Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Istorija Novog Sada

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Šajni

  

avatar

Ženski
Poruka : 1661

Učlanjen : 31.03.2011


PočaljiNaslov: Istorija Novog Sada   Sub 9 Apr - 21:05


ISTORIJA NOVOG SADA


Dunavski Gibraltar

Novi Sad je jedan od tri najveća grada u Srbiji – na svega sat vremena vožnje od Beograda. Iako nije konkurisao za mesto najlepšeg grada u zemlji, kada bi takav konkurs postojao, sigurno bi osvojio gran pri. Lepim i otmenim čine ga i Novosađani koji su, i u doba brze komunikacije, sačuvali ravničarski mir i prirodnu ljubaznost. Ispod ''petrovaradinske stene'', male panonske planine Fruške gore, nastao je grad na Dunavu – Novi Sad, koji postoji tek nešto više od 300 godina. Prvi put je spomenut 1694, dve godine pošto je počela gradnja Petrovaradinske tvrđave. Tu, na „Dunavskom Gibraltaru“, na 1255. kilometru ove reke, srednjoevropska Habzburška monarhija se podizanjem Tvrđave uzdigla iz pepela, posle turske opsade Beča 1683. godine. U trorečju Dunava, Tise i Save, gde su se sučelile tri civilizacije – hriščanskog Istoka, hrišćanskog Zapada i islama – našle su utočište brojne etničke i verske grupe. Srbi to tle nazvaše Vojvodinom, a drugi to prihvatiše. Ovaj prostor, i pre i posle Rimljana, ima zanimljivu istoriju dugog trajanja, brojnih naroda i kultura. Boravili su tu: Gepidi, Huni, Avari, Sloveni, Germani, Mađari, Vizantinci i Turci. Na ''petrovaradinskoj steni'', Rimljani su podigli utvrđenje, koje su kasnije Mađari obnovili, a Turci održali. Naspram Tvrđave, na levoj, močvarnoj obali Dunava, posle proterivanja Turaka, krajem 17. veka, Austrijanci su podigli mostobran, a oko njega je niklo naselje vojnika, zanatlija i trgovaca. Isprva je naselje nazvano Racko (Srpsko) selo, a
kasnije Petrovaradinski šanac. Kada se naselje uvećalo, posle prestanka ratova početkom 18. veka, građani željni slobode uspeli su, uz finansijski otkup od 80.000 forinti, da od carice Marije Terezije izdejstvuju status SLOBODNOG KRALJEVSKOG GRADA, pod imenom NOVI SAD. Bilo je to 1. februara 1748. godine.

Gde su mostovi?

Dunav je oduvek darivao i kažnjavao Novi Sad. Darivao – kada mu je davao vodu za piće i lađama donosio putnike, robe i ideje. Kažnjavao – poplavama. U ranijim vekovima Dunav je prelažen pontonskim mostovima. U 20. veku premošćavan je deset puta. Ratovi su rušili mostove. Novosađani su nekoliko godina posle bombardovanja (1999) govorili da imaju dva mosta nad Dunavom, jedan (pontonski) na Dunavu, a sedam u Dunavu.

Srpska Atina

Od samog početka, Novi Sad je bio višenacionalni grad. Najviše je uvek bilo Srba, a bilo je i drugih: Mađara, Hrvata, Slovaka, Rusina, Grka, Cincara, Jevreja, Rumuna, Roma i ko zna sve koga. Taj svoj multikulturni imidž sačuvao je do danas. Jedan putnik je o Novom Sadu 18. veka napisao: ,,Ovaj slobodni grad je znamenit primer šta sve može da učini tolerancija i trgovina.“ Od 1748. gradom je upravljao slobodno izabrani Magistrat. Novi Sad je tada imao 4.620 stanovnika. Prema dogovoru srpskog i nesrpskog stanovništva, naizmenično su se na čelnim funkcijama grada smenjivali pravoslavac i katolik. Početkom 19. veka, srpski prosvetitelj, reformator pravopisa Vuk Stefanović Karadžić, rekao je da je Novi Sad ,,najveće srpsko opščestvo na svijetu“. U Revoluciji 1848/9, grad je bombardovan i uništen. Nekom čudnom snagom, njegovi građani su ga obnovili u kombinaciji baroka i drugih arhitektonskih stilova, uzdigavši ga u drugoj polovini 19. veka u ,,Srpsku Atinu“. Posle Prvog svetskog rata i raspada Austrougarske monarhije 1918, Novi Sad je – kao i cela Vojvodina – svojom istorijskom odlukom ušao u sastav Srbije, odnosno novostvorene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, tj. buduće Jugoslavije. U 20. veku, Novi Sad je nastavio svoj tihi podunavski put razvoja u kulturnom i privrednom pogledu. Razvio se u moderan evropski grad s bulevarima i velikim građevinama, kao što je velelepna zgrada Banovine, jedan od simbola grada. Posle tragičnih događaja u Drugom svetskom ratu, kada je stradalo mnogo Novosađana, grad se naglo uvećao i proširio na sve strane.

