Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Danica Jovanović

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Buba

  

avatar

Ženski
Poruka : 11977

Učlanjen : 13.01.2013


PočaljiNaslov: Danica Jovanović   Ned 30 Nov - 12:42

[You must be registered and logged in to see this image.]

Danica Jovanović, rođena je 4. januara 1886. u selu Beška. Pripadala je prvoj generaciji srpskih modernista, onih koji su umetničko školovanje započeli početkom XX veka, da bi njihov kreativni uspon brutalno prekinuli Balkanski i Prvi svetski rat. Ponikla iz patrijarhalne sredine, zahvaljujući upornosti i, iznad svega, snažnoj želji da se posveti slikarstvu, ipak je uspela da dopre nadomak željenog cilja. U trenutku kada je njen život nasilno prekinut, imala je svega dvadeset sedam godina. Stojan Aralica ju je zapamtio kao “strasno zaljubljenu u slikarstvo”, dok je Živorad Nastasijević smatrao da treba sačuvati njene poslednje trenutke u zemaljskom životu: crtežom je hteo da izrazi činjenicu kako smrt može da izbriše fizičko postojanje, ali ne može da uništi delo, ma kako ono bilo malobrojno i zaboravljeno. Konačno, nakon mnogih godina istraživanja, može se zaključiti da njeno sačuvano delo i nije tako malobrojno, naročito u odnosu na neke druge autore njene generacije, kao što su Kosta Josipović, Aleksandar Lazarević, Kosta Jorgović, ili Vladimir Gavrilović. Ukupno sedamdeset tri kataloške jedinice, šezdeset jedna slika i dva skicenbloka sa većim brojem crteža, sigurno su polazište za sagledavanje složenih puteva kojima se kretalo njeno slikarstvo, nagoveštaj njihovih mogućih daljih tokova. Mada jedinstvena u svojoj privrženosti aktuelnim tendencijama minhenske slikarske škole, njena umetnička zaostavština ukazuje na suštinsko nejedinstvo čiji uzroci leže u procesu formiranja kreativne ličnosti i intenzivnoj potrazi za sopstvenim kreativnim prosedeom. Ova neujednačenost iskazana je u više paralelnih tokova koji nisu bez organske povezanosti, ali rečito svedoče o izvorima i presudnim uticajima koji su formirali slikarsku ličnost Danice Jovanović. Moguće ih je razdvojiti na slikarske i neke opšte izvore i uticaje. Tokom školovanja na Umetničko-zanatskoj školi u Beogradu (1907-1909), kroz pedagoške principe i praktičan rad stekla je prve utiske o dometima minhenske slikarske škole; tekuća umetnička produkcija ukazala joj je na impresionizam kao prevashodno izvorište modernosti aktuelnog slikarstva. Usmerena ka klasičnom umetničkom obrazovanju, ona je tokom boravka u Minhenu i studija na Ženskoj slikarskoj akademiji (1909-1914), iz bogatog izbora preuzela vizuelni identitet zakasnelog nemačkog impresionizma, ali i tendenciju da se izrazi gestom i bojom, istovremeno ne odbacujući mogućnost prihvatanja simbolističkih izražajnih sredstava. U procesu umetničkog odrastanja jednu od konstanti predstavljalo je i naglašeno prisustvo nacionalno/prosvetiteljske komponente, kao odlučujućeg faktora u izboru tematike. Rezultat je simbolistički, koloristički, eskpresivan i na svojevrstan način nacionalno obojen opus koji, uprkos ovako neusklađenim i višeznačnim epitetima deluje jedinstveno i celovito. U njemu preovladavaju radovi sa studija, mrtve prirode, pejzaži, portreti, kopije, kao i serijal figura seljaka u narodnim nošnjama u eksterijeru. Danicine slike karakteriše energičan potez, gusta pasta, intenzivan kolorit i poseban tretman svetlosti, koji odaju impulsivan umetnički temperament i snažnu i beskompromisnu ličnost. Više o njenoj prirodi saznajemo i iz pisama koja je slala svom dobrotvoru Arkadiju Varađaninu, kao i sa mnogih fotografija iz različitih perioda školovanja: iz perioda novosadskog školovanja sačuvane su legimitacije i razredne fotografije; tokom boravka u Beogradu slikala se sa prijateljicama Milicom Jakovljević i Jelicom Lomić. U Minhenu je vidimo sa koleginicama iz Ženske slikarske akademije, u druženju sa prijateljima, ali i na svečanim snimcima iz fotografskih ateljea. Sećanje na nju čuva Legat Angeline i Milana Grulovića u Beški, Galerija Matice srpske i Spomen-zbirka Pavla Beljanskog u Novom Sadu, kao i Narodni muzej u Beogradu.
Umrla je 12. septembra 1914. u Petrovaradinu.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Buba

