Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Tanja Kragujević

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:04

Tanja Kragujević je u srpskoj poeziji prisutna i aktivna blizu pet decenija. Objavljujući čitav niz uspešnih i vrednih pesničkih knjiga, ona je stekla status jednog od najznačajnijih savremenih srpskih pesnika uopšte. Takođe i originalnog kritičara književnosti i esejiste. U izuzetno bogatom repertoaru reči i oblika, osećanja i ideja, pesnikinja je stekla visoko mesto u najuspešnijem, sržnom žanru srpske književnosti – poeziji. Poezija Tanje Kragujević je istovremeno himna svetlosti i prolaznosti, prirodno je da ona napiše: topla je gramatika bića, ali i: žena sam od peska – i da joj čitalac veruje svim srcem. A to mogu samo najbolji liričari jednog doba. - Vasa Pavković.

Tanja Kragujević rođena je 1946. u Senti, gradiću na Tisi, na severu Vojvodine, gde je završila prvi razred osnovne škole. Školovanje je nastavila u Beogradu, u osmogodišnjoj školi “Vuk Karadžić” i Drugoj beogradskoj gimnaziji.
Diplomirala je 1970, a magistrirala 1973. na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za Opštu književnost sa teorijom književnosti. Magistarski rad, posvećen jednom od najznačajnijih srpskih pesnika Momčilu Nastasijeviću objavila je u formi eseja u uglednoj ediciji Argus, beogradske izdavačke kuće "Vuk Karadžić", 1976.
Prvu pesničku knjigu objavila je u dvadesetoj godini, u kolekciji "Prva knjiga", jednog od najstarijih i najznačajnijih izdavača u Srbiji ("Matica srpska", Novi Sad, 1966), a od tada je publikovala sedamnaest pesničkih zbirki, od kojih je najnovija, Motel za zbogom, izašla u ediciji “Povelja”, bioblioteke “Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva (2010).

Zastupljena je u više antologija savremene srpske poezije u zemlji i inostranstvu. Gostovala na festivalima poezije: Struške večeri poezije (Makedonija), Puškinovi dani poezije (Rusija), Trg pesnika, Budva (Crna Gora). Učestvovala u radu Književne kolonije u Sićevu (1994), u Međunarodnoj književnoj koloniji u Ćortanovcima (2008). Predstavljala Srbiju na Prvom transbalkanskom festiivalu poezije u Solunu (24-26. maj 2012). Zastupljena u tematskim i drugim zbornicima u zemlji i inostranstvu. Pesme su joj prevođene na nemački, engleski, francuski, nemački, španski, mađarski, holandski, bugarski, makedonski, ruski, beloruski, italijanski, slovenački, poljski, japanski i grčki.
Priredila je testamentarnu knjigu stihova moderog klasika Srbe Mitrovića (1931-2007) Magline, sazvežđa (Rad, Beograd, 2007), za koju je napisala pogovor.

Prvi izbor iz njene celokupne poezije objavila je izdavačka kuća “Agora” iz Zrenjanina, 2009. Izabrane i nove pesme, pod nazivom Staklena trava priredio je i pogovor napisao pesnik i književni kritičar Nenad Šaponja. U okviru Edicije dobitnika književne nagrade Milica Stojadinović Srpkinja, i u izdanju Zavoda za kulturu Vojvodine, 2010. godine pojavio se novi izbor iz njene poezije, pod nazivom Ruža, odista, koji je priredila i pogovorom propratila književna kritičarka i esejistkinja Dragana Beleslijin.
Više od petnaest godina bavila se izdavačkim radom. Kao urednik (“Narodna knjiga” u Beogradu) kreirala je nekoliko kolekcija knjiga savremene književnosti, sabrana i izabrana dela značajnih svetskih autora (Dela Marine Cvetajeve, 1990); ediciju Alpha Lyrae posvećenu najznačajnijim imenima moderne svetske poezije (H. L. Borhes, Filip Larkin, Silvija Plat, Česlav Miloš, Janis Ricos, H. M. Encensberger, Tadeuš Ruževič, Josif Brodski, Vislava Šiimborska, Adam Zagajevski, Čarls Simić i drugi).

Urednik je biblioteke “Arijel” izdavačke kuće “Agora”, koja objavljuje najznačajnija pesnička imena savremene svetske poezije(Lucija Stupica, Stanislav Baranjčak, Tasos Livaditis i drugi).
Član je Srpskog književnog društva, od njegovog osnivanja, 2001. godine
Nagrade:

  • "Brankova nagrada" (1966)
  • "Đura Jakšić" (1993) za poeziiju
  • "Isidora Sekulić" za esejistiku (1976)
  • "Milan Bogdanović" za književnu kritiku (1996).
  • Za književni i kulturni doprinos nagrađena je plaketom rodnog grada (1968)
  • Plaketa grada Beograda (1984)
  • "Milica Stojadinović Srpkinja" (2009) za poeziju.
  • "Pečat varoši sremskokarlovačke" (2013), za poeziju
  • Odlukom Vlade Srbije, od 24. decembra 2009, dobitnik je zvanja vrhunskog umetnika u oblasti književnosti.

