Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Religija,inspiracija umetnika

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4
AutorPoruka
Mea

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 2800

Lokacija : U odsanjanim snovima

Učlanjen : 24.07.2016

Raspoloženje : Pozitivno


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Pet 3 Feb - 17:34

Saloma



  Igru sedam velova znam
do tančina
do poslednje niti.

Ali ja nisam Saloma.

I

Ispruži ruku i dotakni
to telo što pogledu se nudi
lelujajući pozivom u raj,
zastrt trepavicom
i jamicom u uglu usana.

Probudi duh Ratnika
koji duboko u tebi
san sniva o buđenju.
Savladaj Heruvima
što plamenim mačem se vija
kako je zapisano od Postanja.

Uvešću te u predele
rastvorenih čula,
opojnog zvuka,
miomirisa,
rasenjene granice jave
koja ogleda se
u svilenom odsjaju puti.

Skini moj prvi veo,
ali, ja nisam Saloma.

II

Usudi se da prodreš
u dubinu moga Bića
snagom Gospodara
koji prljavim čizmama
ulazi u Hram.
Naredi mi da se pokorim
kako je zapisano
od Postanja.
Stavićeš ulare vetru
potkovaćeš slapove vode.
I dok ti se izmičem
kao jegulja iz ruku
naslutićeš samo odraz
igre istine i laži
nevine obmane,
promišljenog besa,
nehajne tuge.

Na pustari čuđenja
dok stojiš
grejaće te pahulje snega,
hladiće te vatra
što uz kičmu ti se penje
i hvataćeš pramenje magle
svlačeći i drugi veo.

Ali, ja nisam Saloma

III

Načulji uši da čuješ
žubor smeha što cakli
po zidovima kao inje
iskreći pod tvojim dahom.

Zagledaj se u zvončiće
mojih staklenih reči
što kulu od kristala grade.
Iza njih pronađi
grlo marljive tkalje,
što rečima tvori i krasi
smisao tvog postojanja.

Uroni u moju priču
kao u planinski potok,
uroni u slapove
i brzake,
u stihiju,
u podivljalu reku.

Odgonetni smisao
trenutka
dok pada i treći veo.

Ali ja nisam Saloma.

IV

I sada kada znaš
kada misliš da razumeš,
da sam ti poznata
i tvoja,
udahni duboko i zaroni
u moje misli
razvejane livadom
kao roj pčela
radilica i matica.

Otvori košnicu uma
pravilnim rasporedom,
jasnom strukturom
čiste logike.
Doleteće pravo u nju
noseći darove Sunca.

Prikupi ih, saberi ih
pašće i četvrti veo.

Ali ja nisam Saloma.

V

Unesi se u moje oči
duboko do samog dna
Ljubavniče.
Odgonetni boju
i šaru sunčevog zraka
dok ljubav se izliva
kroz pogled vrapca
topeći se
među prstima.

I kada oko
pretvori se u orla,
uzletećemo do visina
zagrljeni pogledima
kao glasonoše bogova
noseći ljudima svetlost
dok rastvaramo i peti veo.

Ali, ja nisam Saloma.

VI

Otkrivam ti
snove svoje, rasplinute,
nestvarne a jasne,
čudno postojeće,
jer stigavši do petog
ostali velovi
skidaju se sami.

Ispruži mi ruku
da te vodim
Obećanom zemljom.
Počini u hladu Drveta života
zagledan u svetlosne boje.
Hraniću te voćem,
ovde više nema zmija.
Usni u mom okrilju,
bezbedan u povratku,
gde dovela te čežnja,
od Postanja.
Pokriva nas šesti veo.
I ne boj se,
ja nisam Saloma.

VII

A na kraju puta,
zašuškana,
na dnu mraka
naša Duša.
Zagledaj se u nju
kao u površ mirne vode
i tražeći sopstveni odraz
ugledaćeš mene
u tebe pretvorenu
i sebe
velovima zamagljenog.
Uhvati se za moj glas,
pusti ga da te vodi
i ne osvrći se.
Okamenićeš se.
Spaljeni su Sodom i Gomor.
Leluja sedmi veo,
ali ja nisam Saloma.

VIII

I posle svega
stajaću blistavo gola
Iskonska žena
i tvoja mi glava
na dar
neće značiti ništa.
Jer skidaću jedan po jedan
velove tvoje.
Veo Ratnika
i veo Gospodara
i veo Supruga
i veo Mislioca
i veo LJubavnika
i veo Deteta
otkrivajući samo Čoveka.

Jedna je bila Saloma.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Pon 20 Mar - 18:40

Ništa ne znam, niti mogu da objasnim.
Nemam pitanja, a imam dileme.

Nemam vremena za vreme.
Ne stižem da zakasnim.

Dani predugo traju.
Prošlost je previše prazna.

Ljudi su isti, lica su razna.
I svi ne znaju.

Razloga nema da se opet budim.
Sve dok vetra ima.

Leto je. Najgora počinje zima.
Više se i ne trudim.

Sviće jutro. Noć u punom cvatu.
Juče nije prošlo, sutra neće prići.

Svi lete, a ne mogu nikud stići.
Živimo u neprolaznom satu.

MathPhysics








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Pon 20 Mar - 18:41

Dijalog o smislu

-Sve će jednom proći. Kao da ničega nije ni bilo. Sve će vetar vremena moći da odnese u predele beskonačnosti. Nije bitno što smo tu, svejedno je šta radimo, nema svrhe pitati se, a još je besmislenije tragati za odgovorima. Svi putevi su sporedni, nijedan nema svoj završetak. Ništa ne vodi cilju, a i samih ciljeva nema. Sve jednom bledi kao da toga nije ni bilo. Prolaznost je jedina neprolazna stvar na svetu. Ništavnost je jedina izvesnost svih nas.

-Ništavnost je izbor. Svetu se jednako lako možemo diviti i gaditi se činjenice što smo njegov deo. Sami odlučujemo šta smo. Mi živimo u sopstvenom svetu. Taj svet se zasniva na individualnosti. Tek onda kada shvatiš vrednost tog ličnog sveta, kada shvatiš koliku vrednost ima tvoj život, kako je velika privilegija postojati i biti pod nebom, tek tada ćeš moći da razumeš koliko grešiš i koliko je važno što si tu. Tada ćeš shvatiti da priroda ne bi bila takva da nije tebe, i da bi čitava večnost koje se tako plašiš izlgedala drugačije da ti nisi tu.

-Zar je bitno kako izgleda ta večnost? Zar je važno da li ću je ukrasiti ili učiniti još gorom? Zar je išta zaista bitno? Shvataš li da si čovek? Da si prolaznost koja ima ime? I da je i to ime prolazno, da si sam prolazan, da je večnost prolazna? Shvataš li da imam neko predodređenje u svetu bez cilja? Koliko je onda zapravo bitan moj cilj i koliko je važno da ga ja dostignem ili uopšte idem za njim? Svi smo deo jednog velikog, velikog apsurda. Bespomoćni, bezvredni, ništavni... I sasvim je nebitno ko će i kako uobličiti taj apsurd. Možete vi veličati sebe, vaš život i sav taj svet za koji mislite da je toliko vredan, ali i sami znate da to činite samo da biste sebe utešili. Vi bežite od besmisla. Vi hoćete varke. Vi čeznete za smislom kojeg nema, vi ga izmišljate... Samo da biste malo lakše mogli da traćite vreme.

