Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Religija,inspiracija umetnika

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Uto 3 Mar - 9:43

Dušan Vasiljev

Plač Matere Čovekove

Danas je nesrećan dan sinuo,
i prvi mi je pogled pao na bedu:
najbliže njemu, u tihom predgradju,
jedna je Majka raspela kosu sedu,
jer joj je sin preminuo.

Danas je umro jedan Čovek,
I Majka mu je vrisnula:

-Oh, kada čovek nije Čovek
već rob nekog, koga nema,
od koga sam do juče milost iskala:
oh, kada je čovek gori nego crv,
neka se raspe po zemlji anatema,
i neka se prolije sva crvena krv!...

O, Sine, moj dobri sine!

Otac ti nije Sveti Duh,
Ni Drvodelja sa livanskih puta.
Sine, ti si plod dve neme žudje
i jednog besvesnog minuta.
Nisam te rodila u jaslama,
već u krvavoj postelji,
izmedju četiri vlažna duvara,
jednog šarenog, zamrzog januara.

Sine, tebi su i meni rekli da smo robovi,
i naša su srca bez mislosti sekli,
i našu su snagu bez milosti razvlačili
i sve su nam uvek tumačili
da se setimo
da to Bog tako želi!

Rodjeni, mrtvi sine, Bog je laž,
i naši su ga dušmani izumeli.
Ustani, Sine, da se svetimo;
da krvlju vekovnih namesnika boga
posvetimo forume Rima,
i da kopljem ponovo probodemo rebro
Učitelju iz Jerusalema.

Da iskopamo Judino srebro,
i da na tome svetom mestu
podignemo Čoveku hram,
i dovedemo u hram našu Novu Vestu
koja će sebe iskreno dati.

Ustani, Sine, da grozne laži
koje se rađaju u ime Oca i Sina
sahrane Sin i Mati...
Danas je umro jedan Čovek,
i zalud je Majka sede kose čupala
i u grudi se lupala...
Nije se probudio.

Onda ga je sama okupala,
i obukla ga u crno.
I u dnu svog vrta, o ponoći,
sama ga je sahranila...

I tužna se majka Čovekova
tu, pored groba, nastanila...








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Čet 5 Mar - 10:02

Jelena Bogdanovic 


Dobar i loš dan
(Ev. po Mateju 21:12)

Loš dan
Za trgovce pticama
I menjače novca
U predvorju
Dan Njegove revnosti
Za Očev dom
Dan ljubomornog vihora
I razigranog biča
Prevrnutih stolova
Razvaljenih kaveza
Dan kada je Kralj uzeo metlu
U ruke
I zavitlao njome
Kada se prelila čaša
Dan ispunjen lepetom
Golubijih krila
U mome telu -
Pećini razbojničkoj
Od koje On pravi svoj hram,
Iznova
Dobar dan za ptice
Pošteđene cenjkanja
I klanja
(Milosrđa je željan,
Ne žrtava!)
Dobar dan da se zaigra
Na razvaljenim tezgama
I kavezima
Od rebara
Da se dune u žiške koji se jedva
Dime
Da se zasvira na nekim novim instrumentima
Donetim izdaleka
Dobar dan da se ponovo bude Njegov
Hram
 








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Čet 5 Mar - 10:06

Molba - Jelena Bogdanović

Oni koji su ušli u ovaj hram
I izašli isti
Oni koji su se poklonili pred ikonom
Na kojoj je moj lik
A ne Tvoj
Oni koji su ostavili priloge
U korpi za moje sebične
Ambicije
Oni koji su došli kljakavi
A otišli ubogi
Koji su došli hromi
A otišli grbavi
Koji su tražili Tebe
A našli Taštinu
Koji su došli željni
A otišli pusti
Oni koji nisu našli mesto gde da
Polože glavu
Kojima nisu dali da probiju krov
Da bi spustili svoj odar
Jer je kupola odveć skupa
Oni koji su žudeli da osete miris
Tvog plašta
A osetili samo miris memle
Starudija
Jeftinog tamjana
Hrpe krtih kostiju
Iz kojih je odavno iščilela poslednja kap
Čudotvorstva
Oni koje stražari nisu pustili unutra
Anđeli prerušeni u prosjake
Koje niko nije prepoznao
Mudraci koji su došli sa darovima
Iz daleka
Da se poklone Kralju
Oterani kao razbojnici
Pastiri sa Radosnim Vestima
Kojima nisu dali da priđu
Blizu
Jer vonjaju na stoku
Neka mi oproste, preklinjem,
Svi ti nebrojani
Hodočasnici i gubavci
Robovi i slobodnjaci
Tragači i prognani
Koji su došli u ovaj hram
Moga tela
Da se poklone Tebi,
I ostave svoj dar -
A ne nađoše Te.
Jelena Bogdanović je rođena 25.05.1967. u Beloj Crkvi. Osnovnu i srednju školu završila je u Novom Sadu. Studirala je teologiju na Teološkom fakultetu u Osijeku, u Hrvatskoj. Danas živi u Beogradu i bavi se prevođenjem teološke literature, kao i dušebrižničkim radom (psihoterapijom zasnovanom na duhovnim principima), posebno sa sub-kulturom zavisnika.

U njenoj poeziji provejava zanos onostranog, opčinjenost metafizičkim tajnama, kao i potreba da se one svakodnevne, “male stvari” uhvate i oslikaju rečima pre no što zauvek “ispare”.

BIBLIOGRAFIJA

1.) “Prizivanje kiše”/”Evoking the Rain”, ko-autorska zbirka poezije, zajedno sa Teri Vilijams (dvojezicno, englesko-srpsko izdanje, samizdat, 2007.)

2.) “Pisma pustinjske princeze”, lirski dnevnik duše na hodočašću (samizdat, 2011.)










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Sre 18 Mar - 18:57

Opravdaj moju dušu, Bože, i napuni sa Svog izvora ognjem moju volju. Zasvijetli u moj um, iako to možda znaci "tama mom iskustvu", osvoji moje srce Svojim silnim Životom. Neka moje oci ne vide ništa u svijetu osim Tvoje slave, i neka moje ruke ne doticu ništa što nije za Tvoju službu. Neka moj jezik ne okusi kruha koji me nece prisiliti da hvalim Tvoju slavu. Hocu da cujem Tvoj glas i hocu da cujem sav sklad koji si stvorio i da pjevam Tvoju pohvalnicu. Ovcja ce me vuna i poljski pamuk dovoljno grijati da mogu živjeti u Tvojoj službi; ostatak cu dati Tvom siromahu. Daj da se služim svim stvarima zbog jednog jedinog razloga: naci svoje veselje dajuci Ti vecu slavu.

Zbog toga cuvaj me, iznad svega, od grijeha. Cuvaj me od smrti smrtnog grijeha koji stavlja pakao u moju dušu. Cuvaj me od putenog kvarenja koje zasljepljuje i truje moje srce. Cuvaj me od grijeha koji izjeda ljudsko tijelo neodoljivom vatrom dok ga ne proždere. Cuvaj me od ljubavi k novcu u kom je mržnja, od lakomosti i castohleplja koji guše moj život. Cuvaj me od mrtvih djela taštine i nezahvalnog posla u kom umjetnici uništavaju sami sebe zbog ponosa, novca i glasa a sveti se dave pod lavinom svoje vlastite nezgodne revnosti. Iscijeli u meni tešku ranu pohlepe i glada koja iscrpljuje moju narav njezinim krvarenjem. Pogazi zmijsku zavist koja bode otrovom ljubav i ubija svaku radost. Odveži moje ruke i oslobodi moje srce od lijenosti. Oslobodi me od besposlice koja obilazi prerušena u aktivnost tamo gdje se aktivnost ne traži od mene i od kukavicluka koji cini što nije zamoljen zato da izbjegne žrtvu.

Daj mi jakost koja ceka Tebe u šutnji i miru. Daj mi poniznost u kojoj je jedinoj smirenost i oslobodi me od oholosti koja je najteži teret. I zaposjedni cijelo moje srce i dušu bezazlenom ljubavlju. Obuzmi citav moj život jednom misli i jednom željom ljubavi, da mogu ljubiti ne zbog zasluga, ni zbog savršenstva, ni zbog kreposti, ni zbog svetosti nego jedino radi Boga.

(Thomas Merton - Sjemenke kontemplacije)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Čet 16 Apr - 9:23

Sunčani Hristos - Mak Dizdar



Ni život ni smrt ne pripada meni
Ja sam tek onaj koji je u sjeni
Onog što u vremenu se
Ovremeni

Ovdje je prisutan onaj
Kome zavidješe crni zakonici
Objesiše ga u šesti čas onoga dana
Pred njegovim čudom zanijemiše žreci i vojnici
Kad veza ih za zemlju suncem svoga krsta
Raširivši ruke od prsta do prsta
On pobijedi
Smrt

Smrt ga tražaše al ne nađe ništa
Ne nađe ni kosti ni meso ni krvi
Ostao joj samo obris znameni
I prvi
Put za nešto smrt zube nije imala
Gle kako sad bezglavo skače
Plače i rida očajna
I mala

Ni život ni smrt ne pripada meni
Ja sam samo onaj koji je u sjeni
Onog što mu smrt ne mogaše ništa
Onog što pretoči se u stub
Sunčani

Ja sam samo onaj što iz svoje jeseni
Iz zatoka tvari iz te tvarne muke
U ona daleka sunčana počivališta
Pruža Ruke









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Pon 20 Apr - 10:23

MOLITVA SA UMILjENIJEM PRESVETOJ
VLADIČICI NAŠOJ BOGORODICI GOSPOĐI
S MALOM POHVALOM,
DELO DIMITRIJA KANTAKUZINA,
U STIHOVIMA SLAĐA OD MEDA I SAĆA
 



I





Svih cara i Boga mati dobra,
svih tvorca rodi jedina,
svih život, svetlost i blagost,
svih željenih i dobrih kraj.



 
Odakle da načnem plakati, Devo,
odakle da načnem moliti se, dobra,
od kojih govora ili reči, čista,
od kakva srca, od koga jezika?
 
Sav oskvrnjen i nečist jesam kukavni,
sav smradan i u gresima jesam, avaj meni,
sav odbačen, budući bezakoni,
sav svagda grehu do danas rabotavši.
 
Sa ispovedanjem pristupam danas,
sa sramom i savešću smernom,
sa suzama, uzdasima i stenjanjima,
sa tvojom i jedinom nadom.
 
Sve u zakonu i blagodati -
sve pređoh sa preumnoženjem,
svakakvim lukavstvom zlodušnim,
svakakvim bezakonjima, avaj meni.
 
Više od bludnoga ja bludovah sina,
više od bludnice bezakonjen se javih,
više od mitara a i razbojnika,
više od Ananija i Sapfire, avaj meni.
 
Po Kainu ubih dušu kao brat onaj,
po Isavu nečist i neuzdržnik,
po Sodomljanima čajući oganj i sumpor,
po grešnicima svim drevnim revnujući.
 
