Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Silvija Plat (Sylvia Plath )

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:42

Silvija Plat
27. 10. 1932 – 11. 2. 1963
Silvija Plat je rođena u Bostonu 1932. godine. Odličan student Smit koledža i žena engleskog pesnika Teda Hjuza. Godine 1960. objavila je u Engleskoj zbirku Kolos, a 1963. pojavio se njen roman Stakleno zvono, pod pseudonimom Viktorija Lukas. Život je završila stavivši glavu u gasnu rernu u Londonu 1963, jedne veoma hladne zime, u kući u kojoj je nekad stanovao Vilijem Batler Jejts, njen duhovni i pesnički otac kome se neizmerno divila. Za sobom je ostavila dvoje male dece i rukopis nove zbirke poezije. Zapravo, priča o Silviji Plat počinje tek dve godine posle njene smrti, objavljivanjem Arijela, zbirke koja je izazvala ogromno interesovanje s ove i s one strane Okeana, doživela mnoga izdanja i proslavila svog tvorca.

Četiri su značajna momenta ove biografije na kojima se zasniva gotovo sva kritička literatura, sem nekoliko časnih izuzetaka: rani gubitak oca, potajno neprijateljstvo prema majci (formiranje Elektrinog kompleksa), gubitak muškarca i samoubistvo.

Snažan erotizam karakteriše čitavo delo Silvije Plat. Opsednutost smrću samo je konsekventna posledica ogromne erotske snage koja se od ove pesnikinje ispoljava u sva svoja tri vida: erotizmu tela, sakralnom erotizmu i erotizmu srca. U njenoj poeziji smrt se dosledno doživljava kao erotski čin u kojem se diskontinuirano biće, kako kaže Žorž Bataj, predaje svom kontinuitetu koji je i pronađeni smisao i mogućnost ponovnog rođenja. Sva ova tri erotizma prelivaju se u njenoj poeziji jedan u drugi, služeći se kako neiscrpnim arsenalom hrišćanske simbolike, tako i artiklima i artefaktima savremenog sveta pretvorenim u svojevrsne fetiše. Biti u vlasti erotizma znači ne znati za granice, znači kršiti zabrane.

Dok je pisala onako kako je to svet želeo, to jest njena majka, njen muškarac, njene kolege, njeni profesori, konačno Jejts i kompanija, dok je očekivala aplauz, Silvija Plat je bila Kolos. Kad se razbilo ogledalo u kojem je tražila svoju idealnu sliku, tek tada, na komadićima srče, njena autentična stvaralačka energija, oslobođena njenog "kraljevsko-kurvinsko super ega", mogla je da stvori pravu sliku – Arijela, za kojom je tako dugo tragalo njeno istinsko biće. Kao da su se na nju u potpunosti odnosile reči koje je Blok uputio Ani Ahmatovoj: "Dosta, ne piši pesme pred muškarcem, piši ih pred Bogom!"Priče o Silviji Plat kao feministkinji besmislene su koliko i proglašavanje njene poezije za intelektualnu. Pojavni svet, kao spoljašnje iskustvo, bio je za nju samo povod da se govori o onom drugom svetu, svetu unutrašnjeg iskustva kojem i pripada erotizam i koji sa razumskim ima malo ili pak uopšte nema doticaja. S druge strane, samo je na oko paradoksalna tvrdnja da su njoj autoritativna majka, provincijalna sredina i neprobojni muški bedem bili neophodno potrebni kao izazov i izvor snage. U erotizmu, kaže Bataj, veličina zabrane proporcionalna je erotskoj snazi i dobijenom zadovoljstvu. Najbolju "žensku" literaturu pisale su malograđanke, a ne emancipovane žene oslobođene društvenih stega oličenih u patrijarhalnom moralu zapadne civilizacije. Tamo gde su se puritanizam i tradicionalna ženstvenost sudarali sa dubokim prodorima u metafiziku bića i sveta, otpor je bio tako silovit da je pucala kora života rađajući bebe od najčistije duhovne tvari.

Kritička literatura o Silviji Plat davno je prerasla njeno neveliko delo. Sociološki gledano, ona predstavlja tipičan američki fenomen, potrebu društva da se, s vremena na vreme, identifikuje sa nekim od svojih žrtvovanih predstavnika. Pažnja koju je njeno delo izazvalo posle njenog samoubistva, po mišljenju Suzan Sontag, "pažnja je drugog reda, neka vrsta apoteoze". Savremena američka istorija prepuna je ovakvih primera. Merilin Monro i Dženis Džoplin, za života erotski simboli, postale su svetice. Džon Lenon je pevao, dok je nag išao u susret svom ubici, "Raspeli su me" – i raspeli su ga. Plath-people, kako poklonike njene poezije podsmešljivo nazivaju neki kritičari, bez zazora manipulišu "krvlju i telom" Silvije Plat u sasvim religiozne svrhe. Snaga erotizma nastavlja da deluje jer, dosledan je Bataj, "erotizam je potvrđivanje života čak i u smrti".

