Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Silvija Plat (Sylvia Plath )

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:58

Obešeni

Ščepao me za koren kose bog neki.
Cvrčah mu u plavim voltima poput proroka pustinjaka.

Ko gušterov kapak škljocnuše s vidika noći:
Svet šturih belih dana u duplji bez senika.

Grabljiva dosada za ovo me drvo pribi.
Da je on na mom mestu, isto učinio bi.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 8:02

Biografija ove slavne pesnikinje Silvije Plat (Sylvia Plath) se sveobuhvatno stavlja u četiri tačke: rani gubitak oca, potajno neprijateljstvo prema majci, gubitak muškarca i samoubistvo.

Ikona 20. veka, “ukleta pesnikinja” Silvija Plat, čiji su stihovi decenijama bivali u senci slave stečene činom samoubistva i mita o dramatičnom emotivnom životu, opstaje kao heroina neshvaćenih i buntovnih.
“Možda ako uhvatimo sebe da želimo sve, to je zato sto smo opasno blizu da želimo nista.”

Silvija Plat je rođena u Bostonu 1932. godine. Kao stipendistkinja boravila je na Univerzitetu u Kembridžu. Upoznala se i kasnije udala za istaknutog pesnika Teda Hjuza (Ted Hughes) i nakon što su jedno vreme proveli u Americi, vratili su se u Englesku da tamo žive. Njena prva zbirka pesama “Kolos” objavljena je 1960. godine, iste godine kada je rođena njena kćerka Frida (Frida). Godine 1962. rođen je sin Nikolas (Nicholas) i tada je život postao težak i uznemirujući, osim što je mogla da piše pesme koje su kasnije izdate pod nazivom “Prelaženje vode”. Nakon razlaza sa mužem vratila se u London, gde je sa dvoje male dece živela i pokušavala da radi sasvim sama u oskudno nameštenom stanu tokom jedne od najhladnijih zima u 20. veku. “Stakleno zvono” objavljeno je pod pseudonimom pre nego što je umrla, februara 1963. godine. U tim poslednjim, hladnim mesecima života, gotovo halucinirajuća kreativnost iz koje su nastale neverovatne pesme objavljene u “Arielu” i nešto kasnije – u zbirci “Zimsko drveće”.

Opsednutost smrću samo je posledica ogromne erotske snage koja se kod ove pesnikinje ispoljava u sva svoja tri vida: erotizmu tela, sakralnom erotizmu i erotizmu srca.

Njeno bujanje erotskog, stapanje sa smrću – specifična je stvar koja izdvaja ovu pesnikinju na jedan viši, morbidniji prag.
“Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica - nesrećna je na svoj način.”

Najintrigantniji crv se javlja u misteriji ljubavnog trougla Silvija Plat, Tom Hjuz i Azija Vevil (Assia Wevill).

Ted ostavlja Silviju zbog druge žene, goreimenovane Azije, sto na nju, primećujete, ima više nego kobne posledice. Ona izvršava samoubistvo trovanjem plinom, stavivši svoju glavu u rernu. Šest godina kasnije, Tedova druga žena, pomenuta Azija, oduzima sebi život na identičan način – gde, nažalost, strada i njena četvorogodišnja kćerka.

Šta je nateralo Silviju i Aziju na samoubistvo?

Da li sa smrću ovih dveju žena ima veze njihov muškarac Hjuz?

Da li je, i na koji način, posredovao?
ed je dugo izbegavao da govori o Silvijioj smrti, sve do 1998. godine, kada izlazi njegova zbirka pesama “Rođendanska pisma”, u kojoj je opisao svoj odnos sa njom. Iste godine kada je zbirka objavljenja Ted umire.

“Bolje Uskrsnuće”

Pameti nemam, ni reči ni suza;
Srce u meni kao kamen je,
Za nade i strahove previše utrnulo je;
Gledaj desno, gledaj levo, sama ostajem;
Podižem svoje oči zgasnule od tuge;
Ne vidim brda večna;
Moj život kao opali list je;
O, Isuse, oživi me!

Više nego književni, Silvija Plat danas predstavlja sociološki fenomen koji je lako objašnjiv u okvirima filma, pop muzike i drugih medija, ali ne i u književnosti, smatra naša književnica. Ljiljana Đurđić.

“Suparnik”

Kad bi se luna smejala, na tebe bi ličila.
Isti utisak ostavljaš
Prekrasnog nečeg, al razornog.
I ti i ona veliki ste dužnici svetla.
Njena O-usta nad svetom tuže; tvoja su prirodna

A prvi ti je dar da sve u kamen pretvoriš.
Budim se u mauzoleju; tu si,
Lupkaš prstima po mermernom stolu, tražiš cigarete,
Pakostan ko žena, al ne tako nervozan,
I od želje mreš da nešto bespogovorno laneš.

Luna takođe, svoje podanstvo ponižava.
Al danju je smešna.
Nezadovoljstva tvoja, s druge strane,
Stižu kroz poštanski prorez s redovitošću punom ljubavi,
Bela i prazna, rasprostiruća k’o ugljen-monoksid.

Ni dana bez vesti od tebe,
Šetaš možda Afrikom, al’ misliš na mene.

Silvija Plat, oduzima sebi život u tridesetoj godini života, ostavljajući dvoje male dece i zbirku novih pesama.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 8:05

TATICA

Ne valjaš ti, ne valjaš ti
više, cipelo crne masti
u kojoj sam živela poput stopala
trideset leta, sirota i bela,
jedva se usudjujući da udahnem il' učinim apći.

