Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Tin Ujević

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
panonski galeb

Master
Master


Ženski
Poruka : 15955

Učlanjen : 18.12.2011


PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević    22.05.12 9:22

Uhapsen u svojoj magli


Uhapsen u svojoj magli,
zakopcan u svojem mraku,
svako svojoj zvijezdi nagli,
svojoj ruzi, svojem maku.


I svak zudi svetkovine
djetinjastih blagostanja,
sretne mrene i dubine
nevinosti i neznanja.


I na oblak koji tisti,
i na munju koja prijeti,
nasa blaga Nada vristi:
biti cisti. Biti sveti.


I kad nema Naseg duha
medju nama jednog sveca,
treba i bez bijela ruha
biti djeca, biti djeca.
Nazad na vrh Ići dole
Mina

  

avatar

Ženski
Poruka : 7926

Učlanjen : 15.11.2011


PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević    26.06.12 12:17

Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45964

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević    05.10.12 15:39






AUTOPORTRET

Portreta ja nemam; slikar koji bi ga imao izraditi
morao bi nadići sama sebe
i samnom se skladiti,
a to je nemoguće,
jer niko ne zna ko sam ja
i, pravimo se, ni ja sam.

No nije me sram:
ja znam svoju cijenu,
čvrstu ko granitnu stijenu,
znam da sam jedini i sam
ondje gdje me niko neće stići,
ni zmaj...

Autoportret: najprije treba imati crte
ustaljene i škrte
i stav za vječnost i pozu za vrijeme;
a ne da vas buše, ni da vas vrte,
ni razapinju na svoje dileme....

Veliki dio našeg portreta
jest naš stan i odijelo--
i njegovano tijelo
u kočiji velikog svijeta....
Mene zasipa bijeli prah cigareta
po kaputu,
a ja sam vječno tragana silueta
na putu.
Vukući noge bez galoša
preko blata i gliba
kao ranjene noške ptica -
dok mi dim izgriza oči
u zakutnim kafanicama
gdje se rijetko predstavi
sablasno sunašce.

Vidi što od mene učiniše duga nezaposlenost
i javni nerazum i bekrijanje -
i u spletkarenju i kleveti prezaposlenost.
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević    10.10.12 20:44









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević    02.08.13 21:32



Mašta povodom očiju

Svaki ostavlja znakove na putu,
ne samo trag koraka i stopu nogu,
nego i kretnju ruku napregnutu,
maglovitu u prolaznom slogu:
svi se kreću i mijenjaju u bogu.

Lica su ljudi možda zagonetna slova.
Lica su valjda izraz izgubljenih snova.
Moje dnevno štivo čitanka je glava.

Nego me oko glavno užasava.
Ima u oku zapisanih mašta,
il mi u oko prenosimo svašta?
Ono crno iz dubina kroza nj biva jasno.
Ko će smjeti reći da je oko časno?

Sanjao sam jutros san o dvije žene:
to su dvije duše kroz dvije razne zjene,
jedna gleda bistro, a druga kroz mrene.
Koja od njih može da me strasno krene?
Oči pune magle očaraše mene.

Nekada me takav strah očiju hvata,
strah pečata, ili strah pergamenata:
što to čudno, mračno u očima piše?
To sam znao jednom. Ne sjećam se više,
i evo se bojim da će luč donijeti
onaj ko me na to iznenada sjeti.
Što me nemilosno brojne oči tlače?
Upitnici vida bole: oči znače.

Danju oči mrače. No u mraku zrače.
Najbolje su oči što nas naoblače
da po tome vedri horizonat svlače.
Vidici su slutnje u smisao sivi
i samo u tajni pravo biće živi.

Oči kažu. Oči kažu da nas boli
i kakve smo čudne duše kad smo goli.
Čemu nije ravan majstor, ni najveći,
oči, zrele oči, to će ravno reći;
plamen kojim starac u grob skori gleda
nehotice vidim već u oku čeda.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević    02.08.13 21:34

VRUĆICA OD ŽENE

Jer je u visini misli ponižena,
ja bih htio njeno zlo da mi je tuđe;
ali slabo tijelo, okaljano suđe,
krvav demon želje, opsjela je Žena.

Srce mre u strasti, grijehom plamti zjena,
od ploti mi nema pakao što luđe.
San je spola dosta da mi bijesno uđe
u sva uda ludost i na usta pjena.

Kipi mi u krvi putena bjesnoća,
znoj pohote bije s užarena čela,
sve su misli pjanstvo, neba vrela hula,

i, dok bludno žeđam zabranjena voća,
izgara u grču lomača mog tijela,
zapaljena divljim ilinštakom čula.

(Zagreb, 1914.)








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević    28.12.13 8:02




Jedan od najvećih pesnika na ovom prostorima, rodjen je 5. jula 1891.godine u Vrgorcu, kod Imotskog, kao Augustin Josip Ujević. Otac mu je bio učitelj, koji se pomalo bavio pisanjem. Augustin-Tin je prva tri razreda završio u Imotskom, a potom u Makarskoj. Gimnaziju je završio u Splitu, živeći u nadbiskupijskom sjemeništu. Po maturiranju, nije se zaredio, već je otišao da studira na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.