Ljiljana Đurđić
(delovi pogovora i prevod sa engleskog)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:46

Ženski Lazar


Opet sam to izvela
Jednom u svakih deset leta
To mi uspeva -


Neka vrsta pokretnog čuda, moja put
sjajna kao nacistički abažur,
moje desno stopalo


Pritiskač za hartiju
Moje lice bezlično, fino
Jevrejsko rublje.


Salvet u kut,
O, moj neprijatelju.
Jesam li užasna?


Nos, očne duplje, svi zubi?
Neprijatni zadah
Nestaće za dan.


Ubrzo, ubrzo će meso
Što grobna ga raka pojede
Kod kuće na meni da bude

A ja nasmejana žena.
Meni je tek trideseta.
I kao mačka mogu devet puta da mrem.


Ovo je Treći Put.
Koliko đubreta
Za uništenje svake decenije.


Koliki milion niti.
Gomila što krcka kikiriki
Gura se da vidi


Kako mi odvijaju ruku, nogu-
Veliko svlačenje.
Gospodo, dame,


To su moje ruke
Moja kolena
Moguće da sam kost i koža


Pa ipak ista sam, identična žena
Prvi put se desilo kad mi je bilo deset godina.
Nesrećan slucaj

Drugi put sam mislila
Da istrajem i da se više ne vraćam tu.
Njihala sam se sklopljena


Ko morska školjka.
Morali su da me zovu i zovu
I crve s mene skidaju kao biserje lepljivo.


Umiranje je
Veština kao i sve ostalo,
Ja to izvodim maestralno.

Izvodim tako da izgleda pakleno.
Izvodim tako da izgleda stvarno.
Moglo bi se reći rođena sam za to.


Lako je to izvesti u grobnici.
Lako je to izvesti i ostati gde si.
Ovo je teatralni


Povratak usred bela dana
Istom mestu, istom liku, istom zverskom
Poviku iznenađenja:


"Čudo!"
Koji me obara.
Plaća se

Razgledanje mojih ožiljaka, plaća se
Slušanje mog srca -
Stvarno kuca.


I plaća se, mnogo se plaća
Za reč ili dodir
Il kaplju krvi


Pramen moje kose ili mog odela.
Zato, zato Herr Doktor,
Zato Herr Neprijatelj -


Ja sam vaše delo,
Ja sam vaše blago,
Čedo od suva zlata


Sto se u vrisak istapa.
Vrtim se i gorim.
Ne mislite da vašu veliku brigu sporim.


Pepeo, pepeo-
Džarate i mešate.
Meso, kost, ničeg tu nema -

Parče sapuna,
Burma s venčanja,
Plomba zlatna.


Herr Bog, Herr Lucifer
Oprez
Oprez.


Iz pepela
Ustajem s kosama crvenim
I muškarce kao zrak tamanim.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:48

Ja sam okomita

No ja bih radije bila vodoravna.
Ja nisam drvo s korijenom u zemlji
Što siše minerale i majčinsku ljubav
Kako bih svakog ožujka mogla svjetlucati u lišću,
Niti sam ja ljepota vrtne ljehe
Što privlači svoj dio uzvika "Ah", živopisno obojena,
Nesvjesna da će uskoro morati izgubiti latice.
U usporedbi sa mnom, drvo je besmrtno
A vrtna gredica nije visoka, no to više iznenađuje.
I ja želim dug vijek prvoga i izazovnost potonje.

Noćas, u jedva zamjetnoj svjetlosti zvijezda,
Drveće i cvijeće rasiplje svoje prohladne mirise.
Šećem među njima, no nijedno od njih me ne zamjećuje.
Katkada mislim da kada spavam
Mora da sam im najsavršenije nalik -
Misli su postale nejasnim.
Prirodnije je za me da ležim.
Tad smo nebo i ja u otvorenom razgovoru,
A bit ću korisna kad konačno legnem:
Tad će me drveće moći već jednom dotaći i cvjetovi naći vremena za me.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:48

GROZNICA 41


Čisto? Šta je to?
Jezici pakla su
mlitavi, mlitavi k'o trostruki

Jezici mlitavog, debelog Kerbera
što na ulazu dahće. Nemoćan
lizanjem da očisti

Grozničavu tetivu, greh, greh.
Zapomaže fitilj.
Neuništivi vonj

Ugašene sveće!
Ljubav, ljubav, niski pramenovi dima se viju
oko mene k'o Isidorini šalovi, bojim se

Zakačiće se jedan i u tačku zaglaviti.
Takvi sumorno žuti pramenovi dima
sopstveni element tvore. Neće se razići,

Već će oko Zemlje kružiti
gušeći staro i nejako,
bolešljivo

U kolevci odojče nežno,
grozna orhideja
viseći svoj vrt u zraku veša,

Djavolji leopard!
Izbeli njega radijacija
i ubija začas.