Tatice, morala sam te ubiti.
Ti umro si pre no što sam imala vremena...
Težak poput mramora, torba puna Boga
sablasni kip s jednim nožnim palcem
veliko k'o foka iz Friska

I glavom u ćudljivom Atlantiku
gde se zeleno preko plavog preliva
u vodama divnog Nosita.
Molila sam da te vratim tu.
Ach, du.

Na nemačkom jeziku, u poljskom gradu
što sravnjen je valjkom
ratova, ratova, ratova.
Al' ime je gradu obično.
Moj prijatelj Poljak

Kaže da ih je tuce il' dva-tri,
pa nikad nisam mogla reći gde si ti
kročio, koren pustio.
Nikad nisam mogla s tobom govoriti,
jezik mi se zaglavio u vilici.

Zaglavio se u zamci, bodljikavoj žici.
Ich, Ich, Ich, Ich.
Jedva da govorih.
Od svakog sam Nemca mislila da si ti.
I ta bestidna jezičina

Mašinerija, mašinerija
što me grubo gura k'o da sam Juda.
Juda za Dahau, Aušvic, Belsen.
Počela sam da govorim k'o Juda.
Mislim da možda i jesam Juda.

Snegovi Tirola, svetlo bečko pivo
nisu odveć čisti ni istinski.
S mojim ciganskim pretkom i srećom hudom
i mojim tarok-špilom i mojim tarok-špilom
mogla bih pomalo i Juda biti.

Uvek si me platio ti,
s tvojom Luftwaffe, tvojim ćurli-ćurli,
i tvojim urednim brkom
i okom arijevskim, što plavo sjakti.
Panzer-man, panzer-man, o, ti....

Ne bog nego svastika
toliko crna da se nijedno nebo ne može provući.
Svaka žena obožava fašistu,
čizma u lice, zversko
zversko srce zveri k'o ti.

Ti stojiš pred školskom tablom, tatice,
na slici koju imam o tebi,
razrez ti na bradi umesto na nozi
al' manji djavo zato nisi, niti si
išta manje onaj čovek crni

Što uspe moje lepo crveno srce na dvoje pregristi.
Deset mi je leta bilo kad su te sahranili.
Sa dvadeset sam pokušala da umrem.
I da se vratim, vratim, vratim tebi.
Mislila sam i kosti će hteti.

Al' iz vreće su me izvukli
i lepkom spojili,
i tad sam znala šta mi je činiti.
Napravila sam model po tebi.
Čoveka u crnom s Meinkamph izgledom

I sklonošću da muči i tlači.
I rekla sam: postojati, postojati.
Zato sam, tatice, najzad na slobodi.
Crni telefon je iz korena isključen,
glasovi kroz njega ne mogu gmizati.

Ako sam morala jednog, morala sam dvojicu ubiti.
Vampira koji je tvrdio da je ti
i celo jedno leto krv mi pio,
sedam leta, ako baš hoćeš da znaš.
Tatice, sad možeš opet da počivaš.

Kolac je u tvom debelom crnom srcu
a seljaci te nikad nisu voleli.
Igraju oni sad i gaze po tebi.
Uvek su znali da si to ti.
Tatice, tatice, skote, ja sam na slobodi.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 8:06

Mala fuga

Tisini crni prsti mašu;
Oblaci hladni prolaze.
Gluvi i nemi tako
Slepima daju znake, a oni ih ignorišu.

Volim crne iskaze.
Bezličnost onog oblaka, sad!
Svud belog ko oko!
Oko slepog pijaniste

Za mojim stolom na brodu.
Opipavao je svoje jelo.
Prsti su njegovi imali njuške lasica.
Nisam ih se mogla nagledati.

Betovena je mogao da čuje:
Crna tisa, beli oblačak,
Strahoviti prepleti.
Prsti-zamke - metež među dirkama.

Prazno i suludo poput tanjira,
Tako se smeju slepci.
Zavidim velikim zvucima,
Tisinoj živici Grosse Fuge.

Gluvoća je nešto sasvim drugo.
Takav mračan levak, oče moj!
Vidim tvoj glas
Crn i razlistan, ko u detinjstvu mom,

Tisina živica od zapovesti,
Gotska i varvarska, čisto nemačka.
Iz nje mrtvi zapomažu.
Potpuno sam nedužna.

Tisa je moj Hrist, dakle!
Zar nije isto tako mučena?
A ti, za vreme velikog rata
U kalifornijskom delikatesu

Seckaš kobasice!
Boje one moj san,
Crvene, šarene, kao vratovi odsečene.
Kakva je to bila tišina!

Velika tišina druge zapovesti.
Sedam mi je leta bilo, ništa nisam znala.
Svet se desio.
Jednu si nogu imao, i pruski duh.

Slični sad oblaci
Šire svoje prazne čaršave.
Ništa ne kažeš?
Moje je sećanje slabo

Pamtim jedno oko plavo,
Aktentašnu punu mandarina.
Čovek je to bio, znači!
Crno je zjapila smrt, kao drvo crno.