-Moraš još mnogo naučiti o svetu da bi ga razumeo. Ti si previše prazan da bi imao osećanja. Ti si previše hladan da bi znao za toplo. Misliš da je sve privid? Da svi glumimo iluziju sreće? Dobro, u pravu si da svi želimo više. Ali smo ipak srećni zbog činjenice da smo živi, da postoji život, da negde cveta radost. Da negde postoji srećan čovek. Zar to nije dovoljan razlog da i mi budemo srećni? Zašto da uopšte tražimo smisao? Pa "smisao" su ljudi izmislili. Shvati, to je samo reč. Život sam po sebi je smisao svega. Priroda kao takva. Naravno da tražiš nešto čega nema, ali taj privid si sam izmislio. Stani nekada pored reke i posmatraj vodu kako protiče. Tebi će njen tok ličiti na prolaznost. A vidiš, meni je ta reka znak da je priroda jaka. Meni je sasvim svejedno kuda ona teče i zašto. Ja se radujem jer sam pored nje. Jer sam deo iste prirode kao i ona. Da smo tu zbog istih prirodnih zakona. Ako to nije dovoljno da naš lični svet bude pun sreće, šta je onda? Kakav bi ti smisao uopšte želeo? Kakva je suština koja bi mogla da opravda ovaj svet po tebi?

-Tebi je možda logično da i sam budeš srećan ako postoji jedan srećan čovek. Ali meni je još logičnije da ne budem srećan ako postoji jedan koji to nije. A njih bar ima. Ko je srećan na ovom svetu? Retki. Sva ta namrštena lica koja idu ulicama odaju koliko je zapravo naporno postojati. Koliko je tu briga, nezadovoljstva, lične neispunjenosti. Tu je tako mnogo stvari koje nisu rekli, a hteli bi. Tu je toliko života koji nikada niko nije proživeo. Tu je toliko snova koji su se ugasili. Sve je to u jednoj gomili neostvarenosti. I ono što je najsmešnije, ali i najtužnije u celoj priči, je to da svi teže istom- sreći. I da su puni sete samo zato što nju nisu našli. A sama sreća je jedna velika iluzija, sama po sebi još jedan privid. Život, drama, vetar... Sve je to isto. Sve na svetu su samo različita imena za istu pojavu pretočenu u hiljadu oblika- apsurd. I da, možda je smisao zaista samo još jedno ljudsko delo, ali to ne znači da mi je do njega manje stalo. Ja samo želim da znam "zašto i čemu sve?"

-Veverice ne lete... Mogu samo trčati po zemlji i popeti se na neko drvo. Na najvišem od njih se završava njihov vidik. Više ne mogu saznati. Tako je i sa čovekom. Nema te planine sa koje se odgovor na tvoje pitanje može sagledati. To je nešto previše apstraktno da bismo to prepoznali. Umesto toga moramo da budemo kao te životinje. Da koristimo ono što nam je dato i da crpimo maksimum iz onog što možemo da znamo. Da ne nagađamo, da ne idemo za proizvoljnošću, već da sledimo naš ljudski put. Divi se svetu, raduj se činjenici što si tu, što je sve ovakvo, crpi smisao iz plavetnila neba, iz zvukova talasa, iz ljubavi. Dozvoli sebi da zavoliš svet. Samo ti toliko treba. I onda ćeš shvatiti da ono što ti nazivaš "smislom" zapravo i nije neophodno da bi život bio lep. A ti ljudi koji pominješ, i na čijem licima opažaš tugu, bes i neispunjenost, oni imaju svoj cilj, oni su sve to spoznali i zato još uvek rade ono što moraju. Idu na isti dosadni posao, istim dosadnim putem, svakog dosadnog dana. Ali oni to čine jer imaju cilj, jači od dosade, od monotonije, od prolaznosti. To mogu biti deca, nekakva ljubav, nada u lepše sutra. Sasvim svejedno. Svi imamo svoj smisao. Nemoj tražiti zajednički.

-Sve je to varka. A mi smo senke na Platonovoj pećini. Mi ništa ne znamo. Mi smo samo senke! A ja ne želim da budem senka! Ne mogu se pomiriti da sam običan odraz nečeg uzvišenijeg. A ako sam zaista samo to, i ako je to sve što mogu da znam, moram priznati da je život tada jako besmislen. Misliš da ne bih želeo da nije tako? O, ja bih voleo da grešim. Ali se iskreno bojim da sam u pravu. I sve što si rekao i što ćeš možda reći je samo dokaz da si i ti senka. Da je ceo naš svet obična projekcija nečeg što ne shvatamo. Ali, još bolnije saznanje od nemoći je činjenica što nam je onda sve zacratano u promenama tog uzvišenijeg sveta. Da je obična nužnost što sam tu, da govorim sve ovo u ovom trenutku i to baš ovako. Da to nisu moje misli, moja tvorevina, već posledica nužnog poretka stvari... Misli šta želiš, ali ja ne želim da budem senka...
MathPhysics








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Pon 20 Mar - 18:41

Negde postoji Sunce koje osvetljava put zalutalima...
Koje otkriva staze prolaznosti onima koji su tu zbog večnosti....
Koje razara oštre litice slučajnog postojanja na ivici brega...
Postoji Sunce koje obasjava sutra, i koje će uvek nekome sijati...
Postoji neko ko nije ja, i ko nikada neće biti nalik meni...
Postoje zraci koje će pokazati da nema povratka i da je život prošao.
Nade koje će jednog čoveka uzdići da voli kapljice rose na zelenom listu...
Praskozorja neke sutrašnjice ili već izbledelog dana...
Pitanja na koja odgovore saznaju oni koji ih već znaju...
Plašljivi Mesec nad usahlom i uspavnom poljanom jedne letnje večeri...
Ljubavi koje možda nikada nije ni bilo, a opet je nekoga spajala....
Niti koje su pukle pre nego što smo stigli da povežemo snove...
I jutro koje će se buditi sa laganim vetrom dana koji će bez nas svanuti...
Jedna daleka zvezda koju će želeti oni koji je već imaju...
I možda će baš ona sijati životom koji mi nismo živeli u prolaznoj glumi...
Kao i nejasni odrazi svetova od kojih smo zazirali zbog leta koje nam nisu dali...
Lica koja su se smenjivala u igrama nestvarnih senki jednog palog lista.
I sve to zbog jesenje sete, zimskog mraza, i prolećnog buđenja...
Zbog sutra kojeg nikada nije bilo, zbog godina koje ne poznajemo.
U nekom tuđem trenutku, u nekom lažnom padanju do dna na vrhu.
Zbog prolaznosti koju niko ne razume, a svi shvataju.
Jednog oblaka koji beži plavim svodom nemajući gde da ode...
One kapljice kiše koja se gubi u malenoj bari nadomak ogromne stene.
Snega koji se topi pod čizmama prolaznika kroz prolaznost.
Sekvoje koja traži nebo bežeći od trave, a ostaje pored nje.
A neko baš sada čita jednu pesmu dok u svojoj dubokoj praznini iščekuje noć.
Noć sa slabim svetiljkama koje ne znaju zašto svetle.
Spremnim da obasjaju put onima koji misle da se poznaju.
I sve to zarad jednog sutra sa nama ili bez nas...

MathPhysics








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Pon 20 Mar - 18:44

U okrajku snova kovitla se nada
Noć stiže jutro u očajnom letu.
Na nebu je ptica što ćuti i pada.
Oblaci tmurni izbacuju setu.

Dan koji budim, i san koji traje.
Sapletene čežnje na putu do dna.
Olovni oblak kišu nam daje.
Živimo život, a ne znamo šta.

Gutaju sati i nemir i tugu.
Hladni vetar nam donosi sneg.
Stvarnost ne daje priliku drugu.
Prolaznost opštu zovemo "svet".

Varljivi zvuci nas zovu ka kraju.
Ogromni kamen u majdanu bdi.
Polovna jutra razlog ne daju.
Zašto smo ovde? I zašto baš mi?

MathPhysics








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Pet 24 Mar - 15:33









“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Pet 24 Mar - 15:33

Dušan Vasiljev

Plač Matere Čovekove

Danas je nesrećan dan sinuo,
i prvi mi je pogled pao na bedu:
najbliže njemu, u tihom predgradju,
jedna je Majka raspela kosu sedu,
jer joj je sin preminuo.