Tela preljubnika pomazujući
k'o pepeo Hirošimu i razjedajući.
Greh. Greh.

Dragi, svu noć
gasih se i palih, gasih se i palih.
Preteški postaju čaršavi k'o bludnikov poljubac.

Tri dana. Tri noći.
Limunova voda, pileća
voda, gadi mi se voda.

Prečista sam za tebe il' bilo koga.
Telo me tvoje
ranjava kao što svet ranjava Boga. Svetiljka sam -

Moja glava mesec
od japanske hartije, moja od zlata iskovana koža
beskrajno fina i beskrajno skupa.

Zar te ne užasava moja vrelina? I moja svetlost.
Celom sobom kamelija sam neizmerna
što žari se i ljeska, blesak do bleska.

Mislim da se dižem,
mislim da ću se uzneti...
Late brojanice od vrelog metala, i ja, ljubavi ja

Čista sam acetilenska
Devica,
opervažena ružama

Poljupcima, kerubinima,
svim onim što te ružičaste trice znače.
Ni tebi, ni njemu

Ni njemu, ni njemu
(moja se ja rastvaraju, podsuknje stare drolje) -
Raju.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:50

Lezbos


Pakost u kuhinji!
Sikću krompiri.
Sve je to Holivud, bez prozora,
Neon trepće kao užasna glavobolja
Stidljive papirnate trake namesto vrata -
Pozorišne zavese, udovičine lokne
A ja sam ti, draga, patološka lažljivica
A moje dete - vidi je, smetenu na podu,
Lutkica pokidanih konaca, do besvesti se rita -
Zasto je ona šizofrena,
Rumeno njeno i belo lišće, panika,
Bacila si njene mačiće kroz prozor
U nekakvu cementnu jamu
Gde pogane, bljuju i cvile a ona ne može to da sluša.
Kažeš ne podnosiš je,
Kopile je devojčica.
Ti kojoj su produvali jajovode kao pokvaren radio
Očišćen od glasova i istorije, statičke
Buke novog.
Kažeš trebalo bi da udavim mačiće. Njihov smrad!
Kažeš trebalo bi da udavim svoju devojčicu
Prerezaće sebi grlo u desetoj ako je luda u drugoj.
Beba se ceri, debeli puž
Na uglačanim rombovima oranž linoleuma.
Njega bi mogla da pojedeš. On je dečak.
Kažeš muž ti ne valja.
Njegova jevrejska mama čuva njegov slatki seks
poput bisera
Ti imaš jednu bebu, ja imam dve.
Trebalo bi da sedim na steni kraj Kornovola i kosu da
češljam.
Trebalo bi da tigraste gaćice nosim, avanturu bi
trebalo da imam.
Trebalo bi da se sretnemo u drugom životu, trebalo bi
da se sretnemo u zraku,
Ja i ti.


Dotle tu je smrad masti i bebina pogan.
Drogirana sam i tupa od poslednje pilule za spavanje.
Smog kuvanja, smog pakla
Preplavljuje naše glave, dve zlobne oprečnosti,
Naše kosti, našu kosu
Zovem te Siroče, siroče. Bolesna si.
Sunce ti daje čir, vetar ti daje TBC.
Nekad si lepa bila ti.
U Njujorku, u Holivudu, muški su govorili: "Svršila?
Uf, mala, strašna si"
Glumila si, glumila i glumila iz zadovoljstva.
Impotentni muž izlazi na kafu
Pokušavam da ga unutra zadržim
Stari gromobran,
Kisela kupatila, vedrine od tebe daleko.
Baca se niz plastično kaldrmisano brdo
Išibana trola. Varnice su plavičaste.
Bljuju plavičaste varnice,
Rasipajući se u milion čestica poput kvarca.


O dragulju! O, dragoceni!
Te noći je luna
Teglila svoju torbu, bolesna
Zver
Gore nad svetlima pristaništa
A onda je postala normalna
Tvrda, izdvojena i bela.
Sjaj ljušture na pesku na smrt me je preplašio
Nastavili smo da sakupljamo pregršti, ljubeći ga
Meseći ga, telo mulata,
Svileni pesak.
Pas je pokupio tvoje pseto od muža. On je otišao.


Sad sam tiha, u mržnji
Do grla,
Tupa, tupa.
Ne govorim
Pakujem tvrde krompire kao finu odeću
Pakujem bebe,
Pakujem bolesne mačke.
O, vazo kiseline,
Ljubav je to čime si ispunjena. Znaš ti koga mrziš.
Grli on svoju loptu i lanac dole kod vrata
Što se otvaraju ka moru
Gde ono nadire, belo i crno,
A onda kulja nazad.
Svakoga dana puniš ga duševnošću, kao krčag.
Tako si iscrpljena
Tvoj glas je moja naušnica
Što lepeće i siše, krvožedni šišmiš
To je to. To je to.
Viriš sa vrata,
Tužna veštičara: "Svaka je žena drolja.
Ne mogu da komuniciram."


