Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Ivan V. Lalić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 9:52

Ivan V. Lalić rođen je 8. juna 1931. godine u Beogradu. Njegov otac Vlajko Lalić rođen je 1896. godine u Stocu. Vlajko je bio član Mlade Bosne i zbog toga i hapšen. Posle Prvog svetskog rata seli se u Beograd završava Pravni fakultet i radi kao novinar. Ivanova majka, Ljubica Bajić je rođena u Novom Sadu 1913: od oca kompozitora Isidora Bajića (čiji je prsten Ivan sve vreme nosio na ruci), i majke Julijane, dev. Kontić.Ivanovo detinjstvo protiče relativno bezbrižno u Beogradu. Porodica stanuje u Kumanovskoj 13. Uz guvernantu Nemicu naučio je prvi od stranih jezika. Ivan uzima časove violine od koje odustaje jer je voleo klavir, ali zauvek ostaje određen muzikom. Od malena čita, piše pesme. Leta, zbog nežnijeg zdravlja, provodi u roditeljskoj kući na Divčibarama. Divčibare su, po njegovim rečima, mitski pejzaž njegovog detinjstva.
Ratom se 1941. godine prekida Ivanovo detinjstvo. Kao i druge beogradske porodice i Vlajkova se nalazi u bežaniji: jedno vreme u brdskom selu Teočin kod Gornjeg Milanovca. Otac mu biva uhapšen i jedno vreme provodi u logoru na Banjici. Majka Ljubica brine o Ivanu, nosi mužu pakete u logor. Tokom ratnih godina njena bolest tuberkuloza, postaje sve primetnija. Prve ratne godine su za Ivana, uprkos nedaćama, bile i zabavne. Raščišćavao je ruševine sa drugovima, pravio vatromet od municije. Međutim, za vreme uskršnjih, "savezničkih" bombardovanja 1944. godine ginu mu četiri dobra druga iz okolnih zgrada. Igrom slučaja, Kumanovska 13. ostaje nepogođena. "Jedan Uskrs i jedan događaj koji me je odredio u više pravaca, posebno u poeziji" — reći će pesnik pola veka kasnije. Ovaj događaj je osnova pesme "Zarđala igla", a "Ulica blagog pada / Sa slavolukom dečjeg smeha između kuća" iz ove peme jeste Kumanovska.
Majka Ljubica je umrla 14. maja 1946. u Zagrebu, gde je posle rata bila lečena. U oktobru iste godine Ivan dolazi ocu u Zagreb. U Beogradu je završio peti razred u III gimnaziji, u Zagrebu se upisuje u II mušku. Gimnaziju je završio 1949. godine, a Pravni fakultet u Zagrebu 1955. Vojsku je služio u Karlovcu, inžinjerijski rod. U jesen 1956. upisuje Filozofski fakultet, grupa za komparativnu književnost, na kojem je odslušao dva semestra. Iste godine, 28. novembra 1956, ženi se ćerkom doktora Stjepana Kašnara, Brankom (Tatjanom) Kašnar, rođenom 14. maja 1932. u Novom Sadu. Dr Stjepan Kašnar (1899—1969) poznati fiziolog, a majka Antonija Vranešić. Branka Kašnar završila je klasičnu gimnaziju i, po želji roditelja, na Filozofskom fakultetu u Zagrebu grupu za engleski jezik i književnost godine 1956. Istovremeno je završila Muzičku akademiju (odsek za klavir) 1955. godine.
Ivan i Branka, kao i Ivanov otac Vlajko Lalić žive u Zagrebu. Ivan radi kao urednik za književnost Radio Zagreba, Branka u Društvu prijatelja muzike (kasnije Muzička omladina Zagreba i Hrvatske). Učestvuju u književnom i kulturnom životu Zagreba. Ivan piše pesme od 1948, objavljuje ih od 1952. Objavljuje prve knjige Bivši dečak (1955) i Vetrovito proleće (1956). Još od prvih dana zajedničkog života Branka je, po Ivanovim rečima, bila "duh iza mojih pesama", a često i direktni podsticaj, recimo pesama "Ljubav", "Mesta koja volimo", "Jer si ljubav", "Rimski kvartet", "Rimska elegija". Sve Ivanove ljubavne pesme, i ne samo one, — stoji u predgovoru rukopisne knjige Mesta koja volimo — posvećena su njoj, Brančetu, kako ju je zvao. Tri godine posle venčanja, 29. novembra 1959. rodio im se sin, po dedi nazvan Vlajko.

Na poziv Aleksandra Vuča, Ivan V. Lalić kao sekretar Saveza književnika Jugoslavije prelazi u Beograd 1961. godine, a 1962. dolazi i njegova porodica. Godina 1961. značajna je za Lalića iz još dva razloga. Najpre, objavljuje knjigu Vreme, vatre, vrtovi koja je novo uobličavanje prvih pet knjiga, dakle nova knjiga, ali je i, kako je sam govorio, svojevrsni obračun sa prvom fazom sopstvenog pevanja. U decembru, putuje, kao sekretar Saveza, sa Ivom Andrićem u Štokholm, na dodelu Nobelove nagrade. Nešto pre toga, 25. aprila 1968. rodio mu se i drugi sin, Marko.