Kakva li zla ne stvorih samovoljno,
kakve li grehe ne prođoh samovlasno,
kakve li mrzosti ne zdelah sladostrasno,
kakva li stida ne učinih ljuboslasno.
 
Šta reći ili šta progovoriti ne znam,
šta stvoriti najbludniji ne znam,
šta odgovoriti sudiji nemam,
šta pre oplakati od svojih zala ne znam.
 
Da li oplakati bludno moje življenje,
da li oplakati zla kletvoprestupljenja,
da li oplakati nepravde i grabljenja,
da li oplakati klonuća i očajanja?
 
Da uzridam neuzdržanja mnoštvo,
da uzridam visokoumlje onoliko,
da uzridam sujetna pomišljenja,
da uzridam taštinu svojevremsku.
 
Plači, dušo moja kukavna, plači,
plači srce, s utrobom, plači,
plačite, oči, neprestano plačite,
plačite, udi svi moji, plačite.
 
Jedini ja otpadoh od Boga mojega,
jedini od hrišćana pogubih dobrote ja,
jedini predan đavolu s voljom,
jedini ada naslediću gorko.
 
Avaj moje pogibelji voljne,
avaj kakve smrti čekam mučne,
avaj ljutog razlučenja duše,
avaj bez konca mukama ću biti.
 



II





Pomisli, dušo, kakav čaješ konac,
pomisli gorčinu razlučenja mučna,
pomisli strah i bolovanje tadašnje,
pomisli, ustrepti i užasni se.



 
Anđela nemilostiva čekam prispeće,
anđela po mojemu zlobnu življenju,
anđela ne štedišu no mučitelja mi,
anđela ognjena, nemilosrdna.
 
Ne znam je li poslan da me uzme danas,
ne znam da li to vreme približe se već,
ne znam da li i s oružjem hita,
ne znam da li to jeste noć smrtna?
 
Nema tad pomoći od druga i znanca,
nema ni od braće, srodnika i čeda,
nema ni od imanja dobiti kakve,
nema pomagača niti izbavljača.
 
Tada ćeš oči žalno oboriti,
tada neće jezik iznenada govoriti,
tada će plamen unutra silno obuzeti,
tada će sile telesne onemoćati.
 
Smrt tek nasta ljuta i konac,
smrt i razlučenje skupa,
smrt odavde prevodnica na tamo,
smrt u tamnoj ko uhoda noći.
 
Taman budući u tamu me odšilje ada,
tamnih tako ja česti đavola,
tamno uzljubih stoga anđele,
tamu tamno izabrah, taman sav bih.
 
Ko za mnom da ne usplače, o ljubljeni,
ko za mnom da ne uzrida, o druzi,
ko za mnom da ne uzdahne, slišeći zla ova,
ko za mnom da ne prosuzi, očekujući ovo.
 
Pređe smrti mrtav vaistinu ja,
pređe suda savešću osuđivan,
pređe muka mislima i škrgutu zuba,
pređe konca mučiti se znam bez kraja.
 
Tako ognjena strašim se raspaljenja,
tako škrgut taj zuba žestosrdi čekam,
tako crvljih bojim se škakljivih dela,
tako spoljna tama u stanište meni.
 
Mene tartar da oplače i bezdan,
mene ada da žali tamno dno,
mene što u njemu živeti hoću,
mene tame ljubitelja, a ne svetlosti.
 



III





Prolazno je ovo življenje i sujetno,
prolazi brzo i ruganje jeste,
prolaženja toga ne znaju muži,
prolazi tako i obličje tog sveta.



 
Zašto se udostojih rođenjem ja,
zašto ne pogiboh ugledavši dan,
zašto mi se sretoste kolena,
zašto neprosvešten i grobu predan.
 
Kako da steknem rođenju smrt,
kako po postanju truljenju se predati,
kako ne iskusiti živote zlih,
kako minuti bez grehova ovdašnjih.
 
Ovo malo što posudih od Jova,
ovako govore obično pravedni,
ovako svoj ti okajavam život,
ovako što carstva naslednici vele.
 
Ako oni tako, šta činiti mi grešnom,
ako spasenju ti, među kakve ja,
ako njima strahota smrti tajna,
ako ovo tako, ja kuda da se devam?
 
Ne živi mi se ovih dela život,
ne živim u dobrodeteljima,
ne čekam smrti snošljive i krotke,
ne čekam ni po smrti pokoj.
 
Bolovanje ovo ko da ne pretrpi,
bilo daje zub, bilo oko bolno,
bilo glava, bilo ruka, bilo utroba,
bilo šta da bolujemo od tih malih česti.
 
Buduće svih nas stradanje,
buduće razlučenje duše i tela,
budući strah tamnogroznih lica zloduha,
buduće u adu večno mučenje -
 
Kako ću pretrpeti kukavan i žalan,
kako ću podneti neiskazane bole,
kako ću ugledati ta grozna zloduha lica,
kako ću mitarstva preći vazdušna?
 
Šta danas jadan smišljam,
šta će mi sve biti nepogrešno,
šta sebi sam zlobno ugotovih,
šta se zlo smušava i ustrašuje?
 
No od Boga mojega otpadnuti,
no i pred anđelima razobličenje dela,
no i stida tadašnjeg bezakonja mojih,
no i od svetih razlučenje suzno.
 
Lišen slađanog mi vladike i Boga,
lišen gledanja krasna svetih angela,
lišen sažiteljstva svetih muževa,
lišen dobara rajskih i carstva skupa.
 
O kakva mesta gde me sretoše,
o zle promene i pagube,
o moje poslednje ništosti,
o strašnih mi onih očekujućih muka.
 
Sudište strašno, Danilo me užasnu,
suda se bojim i strepim osuđenja,
sudija pravedan i grešnima strašan,
sud bez milosti nemilostivu delatelju.
 
Danas vas molim za trunku spasenja,
danas vas podvižem od sveta otrgle,
danas vas bogate i uboge molim,
danas, ako je u gresima ko podoban meni.
 
Za mene suze, ljubimi, istočite,
za mene molbe, pravoslavni, uspošljite,
za mene, srodnici i druzi, za mene, molim,
za mene svi, i sud strašni čajući.
 



IV





K Devi pripadnite moleći se,
k Vladičici prolijte molitve,
ka uzdanju i nadanju grešnih,
ka mojemu pribežištu i pokrovu.



 
Ništa ti njoj nemoguće nije,
ništa protivno, samo ako želi,
ništa pogrešno od carice rodu,
ništa od milosti ne voli više.
 
Kome bludni i oskvrnjen da pribegnem ja,
kome da uzdahnem iz dubine srca,
kome da ispustim stenjanja glase,
kome pripasti da sažali mene?
 
Tebi jedinoj grešnih pribežištu,
tebi valonosnih pristaništu,
tebi brižnih brzom utešenju,
tebi bolnih vraču neplaćenu.
 
Da me ne odgurneš, o Vladičice,
da se ne gnušaš mene gnusnoga,
da ti mrska ne bude molitva moja,
da se ne odvratiš gnevom od mene.
 
Nemam nade osim tebe, čista,
nemam drugoga uzdanja,
nemam skrušenja srca,
nemam tečenja kaplje suzne -
 
Čime bih izbegao đavola,
čime željah izbeći večna mučna mesta,
čime polučiti željah milosti,
čime nasladiti se željah blaženstva.
 
Opet te sa strahom i ljubavlju zovem,
opet tebi glasom vapijem silnim,
opet tebi govorim bez odvaženja,
opet beznadežni nadi vernim.
 
Da li ko od bludnih steče milost,
da li ko od oskvrnjenih pomilovan bi,
da li i nečist odbačen bi,
da li se mrzan i zlobnik spasi?
 
Da sujetno mi ne bude moljenje,
da odgurnuto ne bude mi prilaženje,
da nadanja ne nedobijem spasenje,
da ne odvratim se stidom posramljen.
 
Izbavi me mučne smrti, Devo,
izbavi me oskvrnjenih groznih lica zlodušnoga,
izbavi svakoga mučenja mene,
izbavi ognja, tartara i ada mene.
 
Anđela mirna tiha razlučnika,
anđela krotka pošlji tad, carice,
anđela u onaj mi život uvodnika,
anđelu svetlosti uruči me, blaga.
 
Življenje moje posvedoči blagome,
život neposramljen sugubo mi podaj,
životu u radosti od tebe se nadam,
životom k večnom prevedi me žiću.
 
Počastvuj me pričešćenjem tela,
počastvuj me skupa s pričešćenjem krvi,
počastvuj i udostoj neosudno,
počastvuj nesagorivo i rasvetljeno.
 
Svih zlih i mučnih izbavi, Prečista,
svih nevolja i žali istrgni i ne srami,
svih dobara udostoji preko nadanja,
sve mrzane zaludne posrami.
 
Kukavna mi uma uzdigni,
kukavne od žali uzveseli,
kukavnima ne očajanja, jedina,
kukavnike kroz nadanje izbavi.
 
Neizrečenih tvojih nasladih se blagosti,
neizrečenih udostojih se milosti,
neizrečena za nas mi dobročinstva,
neizrečenih joj milosti i milosrđa.
 
Koje sve reči nabrojati mogu ovo,
koje od kojih da kažu prvo ovo,
koje pređe po dugu da se ispoveda,
koje pohvaljenje dostojno -
 
K veličastvu božanstvene slave,
ka visini nadhodnici svega,
ka bezmernoj toj pučini hvale,
k radovanju svima sugubome.
 
Ta lestvica koju Jakov vide,
ta što po njoj Bog na zemlju siđe,
ta neopalima kupina u Sinaju,
ta primi utroba oganj božanstva.
 
Ova runo što Gedeonu bi,
ova bešumno primi slovo oca,
ova svitak zapečaćen se javi,
ova mnogonarečena, prehvalna.
 
O ovoj i proroci prorekoše pređe,
o ovoj i apostoli naučiše se,
o ovoj i jerarsi spovedaše jasno,
o ovoj i mučenici venčaše se.
 
Toj prepodobni raduju se svagda,
toj delo devstva bi čistota,
toj silno bi žena nemoćna priroda,
toj devama i materama što priđe slavna.
 
Ona odušetvoreni Božji prestol,
ona nesmestimog smesti,
ona Adama izbavi preslušanja,
ona Evu oslobodi drevne kletve.
 
Ove radi ratnici se primirismo,
ove radi s anđelima likujemo,
ove radi rajem carstvo zamenismo,
ove radi i spasenju nadamo se.
 
Ovu blažiti po dostojanjujeste nemoguće,
ovu pohvaliti svim silama dužni jesmo,
ovu neućutnim ushvaliti glašenjem,
ovu svih ljudi i moju s tim radost.
 
Ti moje, o Vladičice, nadanje,
ti uzdanje a i pribežište,
ti pokrov, zastupljenje i pomoć,
ti zaštitnica i spasenje.
 