Gledam kako se tvoj dražesni decor
Zatvara nad tobom poput bebine pesnice
Ili sase, to more
Draga, taj kleptoman.
Još sam neiskusna.
Kažem: možda se i vratim
Znaš ti čemu služe laži


Čak ni na tvojim zen nebesima nećemo se sresti.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:50

Luna i tisovo stablo

Svetlost uma je to, hladna i planetarna.
Stabla uma su crna. Svetlost je plava.
Na moja stopala, ko da sam Gospod, trave polažu svoje jade,
Članke mi peckaju i o prolaznosti mrmore.
Dimne, utvarne magle nastanjuju to mesto
Od moje kuće odeljeno nizom nadgrobnih ploča.
Prosto ne mogu da nazrem kuda se stiže.

Luna nije izlaz. I sama je lice,
Belo ko zglob i strašno uznemireno.
More za sobom vuče, ko mračno zlodelo; ćuti
Sa O-zevom potpunog očaja. Tu ja živim.
Dvaput nedeljom, zvona izbezume nebo –
Osam velikih jezika obznanjuju Vaskrsenje.
Na kraju, trezveno odbiju svoja imena.

Uvis stremi tisovo stablo. Gotskog je oblika.
Oči ga slede i lunu pronalaze.
Luna je moja mati. Nije ona mila ko Marija.
Iz njene odore plave mali šišmiši ispadaju i sove.
Kako bih volela da u nežnost verujem –
Lice kipa, svećama umekšano
Skreće, baš k meni, svoje blage oči.

Nisko sam pala. Cvetaju oblaci
Plavi i tajnoviti ponad lica zvezda.
U crkvi, potpuno će pomodreti sveci
Lebdeći na osetljivim stopalima iznad hladnih klecala.

Lica i ruku ukrućenih od svetosti.
Luna ne vidi ništa od toga. Gola je ona i divlja.
A poruka tisovog stabla je tmina – tmina i tišina.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:50

Sitni Sati


Prazna, odjekujem i za najmanjim korakom,
Muzej bez kipova, velichajan zbog stupova, trijemova, rotunda.
U mom dvorishtu vodoskok shiklja i tone natrag u sama sebe,
Opatichkog srca i slijep za svijet. Mramorni ljiljani
Hlape svoju bljedocu kao mio miris.

Zamishljam se sa silnom publikom,
Kao majku bijele Nike i nekoliko golookih Apolona.
Namjesto toga, mrtvi me vrijedjaju pazznjom,
I nishta se ne mozze dogoditi.
Mjesec polazze ruku na moje chelo,
Bezizrazzajnog lica i nijem poput bolnicharke.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:51

JUTARNJA PESMA

Ljubav te navije kao podmazani džepni sat,
Babica te je potapšala po stopalima, i tvoj ogoljeni krik
Smestio se između čestica.
Naši glasovi odjekuju, uveličavaju naš dolazak. Nova statua.
U promaji muzeja, tvoja nagost
baca senku na našu sigurnost. Stojimo okolo uprazno kao zidovi.


Nisam ti više majka
Kada oblaci glade ogledalo da bi odrazilo njihovo sopstveno usporeno
Nestajanje pod rukom vetra.
Čitave noći tvoj dah kao noćni leptir
Treperi između spljoštenih ružičastih ruža. Budim se da bih čula:
Udaljeno more šumi mi ušima.
Jedan krik, i spotičem se o krevet, teška kao krava i rascvetana
U svojoj viktorijanskoj spavaćici.
Tvoja usta otvoreno čista kao mačja. Prozorsko okno
Beli i guta svoje bezizrazne zvezde. I sada ispituješ
Tu svoju šaku tonova;
Jasni samoglasnici dižu se poput balona.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:51

Bolje Uskrsnuce


Pameti nemam, ni rechi ni suza;
Srce u meni kao kamen je,
Za nade i strahove previshe utrnulo je;
Gledaj desno, gledaj levo, sama ostajem;
Podizzem svoje ochi zgasnule od tuge;
Ne vidim brda vechna;
Moj zzivot kao opali list je;
O, Isuse, ozzivi me!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:51

DIJETE

Tvoje bistro oko je jedna apsolutno divna stvar.
Želim ga ispuniti bojom i patkama,
Novim zoološkim vrtom

Čija imena ti izmišljaš
Proljećna pahuljica, Indijanska lula,
Mala

Stabljika bez neravnine,
Jezerce u koje bi slike
Bile velike i klasične

Ne ovo mučno
Svijanje ruku, ovaj mračan
Strop bez zvijezde








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:52

SUPARNIK


Kad bi se luna smejala, na tebe bi ličila.
Isti utisak ostavljaš
Prekrasnog nečeg, al razornog.
I ti i ona veliki ste dužnici svetla.
Njena O-usta nad svetom tuže; tvoja su prirodna

A prvi ti je dar da sve u kamen pretvoriš.
Budim se u mauzoleju; tu si,
Lupkaš prstima po mermernom stolu, tražiš cigarete,
Pakostan ko žena, al ne tako nervozan,
I od želje mreš da nešto bespogovorno laneš.