Od 1975. do 1979. ponovo je na funkciji sekretara Saveza književnika Jugoslavije, a od tada do 1993. urednik je u izdavačkom preduzeću "Nolit", kada je otišao u penziju. Od 1988. bio je upravnik Andrićeve zadužbine.

Svakom novom knjigom Lalić je zauzimao sve značajnije mesto u savremenoj srpskoj poeziji. Bitne tačke na tome putu jesu, posle Vremena, vatri, vrtova (1961), Izabrane i nove pesme (1969), Smetnje na vezama (1975) i Strasna mera (1964). Autor je i prevodilac, zajedno sa Brankom, značajnih antologija francuske, engleske, američke i nemačke poezije, kao i poezije njemu bliskih pesnika T. S. Eliota, Helderlina, Vitmena, Getea, Emili Dikinson, Pjer Žan Žuva itd. Šezdesetih i sedamdesetih godina intezivnije piše eseje i književnu kritiku.

Na Preobraženje, 19. avgusta 1989. godine porodicu Lalić je zadesila velika nesreća: stariji sin Vlajko poginuo u brodolomu nedaleko od Venecije, kada je bura zdrobila njegovu jedrilicu. (Dva njegova druga preživela su brodolom). Po kazivanju Branke Lalić, Ivan se neposredno posle sinovljeve smrti obratio Bogu da mu podari još (samo) sedam godina kako bi ispevao ono što je osećao da nužno mora da ispeva. Puni smisao ova molba dobiće tek kada joj u potpunosti bude udovoljeno. U godinama koje su došle, Ivan V. Lalić je objavio knjige kojima je dosegao sopstvene pesničke vrhove i ispunio svoju službu poeziji i pevanju. U jubilarnom, stotom kolu Srpske književne zadruge objavio je Pismo (1992), koje je odmah nazvano antologijskom zbirkom, koja je dobila sve pesničke nagrade koje je mogla da osvoji, čak i nagrade koje nisu prevashodno namenjene poeziji. Obnavljajući kanon, najvažniju srpskovizantijsku pesničku formu i vraćajući je u živo pesništvo, Ivan V. Lalić piše svoju zaveštajnu knjigu Četiri kanona (1996).

U subotu 27. jula 1996, u 23 časa, Ivan V. Lalić je preminuo od srčanog udara. Od vremena koje je posle sinovljeve smrti izmolio za sebe i svoju poeziju, preostala su dvadeset dva dana.
Lalić je dobitnik najznačajnijih domaćih i stranih nagrada: Nagrade tribine mladih (1960), Zmajeve nagrade (1961), Nagrade jugoslovenske radiodifuzije (1965), Nolitove nagrade (1969), Nagrada "Miloš Đurić" (1978), Nagrade "Branko Miljković" (1985), Gost Disovog proleća (1987), Oktobarske nagrade Beograda (1988), Nagrade "Tornton Vajlder" (SAD, 1990), Nagrade "Meša Selimović" (1992), Nagrade "Stanislav Vinaver" (1992), Nagrade lista Borba (1992), Velike Bazjaške povelje (Rumunija, 1994), Internacionalne književne nagrade Kozope sGogo (Italija, 1995), Nagrade "Braća Micić" (Republika Srpska Krajina, 1995), Nagrade "Vasko Popa" (1996), Žičke hrisovulje (1996), Račanske povelje (1996) i Vitalove nagrade "Zlatni suncokret" (1996).
ZBIRKE PESAMA

Bivši dečak, 1955.
Vetrovito proleće, 1956.
Velika vrata mora, 1958.
Melisa, 1959.
Argonauti i druge pesme, 1961.
Vreme, vatre, vrtovi, 1961.
Čin, 1963.
Krug, 1968.
Izabrane i nove pesme, 1969.
Smetnje na vezama, 1975.
Strasna mera, 1984.
Pesme, 1987.
Vizantija, 1988.
Mesta koja volimo (Pesnikovom rukom pisano), 1992.
Pismo, 1992.
Pesme, 1995.
Četiri kanona, 1996.
KNJIGE ESEJA I KRITIKA

Kritika i delo, 1971.
O poeziji i dvanaest pesnika, 1980.



RADIO DRAMA

Majstor Hanuš, 1965.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:00

JUTRO

Prosto jutro, kad sva su lica bogova slična,
U jetkom praskozorju, svirepa, nepomična,
Jednako mokra od tuđih suza, zelena od plesni,
U osmehu što otkriva naoružane desni.

Jutro bez namere, o zubati zidovi sobe
Iz koje treba da pođem, običan, međ ljude.
Da nastavim davne nedovršene seobe
U stvari što kao zvezde zbunjujem prisustvom,

Jutro bez milosrđa, glas kiše na prozoru, studen
I ljubičast, pokreti okovani iskustvom;
Svakog sam jutra slabiji a bogovi se smeše

Zubatim osmehom; oni su isti, a mene je sve manje,
A njihova prokleta snaga je samo moje neznanje,
Moj zaborav, uboga krv, oči i ruke što greše.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:00

GLASOVI MRTVIH I

Glasovi mrtvih. To nisu mrtvi glasovi. Ko čuje
Glasove mrtvih? Kiša na bakarnim vratima
Jutra. Svežina divljeg vrta što čuva slavuje
U paučini ruža. Bio sam praznina između redaka...