Matica kulture

Od samog nastanka grada, njegovi građani brinuli su o svom duhovnom životu. Odmah su podizali crkve. Prve pravoslavne bile su: Nikolajevska, Saborna crkva sv. Georgija, Uspenska i Almaška. Sopstvene vernike okupljale su: rimokatolička, grkokatolička, reformatska, protestantska, jermenska crkva, a kasnije i jevrejska sinagoga. Uz crkvena zdanja, podizane su i škole. Novosađani su u 19. veku imali dve gimnazije: srpsku i mađarsku, te i druge škole. Negovan je kulturni život građanstva. Razvijano je knjižarstvo, novinarstvo i štamparstvo. Od kulturnih institucija osnovane su Srpska čitaonica (1845) i Srpsko narodno pozorište (1861). Ali najvažniji događaj bio je preseljenje Matice srpske u Novi Sad, 1864. godine. Matica srpska, najstarija srpska kulturna institucija novog veka, osnovana je u Budimpešti 1826. godine. U njenom krilu razvile su se i druge ustanove, kao Biblioteka Matice srpske, Galerija Matice srpske, Muzej Vojvodine,Muzej grada Novog Sada i dr. U doba nacionalnog romantizma i građanskog liberalizma, politički život u Novom Sadu i Vojvodini probudio je Svetozar Miletić, najveći političar kod Srba 19. veka. Njegov spomenik nalazi se na, u samom centru grada na Trgu slobode, gde je i zgrada nekadašnjeg Magistrata, danas Gradske kuće. Epitet ,,Srpska Atina“ zapravo je označio zlatno
doba kulture Novog Sada. Uz institucije, tome su najviše doprinele značajne ličnosti. Ovo je grad kratke istorije, ali zanimljivih ljudi i događaja. Ovde je početkom 20. veka živeo i Albert Ajnštajn sa svojom suprugom Milevom Marić-Ajnštajn.

Bogatstvo sadržaja

Na ovoj raskrsnici rečnih, drumskih i trgovačkih puteva, susretanja kultura i civilizacija, evropske i orijentalne ekonomije, nastali su već u XIX veku sajmovi. Na tradiciji vašara, stvoren je Novosadski Sajam, koji tokom cele godine održava izložbe evropskog značaja. Građanski život Novog Sada bi bio nezanimljiv bez kafana i zabava, ali i bez tradicionalnih kulturnih manifestacija. Štimung čuvenih starih kafana u
Novom Sadu se još oseća. Ali, savremeni život doneo je nove tradicije. U Novom Sadu se održavaju: pozorišni festival ,,Sterijino pozorje“, dečji festival ,,Zma jeve dečje igre“, pesnički susreti ,,Brankovo kolo“, Novosadske muzičke svečanosti, „Vojvođanska tamburica“, a odskora i letnji internacionalni rok festival ,,Exit“ na Petrovaradinskoj tvrđavi, kao i Festival uli čnih svirača. Novosađani se bave sportom od nastanka grada. Najstariji sportovi su konjički, streljaštvo i veslanje. Moderno doba donelo je nove, olimpijske sportove, u kojima su Novosađani osvajali brojne medalje. U Novom Sadu se svake jeseni trči ,,Novosadski maraton“, a postoji i ,,Fruškogorski maraton“ s druge strane Dunava. Leto Novosađani provode na svojoj reci, uglavnom na čuvenoj plaži „Štrand“.Tvrđava kao riznicaKad pređe na desnu obalu Dunava, čovek se nađe u Petrovaradinu. Ovaj biser barokne arhitekture, SUBURBIUM građen je kad i Petrovaradinska tvrđava, od 1692. do 1780. godine. Tvrđavu, fortifikaciju po sistemu maršala Vobana, na 112 hektara, krase brojni bastioni i kasarne. Danas je to civilna, kulturna riznica u kojoj se nalaze hotel ,,Leopold I“, restorani i izuzetna terasa - vidikovac. Tu je i Muzej grada Novog Sada sa vodičkom službom koja omogućava obilazak podzemnih vojnih galerija. Na Tvrđavi se nalazi i Istorijski arhiv grada Novog Sada, deo Akademije umetnosti Novosadskog univerziteta, ,,Atelje 61“ (radionica umetničkih tapiserije) i brojne umetničke galerije, radionice i kafei. Tvrđavom dominira čuveni toranj sa satom, jedan od vizuelnih simbola Novog Sada.