Luna takođe, svoje podanstvo ponižava.
Al danju je smešna.
Nezadovoljstva tvoja, s druge strane,
Stižu kroz poštanski prorez s redovitošću punom ljubavi,
Bela i prazna, rasprostiruća ko ugljen-monoksid.

Ni dana bez vesti od tebe,
Šetaš možda Afrikom, al misliš na mene.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:52

POSLJEDNJE RIJEČI


Ne želim skroman sanduk, želim sarkofag
Tigrastih šara i na njemu lice
Oblo kao mjesec, pogleda gore uprta.
Želim ih gledati kada stignu
Kopajući medju nijemim rudama, korijenjem.
Već ih vidim – lica blijedih, poput zvijezda dalekih.
Sad nisu ništa, nisu čak ni dječica.
Zamišljam ih bez očeva i majki, poput prvih bogova.
Pitat će se bijah li značajna?
Trebala bih ušećeriti i sačuvati svoje dane kao voće!
Moje se ogledalo zamagljuje!
Još koji dah i neće više baš ništa odražavati.
Cvjetovi i lica postaju bijeli papir.

Ne uzdam se u dušu, Ona izmiče poput pare.
U snovima, kroz otvor usta ili oka. Ne mogu je zaustaviti.
Jednog se dana neće vratiti. Stvari nisu takve.
One ostaju, njihovi maleni osobiti odsjaji
Podstaknuti čestom upotrebom. Gotovo predu.
Kad mi se tabani ohlade,
Utješit će me modro oko mog tirkiza.
Dajte mi moje bakrene kuhinjske lonce, nek se moji crvene lonci
Rascvjetaju oko mene poput noćnog cvijeća, mirisni.
Omotat će me u zavoje, pohranit će mi srce
Podno mojih nogu u urednom smotuljku.
Sama ću sebe jedva prepoznati. Bit će mračno,
A sjaj ovih stvarčica sladji od lica božice Ištar.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:52

U GIPSU


Nikada se iz ovoga neću iskobeljati! Sad postoje dvije mene:
Ova nova apsolutno bijela osoba i ona stara, žuta,
A bijela je zasigurno nadmoćnija.
Nije joj potrebna hrana, jedna je od prvih svetica.
U početku sam je mrzila, nije imala nikakvu osobnost,
Ležala je sa mnom u postelji kao mrtvo truplo
A ja sam se bojala jer bje oblikovana poput mene.

Samo mnogo bjelja, nelomljivija i nije prigovarala.
Ne usnuh sedmicu dana, tako je bila ledena.
Optuživala sam je za sve i sva no nije odgovarala.
Nisam mogla shvatiti njeno glupo ponašanje!
Kada sam je udarila, ni pomakla se nije,
Kao istinska pacifistkinja.
Tad spoznah da je želja moja ljubav:
Počela se ugrijavati, a ja otkrih njene prednosti.

Ona bez mene ne bi postojala, stoga je, naravno, bila zahvalna.
Dadoh joj dušu, cvjetala sam iz nje kao što ruža
Cvjeta iz vaze od ne naročito dragocjenog porculana,
I ja bijah ta koja je privlačila svačiju pažnju,
Ne njena bjelina i ljepota, kako sam isprva pretpostavljala.
Postupala sam s njom pomalo pokroviteljski,
A ona je to progutala.
Odmah biste pogodili da je ropskog mentaliteta.

Nisam se protivila njenoj brizi za mene, a ona je to obožavala.
Ujutru me budila zarana, odražavajuć’ sunce
Sa svog začudjujuće bijelog torza pa ne mogoh da ne primjetim
Njenu urednost i njenu mirnoću i nju strpljivost:
Ugadjala je mojoj slabosti kao najbolja bolničarka,
Držeći kosti na mjestu kako bi pravilno zarasle.
S vremenom naš odnos postade strastveniji.

Prestala je prianjati uza me i činila se rezervisanom.
Osjećala sam kako me kritikuje uprkos sebi,
Kao da je moje navike na neki način vrijedjaju.
Unutra je puštala promaje i postajala sve rastresenija.
A mene je koža svrbila i ljuštila se u mekim ljuščicama.
Samo zato što me je loše njegovala.
Tad vidjeh u čemu je nevolja: ona je mislila da je besmrtna.

Htjela me je ostaviti, misleć da je nadmoćna,
Ta držala sam je u mraku i ona je bila kivna.
Traćeti dane dvoreći polovinu tijela!
Tajno se stala nadati da ću umrijeti.
Tad bi mogla prekriti moja usta i oči, prekriti me cijelu,
I nositi moje nefarbano lice kao što čahura mumije
Nosi lice faraona, premda sačinjeno od blata i vode.