Tobom sve do danas u blagosti ja,
tobom u pravoslavnih česti,
tobom unapredak da je proizići,
tobom hrane raja da mi se nasladiti.
 
Ovu svetlost omračena vida znam,
ovu radovanje mojemu srcu,
ovu na blagost predvodnicu mi,
ovu zla i muka izbavitelja mi.
 
Slobodan mi pristup i govorenje,
slobodno bez smelosti prilazim tebi,
slobodnog me milosti tvoje tvore,
slobodujući, radosno i strašljivo zovem.
 
Tebi se sva moja carice založih,
tebi sebe svega privrgoh, Devo,
tebi da o meni brigovođa budeš,
tebi da mi nikad posramljenje ne dođe.
 
Sama o meni briguj, dobra,
sama me spasonosnih počastvuj česti,
sama svome sinu pomoli se za me,
sama me večnih izbavi muka gorkih.
 
Ovo ti prinosim ispovedanje,
ove ti prinosim molbene glase,
ovo tako maleno pohvaljenje,
ovo kol'ko je u moći, radosti moja.
 
Primi, svih carice, primi,
primi i ne odgurni niti se gnušaj,
primi koja Boga u utrobu primi,
primi kao udove cete dve.
 
Daruj dar što hoćeš i voliš,
daruj dar dostojan tvoje blagosti,
daruj mi Boga mojega milosti,
daruj zlih slobodu i dobrih sladosti.
 
Raduj se da te svagda radosno zovem,
raduj se, višnjim i nižnjim radosti,
raduj se, preradosna čista,
raduj se da je s tobom Gospod.

 








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Pet 24 Apr - 11:03

Seren Kjerkegor

Uvod 
 
U jednom od svojih najpoznatijih i najznačajnijih dela, Strahu i drhtanju, Kjerkegor daje svoje viđenje ljudske egzistencije, koja se ostvaruje kroz poseban odnos prema Bogu. Da bismo razumeli taj autentičan i subjektivan odnos, kakvog ga Kjerkegor prikazuje, moramo prvo da predstavimo dve granice između kojih taj odnos balansira i koji, samim tim, predstavlja nekakav središnji put – to su granice estetičkog i etičkog. Kako doći do samog sebe, kako spoznati svoj identitet i kako pravilno živeti jesu pitanja koja su mučila Kjerkegora u njegovom ličnom životu, što je kasnije predstavljalo okosnicu njegove filozofije. U teškim emotivnim periodima u svom životu, kada se borio protiv gubitka duševnog mira i zdravog razuma, Kjerkegor je pružio svetu odgovor na to kako iz nesreće, beznađa ili apsurda dospeti do unutrašnjeg mira i blaženstva. U ovom delu, on opisuje kako skokom u apsurd i prihvatanjem paradoksa dolazimo do najdubljih istina subjektivnosti.
 
Pomenula sam da se taj središnji put odnosi na Boga, ali da bismo ga razumeli, moramo prvo videti na šta se odnose ona dva druga puta. Estetički put se ne tiče teorije o lepom ili teorije o umetnosti, nego više teorije o čulnosti. Živeti estetički znači predati se u potpunosti čulnom svetu, voditi se raznim pojedinačnim prolaznim zadovoljstvima i trivijalnostima. A pošto je čovek takvo biće da mu zadovoljstava nikad nije dosta, on uvek traga za novim da bi zadovoljio svoju glad. Međutim, pošto nikada na tom putu ne može stati, on uvek teži za nekim većim zadovoljstvom u životu, što ga dovodi u stanje konstantnog očajanja i neispunjenih želja. Takav život je plitak i prazan, više dostojan životinje nego čoveka. Čovek esteta živi samo u pojedinačnom trenutku, zato što on uzima ono što mu se pruža sada i odmah. Pošto kod njega ne postoji istinski izbor, jer on uzima sve što mu se pruža, takav čovek ne poseduje neko svoje duhovno „ja“.  On ne može dostignuti nikakvu opštost, zato što smisao života nalazi samo u ograničenom trenutku. Iako svi ljudi imaju prirodnu predispoziciju za ovakvim načinom života – uvećanjem i traženjem zadovoljstva i izbegavanjem bola, moramo se truditi da uvidimo mane ovakvog života i da ga prevaziđemo. Bolji izbor bi definitivno bio etički put, gde bi se čovek kao individua podredio onom opštem, društvenim normama i univerzalnim zakonima. Kada govorimo o izborima koje se postavljaju pred čoveka, na ovom stupnju ti izbori jesu ono krucijalno, zato što etički stupanj nije ništa drugo do pravljenja moralnih izbora. 
Dok smo u estetskom stupnju bili otvoreni za sve izbore i nismo pravili razliku između dobra i zla uopšte, nego samo između zadovoljstva i bola, u etičkom stadijumu postoji jasna polarizacija vrednosti, pri kojoj pojedinac gubi sebe kao pojedinačnost utapanjem u bezličnu opštost dužnosti. Razliku između estetičkog i etičkog puta najbolje možemo videti na primeru ljubavi i odnosa sa partnerom – estetski stupanj bi imao svog predstavnika Don Žuana koji ljubav shvata kao nešto prolazno i koji vezu ostvaruje u pojedinačnim trenutcima seksualnog akta sa ženom. Postoji uživanje, ali ono je svedeno da pojedinačnost koja se završava još većom željom da se opet počne sa zadovoljavanjem nagona. Za razliku od toga, u etičkom stupnju imamo brak, instituciju gde smo se vezali za jednu osobu do kraja života. Brak prevazilazi prolazne Don Žuanove avanture, zato što u njemu imamo apsolutno sva zadovoljstva, strast i ljubav kao i u estetičkom stupnju, međutim u njemu postoji trajnost i postojanost tih iskustava. Kroz brak, čovek se afirmife u socijalnoj zajednici, podvrgava se nekim univerzalnim načelima, uči se samokontroli zato što više ne živi sam sa sobom, nego deli život sa još jednom osobom. 
Kjerkegor, međutim, smatra da čovek gubi svoje “sopstvo” utapajući se u etička načela. Zapravo, istinska pojedinačnost se ne može naći ni u estetici ni u etici, jer u prvom ona je samo prolazna kategorija, a u drugom uopšte i ne postoji, i baš zato je potrebno nešto treće. A to treće je, po Kjerkegoru, religioznost.  Kjerkegor smatra da se taj put najbolje oslikava u priči koju on navodi na početku svoje knjige, a to je biblijska priča o Avramu i njegovom sinu Isaku. Kjerkegora je opčinjavala ova priča, a Avram je za njega istinski “vitez vere” na koga ljudi treba da se ugledaju, koji je uspeo da pronađe svoje “ja” u spajanju pojedinačnog i opšteg u jednoj višoj formi, i na taj način prevazilazeći oba ta puta.
 
Pirča o Avramu
Da bismo razumeli veliko metafizičko značenje ove priče, moramo prvo da vidimo o čemu se u njoj radi. Biblijska priča o Avramu i njegovom žrtvovanju svog sina jeste veoma stara i poznata, ali nije toliko omiljena među religioznim tumačima i vernicima. Razlog tome je njena kontroverznost i poteškoće u tumačenju. Poteškoće nastaju zato što je ova priča definitivno u sukobu sa raznim etičkim normama, a u ovom radu ja ću pokušati da prikažem kako Kjerkegor vidi sukob (ili odnos) religije i morala, i šta je ono što preovladava u njegovoj filozofiji. Dakle, priča o Avramu govori o tome kako je Bog stavio Avrama na veliko iskušenje, zapovedivši mu da mora da žrtvuje svog sina Isaka. Avram i njegova žena Sara su celog života pokušavali da dobiju dete, i samo uporna vera da će Bog uslišiti njihove želje, dovela je do toga da oni dobiju sina kada su već bili u dubokoj starosti (imali su po 100 godina). Međutim, Bog se obratio Avramu zahtevajući od njega da tako teško dobijenog sina žrtvuje, ne dajući mu nikakvo objašnjenje niti racionalan razlog zašto bi to Avram uradio. Avram se nije dvoumio i postupio je po želji Boga, zato što je vera u Boga i ljubav prema njemu prevazilazila sva ovozemaljska osećanja koja je Avram imao prema svom sinu i uopšte prema svojoj porodici. Ne izgubivši veru do samog kraja, do momenta kada je podigao nož na svog sina Isaka, Avram je tim apsurdnim postupkom dobio natrag i sina i večni onozemaljski život.
Zašto Kjerkegor navodi baš ovu priču i koja je njena simbolika i poruka? Kjerkegor kaže da se ova priča treba posmatrati doslovno, da je ne treba tumačiti alegorijski. On tu misli na sledeće – ne treba davati opravdanja Božjem zahtevu da Avram žrtvuje svog sina, što se često sreće u literaturi. Zajedničko obeležje većine tumačenja svodi priču o Avramu na jedan ispit pred Bogom, gde se pokazuje čovekova odanost prema Bogu i, u skladu sa tim, Božje zasluženo milosrđe i pošteđivanje sina, na kraju priče. Kjerkegor smatra da je takvo tumačenje previše blago tako da se gubi suština priče – a to je razumevanje oštrine zadatka koje Bog postavlja pred Avrama i težinu ostvarenja tog zadatka. Ne treba opravdavati Avrama što je hteo da ubije svog sina, treba razumeti Avramov čin i zašto je on zbog toga veliki -  “…, ali Avram beše veći od svih, velik zbog moći čija je snaga nemoć, velik zbog mudrosti čija je tajna glupost, velik zbog nade čiji je oblik ludost, velik zbog ljubavi koja je mržnja prema samom sebi”. Kada neki običan čitalac čita priču o Avramu, on je svestan da je to neka vrsta ispita, ali on mora da ima u vidu da Avram to nije znao, a upravo u tome se sastoji veličina njegovog postupka. On nije imao tu psihološku prednost koju ima čitalac, on je jednostavno verovao do zadnjeg momenta ispunjenja svog zadatka. Pred Kjerkegorom sada stoji težak zadatak – kako da opravda jedan tako gnusan postupak, koji bi svaka etička škola osudila kao nemoralan i neprihvatljiv, sa najvećim mogućim društvenim sankcijama?
 