  

avatar

Ženski
Poruka : 11977

Učlanjen : 13.01.2013


PočaljiNaslov: Re: Danica Jovanović   Ned 30 Nov - 12:42

[You must be registered and logged in to see this image.]

Aутопортрет

Испод прашине заборава

ФИНА ДЕВОЈКА ИЗ БЕШКЕ

Била је прва Бешчанка која је завршила факултет и једина српска сликарка која је у то време могла да се подичи придевом „академска”

Од најранијих дана је сањала да постане сликарка. Жеља јој се коначно остварила, кад је у марту 1914. године дипломирала на Женској сликарској академији у Минхену и стекла звање академске сликарке. Судбина јој ипак није била наклоњена. Из Минхена је ускоро морала да се врати у родну Бешку, јер је јула 1914. године избио Први светски рат. Позната по родољубивим осећањима, ухапшена је, заједно с још неколико угледних мештана, и након преког суда стрељана на Петроварадинској тврђави 12. септембра. У скромној сеоској кући у Бешки остале су њене слике и успомена коју је до последњег дана живота чувала њена мајка Милева.

Много година касније, кад је почела да продаје кћеркине слике, оне су привукле пажњу музеја и колекционара и име Данице Јовановић све чешће се појављивало у јавности. Сто година после њеног рођења, 1986. године, на монографској изложби у Галерији Матице српске у Новом Саду приказано је једва тридесет слика и два скиценблока. После тога име Данице Јовановић више није било непознато. До 2007. године, кад је објављена монографија и приређена друга монографска изложба, број радова порастао је на преко седамдесет, а сликаркин узбудљиви живот у великој мери је реконструисан. Од ауторке тридесетак слика, она је постала сложена уметничка личност, равноправни учесник у ликовном животу свог времена и незаобилазна карика у српској историји уметности.


Poslednji izmenio Buba dana Ned 30 Nov - 12:43, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Buba

  

avatar

Ženski
Poruka : 11977

Učlanjen : 13.01.2013


PočaljiNaslov: Re: Danica Jovanović   Ned 30 Nov - 12:43

[You must be registered and logged in to see this image.]








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Buba

  

avatar

Ženski
Poruka : 11977

Učlanjen : 13.01.2013


PočaljiNaslov: Re: Danica Jovanović   Ned 30 Nov - 12:44

Пут у свет

[You must be registered and logged in to see this image.]

''Мотив из Србије''