Zanimljiva okolina

Ako bi se od Petrovaradinske tvrđave pošlo dalje prema Fruškoj gori, tu su Sremski Karlovci, srpski pravoslavni duhovni centar sa najstarijom gimnazijom (1791) i bogoslovijom. Poznati su i po vinskim podrumima. Planina Fruška gora,čiji šumoviti vrhovi jedva prelaze 500 metara nadmorske visine, poznato je vinogorje. Zovu je još i ,,mala Sveta gora“, zbog čuvenih srpskih manastira (Krušedol, Hopovo, Grgeteg...) podizanih u doba seoba Srba pred Turcima. Kod Sremskih Karlovaca, na suprotnoj obali Dunava, leži čuveno selo Kovilj, sa poznatim srpskim manastirom. Koviljski rit je bogat retkim barskim biljem i pticama, ribolovnim i lovnim terenima. Tu su i nezaobilazne čarde u kojima se kuva riblja čorba i paprikaš, piju hladni špriceri (vino i soda-voda) i uživa u tamburaškoj muzici. Ako bi se krenulo uz Dunav, prema Futogu i Begeču, gde su omiljeni tereni ribolovaca i lovaca, idući dalje, došlo bi se do Čelareva. Tu se nalazi poznati arheološki hazarski lokalitet, dvorac Dunđerskih i velika pivara. I tako redom. Novi Sad i njegova okolina su zapravo nedeljiva, originalna urbano-ruralna, celina u kojoj sada živi oko 400.000 stanovnika, gostoljubivih ljudi, željnih susretanja sa svim dobronamernim putnicima namernicima, svih kultura, jezika i osmeha.


Izvor:novisad.rs
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96960

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Panorama Novog Sada   Pon 30 Maj - 11:30



Gledan sa neba, Novi Sad se otkriva ravničarski reljefno, kao pregledno raširen i prostorno otvoren grad. Istorijska gromada Petrovaradinske tvrđave s desne strane Dunava, a sa leve vertikala centralne Pošte, masivne horizontale SPENS-a i NIS-a, elegantni oval Banovine. Oku se podatno nude i zelene oaze parkova, a svuda unaokolo širi se izuvijani lavirint ulica i uličica, sečen pravilnim hodom prostranih bulevara. Tu je naravno i Dunav kao asimetrična, moćna osa grada, pa uz njega položeno izduženo telo keja i Štranda – najlepše gradske plaže duž čitavog toka velike reke. A tu su ponovo i mostovi bez kojih smo jedno vreme bili da bismo ih iznova izgradili. Biće ih još, uskoro.

Gledano planetarno, eto grada po tradicijom bogatoj meri Panonske nizije, u kome uspeva sve, od sačuvane secesije do arhitektonske postmoderne. Njegov meridijanski najpopularniji današnji zaštitni znak je muzički festival EXIT, a kao nekada i sada su tu temeljne institucije srpske kulture: Matica srpska, Srpsko narodno pozorište, Sterijino pozorje… Uz to, naš grad, kao retko koja od evropskih destinacija, s pravom može poneti i epitet multinacionalne, multikulturalne i multikonfesionalne metropole u malom, u kojoj se razlike doživljavaju kao prednost. Svedoči o tome i rad
Novosadskog pozorišta/Ujvideki czinhaz, Univerzitet sa 19 fakulteta i specijalizovanim katedrama na kojima se nastava održava na jezicima nacionalnih manjina ili je njihovom izučavanju namenjena. Svedoči i mnogo toga drugog što je živa materija novosadske svakodnevice.







Gledano po meri države - Novi Sad je glavni grad Autonomne pokrajine Vojvodine, drugi po veličini u Srbiji, u kome živi između 300 i 400 hiljada ljudi. Jezik ekonomije dodao bi i da je to najperspektivniji grad u današnjoj Srbiji, sa ogromnim potencijalom, ne samo zato što raspolaže najobimnijom
budžetskom stavkom po glavi stanovnika već i zbog dobro postavljenih razvojnih projekata.

Politički gledano – zajednica sa izgrađenim institucijama uprave koje danas vode predstavnici demokratske koalicije, sabrani oko zajedničkog slogana: “Za evropski Novi Sad”.