Danas je slobodni umetnik. Posvećena intenzivnom čitanju: reka, gradova, ljudi, knjiga, uverena da je čitanje osnov pisanja. Njeni eseji o domaćoj i svetskoj literaturi, emitovani na talasima Radio Beorada (Drugi program) sakupljeni su u tri "Knjige čitanja", objavljene u Beogradu l994, 1997, 2001.
Knjigu eseja o savremenim srpskim pesnicima Božanstvo pesme (o poeziji značajnih savremenih srpskih pesnika (Miodraga Pavlovića, Ivana V. Lalića, Aleksandra Ristovića, Srbe Mitrovića, Dušana Vukajlovića i Nenada Šaponje) objavila je beogradska "Prosveta" 1999. Knjiga Svirač na vlati trave (“Agora”, 2006) bavi se poezijom Desimira Blagojevića, Miloša Crnjanskog, Vaska Pope, Srbe Mitrovića, Miroljuba Todorovića i Nikole Vujčića.
Tanja Kragujević pisanje neposredno poistovećuje sa traganjem za "spojenim sudovima života i poezije", ne samo kroz pesnički izraz, već i u posebnoj formi mikroeseja, čija se struktura i intonacija usredsređuju na pesnička otkrovenja (pa i poetsku odbranu) fenomena svakidašnjeg življenja i maksimalno redukovan prozni izaraz, iz čega je nastala autorki najsvojstvenija forma lirskog eseja. Knjiga Kutija za mesečinu, pisana u ovom duhu, objavljena je 2003, u Književnoj opštini Vršac.

Zbirku malih eseja o knjigama poezije savremene svetske i domaće književnosti Izgovoriti zvezdu objavila je izdavačka kuća “Agora” (edicija Ogledalo), 2010, a iste godine vršački KOV publikovao je novu knjigu njenih lirskih zapisa i mikroeseja Talog nedovršenog.

Živi u Zemunu, sa druge strane beogradskog Ušća, gde Sava i Dunav isto tako, ali iz nešto drugačije perspektive, ocrtavaju povest reka i vidikâ, mir pejzaža i ritmove urbane kulture, drhteći nad vodama - poput igle kompasa, uperene na sve strane drevnog i savremenog sveta - ili pak nalik peru rečnog galeba, zarivenom u rečnik prirode i jezika.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:17



POEZIJA



Vratio se Volođa



.


Sa fotografijama Stevana Kragujevića.
Edicija "Prva knjiga". Matica srpska,
Novi Sad, 1966



Nesan




Sa grafičkim prilozima Lazara Vujaklije.
 Bagdala, Kruševac,1973.

Stud

.


Prosveta, Beograd, 1978.

Samica



Nolit, Beograd, 1986

Osmejak omčice



KOV, Vršac, 1993.

Divlji bulevar



Rad, Beograd, 1993.

Muška srma



Srpska književna zadruga, Beograd, 1993.

Duša trna



Sa crtežima Mihaila Đokovića Tikala.
 Prosveta, Niš,1995.

Osmejak pod stražom



KOV, Vršac, 1995.

Autoportret, sa krilom



Prosveta, Beograd, 1996.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:22


.
Plavi sneg
PesmeStaklena trava
Izabrane pesme
Priredio i pogovor napisao Nenad Šaponja.
Biblioteka "Arijel", knjiga 1. AGORA, Zrenjanin, 2009. KOV, Vršac, 2008.,
Ruža, odista
Izabrane pesme
Izbor i pogovor Dragana Beleslijin.

Edicija dobitnika nagrade "Milica Stojadinović Srpkinja". Novi Sad, 2010.
Zavod za kulturu Vojvodine. 2010.

STAKLENA TRAVA
Biblioteka "7", knjiga 1.
Sedam pesama na sedam jezika
(francuski, nemački,grčki, mađarski, italijanski, japanski i španski).

Preveli: Bojan Savić Ostojić, Jelena Dabić, Gaga Rosić, Marko Čudić, Đinerva Puljeze, Oku Ajoko i Silvija Monros Stojaković.