Danas je umro jedan Čovek,
I Majka mu je vrisnula:

-Oh, kada čovek nije Čovek
već rob nekog, koga nema,
od koga sam do juče milost iskala:
oh, kada je čovek gori nego crv,
neka se raspe po zemlji anatema,
i neka se prolije sva crvena krv!...

O, Sine, moj dobri sine!

Otac ti nije Sveti Duh,
Ni Drvodelja sa livanskih puta.
Sine, ti si plod dve neme žudje
i jednog besvesnog minuta.
Nisam te rodila u jaslama,
već u krvavoj postelji,
izmedju četiri vlažna duvara,
jednog šarenog, zamrzog januara.

Sine, tebi su i meni rekli da smo robovi,
i naša su srca bez mislosti sekli,
i našu su snagu bez milosti razvlačili
i sve su nam uvek tumačili
da se setimo
da to Bog tako želi!

Rodjeni, mrtvi sine, Bog je laž,
i naši su ga dušmani izumeli.
Ustani, Sine, da se svetimo;
da krvlju vekovnih namesnika boga
posvetimo forume Rima,
i da kopljem ponovo probodemo rebro
Učitelju iz Jerusalema.

Da iskopamo Judino srebro,
i da na tome svetom mestu
podignemo Čoveku hram,
i dovedemo u hram našu Novu Vestu
koja će sebe iskreno dati.

Ustani, Sine, da grozne laži
koje se rađaju u ime Oca i Sina
sahrane Sin i Mati...
Danas je umro jedan Čovek,
i zalud je Majka sede kose čupala
i u grudi se lupala...
Nije se probudio.

Onda ga je sama okupala,
i obukla ga u crno.
I u dnu svog vrta, o ponoći,
sama ga je sahranila...

I tužna se majka Čovekova
tu, pored groba, nastanila...








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Pet 24 Mar - 15:40

Umetnost izaziva religiju na dvoboj

izvor City


Umetnost koja za svoju temu uzima religiozne motive oduvek je imala dozu kontroverze u sebi, ali i oko sebe. Ponekad se za one koji koriste religiju u svojoj umetnosti veruje da je to način da pokažu koliko je ne cene u teoriji, niti im išta znači ako povrede osećanja neke religiozne osobe koja duboko poštuje svoju duhovnost.
Neki umetnici znaju da njihova dela neće prodati ljubav prema bližnjem svom, već bunt, skandal i slične pojave pa rade sve u cilju postizanja idealnih uslova da se njihovo delo proglasi vanvremenskim a neki ozbiljan kolekcionar obrlati da isto kupi za pozamašnu svotu novca.

Predstavljamo vam šest autora koji veru i religijske teme koriste samo kao polazište za dalje stvaralaštvo koje uvek nastoji da ozbiljno preispituje društvene okvire u kojima se jedna stvar veliča kao značajna, a svakim postupkom ide se baš protiv nje.
1. Hannah Wilke – SUPER-T-ART

Američka umetnica performansa, Ana Wilke zarobljena je u svojoj transformaciji koja podrazumeva fotografsku seriju po uzoru na striptiz. Cilj ovog rada jeste da prikaže žensko telo na parodičan način, kao robu, a zahvaljujući progresivnim transformacijama žena je prikazana kao tipična pin-up devojka koja na kraju zauzima tipičnu Hristovu pozu. Slike u sebi sabiraju seksualnost i duhovnost, ali vaš pogled još dugo ostaje prikovan za ovu sjajnu seriju fotografija, zar ne?
2. Maurizio Cattelan – LA NONA ORA

Humor i religija često idu zajedno u radovima Maurizia Cattelana, i takav je slučaj i sa ovim delom. Instalacija je u prirodnoj veličini, reč je o papi Jovanu Pavlu II kojeg je udario meteor. Reakcije publike su bile podeljene kada se delo pojavilo 1999. godine, naročito zbog neverovatne sličnosti skulpture i pravog Jovana II. Kada je reč o interpretacijama one i danas, reklo bi se, još uvek tumaraju u mraku…
3. David LaChapelle – AMERICAN JESUS: HOLD ME, CARRY ME BOLDLY

David LaChapelle je poznat po svojim šarenim radovima koji često nalikuju na pop art i dela koja imaju blisku vezu sa popularnom kulturom. Izložba pod ovim imenom prikazuje Isusa kako u svom naručju drži poznate osobe, kao što je Michael Jackson. LaChapelle uvek izaziva novu buru raspoloženja i tumačenja, i svaka njegova izložba propraćena je rečima pohvale i pokude.
4. Adi Nes – UNTITLED

U jednoj od njegovih najpoznatijih fotografija, izraelski fotograf Adi Nes pokužava da reinterpretira slavnog renesansnog slikara i naučnika Leonarda da Vincija i njegovu sliku Posljednja večera, ali figure čuvenih apostola zamenjuje izraelskim vojnicima. Fotografija prikazuje 14 mladih vojnika kako sede oko stola, piju kafu i razgovaraju jedni sa drugima. Prema Nesovim rečima ideja da je neko vojnik dosta je bliska baš ovoj slici koja ima religijsku konotaciju, jer za jednog vojnika svaka večera može biti poslednja.
5. Mariko Mori – 3-D VIDEO NIRVANA

Mariko Mori je poznata po radovima u kojima meša tehnologiju i napredne sajber tvorevine sa drevnim japanskim tekovinama poput gejši. U svetu snova Mori spaja gotovo nespojive motive, poput religije i manga junaka stvarajući svet u kojem se ispituju odnosi mašte i stvarnosti. U konkretnom radu Mariko istražuje percepciju budističke duhovne prakse.
6. Sooraya Graham – BRA

Kako smo mogli da zaključimo mnogi priznati umetnici prikazuju radove u kojima se igraju umetnošću i religijom, ali i studenti sa fakulteta za medije i komunikaciju širom sveta koriste savremene društvene tekovine poput popularnih društvenih mreža da kažu nešto na slične teme. 2012. godine, kanadska studentkinja muslimanske veroispovesti Sooraya Graham našla se u središtu kontroverze nakon što je njena fotografija žene koja nosi islamsku haljinu i drži grudnjak u rukama izazvala haos na fakultetu.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Ned 26 Mar - 12:55









“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Pet 7 Apr - 11:25

Iskušenje svetog Antonija, Salvador Dali

Jedini put kada se poznati katalonski slikar Salvador Dali prijavio na takmičenje, bilo je 1946. na konkurs koji je raspisala filmska kompanija Loew Lewin Productions. Dali je u tom trenutku već imao dobrih radova za film (npr. njegova saradnja sa Hičkokom na filmu „Začarana“), a bilo je potrebno da se napravi slika koja bi se koristila u filmskoj adaptaciji Mopasanove novele „Bel Ami“. Iako nije osvojilo nagradu (žiri je odlučio da nagradu ne treba da odnese Dali, već Maks Ernst), ovo maestralno delo je preživelo i nadživelo sve godine, i danas ga možete videti u Muzeju lepih umetnosti (Musées Royaux des Beaux Arts) u Briselu.

Slonovi sa paukovim nogama nose izazove za svetog Antonija. Vidimo nagu ženu u zlatnom vrčagu što simobolizira požudu i pohlepu, kao i obelisk koji simbolizira moć i bogatstvo. Slon sa obeliskom je inspirisan Berninijevim skulpturom slona Pulcino della Minerva koja se nalazi u Rimu, a za koju je Bernini inspiraciju našao u knjizi Hypnerotomachia Poliphili.
Ono što je specifično za Berninijev dizajn jeste osmeh koji ima slon. Postoji razlog i za ovo, ali to bi nas odvelo već daleko.