Још као дете, Даница Јовановић избегавала је кућне обавезе и, скривајући се од старијих, на свему што јој је било погодно за то, цртежом изражавала своје утиске света. Кад се 1899. године обнављала бешчанска црква, упознала је младог студента сликарства Стевана Алексића, тек пристиглог из Минхена, који је помагао оцу Душану. Четрнаестогодишња девојчица, опседнута жељом да се усаврши „у сликарској вештини”, тек 1903. успела је да оде у Нови Сад и упише Вишу српску девојачку школу. Захваљујући дару и упорности, скренула је пажњу директора школе и перовође Добротворне задруге Српкиња Новосаткиња Аркадија Варађанина. Чланице Задруге помагаће јој до завршетка студија. С Варађанином ће се дописивати све до пред смрт и из тих писама сазнајемо највише података не само о њеној свакодневици, већ и о упорности и страсној заљубљености у сликарство.
Женско одељење Уметничко-занатске школе било је логичан наставак Даничиног школовања после матуре у Новом Саду. Неколико фотографија, помињање њеног рада у приказу изложбе из јула 1909. године, као и нежно писмо које јој је упутио београдски студент Мартин Дода Иванај, уз каснија присећања колега сликара, чине све што знамо о том раздобљу њеног живота. Њене школске другарице биле су Видосава Ковачевић, Ана Маринковић, Милица Чађевић и Енестина Волф коју је познавала још из Новог Сада. Пријатељство ју је везивало за будућу виолинисткињу Јелицу Ломић и чувену новинарку и списатељицу Милицу Јаковљевић, Мир Јам. Читала је Дучићеве песме а, мада велики патриота, вероватно није узела учешћа на протестном митингу жена и у покрету за бојкот аустроугарске робе који је у Београду предводила тада већ позната сликарка Надежда Петровић. Као аустроугарски поданик морала је да се држи подаље од таквих скупова. Из овог доба сачувана је једна мртва природа с очигледним утицајем Драгутина Инкиострија: на столу застртом народним ћилимом постављене су гусле, ибрик и тиква, елементи српске традиције и фолклора.









[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Buba

  

avatar

Ženski
Poruka : 11977

Učlanjen : 13.01.2013


PočaljiNaslov: Re: Danica Jovanović   Ned 30 Nov - 12:45

[You must be registered and logged in to see this image.]


''Сељак са нарамком сена''








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Buba

  

avatar

Ženski
Poruka : 11977

Učlanjen : 13.01.2013


PočaljiNaslov: Re: Danica Jovanović   Ned 30 Nov - 12:46

[You must be registered and logged in to see this image.]








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Buba

  

avatar

Ženski
Poruka : 11977

Učlanjen : 13.01.2013


PočaljiNaslov: Re: Danica Jovanović   Ned 30 Nov - 12:47

[You must be registered and logged in to see this image.]


''Сељанка у воћу''








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Buba

  

avatar

Ženski
Poruka : 11977

Učlanjen : 13.01.2013


PočaljiNaslov: Re: Danica Jovanović   Ned 30 Nov - 12:48

Након две године у Уметничко-занатској школи, стекли су се услови за наставак школовања „на страни”. Поред уметничке зрелости, која ће јој отворити врата Женске сликарске академије у Минхену, пресудно је било настојање Аркадија Варађанина да јој обезбеди новчану помоћ. Њена прва добротворка била је Дана Јовановић из Велике Кикинде, један од оснивача женских добротворних друштава у Руми и Кикинди.
„Да ли ћу Вас оправдати пред милостивом Јовановићком уверићете се; јер да немам толику вољу за милом ми сликарском вештином, не бих ни правила овај очајан корак и узнемиравала Ваше племените душе”, писала је Варађанину у јесен 1909.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Даница Јовановић испред атељеа Оберполингер у Минхену, 1913.


„Године 1909. спремала се Дана за далеки пут. Намеравала је да обиђе места где су радили велики мајстори. Хтела је да своје путовање почне с Минхеном. Тада је у Бешки приређена забава, чији је приход намењен за њен пут у Минхен. Даван је комад ’Јогуница’. Из Новог Сада дошли су сви Данини професори и много, много богослова. У селу таквог славља никад пре, ни после, није било. Милан Варићак, тада још студент ветерине, био је неуморан и у игри и у спремању забаве. Сама Дана припремила је и декор и представу... Приход је био леп и Дана, пуна наде у будућност и пуна вере у себе, отишла је у свет. У Минхену се нашла са земљаком Славком Воркапићем, сликарем чије се име данас проноси од Холивуда па до равног Срема. Друговали су и учили школу. Затим су у Бечу заједно обилазили музеје и дивили се делима страних сликара”, сећала се много година касније Даничина пријатељица Ангелина Обрешки.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Buba