GLASOVI MRTVIH

U noći, daleko, plane vatra. Za njom druga.
Leptiri plamena sleteli na ivicu noći.
Treća vatra. Ubrzo jedna čista plamena pruga,
Prsten oko sna. Gotovo. Niko neće proći.

Kestenima pred kućom opadne lišće od straha
I ljudi kažu: jesen. Melisa, to je tabor
Velike mrtve vojske, smešten na daleke bregove.
Sam, osluškujem trubača, napeto, bez daha,

Ali mesto bakarne jeke čujem prve snegove
U napuštenim šumama. A vatre se ne gase.
Negde se sruše gradovi kad zemlja ispravi nabor

Na zamišljenom čelu. Ali vatre se ne gase.
Prsten oko sna. Je li neko čuo trubača?
Trubač je iza tišine, i tišina je jača.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:01

KONJ

O ozverene zvezde, o ozvezdane zveri,
Na mene juri bojni konj, ponosan i zao,
Konj mrtvog najamnika što razbijao je dveri
Uplašenih oltara bronzanim oklopom grudnim,

Konj težak, širok, konj davno izumrle pasmine,
Konj bez jahača, koji je davno u travu pao
Sa zvezdom krvi u grlu i očima od kletve budnim;
Na mene juri njegov konj, i bojim se da glas mi ne

Postane pramen straha, jauk prazne dvorane,
O zvezde ozverene, o zveri ozvezdane
Što izlazite iz razbijenih dveri trajanja

Pred vama strašno sam ceo, lišen moći udvajanja
Na krvi i plamen, i zato okrećem lice
Velikom konju što juri iz sna, iz crne ravnice.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:01

STRASNA MERA
(1984)


BELEŠKA O POETICI

Sačuvati neizgovoreno, kao srž.
Učiti od jabuke: zemlja, kreč i kiša
Rade samo za plod, i nalaze izraz
U toj nesavršenoj, ali zreloj lopti
Što se ne sabira s kruškom.
Uvežbati umetnost odricanja.
Utabati trag.

Stati pred ogledalo, bez straha
Od povratne slike: ona uzvraća izraz,
I to nesavršen, nekog upornog napora
Da se apstrakcija odene u meso,
U dobar provodnik bola.

Ipak, bez ustezanja
Hlebu reći hleb, vinu reći vino
A voljenoj ženi: volim te.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:02

PROSTORI NADE

Imam iskustva sa prostorima nade,
Sa prostorima odmerene milosti. Iskustva
S tim predelima koji iznenada čvrsnu
U bilo koji oblik: u vrt sa jorgovanom,
Ulicu u Firenci, jutarnju sobu, more
Premazano srebrom pred oluju, ili
U noć bez zvezda kada svetli samo
Knjiga na stolu. Prostori nade
U vremenu su, i nepovezani
U sistem čuda ili u jedinstvo;
Naprosto, oni postoje. U Kanfanaru na primer,
Na železničkoj stanici; vetar u divljoj lozi
Pre četvrt veka: jedan prostor nade.
Drugi, postavljen negde u budućnost
Već razara prazninu oko sebe,
Nejasan ali stvaran. Verovatan.

U prostorima nade raste svetlost,
Besplatno, i glasovi su jasniji,
Smrt ima lepu senku, jorgovan cveta kasnije,
Ali ga zato gledaš kao da cveta prvi put.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:02

KRITIKA PILATA

Mogao je, možda, još jednom pokušati
Da zaustavi mehanizam, prebaci skretnicu
I tako ode u blaženi zaborav. Mogao je,
Svakako, sprečiti barem one svoje dripce
Da se onako zezaju sa uhapšenikom,
I ubiti tako u začetku metaforu
Krune od trnja. Mogao je, najzad,
Biti oprezniji kada postavlja pitanja,
Makar i retorička; opasno je tražiti
Šta je istina, kada istorija,
Kao vetar pred zoru, menja pravac,
I zvekeću vetrokazi. Ipak, rekao je:
Što pisah, pisah, i tako spasao
Nešto od samopoštovanja. Zlatnu mrvicu,
Utabanu u prašinu na gubilištu.
Ono što nije rekao mora se odbolovati
U svakodnevnom naporu dostojanstva,
I to je najgore: kako zaobići
Njegov ustanovljeni uzor ponašanja,
Obnavljanje pravednosti u zdeli vode
I mirnu savest: zločin, to su drugi.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:02

TRAGOVI

Tragovi tvoji među stvarima,
otisak usne zamišljen na čaši,
haljine tvoje u plakarima
kad vešalicu praznu mašta maši —

trezna halucinacija. Pavana
za infantkinju. Muzika teskobe
što rastvara se u vazduhu sobe
i sleže kao talog na dnu dana.

Korak u praznoj sobi. Glasovi
pod kupolom od kosti. Dečiji su.
Sekunde duge kao časovi.

U nedremanom oku kamere
još jedan snimak. Pomak namere
osmeh na licu tvom, u bezobrisu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:03

LJUBAV

Već godinama učim tvoje crte, u koje dani
Utiskuju svoje male vatre; godinama pamtim
Njihovu svetlucavu neponovljivost, i rešetkastu lakoću

Tvojih pokreta, iza providnih zavesa popodneva;
Tako te više ne prepoznajem izvan pamćenja
Koje te predaje meni, i tako sve teže krotim
Struju vremena što ne prođe kroz tebe, kroz blagi metal
Tvoje krvi;

Ako se menjaš, menjam se sigurno i ja,
I s nama taj svet sagrađen oko jednog trenutka
Kao plod oko koštice, satkan od nestvarnog mesa
Što ima ukus munje, ukus prašine, ukus godina,
Ukus snega rastopljenog na plamenu tvoje kože.