“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Pet 7 Apr - 11:26

Dylan Dog kao Sveti Sevastijan

Jedno mesto gde se na prefinjen način prepliću slikarstvo, književnost, istorija, religija (i još naravno puno toga) jesu pojedini brojevi Bonelijevog stripa Dilan Dog. Tačno je da smo još kod Specijalnog izdanja Zlatne Serije „Doktor Ksabaras“ znali da je Dilan Dog mnogo više od efemernog tinejdžerskog stripa, ali nova izdanja u edicijama Veselog Četvrtka to iznova potvrđuju. Ono što čini kvalitetan iskorak u ediciji Veselog Četvrtka, jeste elokventan, zanimljiv i pre svega edukativan uvodnik. Bilo da se radi o adaptaciji originalnog uvodnika ili kompletnom novom tekstu, svaka pohvala!

Ergo, u „Naslikanom košmaru“ (broj 9) je meni najzanimljivija naslovnica koja dakako nije samo posveta italijanskom renesansnom slikaru Andrei Mantenji, nego ima dublje značenje vezano za ovu epizodu Dilana Doga. Naime, slika postavlja Dilana Doga u ulogu Svetog Sevastijana, kojeg su po nalogu cara Dioklecijana njegovi vojnici streljali strelama. I, kad su svi mislili da je Sevastijan mrtav, „on se javi živ i potpuno zdrav“, zbore stari spisi. Posle toga su ga ubili motkama, ali to je već druga priča. Dilanu Dogu se u ovoj svesci događa nešto slično, no ne treba da vam kvarim užitak čitanja.

Na gornjoj slici je prikazano Mantenjino delo „Sveti Sevastijan“ koje se trenutno nalazi u muzeju Luvr u Parizu.

I da ne zaboravim – u ediciji Veselog Četvrtka ponovo (konačno!) imamo dobar prevod – zasluge: Aleksandra Milovanović.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Pet 7 Apr - 11:29

Iskušenje svetog Antonija, Hijeronimus Boš

Triptih „Iskušenje svetog Antonija“ Hijeronimus Boša. Muzej „Museu Nacional de Arte Antiga“ u Lisabonu.

Neverovatno delo. Ovde je prikazan samo centralni panel i detalj sa njega.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Pet 7 Apr - 11:31

Iskušenje svetog Antonija

„Vreme dolazi kada će ljudi poludeti, i kada vide nekoga ko nije poludeo napašće ga govoreći: Ti si lud, ti nisi kao mi.“

(Sveti Antonije, hrišćanski asketa iz IV veka nove ere).

„Iskušenje svetog Antonija“ je remek delo nemačkog renesansnog slikara Matijasa Grinevalda koje je nastalo u periodu od 1512. do 1516. godine. Trenutno se nalazi u muzeju Musée d’Unterlinden u Kolmaru u regionu Alzas u Francuskoj.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Pet 15 Sep - 10:44

ORFEJ U PODZEMLJU

M.P.


Ne osvrći se. Velika se tajna
iza tebe odigrava. Ptice gnjiju
visoko nad tvojom glavom dok beskrajna
patnja zri u pogledu i otrovne kiše liju.

Zvezdama ranjen u snu lutaš. Sjajna,
ona ide tvojim tragom, ali od sviju
jedini je ne smeš videti. O, sjaj
na tebe njen dok pada, nek je i sakriju

ti ćeš naći ulaz dva mutna psa gde stoje.
Spavaj. Zlu je vreme. Zauvek si proklet.
Zlo je u srcu. Mrtvi ako postoje

proglasiće te živim. Eto to je
taj iza čijih leđa nasta svet
ko večita zavera i tužan zaokret.


Branko Miljković








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Pet 15 Sep - 10:49

Diptih na temu Orfeja








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15641

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Sre 20 Sep - 14:37

@Esti ::
Umetnost i religija su vezane za nadahnuće, povinovanje višoj, božanskoj sferi.Religija je oduvek bila velika inspiracija umetnicima.S'toga na ovoj temi možemo postavljati sve forme umetničkog stvaranja,inspirisanih religijom:stihove,slike,vajarska dela,muzička ostvarenja i slično.


Hristov put - Aleksa Šantić



Ovdje nema hrama; ovdje nigda nije
Zazvonilo zvono prazničkijeh dana;
Al meni se čini preko ovih strana
Da sam Gospod stupa i blagoslov lije.


Poljima se ovim sveto sjeme sije -
Svi su ljudi braća, plod sa jednih grana;
Tu krv pala nije sa bratskih mejdana,
Ja čujem gdje svuda jedno srce bije.


Ovdje nema hrama. Al sveta i čedna,
Tu u svakom srcu stoji crkva jedna,
Gdje se služi služba pravedna i čista...


O vi što se lažno molite u hramu,
Ne idite amo! Ostajte u sramu!
Jer tu gdje vas bude neće biti Hrista!


draga moja Esti  happy

prelepu si pesmu stavila u uvod teme. bezvremensku. danas je aktuelnija nego  ikad pre. 

da se nadovežem na temu. religija kao nadahnuće. 
iskrenost me muči. koliko je dela nastalo iskreno iz religijskih, dubokih osećaja, a koliko zbog dodvoravanja glavnom Gazdi u bilo kojoj religiji zbog protekcije i fatanja "boljeg mesta" negde gore.  Cool
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Sub 18 Nov - 17:35

Zao mi je sto draga Es, ne moze da nam odgovori.Ja mislim da su i umetnici gresni kao i svi mi nesavrseni ljudi. Prestiz, uzasno ruzna osobina pokvari sve.Moj Erki, kako bi ti zeleo da su svi ljudi dobri i da nam se lose stvari ne dogadjaju. To se vidi iz velikog mnostva tvojih postova... happy








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Sub 18 Nov - 17:41

,,Santa Maria Della Salute’’ je tužna povest o nesrećnoj ljubavi, o mrtvoj idealnoj ženi, pesma o pesničkom stvaralaštvu i nadahnuću, pesma o lepoti. Ispevana u tonu molitve, pokajničke ispovesti u kojoj lirski subjekat moli za oproštenje greha, ali onog strašnijeg i većeg greha koji je spoznao. Ogrešivši se o lepotu, žaleći žrtvovanje dinarskih šuma radi dizanja hrama u Veneciji, nošen rodoljubivim osećanjima, on je zanemario lepotu hrama, lepotu arhitektonskog dela. Tražeći oproštaj od majke, Bogorodice, Device, on se zapravo pokajnički obraća voljenoj ženi. U duhu epohe romantizma, obrađujući motiv mrtve drage, Kostić tematizuje samu umetnost i umetničko nadahnuće. Mrtva draga se pojavljuje poput božanske svetlosti, donosi istinu, mudrost i pesničkom subjektu otkriva velike tajne. Ona je starija, zrelija, pametnija. Ona je posrednik ka lepom, a put do lepog i božanskog je put ispunjen ljubavlju. Iz duhovnog braka sa idealnom mrtvom dragom se rađaju njihova deca, njegove pesme. Tumačeći stihove ove pesme prepoznajemo elemente Kostićeve poetike, sukob suprotnih sila, rascep između razuma i osećanja, susret ovozemaljskog i nebeskog sveta, ljubav koja je kod Kostića nešto više od emocije. I tu ljubav niko ne razume: Jer, kako kaže Kostić:

,,To se ne piše, to se ne poje,

Samo što dušom probije zrak.