A iz obične građanske perspektive, nipošto prizemne već presudne, eto zajednice koja se može dičiti svojom trovekovnom prošlošću čiji najbolji tragovi još traju i zrače, a u kojoj se da živeti i mirno i dinamično, uz sve nastupajuće i već prisutne slike i prilike tehnološki i drugačije zahuktalog 21. veka.












novisad.rs








Nazad na vrh Ići dole
Gentleman

Super Član
Super Član


Muški
Poruka : 987

Lokacija : Tajna

Učlanjen : 16.08.2011

Raspoloženje : Ok


PočaljiNaslov: Re: Istorija Novog Sada   Sre 5 Okt - 22:39

Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Istorija Novog Sada   Sub 8 Okt - 13:55

Нови Сад

Време у којем смо некад живели носило је неке невероватне ствари.Тако је
било могуће и порушити читав један кварт и уништити биоскоп,архитектуру
једне улице да би се добило нешто што свакако по локацији није спадало
ту већ на неком другом месту у граду,али......ово је прича о градњи
Српског Народног Позоришта у Новом Саду.Зграду је пројектовао пољски
архитекта Виктор Јацкијевић

Ово је део Јеврејске који је порушен













Да би коначно изгледало овако







Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Istorija Novog Sada   Sub 8 Okt - 14:04



Pozorište Laze Dunđerskog



Magistrat je 1892. naredio upravi SNP-a da se zbog tobožnje ruiniranosti opasne
po život iseli iz svoje "Gradske dvorane" u ulici Dobrog pastira na Trifkovićevom trgu gde su 21 godinu igrane predstave. Najbogatiji Srbin svoga doba, veleposednik Lazar Dunđerski (1833 - 1917) je o svom trošku srušio zgradu, otkupio sav materijal, angažovao uglednog arhitektu Vladimira Nikolića i februara 1895. u dvorištu "Jelisavete" čiji je vlasnik u međuvremenu postao, otvorio novo teatarsko zdanje. Imalo je 650 mesta u parteru i ložama i na dve galerije, prostranu pozornicu i glumačke garderobe. Pozorište je svečano otvoreno 4/16. februara 1895, a SNP je na ime zakupnine vlasniku plaćalo kiriju od jedne forinte. Noću, između 27. i 28. januara 1928. izbio je požar na tavanu pozornice i proširio se na celu zgradu. U požaru su uništene najveće dragocensti SNP: najvažniji dokumenti o radu SNP, sjajne dekoracije, kostimi vezeni srmom i zlatom i dugo sakupljana biblioteka pozorišnih dela.
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Istorija Novog Sada   Sub 8 Okt - 14:14



Године1891.донета је одлука да се стара црква поруши и на истом месту изгради нова. Архитекта Георг Молнар израдио је планове током 1892. године и није за тај обиман посао тражио никакву надокнаду (црква му се одужила
тако што је поставила његову бисту у ниши лево испод хора у цркви, што је необично за једно световно лице). Исте године стара црква је порушена, а следеће, 1893. године, у новембру месецу предузимачи Стефан Гусек и Карл Лерер, под надзором пројектанта Молнара, завршавају грађевински део посла. У октобру 1894. подигнут је на торањ освећени позлаћени крст. Торањ је висок 72 метра. Црква је дугачка 52, широка 25,висина крова износи 22 метра. У цркви има 4 олтара. Главни је у апсиди где је велика слика Мајке Божије, са угарским краљевима и светитељима Иштваном и Ласлом. Лево од апсиде је олтар Ускрснућа Исусова са фигурама у дрвету светих Петра и Павла. Трећи олтар је посвећен св. Флоријану, заштитнику ватрогасаца, где су у дрвету израђене фигуре светих Емерика и Елизабете, а ту је и слика св. Породице. Четврти олтар смештен је испод хора и посвећен је Христовом гробу са фигурама четири анђела. Скулптуре на свим олтарима су колорисане или су рађене у имитацији камена (мраморација). Фасада је урађена од жуте фасадне цигле,а сама црква, као и унутрашња резбарија је урађена у неоготском стилу.Црква је 1904. године оштећена у пожару, када јој је изгорео кров.Новосађани цркву грешком називају катедралом, што она није, јер се катедрала налази у седишту бискупије, а седиште Бачке бискупије је у Суботици.
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75124

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Istorija Novog Sada   Uto 3 Feb - 15:55