Preživljavam taj trenutak,
Sređujući svoje jutro.
Moji su ovo prsti, moja je ovo beba.
Oblaci su venčana odora, od onog bledila.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 8:06

Rez

za Susan O' Neill Roe

Divota -
Moj palac umesto luka.
Nema više vrška
Tek nekakva šarka

Kožna,
Jagodica kao šešir,
Samrtno bleda.
Pa crveni taj pliš.

Pokloniče mali,
Indijanac ti skide skalp.
Ćureća kresta tvog
Ćilima odmotava se

Pravo iz srca.
Stupam na njega,
Ščepavši bocu
Ružičastog sekta.

Svetkovina je to.
Iz posekotine
Istrčava vojnika milion
Crveni mundir na svakom.

Na čijoj li su strani?
O moj
Homunkuluse, bolna sam ti.
Pilulu uzeh da umorim

Tanušni
Papirnati osećaj
Saboteur,
Kamikazo -

Mrlja na tvojoj
Kju-Kluks-Klan gazi
Babuški
Tamni i gasne, a kad

Loptasta
Srž tvog srca
Suprotstavi svoj mali
Mlin tišine

Kako đipaš -
Trepanirani ratniče,
Prljavče,
Palče patrljče.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 8:07

Rođendanski dar

Šta je to, iza tog vela, ružno, lepo?
Svetluca, ima li srca, ima li oštrica?

Sigurna sam da je posebno, sigurna sam da baš to želim.
Dok ćutke kuvam, osećam kako me gleda, osećam kako misli

Da li je to ona pred kojom treba da se pojavim,
Da li je to izabranica, ta s crnim očnim dupljama i ožiljkom?

Meri brašno, višak sklanja.
Držeći se pravila, pravila, pravila.

Da li je to ta za blagovesti?
Gospode, kakva smejurija!

Ali svetluca, ne prestaje, mislim da me želi.
Bilo bi mi svejedno i da su kosti ili dugme od bisera.

Ove godine i ne očekujem bog zna šta od dara.
Konačno samo sam slučajno živa.

Htedoh tog puta da se ubijem na svaki način.
Sad tu su ti velovi, što svetlucaju kao zavese,

Prozirni sateni jednog januarskog prozora,
Beli kao bebina presvlaka i blistavi od samrtnog daha. O,
slonovačo!

Mora da je kljova tamo, neki stub-utvara.
Zar ne vidiš da mi nije važno šta je?

Zar mi ga ne mozeš dati?
Ne stidi se - ne mari ako je malo.

Ne budi zao, spremna sam na ogromno.
Sedimo kraj njega svako sa svoje strane i divimo se sjaju,

Caklini, mnogostrukosti njegovoj sličnoj ogledalu.
Poslednju večeru pojedimo s njega, kao s bolničkog tanjira.

Znam zašto nećeš da mi ga daš,
Prestravljen si

Odleteće svet u jednom vrisku, i tvoja glava zajedno s njim,

Reljefna, bronzana, antički štit,

Čudo za tvoje praunuke.
Ne boj se, nije tako.

Samo ću ga uzeti i tiho se skloniti.
Nećeš čuti otvaranje, ni šuškanje papira,

Ni skidanje vrpce, ni uzvik na kraju.
Rekla bih da ne ceniš baš moju diskreciju.

Da samo znaš kako velovi razaraju moje dane.
Za tebe oni su samo prozračnost, čisti zrak.

Ali, Gospode, oblaci su kao pamuk.
Armija njih. Oni su ugljen - monoksid.

Slatko, slatko ih udišem
Puneći vene nevidljivim, milionima

Mogućih čestica što otkucavaju godine moga žića.
U srebro si odeven za ovu priliku. O, računaru -

Zar ne mozeš nešto da propustiš i ostaviš celo?
Moraš li purpurom da žigošeš svaki deo?

Moraš li da ubiješ sve što možeš?
Jedino to danas želim, i samo mi ti to možeš dati.

Stoji pod mojim prozorom, veliko kao nebo.
Iz mojih čaršava diše, ledeno mrtvo središte,

Gde se prosuti životi mrznu i koče za istoriju,
Nek ne dođe poštom, prst po prst.

Nek ne dođe rečju sa usana, bilo bi meni šezdeset godina
Kad bi celo dospelo, bila bih odveć tupa da ga upotrebim.

Samo skini veo, veo, veo.
Kad bi to bila smrt

Divila bih se njenom dubokom značenju, njenim
vanvremenim očima

Znala bih da si ozbiljan ti.

Tad bila bi to čast, bio bi to rođendan.
I ne bi sekao nož, već prodirao

Nevin i čist kao plač novorođenčeta,
A od mene bi kliznula vasiona.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 8:08

Sastanak pčela


Ko su ti ljudi što me dočekuju na mostu? Meštani
Pastor, babica, crkvenjak, zastupnik pčela.
Nezaštićena sam u letnjoj haljini bez rukava,
A oni su svi u rukavicama i pokriveni, zašto mi
Niko nije rekao?
Smeše se i spuštaju velove prikačene za starinske šešire.


Naga sam poput kokošije šije, zar me niko ne voli?
Da, evo sekretarice pčela u belom radnom mantilu,
Zakopčava mi manžetne oko članaka i prorez od
Vrata do kolena.
Sad sam mlečikina svila, neće opaziti pčele.
Neće nanjušiti moj strah, moj strah, moj strah.


