Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Share | 
 

 Psihologija biljaka

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
neno

MODERATOR
MODERATOR


Muški
Poruka : 22052

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Psihologija biljaka   Čet 18 Dec - 0:49

Psihologija biljaka još je u povojima, ali sve se više istražuje i piše o toj temi. Sprovedeni su najraznovrsniji ogledi za proveravanje reakcija, ponašanja, pa čak i emocija biljaka. Došlo se do mnogih otkrića koje su bacile novo svetlo na stara praznoverja i verovanja. Za neke se ljude kaže da imaju “sretnu ruku” i da im biljke uspevaju ne samo zato što sa njima pravilno postupaju nego što ih izgleda, zaista vole. Priča se da su se u stara vremena ljudi morali izvinuti Majci Bazgi pre nego što bi sasekli neko drvo Bazge. Posle više od 2000 godina shvatamo da biljke zaista poštuju takav odnos, postoji čak priča novijeg datuma o boru kojem su dali hloroform da mu ublaže emocionalni šok zbog presađivanja.

Očigledno, ako idete tako daleko da uopšte nastojite da razumete biljku ona vam se mora svideti i morate želeti da bude zdrava. Neke osobe gledaju na svoje biljke samo kao na ukras prostorije, dok druge sa njima postupaju kao sa živim bićima i daju sve od sebe da sretno žive poštujući njihove potrebe. Posmatrači su uočili da biljke u nekom izložbenom prostoru, izgubljene među drugim lepim izloženim predmetima, slabije uspevaju nego one u blizini ulaza, gde im se prolaznici stalno dive. Danas se veruje da biljke reaguju na muziku a eksperimenti pokazuju da rastu u pravcu odakle dopiru zvukovi Baha, Hendela i u pravcu muzike na Indijskoj gitari dok se okreću od modernog roka. Veruje se da biljke bolje uspevaju uz stalno prisustvao nego u tišini.

Ljudi su počeli bivati svesni psihologije biljaka krajem 18 veka, iako je pravi začetnik tog shvatanja američki odgajivač biljaka Luter Burbank. Da bi dobio nove vrste, radio je na ukrštanju biljaka. Gajio je veliku ljubav i razumevanje za biljke. Kad bi zaželeo da se neka biljka razvija na sebi ne svojstven način, sedeo bi pored nje i pričao joj. Uveravao ju je da je mnogo voli, da ne želi da je povredi, a zauzvrat je molio da mu pomogne. Stvorio je neke vrlo otporne vrste, među kojima su krompiri i šljive koje danas jedemo, iako ostaje otvoreno pitanje da li je to postigao zahvaljujući rečima podrške ili svom prirodnom baštovanskom daru.

Druga važna ličnost u istoriji psihologije biljaka bio je američki poljoprivredni apotekar George Washington Carver (1864 – 1943.), njegovo otkriće maslaca od kikirikija samo je jedan od mnogih doprinosa modernom društvu. Kao mladić bavio se lečenjem bolesnog bilja koje je sadio u posebno pripremljenu mešavinu zemlje i pevao mu. Kad su se ljudi raspitivali o tajni njegovog čudotvornog isceljivanja, odgovarao je da je tajna u samim biljkama i da niko ko ne razume biljke neće postići iste rezultate kao on.

Indijski naučnik Jagadis Chadra Pose (1858 – 1937.) eksperimentisao je sa biljkama na sve načine kojih se mogao dosetiti. Upravo je on anestezirao stablo bora i otkrio, takođe da se od previše ugljendioksida ono može ugušiti a da uz pomožć kiseonika može ponovo oživeti. Njegov rad doveo ga je do zaključka da su biljke, nasuprot očekivanjima vrlo osećajne i da imaju izgrađen nervni sistem.

Poslednjih desetak godina ostvaren je veliki napredak u biljnoj psihologiji. Američki stručnjak za detektore laži Cleve Bacskter, izveo je niz ogleda stavljajući na biljke elektrode svog aparata za otkrivanje laži. Rezultati su bili zapanjujući. Otkrio je da se biljka uzbudi čim on pomisli da zapali list. Čak i pre nego što on upali šibicu. Biljka koja je prethodno suočena sa nekim ko je nameravao da je povredi klone čim se mogući krivac pojavi u sobi. Backster je čak pokazao da biljke imaju moć sećanja i mogu prepoznati osobu koja im je ranije nanela zlo. Tvrdio je, takođe, da ta svest nije ograničena samo na njihovo sopstveno iskustvo, već da one poseduju “ćelijsku svest” koja im omogućava da reaguju na ono što se dešava u svim oblicima života.

Uz bezbroj novih teorija o psihologiji biljaka ljudi ponovo počinju da posmatraju svoje biljke. Dok će samo ekstremisti izjaviti da se biljka nada, boji ili želi, više se ne smatra apsurdnim pitati se ispušta li biljka zaista tihi krik kad joj se odreže list ili cvet. Idete li u korak sa naučnim razmišljanjima ili ne, ljubav za biljke očigledno je dovoljan razlog da o tome nešto znate, a pomoći joj da raste uz neku pohvalu i ohrabrenje isto je što i želeti da bude uz vas sretna i zdrava.

xxx








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
 
Psihologija biljaka
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Psihologija mase
» Izumiranje šuma i tajni život biljaka
» Psihologija supermarketa: Koji su mali trikovi trgovaca?
» Obrnuta psihologija
» Šta je psihologija?
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Uradi sam :: Biljni i životinjski svet :: Biljni svet-