To razumemo samo nas dvoje,

To je i raju prinovak drag,

To tek u zanosu proroci slute…’’

Čini nam se da u vaskolikoj književnosti nema mnogo stihova koji na ovakav način dočaravaju ljubavno osećanja. Kod Kostića ljubav nije samo emocija, ona je put ka božanskom i nebeskom, put ka umetnosti, ka duhovnom prostoru koji ne poznaje prolaznost i smrt. Za tu ljubav ni raj ne zna, ta ljubav je strana i samim bogovima. Ta ljubav je nešto više od savršenstva.
I dok čitamo Kostićeve stihove, osećamo kako provejavaju tužni, baladični tonovi u sudbini dvoje ljubavnika. Istina, nebrojene pesme su pevale o smrti žene, ali je Kostić, čini nam se, ovom motivu prišao na poseban način. Tragični ljubavnik tuži nad svojom sudbinom, nad onim što je bilo i otišlo u bespovratno. Suočen sa svojom krivicom, uviđajući pogreške načinjene u prošlosti koje su ga koštale gubitka voljene žene, taj večito nezadovoljni romantičarski usamljenik i tragač za nedostižnom srećom ovde beži od sreće koja mu se ukazala:

,,Utekoh mudro od sreće, lud’’

On ne beži u daleke krajeve, on ne luta svetskim putevima kao tipični romantičarski pobunjenici koje grize svetska bol. On je zapitan nad srećom, verujući da je sreća njemu pristigla kasno i da zato treba da je se odrekne.

,,Zar meni starom, na dnu života,

ta slatka voćka što sad tek zre?

Oh, slatka voćko, tantalskog roda,

Što nisi meni sazrela pre?

Oprosti moje grešne zalute…’’

Ali, susret sa dragom u prostoru imaginacije izrađa nadu i veru u novi život koji će doneti njegova smrt. U proročanskoj viziji u kojoj predviđa opštu radost u vasioni, pesnički subjekt uviđa da je samo smrt jedini način da se vrati voljenoj ženi i da se iskupi za zemaljska ogrešenja o lepotu i ljubav. Otuda ljubav udružena sa lepotom prerasta u smisao i sušt postojanja ljudskog bića, u osnovni svetski poredak i zakon.

Autorka: Mirjana Zarić








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Sub 18 Nov - 17:52

Jedan Bog, jedna religija i slobodna volja

Jedan Gospod, jedna vjera… jedan Bog i Otac svih.“ (Efescima 4:5, 6) To kaže Biblija, koju bi bez sumnje mnogi željeli vidjeti u Indeksu zabranjenih knjiga. Zašto? Biblija je opasna po nas, ili je nešto drugo u opasnosti?

Religijska tolerancija, miroljubiva koegzistencija. Zvuči kao kompromis, jer to i jeste. Život je kompromis.

Šta je osnovni pokretački motiv naših kompromisa? Očigledno, problemi koje imamo sa svojom prirodom. Kompromis između dobra i zla i njihovih različitih aspekata.

Ako je tačna teorija evolucije, morali bismo se složiti da je ubjedljivo najčudnije „evoluirao“ čovjek. Naravno da nije tačna, ali nam trebaju iracionalna objašnjenja, pošto ne želimo da primimo racionalna.

Šta, međutim, da činimo ako je Biblija tačna? Nije potrebno da budemo veliki naučnici i mudraci da bismo shvatili da je Isus govorio i djelovao u istini. Životni primjer, bez ikakve apstrakcije. To se jednostavno može prepoznati, jer imamo taj dar, kao što možemo razlikovati svjetlost od tame, pod uslovom da namjerno ne stavljamo crne naočare.
Zašto Biblija ne propagira vjersku toleranciju i „ravnopravnost“ religija? Prosto zato što je to poruka Božja čovječanstvu, a Bog nema dvostruke standarde (vidi Malahija 3:6; 4. Mojsijeva 23:19). On ima jedinstven plan sa čovjekom, ovom planetom i univerzumom. Taj Plan podrazumijeva trajno rješavanje osnovnih problema čovjeka, uz njegov pristanak ili odbijanje. Stoga Bog ne može podržati Konfučija, Budu, Dalaj Lamu, Sai Babu, jednako kao ni one koji se lažno predstavljaju u Njegovo ime (vidi Jeremija 14:10-16; 2. Solunjanima 2. glava; Galatima 1:6-12; 1. Korinćanima 10:19-23; 2. Korinćanima 11:13-15…), koliko god oni uživali popularnost u svijetu i svojim ustanovama i smatrali se mudracima, vođama, „očevima“ ili prosvjetiteljima.

Biblija je zaista opasna, ona kao mač siječe svaku zabludu.

Interesantan je jedan pojam u Bibliji, pogrešno preveden kao „crkva“. To je grčka riječ „eklesija“, koja doslovno znači „pozvani od Boga (iz svijeta)“. Gdje pozvani? U duhovnu spasonosnu zajednicu vjere sa Gospodom, odakle samo jedan transfer možemo da napravimo u vječni život. Da, upravo to što ste pročitali: vječni život, ne u onom smislu koji Bog ima, već mogućnost života od trenutka stvaranja nadalje, sve dok se nalazimo u okviru zakona održivosti života koje je Tvorac postavio. A osnov za to je karakter po Božjem obličju, i to je taj transfer koji sam pomenuo. Za odgovarajući trajni „hardver“ Bog će se pobrinuti, to nije naša briga (vidi 1. Korinćanima 15:52-54). Ali ovo prvo jeste, i tu naša slobodna volja ima presudnu ulogu. Šta ćemo izabrati? Ne postoji neutralna opcija, jer nijesmo sami svoji. Nijesmo pusto ostrvo, a nije nas donijela ni roda. Čak i da jeste, imali bismo neku obavezu prema rodi, ne mislite li tako?

„Vječni život“ je biblijski termin koji se koristi u opisu nagrade koja čeka sve one koji prihvate Božji Plan spasenja kroz Njegovog Sina, Isusa Hrista. Isus Hrist nije puko ime, već u kontekstu Božjeg plana za rješavanje problema grijeha označava Onog koji je određen i kvalifikovan od Boga za misiju spasenja čovječanstva (Isus na grčkom ili Ješua na hebrejskom doslovno znači „Gospod je spasenje“ – vidi Matej 1:21). Kao takav, On jedini je naš posrednik sa Bogom, niko drugi, apsolutno niko, nije kvalifikovan za tu ulogu (vidi 1. Timoteju 2:5; Djela 4:12; Rimljanima 3:19-25). Ako vjerujemo ipak da jeste još neko, imaćemo posla sa prevarantima na zemlji i demonima u duhovnoj ravni, koji će nam dati to što tražimo.

Naime, Biblija, prepoznata i priznata kao Božja objava čovječanstvu, uči da biološka smrt kojom svi umiremo po nasleđu pada u grijeh, odnosno odvajanja od Boga kao Izvora i davaoca života, nije kraj svih nada, već da postoje dvije opcije: prva je podizanje u novi život odnosno vaskrsenje svih onih koji prihvate Božju pripravu, i druga, odbijanje Božjeg dara, što za posljedicu ima sjedinjenje sa grijehom i kaznu drugom vječnom smrću o izvršnom Božjem sudu. I jedno i drugo biće na određeni način verifikacija odluka koje smo sami donijeli i izbora koji smo napravili u sadašnjem životu.



Slobodna volja?

Vaša je, samo pitanje je šta ćete s njom. Znamo li mi šta činimo s našom slobodom? Iskustvo i istorija svjedoče protiv. Uglavnom.

U vrijeme klasične kolonizacije (koja se, između ostalog, pravdala teorijom evolucije i postojanjem tzv. „nižih rasa“, kao što je danas lažna demokratija izgovor za ekonomski neokolonijalizam), neke afričke zemlje praktično nijesu znale šta će sa sobom nakon povlačenja kolonizatora.