  

avatar

Ženski
Poruka : 11977

Učlanjen : 13.01.2013


PočaljiNaslov: Re: Danica Jovanović   Ned 30 Nov - 12:49

Као птица, мала и плава

Радост због доласка у Минхен и уписа на Академију убрзо је помутила вест о смрти добротворке Дане Јовановић. Бригу о школовању преузела је кћерка Лазе Дунђерског и супруга сенатора Стевана Јовановића, Олга, а Даница је добила стипендију и од Петроварадинске имовне опћине. Заштитништво Олге Јовановић претвориће се у брижно пријатељство које ће Даници у најтежим тренуцима помоћи да истраје. После смрти оца и сестре Љубице 1912, као и сестре Зорице 1913. године, Даница, сама у Минхену, доживљава тешке тренутке. Кад јој је кћи Софија кренула на свадбено путовање, Олга Јовановић јој у Минхен шаље црно одело, складни и строги костим који Даница носи на фотографијама.
„Веома ми је пријатно било кад су ме удостојили високом посетом својом, али драги г. Варађанину, ја сам се нашла до највећег степена забуне. Погледавши себе, мантил прљав, сав замазан од боја, руке прљаве, чак ни лице није било чисто. Госпођа ме је погледала од главе до пете па се насмејала – дакако да је помислила, е – ова је баш право мазало.”
Одлична студенткиња, Даница на трећој години добија дозволу да копира у Старој пинакотеци. На питање Аркадија Варађанина колико трају студије, одговара „што је више праксе, што више година студирати, то боље”. Даници је било стало да добије „сигурну диплому” како би могла да предаје у школи. Желела је да после студија оде у јужну Србију, да просвећује жене и учи их народним шарама, али је чезнула да пре тога оде у Париз и Рим, „где је свака стопа класична”. У једном писму објашњава да јој је „главна струка портрет и акт (глава и човечје тело) и да је та струка најтежа, но ја сам ту струку изабрала и та ми је струка мила и драга. Осим те струке приватно се бавим и другим стварима, као Стиллебен, Ландсцхафт и др. Осим тога, кад имам мало времена бавим се композицијом и народном орнаментиком”.
Године живота „на страни” нису избрисале свест о потреби да се стваралаштвом и знањем подстакне напредак читаве заједнице, посебно женске. Поред мртвих природа које је насликала у Минхену, већина њених слика приказује женску фигуру у природном окружењу: сељанке одевене у живописне народне ношње, заокупљене свакодневним пословима. Картонска подлога и мали формат говоре у прилог чињеници да су ове слике настале на лицу места, под ведрим небом, као и фигуре малих продаваца лубеница, гајдаша и сељака. Одлучност и жељу да личним примером у сликарству помогне истицање културно-националне идеје у српском народу, показала је чланством у српском академском друштву „Србадија” у Минхену. Даница није била једини студент сликарства придружен „Србадији”: у различитим раздобљима чланови су били Александар Секулић, Цвијето Јоб, Коста Јосиповић, Михајло Миловановић, Бранко Поповић и други. У марту 1914. године изабрана је за благајницу и управо због успешног сређивања финансија друштва, на последњој седници 13. јуна исте године добила је похвалу за „енергичан рад”. Њен рад у „Србадији” учинио је да је председник друштва Стојан Аралица боље памти од осталих „Минхенаца”.

[You must be registered and logged in to see this image.]

''Сеоски предео''








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Buba

  

avatar

Ženski
Poruka : 11977

Učlanjen : 13.01.2013


PočaljiNaslov: Re: Danica Jovanović   Ned 30 Nov - 12:50

Преко Саве

[You must be registered and logged in to see this image.]