Ko li je sad pastor, taj čovek u crnom?
Ko li je babica, to je njen plavi kaput?
Svi klimaju četvrtastim crnim glavama, oni su
Vitezovi pod vizirima,
Grudni oklopi od gaze svezani im u čvor pod pazuhom.
Menjaju im se osmesi i glasi. Vode me kroz grahovo polje.


Staniolske trake namiguju slično ljudima,
Perjane pajalice šire svoje ruke u moru grahovog cveta,
Grahovog cveta krem boje s crnim očima i listovima
Nalik na ugnjavljena srca.
Jesu li to ugrušci krvi što ih vreže vuku na uzici?
Ne, ne to su skerletni cvetovi koji će se jednog dana jesti.


Sad mi daju moderan italijanski šešir od bele slame
I crni veo što se oblikuje prema mom licu,
Postajem jedna od njih.
Vode me ka potkresanom gaju, krugu košnica.
Da l to glog tako otužno miriše?
Jalovo glogovo telo, eterom opija svoju decu.


Vrši li se tu neka operacija?
Hirurga ti iščekuju moji susedi,
To priviđenje sa zelenom kacigom,
Sjajnim rukavicama i belom odorom.
Da l to je kasapin, piljar, poštar, neko koga znam?


Ne mogu da pobegnem, ukorenjena sam, a žutovilka
me pozleđuje
svojim žutim kesama, svojim bodljikavim arsenalom.
Ne bih mogla da pobegnem a da ne moram bežati zauvek.
Bela košnica je zaštićena poput device.
Otvara svoje rasplodne ćelije, svoj med, i tiho bruji.


Kolutovi i pramenje dima u gaju.
Mozak košnice misli da to je svemu kraj.
Evo ih dolaze, prethodnica, na histeričnim lastišima.
Ako stojim potpuno mirno, pomisliće da sam divlja trava,
Lakoverna glava nedirnuta njihovom zloćom,
Koja čak ni ne klima, osoba od ugleda u živici.
Meštani otvaraju odaje, love maticu.
Skriva li se ona, jede li med? Jako je mudra.
Stara je, stara, stara, mora da živi još godinu dana,
I ona to zna.
Dok u ćelijama nalik na članke prstiju nove device


Snatre o dvoboju u kom će neizbežno pobediti,
Voštana ih zavesa deli od svadbenog leta,
Uzleta žene ubice u nebo koje je ljubi.
Meštani sele device, neće biti ubijanja.
Stara matica se ne pokazuje, zar je toliko nezahvalna?


Iscrpljena sam, iscrpljena
Beli stub u pomračenju noževa.
Ja sam mađioničareva mala koja nikad ne ustukne.
Meštani razvezuju maske, rukuju se.
Čiji je ono beli dugački sanduk u gaju, šta su to
Oni uspeli da urade, zašto sam ja hladna?









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 8:09

"Nisam želela nikakvo cveće, samo sam želela
Da ležim sa podignutim rukama svojim, potpuno prazna.
Koja sloboda je to, nemaš pojma koja je to sloboda
Spokoj je toliko veliki da te obmamnjuje,
A ništa ne traži, ni traku sa imenom, ni sitnicu." (Tulipani)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 8:09

KOLOS

Nikada neću uspeti da te potpuno sastavim.
Spojen, zalepljen, i pravilno uzglobljen.
Revanje mule, hroktanje svinje, bludno gaktanje
I dalje teče iz tvojih ogromnih usta.
Ovo je gore od kakve njive.

Možda smatraš se kakvim proročištem.
Glas mrtvaca, ili nekog boga.
Trideset godina trudih se
Da ti mulj iz grla izvadim
Ništa pametnija nisam.

Penjući se malim lestvama sa lepilom i lizalom
Pužem poput mrava u crnini
Preko jutara tvoje obrve
Da popravim velike ploče lobanje i očistim
Ćelave, bele humke sa očiju tvojih

Plavo nebo iz Orestije
Se u luku izvija iznad nas. O oče, sam si ti
Kadar i znamen kao Rimski forum.
Načeh svoj ručak na brdu crnih čempresa.
Tvoje izbledele kosti i aknatska kosa su razbacani.

U staroj im anarhiji sve do horizonta.
Trebalo bi nešto jače od udara groma
Da bi se stvorila takva ruševina.
Noćima čučih na rogu izobilja
Tvoga levog uha, van vetra,

Brojeći crvene zvezde i one boje šljive.
Sunce izlazi ispod stuba tvoga jezika.
Moji sati senom su venčani.
Ne osluškujem više grebanje
Po bledom kamenju prstaništa.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 8:09

SVAKODNEVICA

Umorna od prstenja
Umorna od glasova u glavi
koji joj kažu - piši, umri
ona stavlja glavu u pećnicu
dobro zagrejanu, netom opranu
da napravi svoj poslednji ručak
za muža kojeg nema,
za decu koju neće videti kako odrastaju,
čak i za suseda u
stanu iznad njenog stana,
jedinstven, originalan ručak
po njenom receptu,
ne osobito sladak,
ručak koji je već i pre spremala
ali joj nikad nije uspeo,
ručak koji će sama pojesti...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 8:10

Žaoke


Golih ruku, dodajem saća.
Čovek u belom se smeši, goloruk,
Od gaze su naše rukavice prikladne i slatke,
Grla naših članaka ljiljani odvažni.
On i ja


Hiljadu je pravilnih ćelija između nas,
Osam saća punih žutih ćasa,
I košnica sama je šolja od čaja,
Bela s ružičastim cvetovima,
S ljubavlju neizmernom je išarah


Misleći: "Slast, slast."
Rasplodne ćelije sive ko fosili školjki
Plaše mene, izgledaju tako stare.
Šta ja to kupujem, crvotočni mahagoni?
Ima li tu uopšte matice?