Već godinama znam da nestajemo zajedno;
Ti progorena zvezdom moga sećanja, izvan koje
Sve manje te ima, ja lepo rasturen u tebi,
U svim popodnevima, u svim sobama, u svim danima,
U svemu što puni te polako, kao pesak
Postelju reke;
i taj naš trenutak
Traje duže od tuđe smrti.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:03

MESTA KOJA VOLIMO

Mesta koja volimo postoje samo po nama,
Razoren prostor samo je privid u stalnom vremenu,
Mesta koja volimo ne možemo napustiti,
Mesta koja volimo zajedno, zajedno, zajedno,
Pa zar je ova soba soba ili je zagrljaj,
I šta je pod prozorom; ulica ili godine?
A prozor, to je samo otisak prve kiše
Koju smo razumeli koja se stalno ponavlja,
I ovaj zid ne međi sobu, nego možda noć
U kojoj sin se pokrenu u krvi tvojoj zaspaloj,
Sin kao leptir od plamena u sobi tvojih ogledala,
Noć kad si bila uplašena od svoje svetlosti,
I ova vrata vode u bilo koje popodne
Koje ih nadživljuje, zauvek naseljeno
Običnim tvojim kretnjama, kada si ulazila,
Kao vatra u bakar, u moje jedino pamćenje;
Kad odeš, prostor za tobom sklapa se kao voda,
Nemoj se osvrtati: ničeg van tebe nema,
Prostor je samo vreme na drugi način vidljivo,
Mesta koja volimo ne možemo napustiti.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:03

BEOGRAD **

U svakoj zori ima tvoje vatre,
Pepela tvoga na dnu svakog veka;
Svaka oluja hoće da te satre,
Najlepše čudo na stavama reka.

Beograd, svetlost vetrova nad vodom,
Beograd, bašta, rasadnik plamena,
Beograd, ljubav grada sa slobodom,
Beograd, prkos uspravnog kamena.

Počinješ tamo gde se požar gasi
I tvom početku nije bilo kraja,
No ljubav koja vremenom se glasi
U slova tvoga imena se spaja.

Beograd, ljubav grada sa slobodom,
Beograd, klica sledećeg proleća,
Beograd, svetlost vetrova nad vodom,
Beograd, uporna ljubav stoleća.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:04

POVODOM VODE (3)

Talas: nabor vetra otisnut u kalup.
Roj slika obnovljen u peni
Bezvremeno — talas što u sebi nosi
Pokret krila u zglobu, prvo oko
I treptaj onog poslednjeg:
dovoljno je
Zagnjuriti se da rastvori se privid,
Umiju oči bojom prve zore
I zaplaču, vidovite.
Šta da mesiš
Od ilovače, ako vlage nema,
Bože bezimeni? Ko čuje žeđ mrtvih,
Suvi jezik, pucketanje plamena
U grobu neprelivenom?
Glas iz pustinje
Obrasta u perje, krik ptice šestari
Iznad ledenih bregova: tvrd je san vode
Koja zastane na putu —

Kao suza krhka je ta šarka,
Taj zglob u kojem slika pokreće se
Od pamtiveka do kraja i natrag.
Prosto jutro, kad sva su lica bogova slična,
U jetkom praskozorju, svirepa, nepomična,
Jednako mokra od tuđih suza, zelena od plesni,
U osmehu što otkriva naoružane desni,

Jutro bez namere, o zubati zidovi sobe
Iz koje treba da pođem, običan, među ljude,
Da nastavim davne nedovršene seobe
U stvari što kao zvezde zbunjuju prisustvom,

Jutro bez milosrđa, glas kiše na prozoru, studen
I ljubičast, pokreti okovani iskustvom;
Svakog sam jutra slabiji a bogovi se smeše

Zubatim osmehom; oni su isti, a mene je sve manje,
A njihova prokleta snaga je samo moje neznanje,
Moj zaborav, uboga krv, oči i ruke što greše.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:04

ARGONAUTI

More nas je trpelo, zabavljeno večnošću
U sebi; i tako smo plovili, od obale
Do obale, danima, noćima, godinama.

Najlepše obale, naravno, nismo dodirnuli.
Samo je vetar nosio iskidana vlakna
Mirisa ogromnih voćnjaka na kraju sveta,

Izvan pravca plovidbe; ali smo upoznali
Ljubav i smrt, i nešto malo smisla,
Tvrda zrnca zlata u pesku sećanja;

Da, i ponos pustolovine, uprljan krvlju
I opran čistim vetrovima, ispod zvezda
U koje smo nevešto ispisali naša imena.

Na kraju smo se vratili odakle smo i pošli;
Posada se rasula kao ogrlica; pukla je
Nit naše sudbine. Kapetan smrskan pramcem broda.