"Agora", Zrenjanin, 2012.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:25

MESEC OD PESKA
Pesme iz rukopisa
PROBE, IZVOÐENjA
U nezakazane sate
ukažu se jutra.
Ne obavezuju na tišinu.
Ni na nepogrešivost izvodenja.
Probe su za svecanost
kojom se ne razmecemo.
Jer negde su se u pokušaju
bistrijem vec dogodila.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:25

LOKVANJI, SMISAO
Cas je kad prozirna sam.
A sva besprizornost
neskrivena hoda uza me.
Tu gde culnost od misli
pitka mogla je potrajati.
Koliko smisao lokvanja.
Listak života.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:25

TOPOT, MONOGRAM
O-o-o-p.
Poklik kajakaša.
Udar vesla po vodi.
I govor kapi
za obaranje vrućice.
Što u svemu traži
običan dan.
Blagi topot.
Laku kišu.
Izbledeli monogram
apokalipse.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:26

KAP, JOŠ JEDNA
Prepisivac horoskopa
ne vidi i ne cuje
što gluva noc zna.
Da još jedna kap pada.
Moja je izgubljena zvezda.
I njena sam ja. Izgubljena.
Umivamo se svakoga
jutra u istom naprstku
za dogorele svece.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:26

VERNO, UVEĆANO
Niko da se javi na oglas
ispisan na oknu.
Samo ti. Postojano srce.
Grumen si u košulji za dvoje.
Verno. Uvećano. Tako blizu
sebi. Samo. Neizrecivo.
Kao damar ulovljene repatice.
Nesanica blizanaca.
Medu granama u kući snega.
Medu slabašnim zidovima.
Gde ponekad bi u vetru
što širi vreme kao rublje
na konopcu staklene kiše
plesala tvoja pesma.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:27

KOLAŽ, OGLEDALA
Jednim pokretom ucinih
da drugaciji bude kolaž
u prolećnoj vodi.
Platno rukom nanetih boja
sa ogledalima za lov na sunca.
A opet stari Eol vreba
iz zaboravnih ruševina.
Božanska mašina
u igrama na sreću
sa ručicom u plamenu
ulaže me u zlatost
svakodnevnog gubitka.
Kao okean starinska je
moja žed. I moja barka.
Mesec od peska.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:27

OTKUP
Slobodna si kažem zimovki
pre nego što se veže.
I padne u ove reči što za tren
ili dva biće zarobljene
u mojim ustima oblepljenim
nečitkim trakama vazduha.
Pre no što se nađem obgrljena
tunelima što utiču jedan u drugi
kao vesela bolest čavrljanja.
Između istočnih
i zapadnih spavaonica.
Iza bazarâ i divljeg rastinja.
Ispred strojeva ludih
snajperskih otkočenosti.
Ah kako su mi potrebne
lagune tvojih očiju.
I male ulice.
Sitan nakit predgrađa.
Da kao talac smrću ucenjen
tiho krijumčarim sat za satom.
Otpor tuge. Liriku ruba.
Svakidašnje blago otkupa.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:27

HLADNA GOLUBICA
Govorili smo o poeziji.
Misli prolaznice
ogledale su se u izlozima.
I reči netražene
pronalazile se
u svojim promišljenim
i osetljivim bićima.
U kratkim ćutnjama
gotovo da se mogao
začuti zvuk sličan
onom kad se sklopi
sigurnosna brava.
Kad deca su
na ljuljaškama.
I hladna golubica
na suvom dlanu.
Kad stvari napokon
nalaze svoje mesto.
Svetlo i ozračeno.
Kao iznenadno
preseljenje onih
što nikuda ne putuju.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:28

SUMO
Ništa ne zbrajam.
Ni na šta ne računam.
Posedujem livadu
sa travkama što seku
kao divlji konac.
I polovni taksi
neprijavljenih misli.
Što premešta me
od jednog do drugog
neprežaljenog mesta.
Od jedne do druge
tame u koju upirem oči.

Potopljena sam
radionica insomnije
u kojoj dragovoljno
dežura duša.
I bez mnogo buke
spasava republike
snovidovne unije:
ono što bejah i što jesam.

I ono što ne mogu biti.
Astralno telo domovine
što je dok sam
od nje sačinjena
u sebi rasla
deo po deo nestajala.
Sakupljam tragove boravka
iznajmljene na tren
pod mojim imenom
na goloj vodi
na razvejanom otoku
pod sucobranom
kog obara vetar.
Ja sam letnji puh
u nepremerenoj svili
koju sa drugog kraja
zimzelene žudi potkrada
drugi letnji puh.
Lovimo na čistini
istu perlicu vazduha.
Srž lešnikove školjke.
A gozbe nigde:
svakoga jutra moram
iznova stvoriti dan.
Ja sam sumo rvač.
Hvatam se u koštac
sa sumo planinom.
Bez svetog svitka.
Bez pirinčevog pljuska.
Bez vidljivog smisla
i razumne namere.
Bez ičeg.
Sem potrebe
da postojim.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:29