Mi smo na određeni način zarobljenici svoje pale problematične prirode, te otuda proizilazi, baš kao što Biblija konstatuje, da smo robovi: „A pošto su ta djeca sudionici tijela i krvi, tako i on sam [Hrist] uze udijela u tome, da kroz smrt uništi onoga koji ima silu smrti, to jest Đavola, i da oslobodi sve koji su zbog straha od smrti cio život bili podložni ropstvu.“ (Jevrejima 2:14, 15)

Pogledajte sada ovo vrlo razborito rezonovanje apostola Pavla:

„Zar ne znate da ako se nekome dajete u ropstvo i obavezujete na poslušnost, robovi ste onoga koga slušate – bilo grijeha, koji vodi u smrt, bilo poslušnosti [Bogu], koja vodi u pravednost? Ali hvala Bogu što ste, premda ste bili robovi grijeha, od srca postali poslušni učenju koje vam je predato. Budući oslobođeni od grijeha, postali ste sluge pravednosti. Zbog slabosti vašeg tijela, govorim vam riječima koje ljudi mogu razumjeti: kao što ste svoje udove dali da robuju nečistoti i bezakonju, što vodi u bezakonje, tako sada dajte svoje udove da služe pravednosti, što vodi u svetost. Jer kad ste bili robovi grijeha, bili ste slobodni od [lišeni] pravednosti [Božje]. Kakav ste, dakle, plod tada donosili? Takav da se sada toga stidite. Jer konačni ishod toga je smrt. Ali sada, kad ste oslobođeni od grijeha i postali ste Božje sluge, plod koji donosite jeste svetost, što vodi u vječni život. Jer plata za grijeh je smrt, a Božji dar je vječni život kroz Hrista Isusa, našeg Gospoda.“ (Rimljanima 6:16-23)

Zakon sjetve i žetve. Slobodna moralna bića imaju, dakle, izbor šta će da siju, i to će neminovno donijeti svoj rod. Ne hvatajte se na glupe floskule i u zamke ateista i skeptika. „Dobro se dobrim vraća. Zna li neko koliko se čeka?“ „Ne isplati se biti dobar“, i slično. Naravno da isplati, svjedok vam je vaša savjest, da ne tražimo druge. Već ovaj život mogao bi postati pravi blagoslov kad bismo se zaista okrenuli dobru. Ali istinsko „dobro“ ne nalazi se u nezavisnosti od našeg Tvorca, niti se može naći. Želja za „nezavisnošću“ i statusom „boga“ naših praroditelja nas je i dovela do svega ovoga. Jednostavna logika govori da mora postojati sklad između Tvorca, tvorevine i stvorenja. Ako toga nema, aktiviraju se mehanizmi destrukcije, propadanja i smrti. Nije li to ono što gledamo svojim očima? Gledamo a i dalje vjerujemo u gluposti onih koji su isti kao mi ili gori. Ne pomažu tu nikakvi statusi koje sistem proizvodi; svejedno je da li ste vi ili vaši omiljeni autoriteti profesori, magistri, docenti, doktori, ili nosioci drugih „akademskih“ zvanja i plemićkih titula, s kojima možemo paradirati jedni pred drugima i pokrivati duhovnu golotinju slično kao fizičku svojom skupom odjećom, jer ako ne tražimo i ne želimo trajno rješenje koje nudi Bog – sve to ide u prah.

Kad shvatimo šta stoji na tasu ljudske sudbine, znamo li šta ćemo sa svojom slobodnom voljom? Bili bismo zaista ludi ako ne znamo.

Pavle Simović








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Ned 3 Dec - 11:41

SOLOMONOVA PESMA NAD PESMAMA

Ova biblijska knjiga je pesma o lepoti i snazi, sa pažljivo odabranim slikama iz polja, bašta, života biljaka i životinja itd.
Delove o snu odlikuju nežni osećaji, dok je odeljak o neiskorišćenoj mogućnosti dao osnovu mnogim propovedima. Ovo je jedinstvena i jedina knjiga u Svetom Pismu koja govori o ljudskoj ljubavi i to bez premca.
Problemi autorstva, svrhe i literarne vrste se prožimaju. Naslov može da znači ili da je pesmu napisao Solomon, (10. vek pre Hrista), ili da je pesma o njemu. Jevrejski jezik dopušta obe mogućnosti. Ako se prihvati pastirska hipoteza, prva alternativa mora da se odbaci, jer teško da bi Solomon pisao knjigu koja mu zadaje moralni udarac. Neka od jevrejskih predanja knjigu pripisuju Jezekiju, dok prisustvo nekih novijih izraza ukazuje da nastanak knjige datira posle Solomona, ali je moguće da su te nove reči rezultat uređivačkih intervencija u kasnijem periodu.
Međutim, može se reći da ni pitanje vremena, ni pitanje autorstva ne utiču na ulogu i vrednost ove knjige.
Kod tumačenja se postavljaju tri grupe pitanja. Kojoj literarnoj grupi pripada knjiga? Koja je svrha knjige? Koliko glavnih karaktera ima u knjizi? Vekovima su ova tri pitanja razmatrana i zahvaljujući težini knjige niko nije mogao da bude dogmatičan u svojim zaključcima.
Kakva je priroda knjige? Zbog očigledne ljubavne tematike knjiga je vekovima shvatana kao alegorija o Hristovoj ljubavi prema Crkvi. Međutim, ne postoje indikacije da je zbirka alegorijski zamišljena. Raznoliki i često kontradiktorni rezultati takvog pogleda ne idu u prilog tumačenju knjige. Pesma mora da se doslovno uzme, kao što se i pojavljuje, kao pesma o ljudskoj ljubavi, pisana u formi niza dramatičnih pesama sa jednom ujedinjavajućom temom. Činjenica da knjiga svoje postojanje u kanonu verovatno može zahvaliti alegorijskom tumačenju, još uvek nije osnova za normativiziranje takvog tumačenja. Ovo, svakako, ne znači da knjiga ne može povremeno biti slika između Hristosa i pojedinca.
Ako je priroda knjige dramatična pesma o ljudskoj ljubavi, njen cilj je da ukaže na ispravnost i vrednost iskrene ljubavi između muškarca i žene, u svim njenim aspektima. Bog je u svojoj mudrosti u kanon Svetog Pisma uključio jednu celu knjigu o ovoj značajnoj temi koja u svakoj generaciji trpi tragične zloupotrebe.
Knjiga je izraz čiste bračne ljubavi, onakve kakvu je Bog prilikom stvaranja i dao. To je odbrana ove ljubavi protiv svih koji se uzdržavaju od telesnih uživanja i koji obesvećuju svetinju braka.
Moguća su tri tumačenja ove knjige:
1. To je živ opis Solomonove ljubavi prema Sulamki, ( iskrena ljubav između muškarca i žene);
2. Slikovito otkrivanje ljubavi Božije prema svom odabranom narodu – Izrailju – žena Gospodnja, (Is. 54: 5-6, Jer. 2: 2, Jez. 16: 8-14 itd.);
3. Poređenje Hristove ljubavi prema svojoj nebeskoj nevesti, Crkvi, ( 2.Kor. 11: 1-2, Ef. 5: 25-32).
Spomenimo pastirsku hipotezu . To je pogled u kojem su dvoje zaljubljenih, jedan pastir i jedna Sulamka. Između njih postoji iskrena i čvrsta ljubav. Međutim, Solomon hoće da osvoji devojku za svoj harem i pokušava da zadobije njenu naklonost i to kroz veštačke draži palate. Bezuspešan je. Postojala je pretpostavka da je Solomon primer iskrene, odane ljubavi usmerene samo prema jednoj osobi i to u svetlu njegovih sedam stotina žena i tri stotine inoča, kao i svih kobnih posledica za narod koje su stigle nakon njegovih mnogih ljubavnih afera. Još važnije za odbacivanje pastirske hipoteze je i to što Solomon nije bio pastir.
Iskrenoj ljubavi nisu potrebni veštački podsticaji. Ljubav ne treba buditi „dok joj ne bude volja“. Čista ljubav se uspešno protivi svim lažnim, senzualnim dražima ovog sveta. Knjiga predstavlja zabranu požude, poligamije, preljube. Ona ohrabruje neugasivu ljubav koja se ne može kupiti. Odobrava mesto fizičke ljubavi jedino unutar društveno regulisanog odnosa – braka.
Zbog samo ovih razloga, više je nego opravdano njeno mesto u kanonu i njeno prisustvo govori o kompletnosti Svetog Pisma, jer Bog vodi računa o svakom aspektu našeg života. Ovo je jedina knjiga koja kao celina tretira ovaj važan predmet.