More je ostalo isto. Sve je ostalo isto.
Brod rascvetanih rebara trune na polaznoj obali.
Ali malo ko zna tajnu:
nije važan svršetak,

Važna je samo plovidba.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:05

PRVO PISMO

Bila je to šuma na slemenu veka,
Septembar, pamtim lišće u boji tvoje haljine
Romb jedne zakrpe, ukrojen pažljivo-
Ko da od njega zavisi neki ubogi smisao,
Odmah i zaboravljen,
dok si govorila:
Slušam kako peva u jajetu ptica,
U njenom je kljunu ključ
Pod zatreperenim jezikom;
a brava —
Nju moras da izmisliš. A i vrata.
Iza njih je leto. I nase dvogube senke
Venčane na zlatnoj pozadini, zaustavljene
U nejasnom blagoslovu. Volim te.

Trideset i tri puta vek je prstenovao
Ta stabla, ukrojena u nebo
Kao žilice u list, kao nada
U ravnodusnu neizvesnost. Pišem ti
Iz daleke pokrajine, gde se reči vrednuju
Težinom prećutanog, a sećanja dužinom
Varljive njihove senke. Oprosti zbog rukopisa:
Studen oblači šaku iznutra, tesna je
Ta rukavica, pa pokret okleva
Nad naslućenim smislom rečenice,
Nad inicijalom što rubi inje —
Nisam ti rekao: ovde je već zima.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:05

DRUGO PISMO

Tvoja nenapisana pisma ištu odgovor
Ta pisma neprocitana, naučena napamet
U treznoj groznici iščekivanja,
U fugi nekog putovanja, ili
U nesanici, gorkoj i svetloj od tvog daha
I snega na prozoru sobe;
jesi li zaboravila
Poštanski broj? Udahnuo sam ga, nečitko možda,
U muziku koju voliš; upisao na marginu
Stranice jedne knjige koju se bojiš da čitas
Noću, kad istina njena svetli kao fosfor
Između crnih slova.
Odgovaram ti: ništa
Ne rastvara taj otrovni lepak godina
Što vezuje nadu za prostor, a vreme
Za vernost prostorima nade.
A nesreća —
Ona je samo sestra neke odsutne mudrosti,
Senka previđenog poraza, možda;

Taj smisao mi izmice, kao smisao muzike,
Koja je, ipak, matematika, a ja računam
Tek sa dva ili tri zlatna broja
Izvedena iz tvog imena. Tako smo
Oboje, možda, u gubitku.
Ipak,
Nista ne može nas da zameni
U ovom rasporedu posledica
Upisanom božjom rukom
U amneziju zvezda, u kratko sećanje mastila
Koje se suši,
U tvoja pisma, ona nepročitana.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:05

TREĆE PISMO

Jedno si leto bila preobražena
U svoj lik, kako ga ja ponekad vidim
U ogledalu, kad mudro stanem u senku
Iza tvoga ramena: možda tvoj pravi lik,
Najednom stvaran, opipljiv i zreo
Da cveta, kao agava. Svaki tvoj pokret bio je
Nemiran crtež svetlosti u vazduhu
Gustom i srećnom od avgusta. Svaki moj dodir
Ostavio bi zlatan trag na tvojoj koži,
Inače slanoj pod jezikom,
kojim sam umeo samo
Da izmucam: volim. Kakvo leto!
(Na fotografijama kao i svako drugo:
Fosili svetlosti nas varaju, nepouzdani,
Kada u prisećanju otkrivamo slojeve
Godina, godina, i trazimo im smisao
Već pomeren u neko novo iščekivanje.)
Ili sam možda
Sve to izmislio? Ne verujem, postoje
Dokazi: ožiljici neke uporne nade
Što još zabole na dodir tvoga glasa
Otisci tvojih prstiju na gleđi
Vrča iz kojeg jos vetri vino
Nedopijeno u konobi, onoga leta
Kada si bila preobražena u blagoslov,
U svoje obično čudo.

Živimo vreme ustinjenih čuda
I zaboravne mudrosti. Pamtiš li to leto?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:06

ČETVRTO PISMO

Crno mastilo gusne u infarkt
Na vrhu nalivpera;
tako se jedna rečenica
Prekida neočekivano, u neželjenoj sinkopi.
Prepisujem je, a u nastavku menjam
Prvobitno zamišljeni smisao.
Pravi
Smisao, krio se u prekidu, u zjapu
Beline, u porazu
Započetog poteza —

Kada bih mogao da ti napisem pismo
Od takvih belina, od obasjanih skretnica
Rečenica započetih u ljubavi nastavljenih
Opisom noci bez zvezda, naprimer,
Kada bih mogao sve da prećutim
A sve ti kažem, kao da gubavac
Stane pred tobom s kapuljačom i zvečkom —

Možda bih umeo da ti iskažem
Zašto se ljubav menja, u neželjenoj nekoj
Sinkopi, i venčava u nastavku
Sa svojim senkama, a ne zaboravlja
Smisao svog imena, uzroke svoga trajanja —

Ovako, mogu samo da opisujem:
Kao da neko voljeno lice učim i pamtim
Dodirom, kao slepac.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:06

PETO PISMO

Hoceš li me prepoznati, kada se oboje nađemo
Tamo u zavičaju nase slepe nežnosti
Koji sam nekad zvao i zavičajem
Labudova? Duborez bora oko očiju
Koje ćes prepoznati, možda, izvela je
Nevidljivim skalpelom i sasvim rutinski
Neka utrnula ruka, u osveštanom savezu
Sa praznim godinama. Inače sam sličan
Dvojniku koji ostane u ogledalu
Kada mu okrenem leđa, i nišani u potiljak.