Ako je tu, stara je,
Krila su njena dva šala poderana, dugo njeno telo
Otrcanog pliša
Jadno je nago, nimalo kraljevsko, pa i sramno čak.
Stojim u povorci.


Krilatih, sasvim običnih žena,
Medenog roblja.
Ja nisam ropkinja
Iako godinama ja sam prašinu jela
A tanjire otirala gustim svojim vlasima.


I videla posebnost svoju kako hlapi,
Tužna rosa s opasne kože.
Hoće li mrzeti mene,
Te žene što samo hitaju,
Čije su vesti trešnja u cvatu, stasala detelina?


Skoro da je svršeno.
Ja nadzirem.
Evo moje medene sprave,
Radiće ona bez razmišljanja,
Otvarajući se, u proleće, ko revnosna devica


Da pretraži zapenušane krunice
Ko što luna, zbog praha boje slonovače, pretražuje more.
Neko treći posmatra.
Ničeg on nema s pčelarem il sa mnom.
Nestao je sad


U osam velikih skokova, veliki žrtveni jarac.
Evo mu papuče, evo i druge,
A evo i četvrtastog belog platna
Što ga je nosio namesto šešira.
Ljubazan bio je on,


Znoj njegovih napora kiša je
Što svet ka plodu vuče.
Pronašle su ga pčele,
Na usnama mu se ko laži roje,
Mrseći crte njegovog lica.


Mišljahu one da smrt je vredna toga, al ja,
Moram jedno biće da povratim maticu.
Mrtva je, spava?
Gde li je bila,
S telom svojim lavlje riđim, svojim krilima od stakla?


Leti sad ona
Strašnija no što je ikad bila, riđa
Brazgotina na nebu, riđa kometa
Ponad mašine što ju je usmrtila
Mauzolej, kuća od voska.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 8:10

Roj


U našem gradu neko na nešto puca...
Muklo bum, bum na nedeljnoj ulici.
Ljubomora može krv da pusti.
Može crne ruže da stvori.
Na koga li pucaju?


Na tebe su to noži isukani
Na Vaterlou, Vaterlou, Napoleone,
Elbina grba ti na kratkom trupu,
I sneg, što razmešta svoj blistavi pribor za jelo
Hrpu po hrpu, govoreći: Šš!


Šš! Sa šahovskim narodom igraš,
S nepomičnim figurama od slonove kosti.
Blato se ugiba od grkljana,
Kamen-oslonaca francuskih čizama.
Zlatne i ružičaste kupole Rusije tope se i tale


U pećnici pohlepe. Oblaka, oblaka!
Tako se roj sklupčava i odmeće
Sedamdeset stopa gore, u drvo crnog bora.
Pucnjem mora biti oboren dole. Bum! Bum!
Tako je glup da misli meci su grom.


Misli da oni su Božji glas
Što prašta kljunu, kandži, keženju psa
Žutih slabina, čoporu pasa,
Što se nad koskom od slonovače kezi
Kao čopor, čopor, kao svi.


Daleko se vinuše pčele. Sedamdeset stopa visoko!
Rusija, Poljska i Nemačka!
Blagi brežuljci, ista stara grimizna
Polja smanjena poput bakrenjaka
Upredena u reku, pređenu reku.


Pčele se svađaju, u svojoj crnoj lopti,
Leteći jež, sav u bodljama.
Čovek sivih ruku stoji nad medenim saćem
Iz njihovih snova, košnica-stanica
Gde vozovi, verni svojim čeličnim osama,


Odlaze i dolaze, a zemlji nema kraja.
Bum! Bum! Padaju one
Raskomadane, na žbun bršljana.
Toliko o kočijašima, prethodnici, Velikoj armiji!
Crvenom dronjku, Napoleonu!


Poslednjem pobednom simbolu!
Roj je do nogu potučen slamom.
Elba, Elba, mehurić mora!
Bela poprsja maršala, admirala, generala
Greju se u nišama.


Kako je to poučno!
Tupa, ujedinjena telesa
Što idu u sigurnu smrt drapirana dekoracijom Majčice Francuske
U novi mauzolej,
Palatu od slonovače, račve bora.


Čovek sivih ruku se smeje
Osmeh poslovnog čoveka, silno praktičan.
To nisu uopšte ruke
Već azbestne posude.
Bum! Bum! "Htele su mene da ubiju."


Žaoke velike ko pribadači!
Izgleda da pčele imaju osećaj časti,
Crni, neukrotivi um.
Napoleon je zadovoljan, on je potpuno zadovoljan.
O, Evropo! O, tono meda!









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 8:11

Zimovanje

To je vreme dokolice, ništa se ne dešava.
Zavitlala sam babičinu vrcaljku,
Imam svoj med,
Šest tegli,
Šestore mačje oči u vinskom podrumu,

Zimuje u tmini bez prozora
U srcu kuće,
Tik kraj pokvarenog džema poslednjeg stanara
I boca praznjikavog sjaja -
Džin gospodina Toga-i-toga.