Nisam bila u mogućnosti da je se otarasim.
Tako me je dugo podržavala da postatoh mlitava
Zaboravila sam čak kako da hodam ili sjedim,
Pa sam pazila da je ni na koji način ne uzrujam.
Ili se prije vremena pohvalim kako ću se osvetiti.
Živjeti s njom bilo je kao živjeti s vlastitim lijesom:
Ipak još uvijek sam o njoj ovisila, no sa žaljenjem.

Običavala sam misliti da bismo mogle uspjeti zajedno
Najposlije, bijaše to neka vrsta braka, bivati tako blizu.
Sad mi je jasno, ili ona ili ja.
Ona može biti svetica, a ja ružna i dlakava,
No uskoro će saznati da to ništa ne znači.
Prikupljam snagu; jednog ću se dana snaći bez nje,
A ona će tad ginuti od praznine, osjećajući kako joj nedostajem.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:53

MARIJINA PJESMA

Nedeljno jagnje crvči u masti.
Mast
Žrtvuje svoju neprovidnost...

Okno, sveto zlato.
Vatra ga čini dragocjenim,
Ona ista vatra

Što rastapa masne heretike,
Izjeda Židove.
Njihovi debeli mrtvački pokrovi lebde

Nad brazgotinom Poljske,
Spaljenom Njemačkom.
Oni ne umiru.

Sive ptice opsjedaju moje srce,
Pepeo usta, pepeo oka.
Nastanjuju se. Na visokoj

Klisuri
Što sruči jednog čovjeka u svemir
Peći se užariše poput nebesa, ognjene.

To je srce,
Ovaj pakao u koji gazim,
O zlatno dijete koje svijet će ubiti i pojesti.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:53

ŽENA BEZ DJECE

Utroba
Štropoće
svojom mahunom, mjesec se
Otkida od stabla a nema kamo poći.

Moj
krajolik je ruka bez crta,
Putevi zauzlani u čvor,
Čvor sam ja.

Ja,
ruža koju ti dovršavaš –
Ovo tijelo,
Ova slonovača

Božja
kao vrisak djeteta.
Poput pauka ispredam ogledala
Što vjerna mom
obličju

Izriču samo krv –
Probaj je, tamnocrvenu!
I moja
šuma

Moj pogreb,
I ovaj brijeg i ovaj
Svjetlucav od ustiju
leševa.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:54

TI SI


Na klovna nalik, najsrećniji na svojim rukama,
stopala do zvezda i mesečeva lobanja,
sa škrgama k'o riba. Zdrav razum
zgrčenih palčeva na način dodoa.
Smotan u tebi poput kotura,
lovi svoju tamu k'o što sove rade.
Mutav k'o repa od četvrtog
jula do Dana svih budala,
o, ti visokonarastajući, moj hlepčiću.
Mutan k'o magla i išcekivan k'o pošta.
Dalja od Australije.
Atlas svinutih ledja, naš putujući račić.
Umotan k'o pupoljak a kod kuće
k'o slađica u vrcu salamure.
Vrša puta jegulja, bockavih.
Skakutav k'o meksički grah.
Ispravan k'o dobro izveden zbir.
Čist dosije, s tvojim sopstvenim likom.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:55

Muškarac sam
Mada sam jednog
Avgustovskog jutra
Rodila dete
Zdravo dete ružičastih obraza
Sa trbuhom punim mleka
Prirodno – dok je babica
Gurala glavu u međunožje
Kao u plinski štednjak
O na usne deteta
Pala je i druga kap mleka!
Kako je svečano dolazilo
Prvo jutro materinstva
Radost – svetlost
Kroz sobe bolesnika
Nalik igri jaganjaca na proplanku
I dok me je zavodila ta belina
Rub lavora se prelivao
Kad umesto prve vode
Spoznah boju krvi
Šanuh:Samo da ne umrem
Mojom smrcu u trenu
Dete bi izgubilo oba roditelja
Sad sam bespolna
Kao umetnost
Spokojan lebdim
Paperje ili oblak šta li?
Trešnjin cvet možda?
Sam sa desetomesečnom matericom
Praznom kao vasiona
Da samoću predem
S jedne na drugu stranu
Potrebno je samo malo
Da budem sam
Sa svojom poezijom









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:55

OGLEDALO

Srebrno sam i egzaktno.Nemam predrasuda.
Što god gledam smjesta progutam
Takvo kakvo jest, nezamagljeno ljubavlju ili nesklonošću.
Nisam okrutno, samo istinoljubivo -
Oko malenoga boga, četvorokutno.
Većinu vremena provodim mozgajući o suprotnom zidu.
Ružicastom, s mrljicama.Toliko već dugo gledam u njega
da pomišljam da je dio mog srca.No on ne treperi.
Lica i tama razdvajaju nas uvijek iznova.