VIKEND ARANŽMAN
Preko puta sedela je žena
sa šalom mekote jutra.
A sumrak je osvajao.
Žmirkavost jednog
od onih dana. Bez dioptrije.
Pod autobuskim svetiljkama
njene usne. Stranice
zapečaćenog vina.
Hermetični erotizam.
Nikome i ništa nisu htela reći
napregnuta nehotična slova
u njenoj kosi. Šnalice
neurona koje duboko
ispod potpetica potpiruje
zemlja predugo učena patnji.
Preko puta sedala sam ja.
Ogledalo zvezde koja
umire bez glasa bila mi je.
A trebalo je u ovom prostoru
bez ovog vremena
da uđemo nasmejane
u putnu agenciju.
Da prihvatimo bilo koji
vikend aranžaman.
Da ponesemo sa sobom
majušne torbice sa dečjom
šminkom. Jabukama.
I stihovima od svile.
Za put na daleka ostrva.
Tu. U orbiti srca.
Van istorije.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:29

ARUNDATI
Neobično je lepa
ljupka i snažna žena
čiju suštinu čini čovek.
U jednoj od malih
i beskonačnih svojih
odaja mudrosti
u stanju je osloboditi
vodopad.
Ili u zagubjenom kvartu
zamršenog sveta
pročitati sudbine.
Kao prvu knjigu
na kolenima.
I u velovima vekova
prepoznati obmanom
obmotani nož.
U naizmeničnim
strujama krvi
otkriti istine što uistinu
ne mogu biti
neka druga stvarnost.
Samo uvek novo
plavo sunce i mesec.
Maslačak i travka
koje možeš naći
u istoj svadbenoj postelji.
Pod baldahinom.
Kao blizanci što su.
Kao kašika u kašici.
Kao prazno
što postoji
da bi bilo puno.
Kao ti i ja.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:30

BEZ DOBRIH VESTI
U ovom gradu tako dugo
bez dobrih vesti. Tražim
knjižaru koja radi noću.
Knjige koje pomažu
da se podnesu
bol i nesreća.
Gledam u sat. Svaki
minut kraj je veka.
Pogreb neke od malih
neratobornih svetlosti.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:30

TI
Ti si najproverivija
istina o meni.
Obrgliš mi ramena
kaputom
koji više ne postoji.
I to je sav smisao
ovog podsećanja.
To što pokret
tvojih ruku
čini moje telo.
Hvataš
zlatnu sekundu
kiše mog oka.
Talas dna.
Gde raste stablo.
Dom pod nebom
tvoje duše.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:31

IMENIK
Jutro sa notesom
i ranim đurđevkom
u grudima. Briše prste
papirnim salvetama
na putu do škole.
I veče će već razviti
kakvu takvu vidljivost
tela zvezdanih i zemnih
na polaroidnoj fotografiji.
Samo ja nemam više
tu rumenu večnost.
Pouzdan osmeh
nad imenikom sudbina.
Dragih. Raseljenih.
Juče i sutra
danas ne veruju
jedno drugom.
Sa uvezanim
prtljagom u sebi.
Na stanici sam
odakle nikuda
ne krećem.
Kao obućar
nad cipelom
koja se ne da
popraviti.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:34

TALOG NEDOVRŠENOG, PISMO NA VODI
Tisa cveta!
Tako je glasila poruka na mom mobilnom telefonu, 21. juna 2008.

Ne cveta Tisa uvek - a cvetala je upravo tad.

Potrebna je neobična i gotovo potpuna saglasnost vazduha i vode, temperature i čistote, nevidljivo stakleno zvono vrhunske zaštićenosti - klimatske i ekološke ravnoteže – i vrhunske punoće, pa da majušni, gotovo nevidljivi insekti, nalik vilinom konjicu, započnu svoje treperenje.

Igru života i smrti.

Da ponesu eros i tanatos u rasponu svojih prozirnih krila.

Tek za jedno bdenje. Jedno lebdenje. Jedan let. I pad.

Da drhte od siline tog zadatka, neslućeno važnog i neprimereno velikog za svoj sićušni rod, kog laici često mešaju sa nekom nepoznatom biljnom vrstom. Da prožive, dakle, čitav vek, i ispune njegovu i svoju prvotnu svrhu – tu svetlu i tamnu životnu slast - u samo jednom danu.