Kao student, bio je pripadnik mlade generacije hrvatskih intelaktualaca, politički aktivne. Najpre je bio hrvatski nacionalista, a potom se zalagao za ideju jugoslovenstva (čak je studirao i u Beogradu), zbog čega je hapšen, pa je uskoro emigrirao u Pariz. U vreme Prvog svetskog rata, u Parizu, Ujević je doživeo neku vrstu emocionalnog sloma, koji je prevazilazio posvetivši se izučavanju istočnjačke filozofije. Definitivno je odustao od politike i posvetio se književnom i prevodilačkom radu. Rezigniran i razočaran, srušenih ideala iz mladosti, čvrsto je odlučio da se odrekne udobnosti gradjanskog života i da se svim svojim bićem posveti umetnosti.



Odlazak

U slutnji, u čežnji daljine, daljine;
u srcu, u dahu planine, planine.
Malena mjesta srca moga,
spomenak Brača, Imotskoga.

I bljesak slavna šestopera,
i miris (miris) kalopera.
Tamo, tamo da putujem,
tamo, tamo da tugujem;

da čujem one stare basne,
da mlijeko plave bajke sasnem;
da više ne znam sebe sâma
ni dima bôla u maglama.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević    08.04.14 9:38

Igračka vjetrova



Pati bez suze, živi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Tašte su suze, a jadikovke
ublažit neće gorki san.

Podaj se pjanom vjetru života,
pa nek te vije bilo kud;
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.

Leti ko lišće što vir ga vije,
za let si, dušo stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvijet što nema korijena.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević    10.11.14 8:51

@katarina ::



Jedan od najvećih pesnika na ovom prostorima, rodjen je 5. jula 1891.godine u Vrgorcu, kod Imotskog, kao Augustin Josip Ujević. Otac mu je bio učitelj, koji se pomalo bavio pisanjem. Augustin-Tin je prva tri razreda završio u Imotskom, a potom u Makarskoj. Gimnaziju je završio u Splitu, živeći u nadbiskupijskom sjemeništu. Po maturiranju, nije se zaredio, već je otišao da studira na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.

Kao student, bio je pripadnik mlade generacije hrvatskih intelaktualaca, politički aktivne. Najpre je bio hrvatski nacionalista, a potom se zalagao za ideju jugoslovenstva (čak je studirao i u Beogradu), zbog čega je hapšen, pa je uskoro emigrirao u Pariz. U vreme Prvog svetskog rata, u Parizu, Ujević je doživeo neku vrstu emocionalnog sloma, koji je prevazilazio posvetivši se izučavanju istočnjačke filozofije. Definitivno je odustao od politike i posvetio se književnom i prevodilačkom radu. Rezigniran i razočaran, srušenih ideala iz mladosti, čvrsto je odlučio da se odrekne udobnosti gradjanskog života i da se svim svojim bićem posveti umetnosti.



Odlazak

U slutnji, u čežnji daljine, daljine;
u srcu, u dahu planine, planine.
Malena mjesta srca moga,
spomenak Brača, Imotskoga.

I bljesak slavna šestopera,
i miris (miris) kalopera.
Tamo, tamo da putujem,
tamo, tamo da tugujem;

da čujem one stare basne,
da mlijeko plave bajke sasnem;
da više ne znam sebe sâma
ni dima bôla u maglama.

Tvoj divan izbor da začinimo atmosferom happy








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević    26.02.15 20:10

NOSTALGIJA SVJETLOSTI

Danas sam zgnječen veličinom neba.
Bojim se: plavi val će da ponese
slaboću moju u vis što me vreba.

Da l' sunce žeže ili zima trese,
osjećam mračno ilovaču uda,
i uvijek slabe kosti pune truda.

A oko mene ljudi svi zemaljci,
tjelesa žena sv a od stare gline,
likovi stvari: kocke, kugle, valjci,

A sve su oči pune guste tmine.
Ja patnju svoju, svu, na mesu golu,
što uzaludno ište melem vrela,

Dugujem rani, uvrijeđenu spolu,
što vele: "Srcu ranjenom od strijela".
Kinji me briga: kakva li će ru ka,

K akva će meka ruka da me spase
od mojih crnih beznadežnih muka?
Ta zar i ljubav nije (ljubav, zna se)

Z a krotku djecu izmišljena gatka?
Sô suza pijem u plamenoj čaši;
um dere tkivo što ga mašta satka,

A kada desna za zvijezdu se maši,
znam da će sun ca kojim ne znam ime
pre da me zgrabe u svoje visine,

N o što ću ikad spustit u nizine
života Sunca što im ne znam ime.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Erra