Sada sam jezero.Jedna se žena prigiba nada mnom
Tragajući u mojim daljinama za onim što zaista jest.
Potom se okreće onim lažljivcima, svijećama i mjesecu.
Vidim joj leđa i vjerno ih odražavam.
Nagrađuje me suzama i mahanjem ruku.
Mnogo joj značim.Dolazi i odlazi.
Svakoga jutra baš njeno lice zamjenjuje tamu.
U meni je utopila mladu djevojku
I u meni se dan za danom stara žena
Uzdiže prema njoj, poput strašne ribe.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:55

Prispeće pčelinjeg sanduka



Naručila sam to, taj pravilan sanduk od drveta
Kockast ko stolica i za dizanje skoro pretežak.
Rekla bih da je mrtvački kovčeg kakvog kepeca
Il kockastog odojčeta
Da u njemu nije tolika buka.


Sanduk je zaključan, opasan je.
Moram s njim da prenoćim
A ne mogu od njega da se odvojim.
Nema prozora, pa ne vidim šta je unutra.
Postoji samo mrežica, nema odstupnica.


Prislanjam oko na mrežicu.
Mračno je, mračno
S gmizavim osećajem afričkih ruku
Sitnih i skvrčenih za izvoz,
Crno po crnom, ljutito se pentra.


Kako da ih napolje pustim?
Žamor me plaši više od svega,
Nerazumljivi slogovi.
To je ko rimska svetina,
Mali, ponaosob, al gospode, zajedno!


Polažem uho na besnu latinštinu.
Nisam Cezar.
Naprosto sam sanduk manijaka naručila.
Mogu i da ih vratim.
Mogu da uginu, ne moram da ih nahranim, ja sam
vlasnica.


Pitam se kolika im je glad.
Pitam se da l bila bih zaboravljena
Samo da im brave otključam i sklonim se u drvo
pretvorena.
Tu je zanovet, njene plave kolonade,
I podsuknje stabla trešnjina.


Možda ću odmah biti zanemarena
U svom mesečevom ruhu i pogrebnom velu.
Nisam izvor medan
Pa zašto bih im bila nišan?
Sutra ću ja da budem slatki Bog, slobodu ću da im dam.


Sanduk je samo privremena stvar.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:56

Crni gavran u kišnom vremenu



Tamo gore na ukrućenoj grani

Zgrbio se mokar crni gavran,

Namješta i razmješta perje na kiši.

Ne očekujem da čudo

Ili slučaj



Potpali prizor

U mom oku, niti više tražim

Neku svrhu u bezveznom vremenu,

Samo nek mrljavo lišće pada kako pada,

Bez cifranja, bez navještaja.

Premda, priznajem, ponekad

Želim neki odgovor

Mutvog neba, no ne mogu se požaliti:

Još uvijek neko maleno svjetlo može

Skočiti raspaljeno



Iz kuhinjskog stola ili stolice

Kao da nebeski plam prisvaja

Katkad najtuplje predmete-

Posvećujući tako interval

Inače beznačajan



Darovanjem veličine, časti,

Možda čak i ljubavi. U svakom slučaju, sada koračam

Oprezna (jer se to može zbiti

Čak i u ovom tmutnom, trošnom krajoliku); skeptična

A ipak mudra, ne znajući



Koji bi to anđeo mogao poželjeti da zaplamsa

Odjednom kraj mene. Znam samo da gavran

Uređujući crno perje može zasjati tako

Da mi omami čula, podigne

Očne kapke, i odobri



Kratkotrajnu odgodu od straha

Zbog pune neutralnosti. S malo sreće,

Putujući tvrdoglavo kroz ovo doba

Umorna,

Skrpat ću nekakav



Sadržaj. Čuda se događaju.

Želiš li te grčevite

Trikove zračenja nazvati čudima. Opet počinje čekanje,

Dugo čekanje na anđela,

Na taj rijedak, slučajan silazak.



...........

Koiko dugo mogu da bidem zid, što vetar zadržava?

Koliko dugo mogu

Da krotim sunce senkom svoga dlana,

I zaustavljam plave strele ledene lune?

Glasovi osame, glasovi tuge

Ogrću me neizbežno.

Kako da ih umilostivi, ta mala uspavanka?



Koliko dugo mogu moje ruke

Da budu zavoji za njegove povrede, a moje reči

Blistave nebeske ptice, što teše, šte teše?

Strašna je to stvar

Biti tako otvoren; to je kao da je moje srce

Navuklo na sebe lice i krenulo u svet.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:57

SMRT I KOMP.