Ali pre toga treba obaviti još mnogo:
Iskupiti taoce koje smo dali sudbini
Kad nam se krv pomešala na ušću
U neku od mogućih budućnosti, prebrojati
Ožiljke, onesposobiti satni mehanizam
Uvreda zaboravljenih u nekom grozničavom
Prestrojavanju, pročitati sve između redova
Pisama nenapisanih i naučiti napamet
Tu opasnu šifru,
radost naučiti
Da raste na kamenu, kao mahovina —

Pokušaj opis traga munje, da shvatiš
Neobjašnjeno lukavstvo godina: vreme stoji,
Ako ga ispravno imenuješ. Gledam kroz prozor
Plamičke acetilena na vršcima grana
Magnolije. Noćas je padala kiša.
Nisam ti rekao, ovde je već proleće.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:06

MOLITVA

Ljubavi, neka bude volja tvoja
Na ovom nebu, strašno nesigurnom,
Ko i na zemlji. Sad je doba boja
I južnog vetra u listanju žurnom.
Noći su plave, mekane ko voće
I pune zvezda ko plitki bunari.
Neka se ljudi ljube kako hoće
U privremenom krugu malih stvari.
Ljubavi, neka bude volja tvoja
U gradovima što su nepokretni
I neće moći da beže iz stroja,
I ispod lišća što još nema rane,
I među ljudima što žive sretni
Jer veruju u stare lukobrane.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:07

ŠAPAT JOVANA DAMASKINA

Oprosti, majko sveta, oprosti
Što skrušeno se obraćam u bdenju,
Što utuk sveukupnoj mojoj zlosti
U produženom tražim magnovenju
Te jedne noći koja svetlost zrači
Iz moje senke, iz najgušćeg mraka —
Jer sve što hoće mrak da obeznači
Postane svetlost u znaku tvog znaka;

Oprosti, majko, što prizemnu bedu
Dovodim grešno u prismutru tvoju;
Znam da sam ovde tek jedan u sledu
I da mi glas je zuj pčela u roju,
Al zato slutim da smisao roja
Zavisi i od zablude pčele —
Celine što se beskonačno dele
Da suštost čine nedeljivog broja.

Oprosti mi to šaptanje u tmini,
U sozercanju taštine, što ište
Nasušno čudo koje svetlost čini
Kad usred mraka stvara utočište;
Oprosti, ali boli ova šaka
U zglobu prerezana, ovi prsti
Kojima drobim hleb, kojima se krstim;
Oprosti mi što krvarim iz mraka.

Oprosti mi, i učini da sraste
Sa svojom košću kost, sa stablom grana;
U srebro ću da skujem svoje kraste,
Da slava tvoja bude moja rana;
Oprosti prestup moje prolaznosti
Koja se čudu kao pravdi nada,
Oprosti mojoj kosti, mojoj zlosti,
Ali učini čudo. Ovde. Sada.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:07

O p e l o

ZA SEDAM STOTINA IZ CRKVE U GLINI

1.

Necu da prećutim; zidovi su prećutali
I srušili se. Ja, jedan, nosim njih u sebi,
Urasle u moju zrelost, neizgovorene,
Istrulelih lica. Ne mogu da ih oteram
Iz beskrajnog staklenog prostora noći bez sna.
Oni nisu trava. Oni kucaju, noću,
Iznutra, pažljivo, na zatreperene prozore
Mojih očiju; svi mrtvi, i svima su grla
Rascvetana u ružu. Ne, neću da prećutim
To naselje u mojoj krvi, jer ja sam jedan,
A njih je tada bilo više od sedam stotina.

2.

Među zidovima, iz zatvorenih vrata
Napunjeni stravičnim čekanjem, kao peskom
Ispraznjenih ruku, mekani pred oštricama,
Svesni, pod svodom zgrčeni od slućenog užasa ...
Ja, bivši dečak, mislim na prvi tupi ubod
što oslobodi tamnu i toplu krvi iz tela
Prvog od njih; varljivu krv što brzo otiče;
I čujem prvi krik, vlažan od rumene pene
Grkljana sa zauvek prerezanim pesmama
I neizgovorenim rečima, raspolućenim
Kao zelene jabuke u njegovoj tami.
Čelik. I onaj prvi, što čeka na drugove
U smrti, osramoćenoj i dovoljno prostranoj
Da ih primi. To su oči, to se oči gase
Dvoje po dvoje, mrtva svetla jutarnje ulice,
A užas ostaje u njima ko trun u kocki leda.
Krv otiče, radoznala i razgolićena,
Preko kamenih ploča. Čelik, čelik u mesu,
Zatreperen još uvek u bdenju bivšeg dečaka.
Padali su u krv, smrskanog sluha; nisu čuli
Onog što sledi, onog spaljenih očiju,
Ili onog čelikom okresanog kao stablo,
Među zidovima, odebljalim od krikova,
Obogaćenim strahotom. I crvena usta
Svežih rana ostala su nema, puna krvi.
Oni su ležali, ležali su poniženi,
Lišeni sebe, lišeni svega osim smrti,
Crni, lepljivi, zaklani, zaklani, zaklani.

3.