Prema: „Hrišćanski pregled“ Beograd, 1988. god.


SOLOMONOVA PESMA NAD PESMAMA


1


1. Solomonova pesma nad pesmama.

2. Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih!
Jer je tvoja ljubav bolja od vina.


3. Mirisom su tvoja ulja prekrasna;
ime ti je ulje razlito;
zato te ljube devojke.

4. Vuci me, za tobom ćemo trčati,
uvede me car u ložnicu svoju;
radovaćemo se i veselićemo se tobom,
spominjaćemo ljubav tvoju više nego vino;
pravi ljube te.

5. Crna sam, ali lepa, kćeri Jerusalimske,
kao šatori Kidarski, kao zavjesi Solomonovi.

6. Ne gledajte me što sam crna,
jer me je sunce opalilo;
sinovi matere moje rasrdiše se na me
postavivši me da čuvam vinograde,
i ne čuvah svojega vinograda,
koji ja imam.

7. Kaži mi ti, kojega ljubi duša moja,
gde paseš, gde planduješ?
Jer zašto bih lutala
među stadima drugova tvojih?

8. Ako ne znaš, najlepša među ženama,
pođi tragom za stadom,
i pasi jariće svoje
pokraj stanova pastirskih.

9. Ti si mi, draga moja,
kao konji u kolima Faraonovim.

10. Obrazi su tvoji okićeni grivnama,
i grlo tvoje nizovima.

11. Načinićemo ti zlatne grivne
sa šarama srebrnim.

12. Dok je car za stolom,
narod moj pušta svoj miris.

13. Dragi mi je moj ***** smirne,
koja među devojkama mojim počiva.

14. Dragi mi je moj grozd kiprov
iz vinograda Engadskih.
15. Lepa si ti, draga moja, lepa si ti!
Oči su ti kao u golubice.

16. Lep si ti, dragi moj, i ljubak!
I postelja naša zeleni se.

17. Grede su nam u kućama kedrove,
daske su nam jelove.


2


1. Ja sam ruža Saronska, ljiljan u dolu.

2. Što je ljiljan među trnjem,
to je draga moja među devojkama.

3. Što je jabuka među drvetima šumskim,
to je dragi moj među momcima;
želeh hlada njenoga i sedoh
i rod je njen sladak grlu mom.

4. Uvede me u kuću gde je gozba,
a zastava mu je ljubav k meni.

5. Potkrepite me žbanovima,
pridržite me jabukama,
jer sam bolna od ljubavi.

6. Leva je ruka njegova meni pod glavom,
a desnom me grli.

7. Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske,
srnama i košutama poljskim,
ne budite ljubavi moje, ne budite je,
dok joj ne bude volja.

8. Glas dragoga mojega;
evo ga, ide skačući preko gora,
poskakujući preko humova.

9. Dragi je moj kao srna ili kao jelenče;
evo ga, stoji iza našega zida,
gleda kroz prozor, viri kroz rešetku.

10. Progovori dragi moj i reče mi:
ustani draga moja, lepotice moja i hodi.

11. Jer gle, zima prođe,
minuše daždi, otidoše.

12. Cveće se vidi po zemlji, dođe vreme pevanju,
i glas grličin čuje se u našoj zemlji.

13. Smokva je pustila zametke svoje,
i loza vinova procvetala miriše.
Ustani, draga moja, lepotice i hodi.

14. Golubice moja u raslinama kamenim,
u zaklonu vrletnom!
Daj da vidim lice tvoje,
daj da čujem glas tvoj;
jer je glas tvoj sladak
i lice tvoje krasno.

15. Pohvatajte nam lisice, male lisice,
što kvare vinograde,
jer naši vinogradi cvatu.

16. Moj je dragi moj i ja sam njegova,
on pase među ljiljanima.

17. Dok zahladi dan i senke odu,
vrati se budi kao srna,
dragi moj,
ili kao jelenče
po gorama razdeljenim.


3


1. Na postelji svojoj noću tražih
onoga koga ljubi duša moja,
tražih ga, ali ga ne nađoh.

2. Sada ću ustati pa idem po gradu,
po trgovima i po ulicama
tražiću onoga koga ljubi duša moja.
Tražih ga, ali ga ne nađoh.

3. Nađoše me stražari koji obilaze po gradu.
Videste li onoga koga ljubi duša moja?

4. Malo ih zaminuh,
i nađoh onoga koga ljubi duša moja;
i uhvatih ga, i neću ga pustiti
dokle ga ne odvedem u kuću matere svoje
i u ložnicu roditeljke svoje.

5. Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske,
srnama i košutama poljskim,
ne budite ljubavi moje, ne budite je,
dok joj ne bude volja.

6. Ko je ona što ide gore iz pustinje
kao stupovi od dima,
potkađena smirnom i tamjanom
i svakojakim praškom apotekarskim?

7. Gle, odar Solomonov,
a oko njega šezdeset junaka
između junaka Izrailjevih.

8. Svi imaju mačeve, vešti su u boju,
svakome je mač o bedru
radi straha noćnoga.

9. Odar je načinio sebi car Solomon
od drveta Livanskoga.

10. Stupce mu je načinio od srebra,
uzglavlje od zlata, nebo od skerleta,
a iznutra zastrt ljubavlju
za kćeri Jerusalimske.

11. Izađite, kćeri Sionske,
i gledajte cara Solomona pod vencem
kojim ga mati njegova okiti
na dan svadbe njegove
i na dan veselja srca njegova.


4


1. Lepa si ti, draga moja, lepa si ti,
oči su ti kao u golubice između vitica tvojih;
kosa ti je kao stado koza
koja se vide vide na gori Galadu.

2. Zubi su ti kao stado ovaca jednakih,
kad izlaze iz kupala,
koje se sve blizne,
a nijedne nema jalove.

3. Usne su ti kao konac skerleta,
a govor ti je ljubak;
kao kriška šipka jagodice su tvoje
između vitica tvojih.

4. Vrat ti je kao kula Davidova
sazidana za oružje,
gde vise hiljade štitova
i svakojako oružje junačko.

5. Dve su ti dojke kao
dva laneta blizanca,
koji pasu među ljiljanima.

6. Dok dana zahladi i senke odu,
ići ću ka gori smirnovoj
i ka humu tamjanovu.

7. Sva si lepa draga moja
i nema nedostatka na tebi.

8. Hodi sa mnom s Livana, nevesto,
hodi sa mnom s Livana,
da gledaš s vrha Amanskoga,
s vrha Senirskoga i Ermonskoga,
iz pećina lavovskih i s gora risovskih.

9. Otela si mi srce, sestro,
moja nevesto,
otela si mi srce jednim okom tvojim
i jednim lančićem s grla tvojega.

10. Lepa li je ljubav tvoja,
sestro moja nevesto,
bolja je od vina ljubav tvoja,
i miris ulja tvojih
od svih mirisnih stvari.

11. Sa usana tvojih kaplje sat, nevesto,
pod jezikom ti je med i mleko,
i miris je haljina tvojih
kao miris Livanski.

12. Ti si vrt zatvoren, sestro moja, nevesto,
izvor zatvoren, studenac zapečaćen.

13. Bilje je tvoje voćnjak od šipaka
s voćem divnim, od kipra i narda.

14. Od narda i šafrana, od iđirota i cimeta,
sa svakojakim drvljem za kad,
od smirne i aloja
i sa svakim predivnim mirisima.

15. Izvore vrtovima, studenče vode žive
i koja teče s Livana!

16. Ustani severe, i hodi juže,
i duni po vrtu mom
da kaplju mirisi njegovi;
neka dođe dragi moj u vrt svoj,
i jede divno voće svoje.