''Отмица Леукипових кћери''


Лето 1912. године Даница је провела на имању Олге Јовановић у Хајдучици, у Банату. Посматрајући фотографију дворца утонулог у француски парк, окруженог рибњацима и пространим пољима, можемо претпоставити да је то био један од најспокојнијих раздобља у њеном животу. Њен повратак у Минхен поклапа се с почеком Првог балканског рата, у који су, као добровољци, отишли њене колеге сликари и многи Бешчани. О рату је могла да се обавести преко филмских журнала који су приказивани у минхенским биоскопима, али и преко илустрованих новинарских репортажа у књигама Јаше Томића и „Илустрованој ратној хроници”.
Фотографије коњичког пуковника Драгутина Андоновића приказивале су кулу Леке капетана, Везиров мост, мост код Љум куле, албанске планине прекривене снегом. Аустроугарско држављанство вероватно је и овај пут било препрека да се Даница отисне пут крајева у којима се ратовало, али је она ипак те пределе забележила на својим сликама: Мост код Љум куле и Везиров мост, неколико сељака и сељанки у ношњама „из Старе Србије”, изглед Призрена, војнике на мртвој стражи. Још једном је сликарством подржала идеју националног ослобођења. Сасвим сигурно је тог лета 1913. године прелазила Саву и сликала сељаке и сељанке из Посавине, посећивала родбину у Београду, поклањала слике.
Њено кретање додатно замагљује чињеница да је почетком лета, пред повратак кући из Минхена, у полицијски картон као одредиште уписала Париз. Неколико дана касније јавила се Аркадију Варађанину из Бешке, што сасвим сигурно значи да до Париза никад није стигла. Такође је познато да је у августу 1914. године, кад је рат већ био у јеку, прелазила у Београд, о чему сведочи њена слика срушеног савског моста. Као аустроугарски поданик који често прелази границу на Сави и крстари Србијом у жељи да добије запослење, морала је да пробуди сумње власти. Њена младост и образовање били су слаба гаранција лојалности, тако да је њено кретање и раније било предмет пажње мађарских агената, те се она коначно, тог кобног септембарског дана, нашла међу шесторо Бешчана које су аустријски војници ухапсили и као таоце одвели у Петроварадин. Даница Јовановић имала је свега двадесет седам година кад су пуцњи у рано јутро 12. септембра 1914. године прекинули њен живот у шанцу на Петроварадинској тврђави.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Buba

  

avatar

Ženski
Poruka : 11977

Učlanjen : 13.01.2013


PočaljiNaslov: Re: Danica Jovanović   Ned 30 Nov - 12:50

Неостварени снови

[You must be registered and logged in to see this image.]