Religiiozni put
Tu dolazimo do istinskog značenja trećeg, religioznog puta o kojem je bilo reči na početku. Iza ove priče se krije nešto mnogo složenije i zanimljivije od čiste odanosti prema Bogu po bilo koju cenu. Naravno, Kjerkegor ne poriče doslovnost same priče, ali ima tu još nečega. Ono što je po njemu najznačajnije jeste sama apsurdnost i besmislenost Avramovog postupka. Njegovo odvajanje od bilo kakve logike zdravog razuma, verovanje uprkos racionalnosti, čega nema u praćenju etičkog puta gde se čovek povinuje isključivo univerzalnim zakonima uma i opšte racionalnosti. Vera u apsurd je dovela do apsurdnog povraćanja svega izgubljenog – Avram je opet dobio svog sina kroz veru. Avram nije mogao da zna da će Bog poštedeti njegovog sina, on nije imao na umu nikakvu dobrobit svog postupka. Iako je ceo svoj život posvetio pokušaju da osnuje potomstvo i jedino do čega mu je bilo stalo u životu je njegova porodica – Avram poništava sve ono što želi da ima. Takav skok u apsurd i protivljenje svakom razumskom objašnjenju, Avrama je dovelo do uspostavljanja njegovog “sopstva” i ličnog spasenja.
Ako Adamov čin posmatramo čisto etički, on je hteo da počini ubistvo svog sina, dok u religioznom smislu on ga je hteo žrtvovati. Da li onda religija i njene vrednosti prevazilaze etiku ili stoje međusobno u protivrečju? Kjerkegor pokušava da, u Strahu i drhtanju, kroz tri problema odgovori na te dileme. Prvo, Kjerkegor se pita da li religija prevazilazi etiku, u smislu da li je moguća teleološka suspenzija etike. Drugo, da li postoji apsolutna dužnost prema Bogu koja prevazilazi sve druge etičke dužnosti; i treće, da li je bila moralna Avramova ćutnja da treba da žrtvuje Isaka, tj. činjenica da on nikog nije upozorio na svoj čin, onemogućavajući time ljudima (Sari, Isaku) da deluju po svom nahođenju?
 
Odnos etike i vere
Etika nam daje zakone koji su univerzalni, opšti i racionalni, dužnosti koje moramo pri tom slediti jesu telos (svrha) koja nam obezbeđuje život u zajednici. Ako zaključimo da ne postoji nikakva druga svrha koja prevazilazi ovu, onda sa sigurnošću možemo reći da je Avramov čin krajnje moralno nedopustiv i gnusan. Dakle, u etici se svaki pojedinačni akt podvodi pod opšta načela i procenjuje se da li bi se on mogao univerzalizovati – ako ne, takav čin biva osuđen. Međutim, Kjerkegor smatra da etika ne obuhvata sve ljudske činove, već da postoji nešto više,  koje dozvoljava da se opštost etičkih sudova prevlada. Upravo o tome govori priča o Avramu – da nije cilj čovekovog života ispunjavanje etičkih dužnosti u sklopu jedne društvene zajednice (porodice, države), već da čovek treba težiti onom višem, onom što transcendira ovaj svet i kroz njega spoznati svoju egzistenciju. “Vera je, naime, ovaj paradoks, da jedan pojedinac stoji više od opšteg – ali neka se dobro zapamti – na takav način se kretanje ponavlja, dakle, da pojedinac, pošto je bio u opštem, sada u svojstvu pojedinačnog sebe izdvaja kao nešto više od opšteg”. Postizanje ličnog sopstva i razumevanje sopstvene subjektivnosti može se dogoditi u onom neposrednom i apsolutnom odnosu sa Apsolutom, gde ne sme biti nikakvih ograničenja od strane nekog opšteg načela koga su nametnuli ljudi u okviru neke zajednice. Dakle, ako etika ne može da obezbedi takvu vrstu ličnog spasenja kakvu zagovara Kjerkegor, onda etiku treba suspendovati. Treba suspendovati razum i osloniti se na veru, koja je nešto sasvim različito od razumevanja, znanja i sumnjanja; baš zato se vera uvek odnosi na apsurd, i baš zbog toga je teško verovati. Međutim, onaj koji uspe na tom putu, čeka ga unutrašnji, neposredan odnos sa Bogom. Takav odnos nije lak, jer pojedinca tera na strah i drhtanje, suočavanje sa paradoksalnim situacijama i očuvanje vere kroz ceo taj proces, zarad afirmacije sopstvenog “ja”. Avram egzistira kao pojedinac u protivstavu prema onom opštem. On egzistira kroz verovanje. Ne postoji opravdanje njegovog čina – “njegovo opravdanje je iznova paradoks, jer čak i ukoliko ima opravdanje, on ga ne dobija snagom bilo čega što je opšte, nego snagom toga što jeste pojedinac”.
Što se tiče drugog problema, ako moralnost shvatimo kao etičku vrlinu, tada bi dužnost prema Bogu bila etička dužnost, i stojala bi u istom rangu sa dužnostima prema porodici, sebi ili državi. Već iz prvog problema zaključujemo da postoji neki širi okvir koji izlazi iz granica etičkog. Da li uopšte treba da postoji nekakva dužnost prema Bogu? Kjerkegor uzima postojanje te dužnosti zdravo za gotovo, ne preispitujući je. Ako uzmemo da ne postoji takva dužnost, onda je Avram ubica u pokušaju i definitivno ga ne bismo nazivali “vitezom vere”. Ako postoji takva dužnost, onda je ona zapravo jedna etička dužnost, iako apsolutna – međutim, time ne bismo mogli da izvršimo teleološku suspenziju etike. U tom slučaju, ne bi bilo potrebe izlaziti iz domena etike. Tako Kjerkegor upada u izvesnu protivrečnost, mada se iz knjige može zaključiti samo njegov jasan stav da se dužnost prema Bogu mora apsolutno uvek izvršiti, a ako je slučajno u sukobu sa nekim etičkim načelom, to načelo se mora napustiti. 
Treći problem se tiče Avramove ćutnje, odnosno njegovog propuštanja da objasni svoje postupke i namere. Ta ćutnja dolazi od nemogućnosti artikulacije apsurda, odnosno od nedostaka racionalnog objašnjenja i težine zadatka koji je Bog pred njega postavio. Avram je verovao u apsurd, a da ga je izrekao to bi bila besmislica za bilo koga drugog. O onome što se ne može pričati, bolji je ćutati. Ćutanje ne treba shvatiti kao neki cilj egzistencije i vere, već je to čisto jedna posledica, koju i nema potrebe nešto posebno opravdavati – ćutnja je jednostavno egzistencijalno stanje, jaz koji se javlja između onog ko ima veru i onog ko je nema. Međutim, Kjerkegor ipak naglašava momenat ćutnje, a to možemo videti i po naratoru same priče, Johanesu de silencio (Jovanu od ćutnje). 
Avramovo ćutanje nije ni zločinačko niti pobožno. Njegovo ćutanje je teško i zastrašujuće, baš zato što nije namerno, već proističe iz nemogućnosti iskazivanja. Ako hoće da istraje u svojoj veri, ne postoji ništa drugo što bi Avram trebalo da uradi, osim da posluša zapovest Boga. Običan jezik izlazi iz sfere u kojoj se nalazi Avramov postupak, Avram se nalazi samo u odnosu prema samom sebi. Svoj teret mora nositi sam, ne sme se obratiti ni Bogu ni ljudima, već u svojoj apsolutnoj usamljenosti, preuzeti tu apsolutnu odgovornost da bude sam sa sobom. Avramu ostaje samo vera da Bog zna čemu takva žrtva. Takva tajnovitost najdublje subjektivnosti, gde se ne može izreći vera, dosta se razlikuje od etičkog života, koji je uglavnom javni opšti život.
Zaključak
Kroz odricanje svega do čega mu je istinski stalo, Avram je potvrdio svoju veru, zato što je bio u stanju da se otisne u nepoznato i protivrečno. Tek onda kada smo u stanju da se odreknemo naših konačnih ciljeva i želja, mi ih tog trenutka istinski zadobijamo. Kada pojedinac uspostavi apsolutni odnos sa Bogom, ti konačni ciljevi postaju samo uzgredni i nevažni. Takav odnos je krajnji test vere, koga je Avram uspešno položio. Avrama ne možemo posmatrati iz trećeg lica, tj. spolja, zato što bi ga tada videli kao čoveka koji se nalazi u mentalnom rastrojstvu. Njega možemo razumeti samo kroz sebe, sami preživljavajući njegovu patnju i teškoću, težinu njegove vere. Ne postoji nikakav objektivan princip ili kriterijum po kome bismo procenjivali da li neka osoba zaista postupa iz dubine svoje vere ili iz čistog ludila. To je još jedan od problema koji pogađa Kjerkegora. Ono što imamo jeste apsolutna iskrenost pojedinca, njegova čista duša i vera, zbog koje je spreman da skoči u apsurd. Svaki pojedinac ima aposlutnu dužnost prema Bogu, zbog koje zaboravlja sve druge dužnosti. Biti slobodan kod Kjerkegora znači delati u skladu sa apsolutnom dužnšću, zbog Boga i za Boga. Pitanje je kako ćemo mi prepoznati takvog autentičnog pojedinca, koji pokušava da kroz religiozni put dođe do duhovnog sopstva. Kako da utvrdimo da li neka osoba ne dela u skladu sa etičkim principima zato što je ona tako odlučila ili zato što poseduje istinsku veru, uz pomoć koje želi da nađe pravi put, koji je recimo u sukobu sa nekom etičkom dužnošću? Da li bi ovakva Kjerkegorova razmatranja mogla da navedu nekoga da pokuša da opravda neki svoj nemoralan čin? 
Kjerkegor ne daje konkretne odgovore na ova pitanja. On podrazumeva da je pravi vitez vere, kakav je bio Avram, dovoljno živeo etičkim životom, što mu je omogućio da, u izvesnom smislu, nastavi dalje – da krene religijskim putem. Jer, drugačije se ne može spoznati apsolutna subjektivnost i pojedinačnost, nego kroz razumevanje opštih zakona, povinovanje njima i, naposletku, težnja da se oni prevaziđu.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Pet 24 Apr - 11:10

Sjeren KJERKEGOR - misli i odlomci



                                        
 Danas sam imala dilemu koja me podsetila na rečicu ili i, naravno, na Kjergegora. Ili - ili su raskršća života. Odabrani put otkriva  prirodu svakog pojedinca. Prihvatite li prvo ili, život kao sudbinsku predodređenost, krenućete nasumice a vaš život će postati jalov. Usudite li se da krenete hrabro mimo puteva i "zdravog razuma", hodaćete stazama, neravnim puteljicima, preko stenja, litica, masiva, i samo jedan nagao ili pogrešan pokret mogao bi da Vas uništi.Taj izbor je teži ali i vredniji.  Kjerkegor je odabrao taj put.

„Protivrečnost je izraz dubokog intelektualnog života i samo su velike duše izložene strastima, a veliki mislioci onome što nazivam protivrečnostima, koje ne predstavljaju ništa drugo do embrion grandioznih misli." 

 Životna priča o neostvarenoj Kjergegorovoj ljubavi, navodi  na razmišljanje o etičkoj strani života koja od čoveka pokatkada traži velike žrtve. Agonija izbora, dvoumljenje, presabiranje i na kraju odricanje zlurada je kob života koja poništi jednu na račun druge strane ličnosti. Prihvatiti odricanje, kao nužnost ,mora da zastrašujuće kida ličnost, izobličuje je, nejake uništava. Kad se sublimirani nagoni  svom silinom i osebujnošću ispolje kroz stvaralački izraz, on prevazilazi vreme, prostor pa i samog autora i njegov život. Stvaralac, kao čovek, ostaje gubitnik, njegov stvaralački duh i čovečanstvo postaju dobitnici.   
Noćas sam ponovo prodirala u Kjerkegorov tok misli, sve ovo imajući na umu, pa odlučih da ponešto njegovih misli prenesem na stranice bloga.