Neću da prećutim; zidovi su prećutali
I srušili se. A oni iz crkve, što su mrvi,
Nisu zaspali. Oni bdiju, neznani bdiju
U bivšem dečaku. Ja ne mogu da ih proteram
U prostor vetra što je sada na mestu crkve
Gde raste korov, sasvim riđ od njihove krvi.
Neka ostanu i neka bdiju, neznani bdiju,
Jer prezreli bi me da im pevam uspavanku.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:09

PESME ŽIVE NA ZABORAVLJENIM MESTIMA


....Prevod predgovora za Lalićevu knjigu pesama na engleskom Fajr gardens (Fire gardens, translated by Charles Simic & Bill Truesdale, New rivers press, New York 1970), koju su preveli i priredili Čarls Simić i Bil Trusdejl, američki pesnik i vlasnik izdavačke kuće u kojoj je objavljena Lalićeva knjiga izabranih pesama na engleskom jeziku. Simićev predgovor za tu knjigu je vrlo zanimljiv, a sa današnje tačke gledišta čak i lucidan. U tom predgovoru pre 37 godina Simić je samo na osnovu prve Lalićeve knjige Vreme, vatre, vrtovi otkrio značaj Vizantije i njene vrlo duboke nesvesne korene u biću srpske kulture. Iako u ovom segmentu nemamo mnogo Simićevih pisama, na osnovu predgovora i Lalićevih odgovora otkrivamo posredno koliko se Simić angažuje oko promovisanja Lalićeve knjige pesama, potom Lalićeve pripreme Antologije moderne američke poezije i uopšte celokupne recepcije tada savremene srpske poezije. U to vreme Simić ima kontakte u Americi sa Miodragom Pavlovićem, prevodi Ljubomira Simovića i objavljuje jedno malo broširano, pamfletsko izdanje pod nazivom Četiri jugoslovenska pesnika Ivan V. Lalić, Branko Miljković, Ljubomir Simović, Milorad Pavić (Four Yugoslav Poets, Ivan V. Lalić, Branko Miljković, Ljubomir Simović, Milorad Pavić, Lillabulero 1970). U isto vreme, s druge strane okeana, Ivan V. Lalić i Milorad Pavić prevode Simićeve pesme i pripremaju knjigu prevoda njegove poezije ili ih objavljuju u književnim časopisima.—


Zbog čitalaca kojima ovaj predgovor nije sasvim poznat, a koliko je priređivaču poznato dosada nije ni prevođen na srpski jezik, objavljujemo u ovom dodatku prevod predgovora Čarlsa Simića za knjigu Fajr Gardens.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:17

"Pesma živi na zaboravljenom mestu"

Da bi samu sebe obnovila, poezija mora da se povremeno vrati svojim počecima. Maternji jezik svakog pesnika čuva prasliku koja obezbeđuje kontakt u kojem taj jezik ima značenje (može da ima značenje). Pesnik je na neki način nalik starom istraživaču koji plovi prema mestu koje je punije imaginacijom nego materijalnom stvarnošću. Mislim na jedno istorijsko iskustvo koje je bilo zatamnjeno ili o jednom neopisanom početku; o svemu tome što se pojavilo pre misli i emocija, a bez kojih nijedna pesma ne bi mogla da postoji. U krajnjem smislu, mogućnosti koje nam dozvoljavaju da stvaramo, pripadaju našim precima. Mi možemo učiniti vrlo malo, ali se kroz nas mogu progovoriti velike stvari.

Novootkriveni kontinent Ivana V. Lalića je Vizantija. To je njegov pokušaj da uspostavi vezu sa kompleksnim poreklom koje je uvek bilo prisutno, san, veličanstvena pesnička slika, koja leži skrivena u nesvesnom, jedna vrsta Atlantide unutrašnjeg sveta njegovog naroda. Ovde se ne osvrćem na njegovu književnu tradiciju, nego na nešto mnogo bitnije, mislim na potrebu da se neki putevi iz prošlosti ostave otvorenima. Kao što Lalić sam kaže: "Pesma živi na zaboravljenom mestu". To je posao kojeg se savremena srpska poezija jednostavno morala prihvatiti, da bi dublje postala svesna svog identiteta, a Lalićevim rečima "da bi sastavila svoj zavičaj". Ono što u tom poduhvatu volim jeste drama, dva paralelna nivoa: istorija i jednostavno vraćanje na individualno iskustvo. To su dva snažna pokretača; jedan, koji razotkriva vreme i drugi, onaj koji čini umetničko delo, a taj je bezvremen. Na njihovoj raskrsnici Lalić stvara svoj prostor. Nada za njega kao i za sve nas jeste da dostigne razumevanje jedinstva — koje postoji između mita i njegovog (vlastitog) sopstvenog života, bez obzira da li je to u "Catena mundi" u nepostojećem lancu planina koje se prostiru Balkanom, srednjovekovnih kartografa, fantazija, ovekovečena vekovima naslednika ili je Vizantija, koja, iako je stvarna, Laliću nije ništa manje misteriozna. Iako u svojim ranim pesmama često poseže za stvarnim događajima, kao što je pad Srba u Smederevu, u tom poslednjem bastionu pred Turcima, njegova mašta je privučena širokim, kompleksnim i ambivalentnim događajima kao što je propadanje Vizantije, koja se ne može tako lako protumačiti. Zakopani plamen tog mita osvetljuje sadašnje trenutke. Ono što proizlazi iz tog shvatanja je nevidljiva poruka ove pesme, koja nije nostalgično okrenuta prošlosti, nego postaje znak u kome može da se prepozna budućnost. Mi istražujemo zahvaljujući svojim osećanjima. Evidentno je da je Lalić "idejni pesnik", ali je predstavljen kao "intelektualni sa implikacijama apstrakcije" jer je njegova inteligencija uvek ukorenjena u nečemu konkretnom, jednom od najzanimljivijih atributa "stvarnom" koji se mogu pripisati toj inteligenciji, onoj vrsti poezije gde je preispitivanje poetskog čina samog po sebi. Pitanje je da li je ova alatka, poezija, stvarna ili najveštija literarna fikcija. Čudno, to je zato jer je ljubav moguća ako jedan može da veruje u poeziju.

