Srpska slava, običaj koji Srbi slave od 1018. godine

Paganska tradicija zavijena u hrišćanstvo: Upoznajte običaj koji Srbi slave od 1018. godine

Kako strancu objasniti gužve u našim prodavnicama, opsade supermarketa i lavine ljudi koje se kreću ka pijacama ili idu sa njih noseći ogromne količine namirnica? Sve ovo uz međusobno pozdravljanje i skoro zavereničko propitivanje "kako ide?" i "da li je sve spremno?"

Ako bi se ovih dana neki stranac našao u Srbiji, a da pri tome ne poznaje srpsku tradiciju i običaje, verovatno je da bi pomislio da se sprema vanredno stanje, nestašica hrane ili da je, ne daj Bože, na pomolu rat.

Ipak, za ovakvo „neobično" ponašanje poštoji objašnjenje – Vreme je slava!


Ako bi isti onaj stranac sa početka priče, kojim slučajem prisustvovao proslavljanju Mitrovdana, Vračeva, Arenđelovdana ili neke druge slave koja se slavi ovih dana, sigurno bi bio prilično zbunjen. Jer, slava jeste nešto što samo u ovim krajevima može da se vidi.

Slava - krsno ime, krsna slava ili sveti je prastari narodni običaj proslave zaštitnika doma i porodice. Među Slovenima, najbolje se održala kod Srba. Najstariji pomen slave u našim krajevima potiče iz 1018. godine!

Međutim, tragove ovog običaja imaju ili su doskora imali svi Sloveni. Slični običaji se sreću u Makedoniji, delovima Bugarske, kod katolika u Boki Kotorskoj, južnoj Hercegovini, Dalmaciji i Bosanskom Grahovu, čak i kod Albanaca katolika.


Etimologija ove reči najverovatnije vodi do sanskrita i reči „šrava" koja poprima današnji oblik.

Najviše pristalica ima verovanje da je slava hristijanizovani oblik starog slovenskog praznika posvećenog mitskom pretku porodice ili porodičnim precima uopšte. Slaviti slavu znači održavati vezu sa precima i poreklom.

Veoma je rasprostranjeno i verovanje da proslavljanjem slave Srbi samo odaju poštu svecu koji je zamenio prethodnog paganskog boga-zaštitnika.

– Pošto su Sloveni dugo živeli u rodovskom društvenom uređenju, razumljivo je što se kod njih dugo očuvao kult predaka. Tako, običaj slave najverovatnije predstavlja zamenu porodičnog, odnosno rodovskog paganskog zaštitnika hrišćanskim svetiteteljem zaštitnikom – navodi portal Poreklo.rs.

Naime, kako je posle primanja hrišćanstva postalo jasno da je nemoguće iskoreniti paganske, narodne običaje, srpski arhiepiskop Sava je u 13. veku uputio sveštenstvo da, umesto progona, paganskoj tradiciji daju hrišćanska obeležja.

I tako je slava stigla u srpsku tradiciju.

Današnju formu slava konačno je uobličio mitropolit Srbije Mihailo 1862. godine. Danas, pored porodične slave, postoje i crkvene, gradske, plemenske, pa čak i stranačke ili zanatlijske slave. Podsetimo se, Beograd slavi Spasovdan, Novi Sad Đurđic, a Niš Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu.

Kakvo god bilo poreklo ovog običaja, slava je uvek praznik koji okuplja porodicu i prijatelje koji oko trpeze razmenjuju šale, priče i anegdote... sve u dobrom raspoloženju i nezaobilaznu čašicu (ili dve).

Ipak, slava se ne može proslaviti bez ovih običaja i simbola:

Slavska sveća

Na stolu za vreme slave uvek stoji sveća koja uvek treba da je napravljena od čistog pčelinjeg voska. Ona označava žrtvu – najčistiju i najneviniju jer molitva svečara i njegove porodice treba da potiče iz čista srca i mirisne, neukaljane duše. Takođe, slavskom svećom se označava svečanost praznika i simbolizuje pobedu svetlosti nad mrakom.

Žito

Pred slavu u kući se kuva žito (koljivo). Ovaj simobl je u crkvenoj upotrebi još od najstarijih vremena i podseća na biljne žrtve iz starog zaveta. Smatra se da ono predstavlja ilustrovanu vezu ovozemaljskog i zagrobnog života.


Svećenje vodice

U mnogim mestima je običaj da pre slave sveštenik dođe u kuću da sveti vodicu (osvešta vodu), od koje će kasnije da bude umešen slavski kolač.

Slavski kolač

Kada se uoči samog dana slave završe sve pripreme za sutrašnji dan, osveštanom vodom, brašnom i ostalim dodacima, mesi se slavski kolač.


Odlazak u crkvu ili rezanje kolača u kući

Kada osvane dan slave, u crkvu se nosi Slavski kolač, žito i crno vino. U crkvi se vrši zajedničko osvećenje žita i blagosiljanje hleba i vina, a onda sveštenik svako žito posebno prelije, i svaki kolač posebno reže.

Umesto ovoga, poslednjih godina je u mnogim krajevima preovladao običaj rezanja kolača u kući. Tada se na sto postavi slavski kolač, žito, čara crnog vina, kadionica i sveća. Sveštenik dolazi u kuću i seče kolač obično pevajući tropare posvećene svecu koji se proslavlja.

dnevno