Da ispevaju pri tom nečujnu melodiju čežnje, koju iz predačkog pisma, iscrtanu vlastitim telašcima, uznose u notni sistem nečujnosti pejzaža, kao muziku svetlucanja. Začaravanje. Kovitac zelenog i zlatnog oka vazdušne oluje nad rekom, iz koga će odvažno prokrčiti put u rađanje čitavog potomstva treperenja, novog života, dugo skrivanog i čuvanog u placenti vode.
A sav taj put - prevaljen u tek nekoliko sati - nakon svadbenog transa, ostaje napokon telašcima svileno učvoren, pokretni sag na vodi. Kao ljubavno pismo, nestalo u kratkosti svojih poruka o trajanju. O sudbinskom značenju nekoliko sudbinskih stvari. Rađanja, ljubavi i smrti.

Oduvek sam znala koliko je dramatično lepa ta minueta - minut i pirueta u punoj simultanosti - koju ispisuju vodeni i vazdušni trnci u vremenu. Sa njom sam rođena.

Palingenia Longicauda.

Pojava koje nema nigde, dostojna sinonimne pomisli na zavičaj.

Nečeg potpuno mog, nikad izgubljenog.

A nikad posve neizgubljenog.

Krhkost nemoguće ravnoteže, ostvarene jednog dana, jednog trena. Između očigledne propasti čitavog jednog živućeg roda, što se kao sama uzaludnost nadvija nad naše bivanje i pretapa u potpuni, ponovni trijumf, iznova osvojene , i uvek iznova osvajane, trajnosti života.

Taj drhat panonskog leta. Tiski cvet.

U njegovom fluorescentnom pejzažu stasala su moja panonska leta. Tiha, do iščeznuća zvuka. Usijana, do podneva u visokim tornjevima tek odzvonilog zlata, što se u teškim nedeljnim toplinama i sjaju spuštaju na belinu stolnjaka, u poluispijene čaše mladog vina, u zuj ose na prezreloj, napukloj kajsiji.

Tisa cveta!

Nešto samrtno tužno, a obećavajuće, tinja u preobražaju tankog i nerazgovetnog vela ponad reke, što svetluca u nerazdeljivosti prosjaja vode i peska, najavljujući posebnost svoje objave.

Jer ta fuzija krajnjih i međusobno udaljenih fenomena i nije drugo do obznana ravničarskog čuda, dugo pripremanog promenom sezona: one duge, i veoma sporo, u zemlji i nebu, čuvane radosti rađanja, što klikne nakon beskrajne zime zaustavljene u ledu pod uličnim svetiljkama, na minijaturnim klizalištima kanala i barica, sa čitavim pretećim lavirintima nebeskih signala uronjenim u njihova ogledala - pre nego što se tajne mreže životnih objava razbistre i razdane, u dobima prvih visibaba, narcisa i zumbula - nestvarno krupnih i staklenih - u kristalnoj jasnosti trava.

Tisa cveta!

Ravno je to preokretu sveopšte ćutnje rečnih stanovnika, zavetovanih tišini, neodavanju tajne, koja nikada nije u dometu oka, nikada sasvim otkrivena. Čak ni onda kada ribari izvade svoj ulov. Ni mrmora, ni vapaja, iz tih otvorenih usta!

Tisa cveta!
Kao preoblačenje neveste, u čas pre izricanja svetih zaveta, povlačenja dugog vela sokacima, preko rumenog i sveže polivenog razmaka između cigalja, odakle niču i cakle se rombovi crnice, a dalje, uz put, raste, slobodna, jedna, jedinstvena, zemlja panonskog tla.

I kada drhti u vrelini, i kad u ciči zebe - drhti cela.

Tisa cveta! Pa to je ravno veselosti igre, koju započinju dečaci sa kuvanim kukuruzom u ruci, trčeći uzanim puteljcima između sokačića i kolovoza, gde prostor još nije osvojio, ni tabane oprljio, tečni asflat.

Tamo gde se i prašina raduje uzdizanju iz mrtvih, i svom vaskrslom sjaju. U oblacima, ponad zavrtloženih suknji devojčica, koje u rukama, trčeći, nose hleb namazan mašću, posut paprikom, katkad namočen u vodi, raskošno zasut zvezdanim šećerom, kao slutnja slatkiša sa nikad viđene trpeze.

A oblaci su ponad njih, i pod njihovim stopalima, ispred, i iza te razdragane dečije povorke, i vesele buke. I opet oblaci, budni pratioci, ogrnuti u crno, nad povorkom izlomljenih figura, sa izdišućim cvećem i malim pogrebnim velom nad sandukom u kome je Neko.