„Sve što stičeš, stičeš samo u tišini i božansko je samo ono što je nastalo u ćutanju."






DANSKI SOKRAT



Neidentifikovanom imenu koje će jednoga dana biti identifikovano - kojem su sva moja dela posvećena - mojoj nekadašnjoj verenici, Regini." (Sjeren Kjerkegor u pismu Regini, datiranom avgusta 1851, ali zapečaćenom i otvorenom tek po njegovoj smrti)


Kjerkegor je bio dete starih roditelja. Otac mu beše ugledni građanin, a majka služavka u njegovoj kući. Ko sem njihovih duša i Svevišnjeg zna šta se tu zaista desilo. Njegovo začeće ostala je misterija okolnosi. Možda je mlada žena bila prinuđena na sramni odnos, a možda to beše istinska ljubav između gazde i služavke. Venčali su se kad je rođen on, oličenje krivice roditeljskog greha, zbog koga je, kasnije, napisao u svom Dnevniku: ”Imadoh trn u puti svojoj i zbog njega se nisam oženio”. 

Može se lako domisliti odrastanje preosetljivog deteta, po prirodi sklonog dubokoj melanholiji, u atmosferi malograđanske uskogrudosti Kopenhagena, koji na vezu njegovih roditelja sigurno nije gledao blagonaklono, i mračnog, sumornog doma u kome dominira krut, strogi otac. 
Iako neshvaćen i usamljen kao mislilac, Kjerkegor postaje čovek eruptivne snage stvaranja. Kao da je žurio da preduhitri svoju ranu smrt, počinje da piše i objavljuje već u 21. godini.
Preokret u njegovom životu desio se kada je zavoleo Reginu Olsen. Prvi put ju je video kada je imala svega četrnaest godina. Negujući ljubav prema detetu,čekao  je da odraste u devojče. Usledila je veridba. Tokom perioda vereništva Kjerkegor svim silama pokušava da potisne svoju društvenu neadaptivnost. On shvata da ne može da postane jedan od uvaženih muževa koji nedeljom, ruku pod ruku, odlaze sa ženom u crkvu, gde mirno, bez straha i drhtanja, sluša propoved, a onda, srećan zbog ispunjenja dužnosti, hrli kući na blaženi popodnevni dremež uz prijatni žamor domaće svakodnevice. 
Ne želeći da unesreći ženu koju voli najviše na svetu, da Regininu ustreptalu nadu za sređenim domom, zavesicama i saksijama cveća, dečicom i veselim okupljanjem oko trpeze, pretvori u samovanje, niti da sebe optereti večnom strepnjom on se odlučuje za neobičan korak. Bez dovoljno vere u mogućnost svoje promene, iznenada, surovo i takoreći bez objašnjenja, Kjerkegor raskida veridbu. Okolnosti podešava tako da se Regina oseti izdanom i poniženom. Namerno u njoj izaziva gorčinu, koja joj može dati snagu da sve zaboravi kao ružan san,  da sve shvati kao poigravanje, laž i obmanu sa njegove strane. Nikada joj nije poverio svoju tajnu, niti objasnio razloge svog rastanka. Regina je mislila da ju je Kjerkegor žrtvovao, a on je, u stvari, žrtvovao sebe, zarad nje.

„Kako su ljudi apsurdni! Nikada ne koriste slobodu koju imaju, tražeći onu koju nemaju. Imaju slobodu misli, ali oni traže slobodu govora!" 



BREVIJAR 

  Još od detinjstva bio sam pod vlašću ogromne sete, čija dubina nalazi jedini pravi izraz u tome što mi je podarila ogromnu spretnost da se skrivam iza prividne veselosti i životne radosti. Jedina mi je radost bila, ukoliko se mogu prisetiti, što niko nije mogao da otkrije koliko sam bio ne-srećan...



U životu sam bio bacan tamo-amo, u mnogo-čem, gotovo u svačem, bio sam iskušavan, utoliko pre u zabludama. Pa sam, avaj, bio i na putu propasti: tako sam bio sam u svojoj dvadesetpetoj godini zagonetno razvijena, izuzetna mogućnost, čije naznačenje i značenje nisam razumeo uprkos najnapornije refleksije, koja je možda sve razumevala.Jedno sam samo saznao: da mi je najpravilnija namena života bila u pokajanju. Živeo stvarno, međutim, ja i nisam, izuzev pod opredeljenjem: duh.Čovek stvarno ja bio nisam, dete i mladić najmanje ...


_________________________________________

ILI - ILI
Tako čak najmanja individua ima dvostruku egzistenciju. Svaki pojedinac ima svoju istoriju, i ona nije samo proizvod njegove vlastite slobodne delatnosti. Njegova unutrašnja delatnost, naprotiv, pripada njemu samom i pripadaće mu večno; njemu je ne mogu oduzeti ni istorija, ni istorija sveta, one će ga pratiti ili na njegovu radost ili na njegovu žalost. U tom unutrašnjem svetu vlada jedno bezuslovno ili-ili, ali s njim filozofija nema nikakvog posla. (...) 
Prema tome: ono što se pojavljuje u mom "ili-ili" jeste etika. Zato još nije reč da se bira nešto i još nije reč o stvarnosti koju biranje kao takvo poseduje. To je ipak presudna stvar i trudim se da te za nju probudim. Do ove tačke čovek može drugome pomoći; ali, kada do nje dođe, uticaj koji čovek može vršiti na drugoga postaje nešto sekundarno. 

__________________________________________

BREVIJAR STRAH I DRHTANJE 

Ne! Niko ne treba da bude zaboravljen ko na svetu beše veliki; ali svako beše velik na svoj način, i svako u srazmeri sa veličinom onoga što je "voleo". Jer onaj koji je voleo samog sebe, taj je bio velik preko smog sebe, a onaj koji je voleo druge ljude, beše velik preko svoje prednosti, a onaj koji je voleo Boga, beše veći od svih. (...) 

_________________________________________
  
-Savršena ljubav podrazumeva da volimo onog zbog koga postajemo nesrećni. Ali nijedan čovek nema pravo da traži da bude voljen na taj način
-Ljudi mi zapravo pokazuju poštovanje time što pokazuju da me ne poštuju.
-Čovekova misao mora biti zgrada u kojoj živi – inače sve drugo je pogrešno.
-Čovjek šeta i kontemplira o samoubistvu: i u tom momentu padne mu cigla na glavu i ubije ga, te umire izustivši sledeće reči: “Blagosloven bio Bog”.
-Kada svaki posvećeni proždrljivac ima pravo da glasa, kad većina odlučuje o problemu, zar to nije popuštanje pred masama, glupacima.
-Hoću samo da privučem pažnju mase na sopstvenu ruinu. I ako ne budu dobrovoljno hteli da me slušaju, prisiliću ih na to. Jedan će me razumeti, drugi neće. Nemam nameru da ih bijem (avaj, jedan čovek ne može da udari po masi). Ne, prisiliću ih da udare na mene. Tako ću ih naterati da me saslušaju, zbog toga što su prvi udarili na mene, pa će onda verovatno da obrate pažnju i ako me ubiju onda će se pažnja izvesno isplatiti i onda ću imati priliku da dobijem apsolutnu pobedu.
 

-Ujutru izađem samo na kratko onda dođem kući i odem u svoju sobu gde bez prekida radim do tri sata. Oči mi sasvim malaksaju. Onda se uz pomoć štapa odgegam do restorana, ali osećam se tako slabim da mi se čini da kada bi neko glasnije uzviknuo moje ime, umro bih na licu mesta..


ooooooooo....zar nije sladak ....obozavam ga 
 


ILI ILI

Šta je pesnik? Nesrećnik koji krije duboke bolove u svome srcu, ali čije su usne tako oblikovane da, kada jecaji i krici prelaze preko njih, to odjekuje kao lepa muzika. Prolaze kao nesrećnici koji su u voli Falarisu lagano mučili blagom vatrom, i čiji krik nije mogao užasnuti tiranina kada je dopirao do njegovih ušiju kao slatka muzika. I ljudi se okupljaju oko pesnika i govore mu : zapevaj opet, a to znači : neka ipak nove patnje muče tvoju dušu, i neka tvoje usne budu iste kao i ranije, jer bi nas tvoj krik samo uplašio, a muzika je ljupka..

__________________________________________




 
Dnevnik zavodnika
21.05.
(na Kjerkegorov rodjendan)

Prokleti slučaju! Nikada te nisam kleo zato što si se pojavio, kunem te zato što se uopšte ne pojavljuješ. Ili je to možda tvoj nov pronalazak, neshvatljivo biće, neplodna majko svega, jedini zaostatku iz onog vremena, kada je nužnost rodila slobodu i kada je sloboda dozvolila da se prevarom vrati u majčino telo? Prokleti slučaju! Ti, moj jedini nepovereniće, jedino biće koje smatram dostojnim da bude moj saveznik i moj neprijatelj, koji si uvek istovetan samome sebi uprkos tvojoj neistovetnosti, stalno neshvatljiv, stalno zagonetka! Da, ti koga volim celim svojim bićem, u čiju sliku se sam pretvaram, zašto se ne pojavljuješ? Ne moljakam, ne preklinjem te smerno da se ovako ili onako pokažeš, jer takva služba Bogu bilo bi idolopoklonstvo i neprijatna u tvojim očima. Izazivam te na borbu, zašto se ne pojavljuješ? Ili se zaustavio nemir univerzuma, da li je tvoja zagonetka rešena što si se i sam survao u more večnosti? 

Užasne li misli! Tako se, dakle, svet smirio iz dosade. Prokleti slučaju, čekam te! Neću te pobediti principima ili ono što tupi ljudi nazivaju karakterom, ne, ja hoću da te opevam! Neću da budem pesnik za druge, tebe ću opevati i proždreti vlastitu pesmu, i to će biti moja hrana. Ili me ne smatraš dostojnim tebe? Kao sšo bajadera igra u čast Boga, tako sam se i ja posvetiosluženju tebi, polako, slabo odeven, poslušan, nenaoružan i bez ikakve odbrane, odričem se svega; nemam i ne želim ništa svoje da imam, ništa ne volim, nemam ništa da izgubim, ali zahvaljujući tome nisam ni postao dostojniji tebe, kome je, nesumnjivo, već odavno dosadilo da otimaš ljudima ono što vole, tebe, koga je umorilo njihovo kukavičko uzdisanje i njihove kukavičke molbe. 