To je soba u kojoj nikad nisam bila.
To je soba u kojoj nikad da dišem ne bih mogla.
Crnilo se unutra zbilo poput šišmiša,
Nema svetla
Tek baterijska lampa i njeno bledo

Kinesko žutilo na zastrašujućim predmetima...
Crna tvrdokornost. Trulež.
Posedništvo.
To je ono što me poseduje.
Ni okrutno ni ravnodušno

Tek neuko.
To je vreme kad pčele tavore - pčele
Tako spore da jedva ih prepoznajem,
Defiluju poput vojnika
Ka konzervi sirupa

Da nadoknade med koji sam im ja uzela.
Tejt i Lajl ih održavaju,
Rafinirani sneg.
Od Tejta i Lajla one žive, umesto od cveća.
Uzimaju ga, Hladnoća nastupa.

Sad se sklupčavaju,
Crne
Misli protiv sve te beline.
Osmejak snega je beo.
Širi se napolje, milju dugo majsensko telo,

U koje one, za toplih dana,
Jedino mogu da nose svoje mrtve.
Sve pčele su žene,
Sluškinje i dugačka dama kraljevska roda.
Otarasile su se muškaraca,

Grubih, glupih nespretnjakovića, gejaka.
Zima je za žene -
Žena, još uvek plete,
Kraj kolevke od španskog oraha,
Telo joj je lukovica na mrazu i odveć tupo da misli.

Da l će košnica preživeti, da l će gladiole
Uspeti svoje vatre da sačuvaju
Da bi ušle u drugu godinu.
Čiji će ukus one probati, božićnih ruža?
Lete pčele. Probaju ukus proleća.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 8:11

Rub

Žena je dovršena.
Njeno mrtvo

Telo nosi osmeh ispunjenja,
Privid grčke nužnosti

Teče naborima njene toge,
Njene bose

Noge kao da vele:
Daleko dogurasmo, gotovo je.

Po jedno mrtvo smotano čedo, bela guja,
Na svakom od malih

Vrčeva mleka, sad praznih.
Svila ih je

Nazad u svoje telo kao što latice
Ruža zatvara kad vrt

Zamire a mirisi prokrvare
Iz slatkih, dubokih grla noćnog cveća.

Luna nema zbog čega da bude tužna,
Dok iz svoje koštane kapuljače zuri.

Navikla je na ovakve stvari.
Njena se crnina povlači i pucketa.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 8:11

Suparnik

Kad bi se luna smejala, na tebe bi ličila.
Isti utisak ostavljaš
Prekrasnog nečeg, al razornog.
I ti i ona veliki ste dužnici svetla.
Njena O-usta nad svetom tuže; tvoja su prirodna

A prvi ti je dar da sve u kamen pretvoriš.
Budim se u mauzoleju; tu si,
Lupkaš prstima po mermernom stolu, tražiš cigarete,
Pakostan ko žena, al ne tako nervozan,
I od želje mreš da nešto bespogovorno laneš.

Luna takođe, svoje podanstvo ponižava.
Al danju je smešna.
Nezadovoljstva tvoja, s druge strane,
Stižu kroz poštanski prorez s redovitošću punom ljubavi,
Bela i prazna, rasprostiruća ko ugljen-monoksid.

Ni dana bez vesti od tebe,
Šetaš možda Afrikom, al misliš na mene.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 8:12

Reči

Sekire
Posle čijih udara šuma ječi,
I odjeci!
Nestaju odjeci
Iz središta ko konji.

Mezgra
Izvire ko suze, ko
Voda što se bori
Da ogledalo ponovo stvori
Na steni

Što kruni se i obli,
Bela lobanja,
Zelenim korovom izjedena.
Godinama kasnije
Na putu ih srećem -

Reči suve i nezauzdane,
Neumornih kopita povečerje.
Dok
S dna bare, zvezde stajačice
Životom jednim gospodare.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 8:12

Modrica

Boja se sjuri na mesto, tamnogrimizna.
Ostatak tela potpuno je ispran,
Boje bisera.

U otvoru stene,
More pomamno siše,
Jednu špilju sveg mora središte.

Veličine muve,
Znamen sudbine
Niz zid gamiže.

Zatvara se srce,
More nazad klizi,
Ogledala su pokrivena.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 8:12

Pismo u novembru

Ljubavi, svet
Naglo menja, menja boju. Ulično svetlo
Pacovskim repom polovi
Mahune zanoveti u devet izjutra.
Arktik je to,

Taj mali crni
Krug, s žućkasto-smeđom svilom trava - kosicom beba...

Zelenog nečeg ima u zraku.
Mekanog, finog.
S ljubavlju me ušuškava.

Zajapurena sam i topla.
Mislim da mogla bih biti ogromna.
Tako sam nerazumno srećna,
Moji Velingtoni
Gacaju i gacaju kroz bajno crvenilo.

To je moj posed.
Dva puta na dan
Korakom ga merim, njušeći
Divlji zimzelen s hirom-zelenim
Rubovima nazubljenim, gvožđe čisto,

I zidinu od starih lešina.
Ja njih volim.
Volim ko što se voli istorija.
Jabuke su od zlata,
Zamisli samo -

Sedamdeset mojih stabala
Što tvoje zlatnorumene lopte drže
U gustoj sivoj samrtnoj supi,
Milion njihovih
Zlatnih listova metalnih i mrtvih.

