iz duboko ličnog ugla i ispunjavaju dela intimnim i kontroverznim detaljima iz svog privatnog života.

Ovi pesnici nisu samo prenosili svoje emocije na papir; veština i konstrukcija imale su značajnu ulogu. Iako je njihovo tretiranje poetičnog samog sebe bilo inovativno i šokantno za neke čitaoce, održavali su visok nivo umetnosti kroz pažljivu upotrebu prozodije. Privatna iskustva i osećanja u vezi sa smrću, traumom, depresijom i odnosima u ovoj poeziji apostrofirani su često na autobiografski način.

Silvija Plat se obično smatra ispovednom pesnikinjom, iako neki kritičari osporavaju njenu poziciju unutar ovog pokreta, tvrdeći da je njen rad univerzalniji nego što se obično pretpostavlja. Ipak, Arijel, objavljeno posthumno 1965. godine, bavi se vrlo ličnim problemima – samoubistvom, seksom, decom, i najdramatičnije, komplikovanim odnosom sa preminulim ocem.

Pesme kao što su Tatica i Ženski Lazar zapanjujuće su u svojoj originalnosti i brutalnosti.

Ćerka postmoderne ere
Njene Izabrane pesme objavio je Ted Hjuz 1985. U tim pesmama, njeni demoni su je nadživeli. Pokazala ih je upravo u pesmi Tatica. Slike viktimizacije – Nacisti, svastika, bodljikava žica, fašiste, đavoli i vampiri – toliko su mahnite, impozantne i prekorne, da pesma izgleda više van kontrole nego što zapravo jeste. Kada slušate njen glas koji izgovara stihove, može se osetiti da je nivo besa zapanjujući. Način na koji naglašava reči i pravi pauze između stihova, zapravo kao da oduzima moć svojim (navodnim) mučiteljima.

Međutim, psihološka kontrola samog sebe u ovoj pesmi nije tako jednostavna. Kompulsivna upotreba vokala u neizbežno privlači čitatelja na you i do koji se rimuju već u prvom stihu. Sveprisutna rima se ponavlja više od 60 puta. Neki kritičari su smatrali ovaj verbalni tik znakom poremećene psihe. Drugi su smatrali da jezik pesme neizvesno stoji na ivici verbalnog ponora – predstavljen jezivim, žalosnim u zvukom na kraju većine stihova.

I baš kao što bi kolac u vampirovo mesnato crno srce samo sprečio dalje nanošenje patnje, tako i pesnikinja, sa sećanjima na navodnu viktimizaciju koja odjekuje u svakoj slomljenoj rimi, može postići samo delimičnu pobedu nad muškarcem koji joj je pregrizao lepo rumeno srce na pola.

Ovu pesmu, Silvija Plat je napisala 12. oktobra 1962. godine – četiri meseca pre samoubistva; 15 dana pre tridesetog rođendana; na dvadesetogodišnjicu amputacije noge njenog oca (aludira se u pesmi); na dan kada je saznala da će joj Ted, navodni vampir koji joj je pio krv sedam godina, dati razvod.

Njena pobeda, kao i njen život, bili su kratkog daha. Platova je živela na krajnjoj ivici decentralizovanog postmodernog sveta u kojem ništa nije bilo apsolutno, nije bilo istinito – ništa sem bola i muke koje je otkrila u svojim fragmentiranim, zlobnim i tragično razigranim pesmama.



Na ovaj način, ona je zaista bila ćerka postmoderne ere.

Feminizam i poezija
Feminizam se odnosi na pokrete u cilju uspostavljanja i odbrane jednakih političkih, ekonomskih i socijalnih prava, kao i jednakih mogućnosti za žene. Uglavnom se fokusira na ženska pitanja, ali feminizam traži rodnu ravnopravnost.

Stoga, mnoge feministkinje tvrde da je oslobađanje muškaraca neophodan deo feminizma, pa da i njih oštećuju seksizam i rodne uloge. Suprotstavljaju se nasilju u porodici, seksualnom uznemiravanju i napadu. Feministički pokret od 1960 – 1980. godine bavio se zakonskim nejednakostima, kulturnim nejednakostima i ulogom žena u društvu. U ekonomiji zalagalo se za prava na radnom mestu, uključujući jednake plate, mogućnosti za karijeru i započinjanje biznisa.