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 2756

Učlanjen : 22.11.2013


PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević    01.04.15 3:47


Što šapće vodoskok


I Uveče kada po basenu ne voze više ljuske djeca, vodoskok svoju pjesmu snenu ponovno s bolnim šumom jeca. Iz starog parka rijetki ljudi odlaze tiho: neće noću čovjek da budnom nogom budi san kipa, sjenu i samoću. A tada romon vodoskoka u oblaku od bijela praha ispuni suzom oba oka šetača koji nema daha. I sanjar čuvši u tišini turobne riječi bolnog mlaza krije ih duši u dubini: jer to je Tajna što mu kaza. II A jutrom drag i draga slute magleni odraz svoj u vodi, pa premda njine usne šute, oči im kažu da im godi. Vodoskok voli polutame kada se ljubav parkom šeće i kad u dvoje vidi same dragane, i u kiti cvijeće. Ljubavni par ga dugo sluša. Znači: i za njih riječ imade zamamnu koja srca kuša i budi za dan nove nade. Da li razumije srce sneno riječ perle što se mlazom skliže? Meni se čini. Jer se - eno - odjednom dragi stisli bliže.
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević    30.04.15 20:58

Blaženo jutro koje padaš
u svijetlom slapu u tu sobu,
već nema rane da mi zadaš,
počivam mrtav u svom grobu.
Možda ćeš ipak da potpiriš
pepelom iskru zapretanu —
jer evo, trome grudi širiš
čeznućem suncu, jorgovanu.
Dijeliš mi neke tihe slasti
kad o tvom žaru vidim knjige
na polici — i cijeli tmasti
vidik te sobe pune brige.
Za mene ipak nešto fali
u ovoj uzi bez raspeća,
na dragoj usni osmijeh mali,
u čaši vode ***** cvijeća.
Blaženo jutro koje padaš
sa snopom svjetla u tu sobu,
već nema smrti da mi zadaš,
no vrati ljubav ovom Jobu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević    17.05.15 0:17

SLAVA PROLAZNOSTI

Što je trajno i vječno , mrtvo je je i mlako
monotonom svojim stalnošću za mene;
duša voli slabi cvijet što vene i svene,
i sve što je lijepo, i što gine lako.

Krhka sanja, koja sama ne zna kako
došla je i prošla, i kratke laži njene
ostavljaju bolnu dragost svete sjene
s uspomenom sjetnom, da je bilo tako.

Najdraži nam sni su svileni metulji:
uspostavljeni rukom gube sjaj i krila,
zjenica je naša taj čas za njih slijepa.

Duginijih boja prolazni dragulji
tašti cvijeci ljudskih smrtnijeh aprila
zbore srcu, da je lomna sanja lijepa.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45964

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević    08.08.16 0:31

Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević    23.08.16 5:06

Cvrkutanje srca u pokrajini sanja


Ptice pjevaju u mojoj sobi, a ne u kavezu,
puštene od ruku milosrđa u moj blaženi san.
Ptice mi javljaju da su radosno sa mnom u savezu,
ptice cvrkuću u misli i naviještaju crveni dan.

Ptice su ostavile šume i svježe granje stabala.
Sada se sjatile u grad, ali u pohode isključivo meni.
One kljucaju kljunom u plohu zvonkih stakala.
One pjevaju suncu i boji u ovoj ugodnoj sjeni.

One su rekle hvalu vjetru i pjesmi ganuta lista.
Ispričale su povijest stvari u toku između zemlje i neba.
Ptice mi dragaju lice i nude cjelov iz čista.
Ptice će maštâ krotkosti primiti s ruku zrnja i hljeba.

Došle su ptice k meni, k valu, na idealnu rijeku.
One, jedine iskrene, u ovoj građi zidanog mraka.
I, takve, predaju mrkim licima u turobnome vijeku
golemu poruku sreće iz plavetnog zraka.

O ptice, i ja sam ptica, i ja se ljuljam na grani,
ili siječem prostore gdje se razmeđa zemlje brate.
Cvrkuće u mom srcu, jer ja sam duh izabrani,
a vi ste, ptičice, poslane da u mom snu zapjevate.

I kada odlete ptice, ostat će njihova krila,
i moje glasnice iznutra sve nabubrene zvukom.
O ova pera šarena da bi se u let milja razvila
i pobjedu kliktala nad rasparanim mukom!








happy
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević    09.10.16 21:55

Poslednja mudrost

Prosao je svakom cestom i ubo se na sve trnove. Ranilo ga u pete i stegna, drvlje i kamenje.Ali kada je pruzio ruku da ubere vjenac cvjeca,sabrao je samo rukovet razocarenja.
Rumeni plodovi ukazase se ispunjeni pepelom. Najlepsi osmesi prirode predapsase ga svojim pelinom i svojom cemerikom. I on se pitao:
-treba li od svake lepote da kusam samo njenu gorcinu? Moram li da od svake ljubavi saberem samo njenu tugu?
Kada je dizao oci ka nebu video je uvek ista sunca i meseca.
A ako mu se cinilo da igde ljudska patnja nailazi milosti,bilo je u oku deteta i na mjesu jagode.

Tin Ujevic








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević    

Nazad na vrh Ići dole
 
Tin Ujević
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Tin Ujević
» Stilska sredstva
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-