Tisa cveta! Kao da se odjednom u male gradove sjati nepoznato mnoštvo. Tu, gde na prozorima i kapijama, s neskrivenim zaprepašćenjem biva dočekano i ispraćano i jedno jedino, i svako lice, došljaka i stranca. Jer svako je posebno, u svom ramu odvajanja od znanog. Drugačije od onog mnogo puta viđenog na svakodnevnom uglu, kraj bunara, u dućanu, na ulicama na kojima izvečeri, bagremovim grančicama se braneći od najezde muva i komaraca, slegnu se susedstva na pretakanje priče o istom. Tek za reč ili dve, ili ponekom šalom, pomeraju se večnosti priča: o vrtlarskim radovima, svadbama, preljubama, iznenadnim odlascima. Ko zna kud. Tamo, gde ni Tisa ne cveta.
A Tisa cveta!

Kako sam mogla i za trenutak zaboraviti ime te formule, te preobražavajuće novine sveta koji bi, bez nje, zaboravio sebe. Te u sebi ujednačene, meke, utišane, pastelne boje surovosti istog, povučene poput neke odsudne grafitne crte u prašini panonskog akvarela. Ili direktnosti, neporecivosti leja, koje će nastaniti lukovice lala i njihove heraldičke, uslamtele boje.

Ili onih linija, koje odvajaju, najjednostavnijim potezom neposustale mašte, i gladi za promenom, rukom majstora moleraja, donji zid kuće, od onog višeg, kome jednako pripadaju. Kao belo, i čisto. Belo-belo. Kao plavo, i plavetno. Nebesko plavo.

Nešto od gesta prvog, prozračnog stvaranja nadvija se nad rekom.

I to je ono što, u nezametljivosti plahe i prozirne životne radosti i drame, i panonskog paora, i usamljenika u hodu kroz prašinu - ako ga spazi - učini pesnikom u duši. U tome času. I za sva vremena.

Tisa cveta!

Kako sam to mogla prevideti da postoji taj neimenovani dan i datum, ta fešta, kada je to moje vlastito pamćenje, i moja afazija, i moja vizija, moja leksika.

Nikada, do sada, nisam opisala taj fenomen, niti sam o njemu pisala. A on određuje samu čežnju da uhvatimo trepet i dramu trenutka.
Potrebno mi je, u svakidašnjem životu, mnogo koraka u gradskim ulicama, po lišću, i novinama koje noci košava, da sakupim i prodenem sećanje reči, njihova čula i njihovu imaginaciju, u značenje tog fluida koji prolazi, a ne nestaje, istrajno i nevidljivo vladajući našim bićima.

I sve više verujem da upravo to gotovo izmaštano preplitanje slika, koje imaju podlogu u etru, nije drugo do golo i čisto postojanje - sa svojim krhkim fizikumom, žurbom za onim što ne stižemo izgovoriti, a što će proteći zrakom, ako ga ne zaustavimo pretapanjem slika u sebi. I da će tako, nespoznatno, ne bude li naših unutarnjih slika i kolaža reči, odneti i nas, i sve što nas čini, nepoznate nama samima, u novo nepoznato.

Pogledaj šta sam doneo, govorio bi moj otac, otvarajući svoju veliku tašnu, punu objektiva, smeštenih tu da mu se nađu za različite okolnosti, svetla i daljine spoljašnjosti - i za njegovo probrano, tankoćutno i munjevito osećanje onoga što treba zabeležiti. A tiskale su se već tu, upravo tog dana, pre neki sat, izrađene fotografije.

Ah, toliko prizora, toliko slika. Sav svet je u njima, mislila sam uzbuđeno.

Sada znam da nigde i nikad svet nije sav.

Ali da mi je potrebno toliko slika, da imenuju, u meni, prizore koji nestaju, koji samo u jednom času dobuju po mojoj koži, kao kiša po tabli reke, a sve posle njihov je nigde sabran i nigde postojeći zbir, koji će se rasuti u nigdinu, ako ne nađem za njih stih, metaforu svog prisustva u opštem toku, u promenama koje nas čine.

Tome dakle služe sočiva.Tu su svi sudari mira i strasti, i toplina i jeza tih sudara, koje nam spolja i iznutra nude prizori.

Snežne cvasti na prozoru. I one pod kožom. Male ulične svetiljke u vati magle.

Radujem im se koliko ih se plašim, jer tu su, da zaustave tok, i čuju promenu, koja isklizne, tiša od pokreta minuta u ravnodušnom kapanju digitalnih sati. Nakon kojeg nismo isti, i ništa nije isto.

Vidi šta sam donela, govorila sam sebi. Vraćajući se sa reke, gde su ljudi izlazili da se nakupe disanja, za dugu noć pod visokom ubilačkom pismenošću nevidljivih nosača bombi tog kasnog proleća 1999. Kada sam živela od vesti da svet postoji, od kolebljivog napona struje koja šalje signale iz mog etarskog postojanja, nekamo u svet, u dalji etar, kad sam i sama postojala kao posrednik znakova o postojanju, kao bežična telefonija izgubljenih, bezimenih, koja traži hitra ohrabrenja.