O ljubavi, O, celibatu,
Niko sem mene
Do pojasa mokar ne hodi.
Nenadoknadivo
Zlato krvari i tamni, ždrelo Termopila.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 8:13

Brest

Za Ruth Fainlight

Znam dno, kaže. Znam ga moćnim pipkom svog korena.

To tebe plaši.
Ja ga se ne plašim: bejah tamo.

Da l more je to što u meni čuješ,
Sve njegove zlovolje?
Il glas ničega, to beše tvoje bezumlje?

Ljubav je senka.
Kako ležiš i plačeš za njom.
Oslušni: to su njena kopita: otrgla se, poput konja.

Svu noć galopiraću tako, silovito,
Dok glava ti ne postane stena, jastuk omanja livada,
Što odzvanja, odzvanja.

Il da ti zvuk otrova donesem?
Kiša je to sada, ta bezmerna tišina.
A to je njeno voće: kalaj belo, kao arsenik.

Ispaštah krvoločnost sunčevih smiraja.
Do korena spržene
Crvene moje žile gore i štrče, žičana ruka.

Na komade se sad raskidam što lete unaokolo ko palice.

Vetar takve žestine
Neće podneti ravnodušnost: moram da vrisnem.

I luna je nemilostiva: vukla bi me
Okrutno, jer je jalova.
Njen sjaja me ranjava. Ili sam to ja nju uhvatila.

Puštam je da ide. Puštam je da ide
Skvrčena i tanka ko posle temeljnog hirurškog zahvata.
Kako me tvoji loši snovi opsedaju i darivaju.

Plač u meni prebiva.
Noću odleprša
Tražeći, udicama svojim, nešto da ljubi.

Užasava me taj mračni predmet
Što u meni spava;
Ceo dan osećam njegovo meko, paperjasto
meškoljenje, zloćudnost njegovu.

Prolaze oblaci i raspršuju se.
Nisu li to lica ljubavi, te blede nepovratnosti?
Zar zbog toga mi se srce kida?

Više da saznam ne mogu.
Šta li je to, to lice
Tako krvničko u stisku grana -

Zmijske njegove kiseline ljube.
Volju ono okamenjuje. To su samotne, spore greške
Što ubijaju, što ubijaju, što ubijaju.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Čet 12 Feb - 15:03

U studiji koja je izazvala najžešću reakciju Teda Hjuza, Žaklin Rouz piše o njegovoj ulozi u životu Platove, u priređivanju pjesama za zbirku "Ariel", i uništavanju njenog posljednjeg dnevnika ("U tim danima smatrao sam zaboravnost esencijalnim dijelom preživljavanja," izjavio je jednom Hjuz), ali i o tome kako je Plat konstituisana kao književni objekat na bojnom polju kulturološkog preživljavanja. Hjuz je prikazan kako ućutkuje Plat, mijenjajući njen glas zbog sopstvenih interesa. Rouzova takođe navodi, ukazujući na stavove Alvareza, da se Plata zajedno sa Louelom smatrala prvakinjom novog pravca u poeziji koji je u to vrijeme naslovljen ekstremizam. Ovaj pokret Alvarez postavlja nasuprot drugom koji se razvijao u isto vrijeme a čija osnovna karakteristika je visoki formalizam. Plat i Sekston bile su jedine žene uključene u Alvarezovo obnovljeno izdanje antologije "Nova poezija" iz 1966, koja je prvi put objavljena 1962. godine kao dio definicije nove vrste pisanja. Bušner pjesme iz zbirke "Ariel" smatra sredstvom pomoću koga je S. Plat iz sebe izbacila otrov koji ju je godinama trovao; on tvrdi da su ove pjesme bile poput katarze za potisnuta osjećanja. U ovoj zbirci Plat je, prema njegovim navodima, stvorila savršenu mateforu za oslobođeno novo biće i za umjetnost koju ono mora da stvori - on je naziva očajničkom, ali uzbudljivom umjetnošću koja je svoj pravi iskaz pronašla u maskulinom nagonu za moći.

Citirajući Alvareza koji je S. Plat bio neka vrsta impresarija, Bušner navodi da je on ukazao na cirkularni tok pjesme "Ariel" koji je bio njeno omiljeno stilsko sredstvo, ali i da Alvarez u svojoj interpretaciji pjesme nije stigao do najdubljeg sloja strukture, koji nas vodi do Silvijine ljubavi prema prenošenju nedelikatnog značenja i koja je isključivo proizašla iz uvjerenja da je boginja-kučka bila muško u svojoj težnji za moći i osvetom. On sugeriše da se ova zbirka mora čitati kao alegorija o umjetnosti koja koristi spermatozoid kao svoju ključnu metaforu. Prema Krolj u pitanju je pjesma o snažnom dramskom iskazu, o iskustvu eklektičkog jedinstva. Godiva, razdvojene brazde, kuke i bobice, kotao jutra, direktno evociraju osjećaj ekstatičke transcendencije. Ona navodi da ime konja, Ariel, sadrži ključ za razumijevanje ove pjesme; ime, na način na koji ga Plat upotrebljava, je sasvim konkretna biblijska referenca kojom se aludira na vatreno žrtvovanje, purifikaciju i transcendenciju. Van Dajn navodi da je u čitavoj zbirci, a posebno u pjesmi o kojoj je riječ, Plat veoma drska u usmjeravanju svoje poetike kroz strastvenu transsupstantaciju ženskog subjekta. Čak i u ovom slučaju stvaralačka sloboda ističe se kroz figure koje su simbolički tjelesne i transgresivno seksualne, zaključuje Van Dajn.