Iznenadi me, spreman sam, daj da se borimo za čast. Pokaži mi devojku; pokaži mi mogućnost koja će izgledati nemoguća, pokaži mi je u senovitom carstvu donjeg sveta, ja ću je izvesti napolje, neka me mrzi, neka me prezire, neka bude ravnodušna prema meni, neka voli drugog ne plašim se; ali uzburkaj vodu, okončaj bezvetricu. Bedno je da me ti tako izgladnjuješ, ti koji uobražavaš da si jači od mene.
______________________________________




 

„Treba biti zagonetan, ne samo za druge već i za samoga sebe. Ispitujem sebe. Ako me to umori, popušim cigaretu da ubijem vreme i mislim: ko zna, šta je Gospod bog u stvari mislio kada me je stvarao ili šta još od mene hoće da stvori." 

_______________________________________

Dnevnik zavodnika

Na zidu visi ogledalo, ona ne misli na njega, ali ogledalo misli na nju. Kako verno hvata njenu sliku, ono je kao ponizni rob, koji svoju prednost dokazuje vernošću, rob za koga ona, naravno, nešto predstavlja, ali koji za nju ništa ne znači, koji je dobro uhvatio njen lik, ali je ne sme uhvatiti. Nesrećno ogledalo koje svakako može obuhvatiti njenu sliku, ali ne nju, to nesrećno ogledalo koje ne može zadržati njenu sliku kao tajnu u sebi, skrivajući je od pogleda celog sveta, koje, naprotiv, može samo drugima pokazati tu sliku, kao, na primer, sada meni! Kakva nesreća kada bi čovek bio takav! A ipak, ima dosta ljudi koji su takvi, koji ništa nemaju osim u trenutku kada to pokazuju drugima, koji zahvataju samo površinu stvari a ne i suštinu, koji sve gube u trenutku kada pokazuju drugima, kao što bi to ogledalo izgubilo njenu sliku ako bi mu je jednim uzdahom odala svoje srce. I ukoliko čovek ne bi bio u stanju da čuva sliku lepote, čak ni u trenutku njene prisutnosti, morao bi stalno želeti da bude na rastojanju od lepote, i nikada suviše blizu, da bi video lepotu onog što drži u naručju, a da ne vidi više u trenutku u kome je predmet suviše blizu, u trenutku kada se usne spajaju u poljubac, morao bi da izoštrim unutrašnji pogled... Ah, kako je lepa! Jadno ogledalo. mora da je to muka, ali takođe kakva sreća što ne poznaješ ljubomoru! Njena glava je potpuno ovalna, malo se naginje napred, time čelo postaje više, koje se često i ponosno podiže, ne ocrtavajući njene intelektualne sposobnosti. Njena tamna kosa nežno i fino okružuje čelo. Njeno lice liči na plod, svaki prelaz je pun i zaokružen; njena koža je prozirna i osećam svojim očima kao da je somot. Njene oči - da, još ih nisam video - pokriva jedna zavesa sa svilenim resama, koje idu u zavijutke, opasne po onoga koji želi uhvatiti njen pogled. Nadam se da ću se s njom još sresti, svakako ću je prepoznati, a i ona mene. Moj pogled sa strane ne zaboravlja se tako lako. Kada je onda iznenada sretnem, negde, gde je nisam očekivao, na nju će doći red. Ako me ne prepozna, u svakom slućaju ću već naći prilike da je još jednom pogledam sa strane, i jamčim vam da će se setiti susreta. Samo bez nestrpljenja, bez pohlepe, u svemu treba uživati polagano. Ona je odabrana, ona mi neće izbeći.
 










“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Ned 3 Maj - 20:02

Molitva

Svake večeri sklopim misli nad paperjastim oltarom,
radoznalo osluškujući šum svojih usana
i molitvu, ometenu uzdahom:
“Ćerku Bog da ti da, još jednu sebe da imaš.
Nektar da pije, zvezde da joj skineš,
kao što bih tebi ja.
Da je maziš, da je čuvaš,
da je braniš i ništa joj ne braniš,
kraljica da bude, kao što bi bila ti.
Da bude tvoje Tvoje,
kao što bi Moje bila ti,
da si mi rodjena,
moja rodjena.
Pogledom dijamante da brusi,
rečima bisere da niže,
zlatne da su joj misli.
U ženu da stasa, željni da je budu,
da vidiš kakva si bila. ”
Kad zapnem za prag zaključanih vrata budućnosti,
i padnem slab u početni stav za molitvu,
celivaću suvim usnama cveće,
utkano u ivandanski venčić,
prepoznajući te u svakoj latici.
Nošena srebrnim štiklama,
prići će poslednja želja,
naše Naše,
nudeći pomoć.
“Hvala, dete moje”, reći ću.
“Ćerku Bog da ti da, još jednu sebe da imaš. ”

Goran Tadić 

  








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Pon 4 Maj - 18:32

>> Postoji prica da je jednog dana u Ausvicu grupa Jevreja izvela boga pred sud. Optuzili su ga za svirepost i izdaju. Oni nisu nasli utehu, kao Job, u uobicajenim odgovorima na probleme zla i patnje usred ove opste besramnosti. Oni nisu mogli da nadju nikakvog opravdanja za boga, nikakvih olaksavajucih okolnosti, i tako su odlucili da je kriv i da, po svoj prilici, zasluzuje smrt. Rabin je doneo presudu. Onda je podigao pogled i rekao da je sudjenje zavrseno; bilo je vreme za vecernju molitvu <<

K. Armstrong - Istorija boga








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Čet 21 Maj - 9:39

Video sam orione u ruži

polen jutarnjeg zelenca
koji posluje s pčelom,
košnicom,
medom,
u ustima djevojke na vodi,
kakvu ne vidjeh nikad.

košnica je drvo – kružni god.
vrve crvi, bivše planete, kukci
u mom herbarijumu
koga zaboraviše u patrijaršiji.

probao sam bakar u bakrorezu,
olovo štamparije,
slovo u slovu,
šarkao geografsku
kartu, lovio cara u istoriji.

pred jahačima u brzom kasu,
kušao sam
Hristovo vino.

Zdravko Krstanović










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Uto 26 Maj - 12:59

Psalam 149
MAGLINE HVALITE GOSPODA

Hvalite Gospoda
magline slične pahuljicama na fotografskim pločama
Hvalite Gospoda
Sirijus i njegova družbenica
i Arktur i Aldebaran i Antares
Hvalite Gospoda meteoriti
i eliptične putanje kometa
i veštački sateliti
Hvalite Gospoda
atmosfera i stratosfera
iks zraci i Hercovi talasi
Hvalite Gospoda
atomi i molekuli
protoni i elektroni
protozoe i radiolari
Hvalite Gospoda
kitovi i sićušni podvodni organizmi
Hvalite Gospoda
ptice i avioni
Hvalite Gospoda šestougaoni kristali snega
i smaragdne prizme boje bakarnog sulfata
- u elektronskom mikroskopu –
fluorescentne biljke na morskom dnu
alge slične dijamantskim ogrlicama
Diadema Antillarum
Anurida maritima i Ligia exotica
Hvalite Gospoda
Rakova obratnica i polarni krug Arktika
oluje Severnog Atlantika i Humboldtova struja
senovite prašume Amazona
ostrva Južnih mora
vulkani lagune
i karipski mesec iza palmine siluete
Hvalite Gospoda
demokratske republike
i Ujedinjene nacije
Hvalite Gospoda
policajci i studenti i lepe devojke
Njegova slava prevazilazi zemlju i nebo
teleskope i mikroskope
Aliluja


-- Ernesto Kardenal (1964),

Leo Malboeuf








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Uto 26 Maj - 13:00

IV. сачувај
од магли које горе
сачувај

сва сунца пуни месеци вечито су затворени
нама су их затворили
из срца ишчупали
у ватреним маглама спепелили
спепелили изогњили се
пепелили огњили хиљаду година степени година
спепелили изогњили се
спепеплили у ватреним маглама
један дан је као хиљаду година степени година
ниједну реч нису изговорили
иако се у њима откидало целокупно сада и на вјеки
катина и смоленска
седамдесетогодишњица као бакља*
огњено сунце се закрвавило
једнога дана нису се исказали
иако се у њима откидало целокупно сада и у часу
мајке божије катинске и мајке божије смоленске
седамдесетогодишњице као бакља*
ватрено крвљу је испунило пун месец
пошли су за својом тишином
стоје испод споменика мајке божије катинске
у смоленску
која у мешинама с вином држи њихове речи као у пијети
ударају у звоно поднебно и подземно
замагљени обавијени маглама замагљени
стоје испод споменика мајке божије смоленске
у катину
која у мешинама с водом држи њихове речи као у пијети
ударају у звоно
пошли су за својом тишином
у маглама нико их не види
заходе
маглени ватрени маглени
исходе
пијета нема речи
макар се храм неба располућивао на крв и крст
пијета нема речи
тако ће их држати
на рукама
мајка
беле и раскрвављене
тако ће их држати
сва сунца пуне месеце вечито затворене
њихова тишина ће викати
речи ишчупане из тишине
њихова тишина ће викати
магла се спепелила
огањ се замаглио
да би их видео треба имати вечите очи
17.04.2010, Трг Пилсудског
Препев Бисерка Рајчић








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift


Poslednji izmenio Dala dana Sub 12 Nov - 21:21, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Uto 26 Maj - 13:03

Christ The King Stained Glass Window











“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Sub 30 Maj - 21:01

Молитва 1 - Momčilo Nastasijević
 
Смагнем ли ово дубином у вечерњу,
или је тихи пој,
ил’ дубина се отвори где болело?
Тихо по муци бродим смерни раб.

Пакао мени, оче,
бољезан, драчу на пут.
Расточи о расточи раба.
Дубље дно души но страдáњу,
без дна реч ова смерна у вечерњу.

Корен је ово,
црва ми, оче, у нагризáње,
расточи о расточи раба.

Јер и пакао је твој,
и пропоје.
Залапим топло из ове опорине тела.
И корен по корен мање
Моме страдáњу.

Молитва 2
 
1

Да утопим се у плаветнило твоје,
Господе, жедан ја.

И радост моја теби, дародавче,
руменилом да окади просторе.

2

И молим ти се,
урвина твојих кроз понор
бистра ме проведи,
у мени да се небеса твоја огледну.

3

И ветри твоји
да крше ме земљи, прегибљу,
снези на мени презиме.

И уза стамен-стабло
вита уз мене лоза
да препузи свој век.

И тице, крилати створи,
хитро да ми са грана
даљини твојој полећу.

4

Блажен у теби да занемим.
И од нема мене
стена да прозброи гори,
гора цвећу.

И радост наша теби, дародавче,
руменилом да окади просторе.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Sre 24 Jun - 14:50

Citat :
Gospodaru moj,
zvijezde sijaju, a ljudi spavaju,
I kraljevi su zatovorili vrata svoja,
samo su vrata Tvoje Milosti uvijek otvorena....