I pristizali su mi u svest, sa fascinantnim oreolima, i u fantastičnim ubrzanjima, tu, na ivici potpunog mraka i pretećeg odrona u nepostojanje, odlomci poema, zagrljene strukture životnih impulsa, govor bilja, odjeci muzike, udaljeni i nikad viđeni predeli, kojima sam želela putovati, ritam udaraljki, stihovi pesnika, sekvence filmova, njihanje bakinog ružičnjaka u letnjoj oluji, šapati onih koji su me voleli, snegovi na kapiji koje više nema, a ja je vidim, i mogu je otvoriti.

Dobovali su, kao dobra kiša. Pismo na vodi, čija su slova bila kao mali insekti palingenije longikaude, već zaronjeni u smrt, što krilcima prenose brzu, lasersku vest o životu. O lepoti značenja koje se glasi, ne pristajući da blizanačkoj polovini, čistog ništa, prenese svoje ispražnjeno mesto i ime.Groblje je Tisa, kada precveta… kaže jedna lepa mađarska romansa.

Zato čekamo cvetanje reke. Jer je iz nje nastalo, gotovo uskrslo, a više je od nje. Sama metafora cvetne strasti u ogledalu pada, zaborava, jednačenja svega, u jednoličnosti vremena i voda.

Vidi šta sam donela, kažem sebi, u odrazu kompjuterskog ekrana, nad papirom. Kad obilje slika klizne iz putne torbe oblaka, iz govora ljudi, iz krhkih reči naših sporazumevanja, iz mlaza aviona, iz zvonceta poštara. Jer kada reka miruje, kada ne prolaze tegljači, katamarani, mali ribarski čamci sa jednim putnikom i jednim psom na pramcu, kada se ne spuste u brzom letu lasta i roda - voda vremena ume biti teška poput uljanog druma. Neprobojna, kao santa, koja ledi svest. Potrebne su joj slike i reči, njihova nadrealna uzrujanost, usplamsalo imenovanje života. Pobuna pred nestajanjem. Da bi živela, pre svoje smrti. I prenela svojoj smrti taj usplamteli život - da bi postojao, i nakon smrti cvetanja.

Volim sneg reči. I prašinu.

Praznik igre uskovitlanih sićušnosti.

Kojoj se predajem čisto, jer mu se materijalnost već samo priviđa, kao uspomena. I zato je tako puno, i sažeto. Kao Tisin cvet - do neverice kratko, gotovo nepostojeće, a opet potpuno biće - insekt i biljni plašt, telo i svetlost, vazduh i voda. Trepet koji postoji da bismo mu uočili značenje. Možda tek obmana čula, i samo stanje duha. Vrhunsko umeće prirode da nadvlada bolest vremena – koju po našem srcu zovem arithmia absoluta – između brbljivosti sveta i apsolutne tišine, koje nas podjednako udaljavaju od nas samih, i iz nas samih nas odvode.Stoga verujem da je pesma mali metaforički odlivak nespojivog, britka zasićenost slike, ponad dve reči. Minijatura - najsvedenije ustrojstvo sveta, koji nigde nije potpun i sav. I odlazi, kao neizrecivost istina. Između iznenadno stasale moći reči negde, u nama, i apsolutne slabosti jezika, njegove tišine, stoji isto značenje, koje volim u stihovima Iva Leda: Tako ptice/razmiču granice neba i pokazuju/ da život treba voleti silno svakog trena/snagom i pobunom rastavljenih ljubavnika.

Tek na tren mogu da zaustavim značenja koja postoje i mimo mene, koja hvatam damarima, i malim emblemskim zgusnutostima reči, vezujući ih u lanac odbrane pred poplavom. Hrabreći se njihovim spontanim zbirom, raznostranošću njihovog majušnog bratstva, njihovim igrama koje ih otvaraju i sklapaju - otiskujući ih dalje, ka nepoznatom, glasom nehotično nastalih poema.

Taj praznični usklik i odah postojanja, taj događaj je stih. Moj tiski cvet.

Pismo na vodi. Na koži.

Išiba ga košava, i iznova ispiše svaka sekunda.

Kao Gospodar promena. Kad dune u latice ruže i božje osmejke.

U naša imena. U suze i led.

Kao život sam.