Dve, naravno da su dve.
To sad izgleda sasvim prirodno -
Jedna nikad ne podiže pogled, oči su joj buljave,
Sa naduvenim kapcima, kao u Blejka,
Izlaže svoje

Belege od rođenja što su joj zaštitni znak -
Oštru brazdu na vodi,
Golu
Patinu kondora.
A ja sam živo meso. Kljun joj

Škljoca ustranu: još nisam njena.
Govori mi kako loše fotografišem.
Priča mi kako slatko
Izgleda novorođenčad u svojim bolničkim
Frižiderima, samo ti prođe

Žmarac niz kičmu,
A onda zatitraju njene jonske
Smrtne ralje,
Uz sitne koračaje.
Ne smeši se ona, ne *****.

Ona druga to čini,
Kosa joj duga i hvale vredna.
Kopile
Što masturbira tu raskoš,
Hoće da bude voljena.

Ja se ne mičem.
Mraz je u obliku cveta,

Rosa u obliku zvezde,
Mrtvo je zvono,
Mrtvo.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:57

Zimska Stabla


Vlazzne tinte svanuca rastachu modrinom.
Na upijachu od magle
Stabla izgledaju kao botanichki crtezz –
Sjecanja shto rastu, prsten za prstenom,
Nizovi vjenchanja.

Ne poznajuc’ pobachaje ni bludnichenja,
Postojanija od zzena,
Ona siju tako bez napora!
Kushajuci vjetrove, beznoge,
Do pasa u istoriji.

Prepuna krila, onosvjetovna.
U ovom, ona se Lede.
O majko lishca i mirluha
Ko su ove piete?
Sjene golubova grivnjasha jednolichno pjevaju,
Al’ ne olakshavaju nishta.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:57

KONTUZIJA


Boja plavi to mjesto, mutno grimizna.
Ostatak je tijela istrt,
Boje je bisera.

U zjalu stijene
More hlapće ostrvljeno,
Jedna šupljina središte je cijelog mora.

Znamen kobi,
Veličine muhe,
Plazi niz zid.

Srce se zatvara,
More se povlači,
Ogledala su zastrta.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:58

Branje Kupina

Niko na putu, nishta, nishta do kupina,
Kupina s obje strane, premda uglavnom na desnoj,
Aleja kupina, shto spushta se u zavojima, i more shto se
Talasa na njenu kraju. Kupine
Krupne ko jagodice palca, i nijeme kao ochi
Od ebanovine u zzivici, nabrekle od
Modro-crvenih sokova. Po mojim ih prstima rasipaju.
Nisam trazzila to krvno posestrimstvo; mora da me vole.
Prilagodjuju se mojoj boci za mlijeko, sploshcujuci se.

Iznad nas lete chavke u crnim, kakofonichnim jatima,
Komadici izgorjelog papira shto se obrcu na vjetrovitom nebu.
Samo njihov glas prosvjeduje, prosvjeduje....
Ne vjerujem da ce se more uopshte pojaviti.
Visinske, zelene livade zzare se kao iznutra zapaljene.
Stizzem do grma kupina tako zrelih da je grm muha,
Shto su plavo-zelenim trbusima i staklastim krilcima
Sachinile kineski paravan.
Medna svetkovina kupina ih je omamila; one vjeruju u raj.
Josh jedan zavoj, i kupinama i grmlju je kraj.

Jedino shto sad dolazi jest more.
Izmedju dva brezzuljka jurnuv, nenadan se vjetar usmjeri na me,
Cushkajuci me utvarnim rubljem po licu,
Ovi su brezzuljci suvishe zeleni i svjezzi a da bi okusili so.
Slijedim kozju stazu izmedju njih. Posljednji me zavoj dovodi
Do sjeverne strane brezzuljka, a ta je strana narandzasta stijena
Koja ne gleda u nishta, nishta, osim velikog prostora
Bijelih i kositrenih svjetala i buke kao da kovachi srebra
Kuju i kuju nepodatnu kovinu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   Sre 11 Feb - 7:58

Dobrota

Dobrota se oko moje kuće šunja.
Dama Dobrota, tako je fina!
Plavi i crveni dragulji njenog prstenja dime se
U prozorima, ogledala se
Ispunjavaju osmesima.

Šta je stvarnije od detinjeg plača?
Možda je divljiji plač zeca
Al duše on nema.
Šećer sve leči, tako kaže Dobrota.
Šećer je neophodan fluid.

Njegovi kristali melem mali,
O, dobroto, dobroto,
Što parčiće sakupljaš ljupko!
Moje japanske svile, očajni leptiri,
Mogu svakog časa biti probodeni, anestezirani.

I evo tebe, s šoljom čaja
U paru zamotanom.
Mlaz krvi je poezija,
Ništa ga ne zaustavlja.
Pružaš mi dva čeda, dva ružina cveta.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Silvija Plat (Sylvia Plath )   

Nazad na vrh Ići dole
 
Silvija Plat (Sylvia Plath )
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Sylvia Plath (Silvija Plat)
» Silvija Plat (Sylvia Plath )
» Silvija Plat (1932-1963)
» Giacomo Leopardi
» Otišli su ..zauvek
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-