Alvarez je napisao da je u ovoj pjesmi najteže odvojiti jedan elemenat od drugog. U pitanju je i tema; jahačica je jedno sa konjem, konj je jedno sa brazdom, a rosa na brazdi je jedno s jahačicom. Postoji, prema Alvarezu, u ovoj pjesmi još jedna naročitost; iako je nominalno o jahanju konja, pjesma je na čudan način "nematerijalna" kako je i sama pjesnikinja rekla. Svi detalji su duševni. Konačno, pjesma nije samo o pastuvu Arielu; ona je i o momentu kada zastoj u tami prestane da bude statičan, kada je potencijalna žestina životinje "puštena sa uzice." Ona je o žestini jahačice. Kao i mnoge od njenih kasnijih pjesama ona je o oslobađanju moći, o traganju za korijenima i opipavanju korijena njene sopstvene unutrašnje žestine.


Makovi u oktobru

Ni suncem udareni oblaci ne mogu jutros satkati takve
suknje.
Ni žena u ambulantnim kolima
Čije crveno srce tako zapanjujuće cvjeta kroz vlakanca njenog
kaputa -

Dar, ljubavi dar
Netražen
Od neba

Koje blijedo i užareno
Potpaljuje svoje ugljenmonokside, očima
Mutnim i ukočenim ispod polucilindara.

O Bože moj, što se to od mene napravi
Kad ova mrtva usta razjapljena vrište
U šumi prekrivenoj injem, u zori od mirisa različka.

27. oktobar 1962
Preuzeto sa Otvorenog foruma Cetinje








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 25 Feb - 19:51

Rekla je da je “umiranje veština, kao i sve ostalo”. Dobro je to izvela. Ostala je da živi i posle. Godinama posle.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Pet 6 Mar - 9:22

Tri Zene


- Koliko dugo mogu biti?

Koliko dugo mogu biti zid, odbijati vjetrove?

Koliko dugo mogu biti?

Praviti rukom zaklon od sunca,
zaustavljati plave munje hladnog mjeseca?

Glasovi usamljenosti, glasovi patnje
zaogrcu moja ledja, neminovno.

Kako ih umilostiviti, njihovu malu uspavanku?

- Koliko dugo mogu biti zid oko mog zelenog vrta?
Koliko dugo moje ruke
mogu lijechiti njegov bol? I koliko josh moje rijechi
mogu biti na nebu sjajne ptice utjehe, utjehe?

Strashna je stvar
biti toliko otvoren: to je kao da je moje srce
stavljeno na lice i sheta svijetom.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Pet 6 Mar - 9:23

Ja sam okomita

No ja bih radije bila vodoravna.
Ja nisam drvo s korijenom u zemlji
Što siše minerale i majčinsku ljubav
Kako bih svakog ožujka mogla svjetlucati u lišću,
Niti sam ja ljepota vrtne ljehe
Što privlači svoj dio uzvika "Ah", živopisno obojena,
Nesvjesna da će uskoro morati izgubiti latice.
U usporedbi sa mnom, drvo je besmrtno
A vrtna gredica nije visoka, no to više iznenađuje.
I ja želim dug vijek prvoga i izazovnost potonje.

Noćas, u jedva zamjetnoj svjetlosti zvijezda,
Drveće i cvijeće rasiplje svoje prohladne mirise.
Šećem među njima, no nijedno od njih me ne zamjećuje.
Katkada mislim da kada spavam
Mora da sam im najsavršenije nalik -
Misli su postale nejasnim.
Prirodnije je za me da ležim.
Tad smo nebo i ja u otvorenom razgovoru,
A bit ću korisna kad konačno legnem:
Tad će me drveće moći već jednom dotaći i cvjetovi naći vremena za me.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Pet 6 Mar - 9:23

Sitni Sati


Prazna, odjekujem i za najmanjim korakom,
Muzej bez kipova, velichajan zbog stupova, trijemova, rotunda.
U mom dvorishtu vodoskok shiklja i tone natrag u sama sebe,
Opatichkog srca i slijep za svijet. Mramorni ljiljani
Hlape svoju bljedocu kao mio miris.

Zamishljam se sa silnom publikom,
Kao majku bijele Nike i nekoliko golookih Apolona.
Namjesto toga, mrtvi me vrijedjaju pazznjom,
I nishta se ne mozze dogoditi.
Mjesec polazze ruku na moje chelo,
Bezizrazzajnog lica i nijem poput bolnicharke.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Pet 6 Mar - 9:24

Bolje Uskrsnuce


Pameti nemam, ni reči ni suza;
Srce u meni kao kamen je,
Za nade i strahove previše utrnulo je;
Gledaj desno, gledaj levo, sama ostajem;
Podižem svoje oči zgasnule od tuge;
Ne vidim brda vechna;
Moj život kao opali list je;
O, Isuse, oživi me!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   

Nazad na vrh Ići dole
 
Silvija Plat (Sylvia Plath )
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Sylvia Plath (Silvija Plat)
» Silvija Plat (Sylvia Plath )
» Silvija Plat (1932-1963)
» Giacomo Leopardi
» Otišli su ..zauvek
Strana 2 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-