Leto 2008 – jesen 2009.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:35

***
Ulice zavičaja
presvučene alpakom
prepoznaješ po zavijucima
označenim svetiljkama
što nekada su te zaljubljeno
pratile u hodu
Danas ih vidiš umanjene
Kao raznobojne glavice igli
na nedovršenom kroju
gradskog odela
što neprekidno puca
od nedostatka mere
Kao da putuješ vijaduktom
iz visine razaznaješ groznicu
beskrajno umnoženih kretnji
što nastaju iz zadremalog
korenskog instinkta
ili upražnjenog mesta
na koje još nije postavljen
razumni skretničar
A prešavši pogledom
čitav vazdušni luk
natpise na putokazima i dućanima
kao i brojeve na ulazima
predačkih domova zatičeš
još od tvog odlaska nerazbuđene
Pokrivene istom mahovinom
staračkog slepila i rđe








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:36



Šume utopljenice
uz samo sečivo vode
raspolažu predsmrtnim moćima
da listove topole
neprimetnim pokretom vazduha
preokrenu sa strane u boji tavne masline
na onu fiktivnu i gotovo bi se reklo
od živog srebra ispletenu
što iznenada
i natopljeni brid kopna
i nerazumnost odronjenog stroja
šumskih mladica
odigne na suvo
Na spasonosni stepennik
iznova izmišljene stvarnosti








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:36



Glumci uličnih pozorišta
neprekidno kazuju
da nema trajnih boja
na koje bi se mogla osloniti
unutarnja strana reči
Šminka se topi i oni je gutaju
potocima polusasušenih suza
zidajući u sebi postament
na koji će stati
kao na mali beli kamen
sred blatnih dvorišta u predgrađu
putujućih varoši
i tako bolje čuti bogove
šte se rađaju uvek dugobradi
i strašni
udarajući u kišu i vetar
neprirodno mladim grlom
i ćutnjom što odmiče u poslu
kao noćni kosač








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:37

***
Kao seoski čudak
vremešni prodavac metli
ulazi u šumu koju je sam stvorio
onako kako se i obično stvaraju šume
Sadeći drveće u umu
A izlazi kao mlad čovek
što je u sebi našao saputnika
Mirno oružje za carske zveri
i za put u brežje
Ili su bogovi sami ushodani
na jednu reč za njim pristali
kao neskladni talasi
i nestašna deca bilja
sve do doline duvan-cveća
što šiba dok opija
i mrtva mora grebe
kao jetru vatronosca
Budeći zaspalog
među tvrdim i neprobojnim stvarima
Kao poezija kad govori
svojim maternjim jezikom








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:37

IZ ŽIVOTA
Zavoleh te iz života Moja muzo
Iz predela opisanog svetlošću
osmejka Pod kojim perunike
Sklone azuru Slikaju moje tanke ruke
Ime tu doziva poreklo Kao jasika šumu
I crtež na koži rađa pokrete meduza
Pejzaž vode I prozirno sleme
pod kojim Oduvek Sanja da raste
najugroženija manjina Smešno
maleno ja svakoga U meni
U ulici tihih ogledala
Ugrabljenoj dobu presudnosti
U niskoj oblačnosti Gde poput snega
novo i topivo je vreme
Zaspiš sa mnom A u škripi vratnica
između dve ere osvaneš Pegice
na vratu bilo čije kćeri Placebo pilulo
mojih zalazaka Tananih i setnih
Pod plimom mraza Gde sva
tvoja stvarnost ljubavna je igra
srebrnih puževa Na smrt
rastavljenih Što stapaju se telima
bez doma Puni bića i nigdine
Kao pismo osetljivo Podupirući
svu raskoš izgubljenog








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:38



Dolazi mi stablo
u zimskim suzama
Ne zavodi ga lampa
svetlosti spretno razmeštene
u oknima praznine
Ni brava od cimeta
Ni okna od zvezda
na modrom svodu
od studeni što zvone
Pruža mi male makaze
Davno izgubljene
među kućnim predmetima
Ne bih li od tankog
tek nakupljenog srebra
iskrojila njegov odraz
Isto takvo
zimsko stablo u suzama
Ledenu oluju izbeglu
sigurnosnim sazvežđima
Nagu i razuzdanu
Kao ples
dva zimska stabla
u meni








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   Sre 7 Jan - 23:38

Majstor si ti što svlačiš ovaj grm
čineći me skupljačem latica
nepostojećeg zbira
Bezglavi vozač patafizičkog točka
što neprekidno uvećava obmanu
Znanje boja neusaglasivih
sa etrom suštine
Poigravaš se čas jednim
čas drugim uglom ćutnje
u obliku moje sobe
Nagim i razbludelim trnom
što raste Otiskujući me
do poslednje odaje ugljena
Gde srce udara meko
u azilu dečjih duša Obnevidelo
među belim posteljama
Kao leptir u snegu








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Tanja Kragujević   

Nazad na vrh Ići dole
 
Tanja Kragujević
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Tanja Kragujević
» Tanja Kragujević
» Tanja Zubčević Alečković.
» Tanja Bošković
» Tanja Prokopljević (1971)
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-