"Ako se menjaš, menjam se sigurno i ja,
I s nama taj svet sagrađen oko jednog trenutka
Kao plod oko koštice, satkan od nestvarnog mesa
Što ima ukus munje, ukus prašine, ukus godina,
Ukus snega rastopljenog na plamenu tvoje kože"

(prim. prevod. pesma "Ljubav")
Od tih najranijih pesama Lalić je produžio vrlo brižljivo sa velikom pažnjom ... prolazeći kroz neke slike kao da želi da proveri da mu nešto nije promaklo. Nesporno je da je jedna od njegovih najistrajnijih slika morala da bude — vatra jer kao što kaže Bečeler: "razmišljanje o vatri vraća nas na poreklo filozofske misli". Ja isto tako mislim na mogućnost da je svaki istraživač kao lutajući Jevrejin pesnik u Ahasveru u Dubrovniku je izgubljeni sin vraćajući se istim putem, tražeći neku sliku, dokaz poslednjeg testamenta zaveštanja njegovih dugačkih lutanja, nešto je prevideo, ..., česticu iz koje je bio isključen izgubljen ukus dok je tragao za svojim imenom, svetlo, kome je dopušteno da prođe preko njegovog lica, a da ne otvori oči.

Za mene je to u najmanju ruku raspoloženje u pesmama (klimatsko) vreme njihove unutrašnje otadžbine. Njihovo bogatstvo je ovde (u ovoj knjizi) pruženo svakom čitaocu i mom vlastitom. On je u poziciji konjanika u Lalićevoj pesmi "Tamni vilajet":

"Ovde negde seku se svi putevi
Pre konačnog razilaska, i trag zveri se meša
Sa tragom anđela u strašnom spokojnom središtu:
Ko zaostane kajaće se,
Ko produži kajaće se."

(Prim. prevod. pesma "Tamni vilajet")


Nema više varvara na granicama ovih svetskih carstava koji će doći i spasiti nas, osim usamljenih pevajućih ličnosti pravih pesnika kao što je Ivan V. Lalić.

Iz prepiske Ivana V. Lalića i Čarlsa Simića (1970—1971)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:18

POMEN ZA MAJKU

Dok stario sam, svakim iskustvom uvežbavajući
Veštinu da ti se sasvim približim,
Ti si pod račvastom lipom postajala sve mlađa
U mome sećanju i u praznicima, sve ređim,
Kada mi dođeš u san. Ono što sad nas razdvaja
Nisu godine, nego ljubav shvaćena kao prostor
Neostvarenog. Tvoji unuci su prerasli,
Ili skoro tako, moj stas iz onog doba
Kada su nam reči još mogle da zatrepere
U istom vazduhu, kao lišće istog stabla;
Sada ja imam reči, ti lišće na svojoj lipi,
A razgovaraš možda sa svojim drugim sinom,
Onim nerođenim, jezikom koji ne znam,
Pa tako ne znam ni čija ti vernost pomaže više
Da izdržiš smrt: njegova ili moja.
Ono što sad nas razdvaja nisu godine, nego
Ta nemogućnost da sastružem zlato
Sa tvoje ikone. I kada te posetim,
A i to sve ređe, i stavim malo plamena
Pod tvoje ime, i surovo besmislene brojke
1912—1946, ja znam da uzalud tražim
Makar i pokret tvog malog prsta, u prevodu
Na pokrete mrava među senkama krstova,
Vidljivim i nevidljivim, zavisno od svetlosti:
A o svetlosti je, zapravo, sve vreme reč.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   Uto 13 Jan - 10:18

POZDRAV

Sve ono što se sakriva u ništa
Zbir oblika je skrivene namere;
A nedremano oko kamere
Položaj snima novih odredišta

Jednom sam čuo te u glasu drozda,
Na severu, a s proleća je bilo;
Jednom si pogled krznula mi krilom
Pčele što tromo zuji oko grozda.

Trezna halucinacija. Na stolu
Lampa i mapa tvoga zavičaja,
Mapa nigdine crtana po meri

Nedoživljenog, što nas tako spaja
U istiniti savez, parabolu:
Iste smo krvi. Pozdravljam te, kćeri.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Ivan V. Lalić   

Nazad na vrh Ići dole
 
Ivan V. Lalić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Ivan V. Lalić
» Ivan V. Lalić
» Ivan V. Lalic
» IVAN GORAN KOVAČIĆ " JAMA "
» Ivan Mestrovic
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-