..... I svaki zaljubljeni je sa ljubljenim svojim,
A ja sam ovdje sama sa Tobom.
-Rabija Al Adavija











Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Pon 13 Jul - 19:37

Svetovna vizantijska muzika




Kontroverzna tema među proučavaocima vizantijske muzikologije jeste profana muzika Vizantijskog carstva. Indirektni i direktni dokazi o profanom muziciranju dolaze iz različitih izvora: od zapisa vizantijskih, arapskih i zapadnoevropskih hroničara, pisaca i filozofa, fresaka, na prvom mestu malobrojnih i donekle marginalizovanih srednjovekovnih muzičkih rukopisa koji sadrže profane plesove, pesme i programsku muziku, ali i poznije usmene tradicije. Vizantijski kompozitori, od vremena Kukuzelja i tradicije kalofonog komponovanja, pa sve do kraja  perioda s vremena na vreme su se bavili pisanjem svetovnih kompozicija i kratima izuzetnog kvaliteta (i pored toga što one po njima nisu bile vredne zapisivanja, već pre improvizatornog karaktera). Ideologija vizantijskih filozofa, teologa i crkvenih upravitelja je u bila potpunoj suprotnosti sa karakterom očuvane i opisane svetovne muzike; teorija muzike je još od najranijih vremena vezivala tehniku za najviše regione ljudske duše, upravo one koji po njima stoje pred bogom da ga služe, jedinstvom teksta i muzike. Svetovna muzika vezana je za telesno, za osećanja koja mogu biti izuzetno prefinjena (kao što su romantična ljubav, sentimentalno, ili idealističko), ali svejedno telesna. Nasuprot toga stoji koncept pod kojim su Vizantijci podrazumevali muziku: smernost, trpeljivost, trud, strast i strah od boga; osećanja koja su tužna, ali puna utehe, u zanosu koliko i uzdržana, smerna, a junačka, povrh svega jednostavna i duboka.
Vizantijska muzika zasnovana je na starogrčkoj tradiciji, uz izvesne nove proračune, donekle opskurnoj vezi između narodne muzike Male Azije (posebno u pogledu kompleksnosti muzičkih modusa i tonskih rodova s jedne strane i izuzetno stare narodne tehnike bordunskog pevanja obrazložene vizantijskim filozofskim ideologijama s druge), bliskoistočne starozavetne psalmodije i responzarijalnog pevanja, na posletku čak i otomanske muzičke tradicije; zato se može reći da je naslednik muzike Antike, u nekim suštinskim i opštim svojstvima, ali takođe da nije. 
Rukopisi biblioteke manastira Iviron pod brojem 337, 349, 379, 1305, 5084, 5094 i Nacionalna biblioteka Atine  pod brojem  941, 2401, 2604 čuvaju imena kompozitora i njihovih svetovnih dela vrlo sugestivnih naziva, od izuzetnog značaja. Isti rukopisi čuvaju kompozicije svih navedenih kompozitora, koje nemaju naslove, ali su takođe vredne pomena.

Vizantijski domestik iz 15. veka, Manuil Hrisafis (čiji se stvaralački rad u jednom periodu vezuje i za teritoriju Srbije), ostavio je iza sebe korpus instrumentalnih kompozicija visokog kvaliteta i zanimljivog naslova, pod zajedničkim imenom kratimata, odn. kratime. To su bile slobodne muzičke kompozicije (na neki način vizantijska apsolutna muzika), najverovatnije strukturalno povezane sa starogrčkim nomima za aulos, ili kitaru (grčka vaza iz 5. veka p.n.e. prikazuje pastira sa dvojnicama iznad koga pišu slogovi ta te ta te) . Muzički koncept ove vrste kompozicija ne može da se nađe nigde drugde u Evropi, od IV-XVI veka. Rukopisi najčešće naglašavaju da su kratime instrumentalne; ako nisu, pevač izgovara opskurne i besmislene slogove teriremjelejelitenane, nono, nena - hrišćanska legenda vezuje ove reči za muziku anđela, previše visoku i nedostižnu za ljudsko uho. Neki vizantijski teoretičari muzike navode da kada instrumente u kratimama prati glas, da je njihov odnos oktava. Besmisleni slogovi kratima služili su tako da obogate zvuk orkestra zvukom ljudskog glasa. Dve Hrisafisove kratime pod imenom Prijatna, slatka, instrumentalna i paganska muzika (Τερπνόν Γλυκύτατον Οργανικόν Και Εθνικόν) koja prati melodijsku formulu četvrtog plagalnog glasa i Najnaočitiji (Ο Πάνυ Ωραίος) koja prati treći plagalni glas čuva rukopis broj 5084 biblioteke manastira Ivirona.

Izuzetna ličnost vizantijske muzike i veliki reformator, posebno notacije jeste Jovan Kukuzelj. Njegova biografija, puna rupa i protivurečnosti navodi da je rođen u jadranskome gradu Duracu (današnja Albanija), da mu je majka bila bugarskog porekla i da je rano ostao siroče (posle je, sećajući se majke, napisao remek-delo vizantijske muzike, veličanstvenu Kratimu u četvrtom plagalnom glasu čiji finalni deo Vulgarikon, odn. tužbalica bugarskih žena sadrži elemente tradicionalnih bugarskih posmrtnih tužaljki (instrumentalni deo sadrži novootkriveni rukopis 5094). Zapisi govore da su popularne pesme pratili žičani, gudački i duvački instrumenti, te orkestri: trihordi, laute, psalterioni, duvački instrumenti koji se i danas koriste u narodnoj muzici; možda je zato Jovan Kukuzelj napisao kratimu pod imenom Viola (Βιόλα), iz rukopisa 5094 Ivironske biblioteke. Sličnom analogijom, jedan drugi vizantijski domestik, Grigorije Alijatis je nazvao svoje muzičko delo, teretizmu Psaltira (Ψαλτήρα) (rukopis 5084 Ivirona). Teretizme su bile kompozicije vezane za pozorište i vizantijsku dramu. One su na pozornicama bile namenje i plesu; različite marginalne ličnosti: prostitutke deca siromašnih roditelja i feminizirani muškarci (pod imenom iterikos) često su učestvovala u pozorišnim predstavama, tako izazivajući gnev crkvenih otaca. Ova tradicija nije zaobišla čak ni uglednog Kukuzelja, koji je komponovao teretizme pod nazivom Ples (Χορος), koja može da se nađe u ivironskom rukopisu 5084, ili inspirisanu nekom predstavom, ili namenjenu istoj i Teretizma Kraljeva (Του Βασιλέως) iz ivironskog rukopisa 1305.


Ličnosti koje su pisale pozorišnu muziku su često pisale i cirkusku muziku, koju je crkva nazvala "poganom, lukavom i demonskom". Pisci navode da su njihove melodije, pune uzvika, nerazgovetnih slogova, zvižduka (kratime i teretizme) predvodili lautisti, a glumci su nastupali mimikom i plesom. Zanimljivo je spomenuti da su glumci u ovim predstavama imali karakteristične frizure, napred ošišani kratko, a pozadi je kosa bila dugačka, a glumice su kosu uplitale na složene načine i puštale je u javnosti nepokrivenu. Začudo, sačuvana je jedna Kukuzeljeva cirkuska melodija pod imenom Tkač (Ο Aνυφαντής) iz ivironskog rukopisa 1305. Slično scensko delo pod nazivom Vojska komponovao je Nićifor Itikos, a ostalo je sačuvano u rukopisu 2604 atinske bibilioteke. Dve kratime pod istim imenom Siroče (Ορφανόν) dela su Kukuzelja (2604, atinska biblioteka) i Koronisa (1305, Iviron).
Pesme iz pozorišta i cirkusa su bile mnogo uticajnije nego što se na prvi pogled čini; vizantijski pisci su zabeležili da ih je mlad svet pevao po svojim kućama. Koliko su teretizme bile popularne, upozoravaju vizantijski pisci, koji takođe navode da crkva ne bi trebalo da koristi takve opscene, iskvarene i suvišne pozorišne melodije u crkvenoj muzici.


Vizantijsko društvo bilo je multikulturalno i multietničko, od multikulturalnosti je čak i zavisilo. Veza između naroda koji bi se našli u okviru društva, svakako je bila vizantijsko obrazovanje. Pogranični čuvari (akrites) bili su Goti, Persijanci, Sloveni...gotovo je sigurno da su Vizantijci povremeno pozajmljivali popularnu muziku obližnjih naroda (što može dobro da se vidi na primeru Kukuzeljevog Vulgarikona), ili persijskog makama pretvorenog u vizantijsku kratimu Persijski jelejeli (Τραγούδι Περσικόν Γελεγελέλι) iz ivironskog rukopisa br. 337Njegov savremenik, znameniti Joanis Lambadarios sastavljač je Persijske kratime (Κράτημα 'Περσικόν') iz ivironskog rukopisa 5084, a Kod Ismailćana (Δε Παρά Ισμαηλιτών) je komponovao monah Arsenije, o kome se slabo zna (ivironski rukopis 1305). Ipak, strani uticaj na vizantijsku muziku najbolje je zabeležio baš kompozitor koji ima reč "Stranac" u svom imenu Ksenos Koronis, sledeća velika muzička ličnost vizantijske kalofonije, na neki način duhovni naslednik Kukuzelja. On je autor kratime Franačke (Φραγγικόν) iz rukopisa 1305 ivironske biblioteke, a pomenuti Manuil Hrisafis je komponovao Tatarsku kratimu (Κράτημα 'Ταταρικόν') iz rukopisa 2604 koji čuva Nacionalna biblioteka u Atini. Deo nacionalne muzičke baštine Vizantije sačinjavaju i muzičke kompozicije - polihronizme, namenjene dugom životu vladara; jednu takvu posvećenu vlaškom vojvodi Jovanu Petru (Πολυχρονισός Εις Ιωάννην Πέτρον Βοεβόδαν) čuva rukopis 337 ivironske bibilioteke. Kratima koju Solunjani zovu Suruliston (Κράτημα Οργανικόν, Σουρουλιστικόν, Παπαδικόν) delo je kompozitora Ioanisa Glikeosa, namenjena je da je izvode duvački instrumenti, a čuva se u rukopisu 2604 atinske bibilioteke.
Pevanje slavuja oponaša popularna kratima Slavuj (Η Αηδών') kompozitora Koronisa iz ivironskog rukopisa 1203. Na ruže podseća kratima Rodaion domestika Sguropulosa, ivironskog rukopisa 337. Kukuzelj takođe ima kompoziciju pod nazivom Točak (Ο Τροχός), iz rukopisa 379 Iviron.
Pod znakom pitanja ostaje i isključivo jednoglasni karakter vizantijske muzike; polifone kompozicije koje su nosile naziv nepoznate etimologije gazis , jedne je autor Lambadarios, druge Ksantopulos iz Madita, čuva rukopis 2401 atinske bibilioteke. Treću polifonu kompoziciju, bez imena sastavio je takođe Ksantopulos (349, Iviron).
Persijski geografi iz 9. veka spominju da su Vizantijci od instrumenata koristili urghun (pneumatske orgulje), shilyani (neku vrstu harfe), şalandj (gajde) i naravno liru. Vizantijska muzika je takođe uključivala i dvorsku muziku i plesove, na šta ukazuje obilje istorijskih i arheoloških izvora; Dimitrije Kantemir je o dvorskim plesovima učio od grčkog domestika Angelosa. Kako su Grci kombinovali svoje orkestre, zanimljivo je pitanje: ikonografski dokazi navode da su se kombinovali prema srodnosti zvuka, ili tipologiji, harfe sa psalterionima, tamburisi sa lautama itd. često sa razmakom od oktave. Instrumenti sa postojanim zvukom, kao lire, viele, ili duvači verovatno su svirali izokratime. Izuzetno lepo delo za frulu i orkestar pod nazivom Ναι komponovao je domestik Nićifor Itikos (941, Atina). 