U ovoj zagušujućoj atmosferi, žene koje postaju pesnici ili pisci bilo je veliko dostignuće.

Neki njeni radovi direktno su povezani sa pitanjima koja su se razvijala u društvu. Kao žena, ona se uvek zalagala za ženska prava. Nakon rata, oslobođenje žena bilo je jedno od mnogih problema koji su zahtevali promene. Pesma The Applicant pokazuje koliko je ona lično osećala prava žena, posebno se baveći muškom dominacijom u braku.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20135

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Čet 21 Jun - 12:43









Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20135

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Čet 21 Jun - 12:44

Kada je objavljena njena zbirka Arijel u Americi 1966. godine, žene su primetile. Ne samo žene koje inače čitaju poeziju nego i domaćice i majke. Kritika je primetila njen glas i odala joj priznanje.

To je bila žena, vrhunski vešta u svom radu, čije su poslednje pesme prikazivale ženski bes, ambivalenciju i tugu, glasom sa kojim su se mnoge žene identifikovale. A u ovom novom kontekstu, Silvija Plat više nije izolovana žrtva nego božanska učiteljica nove ženske književne svesti.

Lady Lazarus
Pišući u postmodernom društvu, stvorila je svoju poeziju da predstavlja vremenski period koji podržava oslobađanje žena. Povezujući se i sa Drugim svetskim ratom i Holokaustom dokazala se kao izuzetna ispovedna pesnikinja tog vremena.
Upravo u pesmi Ženski Lazar ona se fokusira na različite elemente svoje stvarnosti, izlažući ih na subjektivan način uz vlastita iskustva. Ovaj dramatični monolog može se fokusirati na različite delove njenog života. Na taj način, ovom pesmom ona okuplja svoja iskustva i kao postmoderni umetnik i kao ženski pesnik. Na osnovu istorijskog događaja ona ne samo da izražava svoju represiju, već se i direktno upućuje na njenu savremenu stvarnost.

Upravo kao postmodernista, Silvija Plat doživljava svet kao izdeljeno mesto, gde gubitak vrednosti i dehumanizovana stvarnost uzrokuju dezorjentaciju.

Kao dominantnu temu u pesmi bira smrt – možda jer je za nju smrt bila eksperiment, iskustvo i stanje koje je želela živeti. A kako se ovo ne može odvojiti od autobiografskog, ona ovde opisuje svoj lični odnos prema smrti.

Pesma takođe uključuje i pitanje pola. Kao ženski pesnik ona iskazuje svoju zabrinutost sa feminističkog stanovišta i njen pol izgleda da utiče na stihove. Krug smrti i ponovno rođenje takođe može biti aluzija na ciljeve ženskih postmodernista:

Oprez
Oprez.

Iz pepela
Ustajem s kosama crvenim
I muškarce kao zrak tamanim.

Na osnovu obrasca smrti i ponovnog rođenja, prisustvo žena je snažnije, uspevajući tako da nađu svoje mesto u postmodernom svetu.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20135

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Čet 21 Jun - 12:44

U smrti je život
Iako se Platova ubila, pokušavajući da pobegne ugnjetavanju kroz smrt i ponovno rođenje, ona je izazvala važne brige svog vremena. Njena poezija je smrtonosna jer je besprekorna; opčinjava nas verovatno isto koliko je i nju opčinila. Kao um u krizi, čini se da se suočava sa mentalnim slomom povezujući ga sa krizom koju svet oko nje doživljava.

Ona smrt smatra rešenjem, na šta se ne gleda kao na beznadežno nego na sredstvo za sticanje novog i intenzivnijeg postojanja. Iako je ispričala svoja lična iskustva u pesmama, u njima se ogleda vreme u kojem je živela i koje je zauzvrat potvrđuje kao postmodernistu.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   

Nazad na vrh Ići dole
 
Silvija Plat (Sylvia Plath )
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Sylvia Plath (Silvija Plat)
» Silvija Plat (Sylvia Plath )
» Silvija Plat (1932-1963)
» Giacomo Leopardi
» Otišli su ..zauvek
Strana 4 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-