5


1. Dođoh u vrt svoj,
sestro moja nevesto,
berem smirnu svoju i mirise svoje,
jedem sat svoj i med svoj,
pijem vino svoje i mleko svoje;
jedite prijatelji, pijte i opijte se,
mili moji.

2. Ja spavam a srce je moje budno;
eto glasa dragoga mojega, koji kuca:
otvori mi, sestro moja, bezazlena moja;
jer je glava moja puna rose
i kosa moja noćnih kapi.

3. Svukla sam haljinu svoju,
kako ću je obući?
Oprala sam noge svoje,
kako ću ih kaljati?

4. Dragi moj pomoli ruku svoju kroz rupu,
a što je u meni ustrepta od njega.

5. Ja ustah da otvorim dragom svome,
a s ruku mojih pokapa smirna,
i niz prste moje poteče smirna
na držak od brave.

6. Otvorih dragom svome,
ali dragog moga ne beše, otide.
Bejah izvan sebe kada on progovori.
Tražih ga , ali ga ne nađoh;
vikah ga, ali mi se ne odazva.

7. Nađoše me stražari koji obilaze po gradu,
biše me, raniše me,
uzeše prevez moj s mene
stražari po zidovima.

8. Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske,
ako nađete dragog moga, šta ćete mu kazati?
Da sam bolna od ljubavi.

9. Što je tvoj dragi bolji od drugih dragih,
o najlepša među ženama?
Što je tvoj dragi bolji od drugih dragih,
te nas tako zaklinješ?

10. Dragi je moj beo i rumen,
zastavnik između deset hiljada;

11. Glava mu je najbolje zlato,
kosa mu je kudrava, crna kao gavran;

12. Oči su mu kao u goluba
na potocima vodenim, mlekom umivene,
i stoje u obilju;

13. Obrazi su mu kao leje mirisnoga bilja,
kao cveće mirisno;
usne su mu kao ljiljan,
s njih kaplje smirna žitka;

14. Na rukama su mu zlatni prsteni,
na kojima su ukovani virili;
trbuh mu je kao svetla slonova kost
obložena safirima.

15. Gnjati su mu kao stupovi od mramora,
uglavljeni na zlatnom podnožju;
stas mu je Livan, divan kao kedri.

16. Usta su mu slatka i sav je ljubak.
Taki je dragi moj, taki je mili moj,
kćeri Jerusalimske.

17. Kuda otide dragi tvoj,
najlepša među ženama?
Kuda zamače dragi tvoj,
da ga tražimo s tobom?


6


1. Dragi moj siđe u vrt svoj,
k lejama mirisnoga bilja,
da pase po vrtovima
i da bere ljiljane.

2. Ja sam dragoga svojega
i moj je dragi moj,
koji pase među ljiljanima.

3. Lepa si, draga moja, kao Tersa,
divna si kao Jerusalim,
strašna kao vojska sa zastavama.

4. Odvrati oči svoje od mene,
jer me raspaljuju.
Kosa ti je kao stado koza
koje se vidi na Galadu..

5. Zubi su ti kao stado ovaca
kad izlaze iz kupala,
koje se sve blizne,
a nijedne nema jalove.

6. Jagodice su tvoje između vitica tvojih
kao kriška nara.

7. Šezdeset ima carica i osamdeset inoča,
i devojaka bez broja;

8. Ali je jedna golubica moja,
bezazlena moja,
jedinica u matere svoje,
izabrana u roditeljke svoje.
Videše je devojke i nazivaše je blaženom;
i carice i inoče hvališe je.

9. Ko je ona što se vidi kao zora
lepa kao mesec,
čista kao sunce,
strašna kao vojska sa zastavama?

10. Siđoh u orašje da vidim voće u dolu,
da vidim cvate li vinova loza,
pupe li šipci.

11. Ne doznah ništa,
a duša me moja posadi
na kola Aminadalova.

12. Vrati se, vrati se, Sulamko,
vrati se, vrati se, da te gledamo.
Šta ćete gledati na Sulamki?
Kao čete vojničke.


7


1. Kako su lepe noge tvoje u obući,
kćeri kneževska;
sastavci su bedara tvojih kao grivne,
delo ruku umetničkih.

2. Pupak ti je kao čaša okrugla,
koja nije nikad bez pića;
trbuh ti je kao stog pšenice
ograđen ljiljanima.

3. Dve dojke tvoje
kao blizanca srnčeta.

4. Vrat ti je kao kula od slonove kosti;
oči su ti kao jezera u Esevonu
na vratima Vatravinskim;
nos ti je kao kula Livanska
koja gleda prema Damasku

5. Glava je tvoja na tebi kao Karmil,
i kosa na glavi tvojoj
kao carska porfira u bore nabrana.

6. Kako si lepa i kako si ljupka,
o ljubavi u milinama!

7. Uzrast ti je kao palma,
i dojke kao grozdovi.

8. Rekoh: popeću se na palmu,
dohvatiću grane njezine;
i biće dojke tvoje
kao grozdovi na vinovoj lozi,
i miris nosa tvojega kao jabuke;

9. I grlo tvoje kao dobro vino,
koje ide pravo dragom mome
i čini da govore usne
onijeh koji spavaju.

10. Ja sam dragoga svoga,
i njega je želja za mnom.

11. Hodi, dragi moj, da idemo u polje,
da noćujemo u selima.

12. Ranićemo u vinograde
da vidimo cvate li vinova loza,
zameće li se grožđe, cvatu li šipci;
onde ću ti dati ljubav svoju.

13. Mandragore puštaju miris,
i na vratima je našim svakojako divno voće,
novo i staro,
koje za te dohranih, dragi moj.


8


1. O da bi mi brat bio,
da bi sao sise matere moje!
našavši te na polju poljubila bih te,
i ne bih bila prekorena.

2. Povela bih te i dovela bih te
u kuću matere svoje;
ti bi me učio, a ja bih te pojila
vinom mirisavijem, sokom od šipka.

3. Leva je ruka njegova meni pod glavom,
a desnom me grli.

4. Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske,
ne budite ljubavi moje,
ne budite je, dok joj ne bude volja.

5. Ko je ona što ide gore iz pustinje
naslanjajući se na dragoga svoga?
Pod jabukom probudih te,
gde te rodi mati tvoja,
gde te rodi roditeljka tvoja.

6. Stavi me kao pečat na srce svoje,
kao pečat na mišicu svoju.
Jer je ljubav jaka kao smrt,
i ljubavna sumnja tvrda kao grob;
žar je njezin kao žar ognjen,
plamen Božji.

7. Mnoga voda ne može ugasiti ljubavi,
niti je reke potopiti.
Da ko daje sve imanje doma svoga
za tu ljubav,
osramotio bi se.

8. Imamo sestru malenu,
koja još nema dojaka.
Šta ćemo činiti sa sestrom svojom
kad bude reč o njoj?

9. Ako je zid,
sagradićemo na njemu dvor od srebra;
ako li vrata,
utvrdićemo ih daskama kedrovim.

10. Ja sam zid
i dojke su moje kao kule.
Tada postah u očima njegovijem
kao ona koja nađe mir.

11. Vinograd imaše Solomon u Valamonu,
dade vinograd čuvarima
da svaji donosi za rod njegov
po hiljadu srebrenika.

12. Moj vinograd koji ja imam,
preda mnom je.
Neka tebi, Solomone,
hiljada i dve stotine
onima koji čuvaju rod njegov.

13. Koji nastavaš u vrtovima!
drugovi slušaju glas tvoj,
daj mi da ga čujem.

14. Brže, dragi moj!
I budi kao srna ili kao jelenče
na gorama mirisnijem.



Prepisao:

Vladimir S. Putnik








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   

Nazad na vrh Ići dole
 
Religija,inspiracija umetnika
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Religija,inspiracija umetnika
» Žene kao večita inspiracija umetnika
» Reči kao inspiracija
» Inspiracija
» Citati iz religija sveta
Strana 4 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija :: Religija-