Поред копије „Отмица Леукипових кћери” коју је поменуо Стојан Аралица, платна које је остало недовршено на штафелају, у њеној родитељској кући сачувана је и једина слика из Београда, неколико скица у уљу с Академије, као и већи број портрета и мртвих природа. Њихова садржина је једноставна, сачињена од керамичког ћупа, стакленог бокала, главица лука, јабука, цвећа. Схватајући њихов изглед као визуелни изазов, Даница их је сликала густом пастом, експресивним потезима. На сличан начин приказала је и слике лица, почев од аутопортрета на ком је себе насликала баш онаквом каквом су је описали и савременици. Ситна, плавокоса, светлих очију, на сопственом лику открива сву сложеност самопосматрања и самоиспитивања. Академска сликарка, како је с поносом одмах почела да се потписује, с намером да до 1915. буде „готова с неким својим плановима – и онда, у име Бога излаже”, гледа нас неумољиво и одлучно.
Сличан поступак налазимо на портрету непознатог старца с плавим очима, али је врхунац експресије сликарка остварила у данас најпознатијој слици „Циганка”. По аутентичној страсти с којом је сликан, овај портрет често је доживљавао поређења са сликама Надежде Петровић. Сваки потез на овом малом платну говори о ослобађању дуго спутаваног темперамента, о снажном потезу који ће тренутном утиску дати посебну изражајност. Нажалост, после ове слике уметнички успон Данице Јовановић трагично је прекинут. Још од београдских дана школована на темељима минхенског сликарства, током студија на Женској сликарској академији преузела је закаснели немачки импресионизам, али и намеру да се изражава гестом и бојом, истовремено не одбацујући могућност прихватања симболистичких изражајних средстава. У поступку уметничког одрастања истакнуто је присуство национално-просветитељског чиниоца, као одлучујућег фактора у избору тематике. Резултат је симболички, колористички, експресиван и на својеврстан начин национално обојен опус који, упркос овако неусклађеним и вишезначним епитетима, делује јединствено и целовито. Слике и документи који повремено излазе на светлост дана не мењају битно слику о њој. И мада нам се чини да смо је коначно упознали, много тога о Даници Јовановић остаје недокучиво, а мало је вероватно да ћемо до краја успети да проникнемо у њене уметничке недоумице и снове.



Аутор:
Јасна Јованов








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 14773

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Danica Jovanović   Pet 11 Nov - 12:34

Danica Jovanović

(Kulturni heroj)


[You must be registered and logged in to see this image.]


Rođena je 1886. godine u sremskom selu Beška, na Dunavu, a austrougarski vojnici su je sa još petoricom Beščana streljali 11. oktobra 1914. godine pod Petrovaradinskom tvrđavom. Odrasla je u decom bogatoj kući siromašnog ratara, i dok je bila još đak, u selu se pričalo o njoj kao čudu koje na svakoj hartiji koju nađe, nešto nacrta, kuću ili kuče, svejedno. Kada su 1904. godine poznati slikari, otac Dušan i sin Stevan Aleksić, još student Bečke akademije, došli da obnove životopis u beščanskoj crkvi, uzeli su iz komšiluka vižljasto devojče da ih sluša, donosi i odnosi sve što treba… Bio je to sudbonosni trenutak za Danicu Jovanović. Očarana svetom boje u kojem se našla, odlučila je da mu se posveti.
Njeni su roditelji skoro tri godine štedeli novac da bi joj omogućili upis u Višu devojačku školu u Novom Sadu gde je bio odmah uočen njen slikarski talenat i istrajna marljivost. Upravitelj škole, Arkadije Varađanin i nastavnica crtanja Aleksandra Sandić, vođeni prosvetiteljskim duhom, odmah su postali njeni zaštitnici. Zahvaljujući njima i plemenitim dobrotvorkama, Dani Jovanović iz Kikinde i Olgi Jovanović iz Budimpešte, nastavila je školovanje 1907. godine u Umetničko-zanatskoj školi u Beogradu, koju je vodio poznati umetnik Dragutin Inkiostri. Bila je to najuglednija ustanova ovog roda u Srbiji.
[You must be registered and logged in to see this link.]
 