Post-vizantijsku sekularnu muziku, prikupio je i u štampanoj zbirci 'Pandora' objavio Teodor Fokej. Neke od kompozicija imaju interesantne nazive (kao npr. Semiramidin zid - Σεμιράμιδος Το Τείχος). 

Od posebnog značaja za muzikologiju je rukopis iz Ivirona pod brojem 1203. Svet etnomuzikologa i vizantologa je (s razlogom) uzbudio trenutak kada je znameniti naučnik Spiridon Lambros objavio da je u biblioteci manastira Iviron na sedam folija pronašao trinaest svetovnih pesama (sa notacijom) koje danas sačinjavaju najstariji korpus grčke svetovne muzike. Folije su bile dugo skrivene, a projekat je vrlo brzo napušten (Lambrosove fotografije folija su čak slučajno spaljene). Tek će švajcarski naučnik Buvije uspeti da transponuje pesme, izda kritičko izdanje i zainteresuje javnost za njih. Knjiga u kojoj se pesme nalaze je nastala kao kratimaterion, tj. zbirka kratima i teretizmi, skriven u koricama većeg rukopisa. Pesme je zapisao izvesni jermonah Atanasije, iz Soluna. Rukopis se datira na 16. vek, ali su pesme antologija i definitivno starije (za jednu se zna da je iz vremena Mihaila Psela, a druga koja govori o padu Bosne je iz 1463.) Ove pesme pokazuju muzičko jedinstvo u jednostavnosti i neornamentisanosti (koja ne odlikuje vizantijsku crkvenu muziku), a moguće i da su deo takozvane "persijsko-arapske" tradicije, termina koji su Vizantijci skovali ne da tako nazovu stranu muziku, već celokupnu svetovnu muziku.

1. Θλίβει με τούτος ο καιρός
Rastužuje me ovo vreme
melodija prati formulu prvog glasa

2. Τ'αηδόνια της Ανατολής
Slavuji istoka 

Τ’ αηδόνια της Ανατολής και τα πουλιά της Δύσης,
στου Φιλαδέλφου τον βουνόν, στου Φιλαδέλφου τ’ όρος
για συναχθήτε μιαν μεριάν να ποίσω περιβόλι
να κόψω μήλον της φιλιάς, κυδώνι της αγάπης,
δαμάσκηνον με το κλαδί, σταφύλι με το κλήμα.

Slavuji Istoka i ptice Zapada
na Filadelfovoj planini, na Filadelfovoj gori,
de skupite se na jedno mesto da napravim baštu
da uberem jabuku prijateljstva, dunju ljubavi,
šljivu sa granom, grozd sa lozom.
(pesmu preveo Vladimir Bošković)

3. Όλοι τα σίδερα βαστούν
Svi su u okovima 

4. Κάλεσμα κάμνει ο βασιλιάς
Kralj najavljuje gozbu
još jedna izuzetno popularna akritička (čuvarska) pesma iz zbirke

5. Εις τα ψηλά παλάτια
U visokim palatama

6.Όταν lαλήσει o pετεινός
Kad se oglasi petao

7. Όλα τα Δωδεκάνησα
Svih dvanaest ostrva Dodekaneza

8. Θορείς tον toν Αμάραντον
Vidiš li kako onaj amarant...
melodiju amaranta, plave ruže zaborava, prati četvrti glas

Θωρείς τον τον αμάραντον πώς κρέμεται στο βράχο
και τρων τον τ’ άγρια πρόβατα κι αλησμονούν τ’ αρνιά τους;
Κι απ’ αυτόν έφαγα κι εγώ κι απαλησμόνησά σε.
- Ειπέ μου, πού έπιες το νερόν και πού έφας το βοτάνι;
- Στην Άρταν έπια το νερόν, στην Κύπρον το βοτάνι,
κι ανάμεσα στον Γαλατάν απαλησμόνησά σε.

Vidiš li kako onaj amarant visi na steni
i kad ga pojedu divlje ovce, zaboravljaju svoju jagnjad? 
Od njega sam i ja jeo, pa sam te zaboravio.
- Reci mi, gde si pio vode i pojeo biljku?
- U Arti sam pio vode, na Kipru biljku,
a između, u Galati, zaboravio sam te.
(pesmu preveo Vladimir Bošković)



9. Άλλοτες όταν εκούρσευαν
Pad Bosne
odnosi se na pad 1463. godine. Bogdan 'Moldavac' ime koje su nosili mnogi kraljevi Vlaške. Kraljevi koji mogu biti u vezi sa Bogdanom bili bi:
Žigmund, sin poslednjeg kralja Stefana Tomaševića, ili Stefan Bogdan II 'Lepi'.

Άλλοτες, όταν εκούρσευαν την ταπεινήν την Πόσναν
και του Πογδάνου τον υιόν επήρασιν οι Τούρκοι.
Την μάνα του στην ξενιτειάν γράφει γραφήν και στέλνει.

U druga vremena, kad su Turci harali sirotom Bosnom,
 ugrabili su Bogdanovog sina
(On) piše pismo svojoj majci i u tuđinu šalje ga.
(pesmu preveo Vladimir Bošković)


izbeglice, vizantijski rukopis

10. Ἄγριον Πουλὶ Μερώθου Μου
Divlja ptico, pripitomi se
prati melodiju 4. glasa

11. Διώχνεις Με Μάνα
Ti me, majko, šalješ od sebe
prati melodiju 4. glasa

12. Εις σε ψηλά βουνά
Na visokim planinama








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Pon 13 Jul - 19:39









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Čet 23 Jul - 20:18









“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Čet 23 Jul - 20:21









“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Čet 23 Jul - 20:26









“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Uto 28 Jul - 9:56

BOŽE, UTEHU ONOM DADNI-Fjodor Ivanovic Tjutcev








Bože, utehu onom dadni
Koga pripeke muči plam,
Koji k'o prosjak goli, jadni,
Kraj tuđih vrata luta sam.
On u prolazu samo kreće
Preko ograda pogled svoj,
Na hladovinu i drveće
Raskoš letnji u šumi toj.
Za njega neće lisne grane
Gostoljubivi spremit' sag;
Na njega neće ni fontane
Rasuti rose biser blag.
Pećina plava i duboka
Zalud ga mami kraju svom.
Ni prah sa rosnog vodoskoka
Osvežit neće glavu tom!
Bože, utehu onom dadni
Koga na životni put kreće jad,
Te kao prosjak bedni, jadni,
Kraj tuđih vrata luta sad.











Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Ned 4 Sep - 19:05

Златоусти Владика Николај инспирација модерних уметника


Традиционална прослава градске славе - Духовског понедељка, ове године крунисана је промоцијом двд издања српског псалтира "Молитве на језеру" Светог Владике Николаја Велимировића у Ваљевској гимназији- школи у чијим је клупама пројављена ретка учењачка љубав прослављеног богоугодника.
"Молитве на језеру" је естетски импресиван видео пројекат, ако не први, оно бар један од првих те врсте у црквеном издаваштву. Речи владичине су прецизне, созерцавајуће и поетски надахнуте. За музичара, велики је изазов пратити их. Велики и неодољив, истовремено. Истакнути музички уметник, члан популарног састава "С времена на време", Асим Сарван и игуман манастира Михољска Превлака Бенедикт сачинили су одабир од дванаест молитви, две музичке нумере и, по узору на чувене документарце BBC- а, лепих кадрова у манастиру Подмаине надомак Будве. Текстове молитви казивали су истакнути драмски уметници Небојша Дугалић, Наташа Тапушковић, Соња Колачарић и др. ДВД "Молитве на језеру" издање је Свештене царске лавре - Св. архангела Михаила, настало по благослову Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија. Уз предивне спотове овог изузетног остварења, учесници саборовања уживали су и у песмама Асима Сарвана.
Мисао Св. Владике Николаја изнова актуелизује време у којем живимо, казао је протођакон Дејан Трипковић. Осврнувши се на неке од закључака мајског заседања Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, протођакон Трипковић је навео да Сабор изражава забринутост због пада наталитета, кризе породичног живота и разних пошасти савремених секуларних култура које су све присутније у Србији. Стога, Сабор апелује на све друштвене чиниоце да преузму конкретне акције са циљем "слављења живота". Баш како је то у свом мисионарском раду чинио Свети Николај, чијом су речју вођени многи млади људи да живот у вери открију и остваре у његовој пуноћи.
Један од предавача трибина "Православље и млади" које, по благослову Епископа ваљевског Г. Милутина, приређује Светосавска омладинска заједница требало је да буде докторант на делима Светог Николаја - проф. Богословског факултета др Радован Биговић. Али, како је познато, прерани одлазак са овог света га је у томе спречио, те је сабрање око мисли Св. Николаја, Духовског понедељка лета Господњег 2012., у Ваљевској гимназији посвећено др Радовану Биговићу.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Uto 11 Okt - 16:07









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   Sre 30 Nov - 19:22

Vudu religija kroz umetnost
Galerija savremene umetnosti u Notingemu predstavila je prvu i najveću izložbu haićanske umetnosti, sa oko 200 slika, tapiserija i skulptura 40 umetnika.

Haitian,voodoo,vudou i ko zna kako se jos speluje je specificna
umjetnost vezana za religiju sa istim izgovorom i ima korijene u narodnom stvaralastvu.
Iako je ta umjetnost inspirisana religiozno-narodnim motivima ,nesto slicno nasim
ikonama,ta umjetnost ima i odgovarajuceg poznatog umjetnika koji je rodjen u tom
okviru kulturne djelatnosti.Ona je ,definitivno,umjetnost sa nardno/religioznim motivima
iz kojih pojedinac dobija inspiraciju.

Vasilije Knezevic








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Religija,inspiracija umetnika   

Nazad na vrh Ići dole
 
Religija,inspiracija umetnika
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Religija,inspiracija umetnika
» Žene kao večita inspiracija umetnika
» Reči kao inspiracija
» Inspiracija
» Citati iz religija sveta
Strana 3 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija :: Religija-