Teška vrata ženske slikarske akademije u Minhenu otvorila su se pred Danicom Jovanović 1. decembra 1910. godine i ona se tako našla u grupi od dvadesetak mladih srpskih umetnika: Stojana Aralice, Vase Pomorišca, Milice Čađević i drugih. Od Imovinske općine u Sremskoj Mitrovici dobila je 800 kruna godišnje stipendije, suviše malo za iole uredan život. Ipak, već prve godine studija našla se među najboljima. Uspela je da se uključi u grupu kopista čuvene Minhenske pinakoteke (između ostalih, kopirala je i Rubensovu kompoziciju „Otmica Leukipovih kćeri”), počela je i da svoje radove iz vežbaonice prodaje na minhenskom likovnom tržištu, što je uspevalo samo najuspešnijim i najdarovitijim studentima. Dobila je nekoliko nagrada na godišnjim izložbama nekih likovnih udruženja…
Nije se Danica Jovanović držala samo olovke i kičice. Stupila je u patriotsko udruženje srpskih studenata u Minhenu i bila jedina član njegove uprave. Na njenoj poslednjoj sednici, pred Prvi svetski rat, pohvaljena je za „energični rad”. U jesen 1913. godine obišla je, sama, „novooslobođene krajeve”, slikala tamošnje ljude, crkve i mostove…
Mnogo toga odneo je vihor ratova i drugih nedaća. Jedno od malobrojnih do sada nađenih dela Danice Jovanović jeste ulje na platnu „Cigančica”, sedeća figura prosjakinje, koja, kako su ocenili likovni kritičari, izražava veličinu ljudske patnje, ali i istrajnosti.
Krajem marta 1914. godine, Danica je dobila zvanje „akademske slikarke” i pravo da radi kao „nastavnica crtanja i malanja”. Primljena je u „Žensko umetničko udruženje”, učestvovala u njegovim zvaničnim izložbama i radu slikarskih kolonija u Dahauu, Brandenburu i drugim mestima.
Ali, izbio je Prvi svetski rat između Austrougarske i sila Antante. Rat je odmah postao svetski, i Danica  se već 2. avgusta 1914. godine vratila u rodno selo.
 [You must be registered and logged in to see this link.]
 
Ubrzo, krajem avgusta, srpska vojska je na Ceru do nogu potukla brojčano i oružjem nadmoćnu austrougarsku armadu, a nekoliko njenih jedinica prešlo je na teritoriju Austrougarske. Obezbeđivale su srpska granična utvrđenja, na srpskoj, desnoj obali reke. Srpski živalj u Sremu, nekim delovima Banata i Bosne, silno se obradovao i ponadao svom konačnom oslobađanju od tuđinske vlasti. Generalštab Dvojne monarhije je dobro znao da srpska strana nema snage da ozbiljnije ugrozi njenu teritoriju. Međutim, u strahu su velike oči, pa su silnici theli da na vreme pokažu svoju silu. Po sremskim selima u kojima se „mnogo veselilo dolasku Srbijanaca”, uhapšeni su ugledniji ljudi i suđeni zbog „veleizdaje” da bi potom, iz svakog sela posebno, odvođeni u Petrovaradin na streljanje. S njima je, pod stražom, moralo da ide još po pedeset do stotinu meštana da bi se videlo i naravno, zatim i pričalo kako „država kažnjava izdajice cara”. Počelo se najmanjom grupom, Beščanima. Uz zid Petrovaradinske tvrđave postrojeno je i streljano pet seljana, šesta je bila Danica Jovanović, jedina žena među mučenicima.

Posle tri godine u Novom Sadu je suđeno trojici Nemaca iz Beške za koje se govorilo da su ugarskoj policiji dali spisak „nepodobnih građana” i u kojem su posebno istakli Danicu. Optuženi su bili oslobođeni zbog nedostatka dokaza. A posle oslobođenja, 1944. godine, na Petrovaradinu je pronađena arhiva ugarske policije u kojoj je bio dopis nemačke carske policije iz Minhena, upućen policijskoj centrali u Pešti. U njemu je bio izveštaj o ponašanju srpskih studenata u Minhenu, i navedeno je da je Danica Jovanović „opasna Srpkinja”. Tako je njoj još tada određena smrtna kazna.
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 14773

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Danica Jovanović   Pet 11 Nov - 12:37

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 14773

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Danica Jovanović   Pet 11 Nov - 12:39

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Danica Jovanović   

Nazad na vrh Ići dole
 
Danica Jovanović
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Paja Jovanović
» Dragan Jovanović
» Danica Patrick piše povijest: Rasturila dečke i starta prva u Daytoni!
» Dragan Jovanović Danilov
» Ljubiša Jovanović Wolf
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Slikarstvo-