Старија насеља на подручју Новог Сада


Петроварадинска тврђава и некадашњи мост на баржама

Према тумачењима резултата новијих археолошких истраживања, на простору Петроварадинске тврђаве су пронађени остаци млађег палеолитског станишта, из периода од 19.000. до 15.000. година пре нове ере, из чега се закључује да је човек на простору Петроварадинске стене живео још у палеолиту, када су се људска станишта углавном налазила у пећинама, а ретко када на отвореном простору.[10]

Постојање људских насеља на подручју данашњег Новог Сада може се пратити у континуитету од млађег каменог доба - неолита (од око 4500. п. н. е.). Поред подручја Петроварадина, на којем су нађени трагови насеља из скоро свих епоха, на Бачкој страни Дунава (на Клиси, Сланој Бари, Старом Граду и Детелинари) такође су пронађени трагови праисторијских насеља из каменог, бакарног, бронзаног и гвозденог доба.

Најстарији археолошки остаци (из времена каменог доба) пронађени су са обе стране Дунава, на подручју данашњег Петроварадина (који је у континуитету настањен од праисторије до данас) и подручју данашње Клисе. Истраживањем остатака насеља из млађег бронзаног доба (3000. година п. н. е.) на подручју данашњег Петроварадина, археолози су пронашли и бедеме појачане кољем и палисадама из тог периода, који сведоче да је још у време вучедолске културе овде постојало утврђено насеље.

у 4. веку пре нове ере се на подручју данашњег Новог Сада појављују Келти, који на десној обали Дунава, на подручју данашњег Петроварадина, подижу утврђење, а трагови Келта пронађени су и на подручју Детелинаре. Затим се, у 1. веку пре нове ере, на овом подручју појављују Римљани, који у 1. веку нове ере на десној обали Дунава подижу прву већу тврђаву под именом Кузум (Cusum) и укључују је у провинцију Панонију. Дунав је тада чинио лимес Римског царства, које је обухватало његову десну (сремску) обалу, док је на левој обали реке, У Бачкој, од 1. века нове ере становало сарматско племе Јазиги. Налази римског новца на подручју Новог Сада сведоче о трговачким везама Јазига и Римљана. Римљани су повремено запоседали и јужну Бачку и држали ове пограничне просторе у функцији контралимеса, а у циљу обезбеђивања додатне границе, изградили су у Бачкој шанчеве са јарком, данас познате као Римски Шанчеви.

У 4. веку, у доба Сеобе народа утврђење Кузум је порушено од стране Хуна, а ово подручје затим долази под власт Острогота (5. век), Гепида (5-6. век), Лангобарда (6. век), Византије (која у 6. веку обнавља утврђење Кузум и даје му име Петрикон), Авара (6-8. век) и Франака (8. век).








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75124

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Istorija Novog Sada   Uto 3 Feb - 15:57

Средином 6. века, подручје насељавају Словени. У 9. веку, тврђава Петрикон (или на словенским језицима - Петрик) улази у састав Бугарског царства, а у 11. веку њом влада сремски војвода Сермон, чији су златници у 19. веку пронађени у једном петроварадинском винограду. Пошто је Бугарска поражена од Византије а Сермон убијен, тврђава поново постаје део Византије, да би, после борби Византинаца и Мађара, крајем 12. века, ушла у састав средњовековне Краљевине Угарске. На подручју Бачке, угарска власт се устаљује нешто раније, током 10. века.


Насеље Бистрица (Bistritz) на подручју данашњег Новог Сада, уцртано на мапи фламанског картографа Герхарда Меркатора из 16. века

Током угарске владавине, на подручју данашњег Новог Сада налазило се неколико насеља, која се у историјским документима помињу од 13. века. Према историјском документу из 1237. године (повеља угарског краља Беле IV), поред Петроварадина (Pétervárad) и Сремске Каменице (villa Camanch) на сремској страни Дунава, постојало је и неколико насеља на бачкој страни: Вашарош-Варад (познат и као Петурварад, Стари Петроварадин и Варадинци), Мртваљош (познат и као Мортаљош - Mortályos), Сент Мартон (Ке Сент Мартон), Бакша (познато и као Бакшић, Бачић, Бакшафалва и Бачка - Bachka), Сајлово I и Сајлово II (позната и под именима Горњи и Доњи Зајол - Zoyl, Сајол и Исаилово), Бивало (познат и као Биваљош и Биволош - Bywolos), Ривица и Ченеј (познат и као Чеме - Cheme или Chemey). Петроварадин се у ово доба први пут спомиње под данашњим именом, иако је оно у основи еволуирало од првобитног византијског имена Петрикон. У каснијем периоду (16. век), на овом подручју се помињу још два насеља - Бистрица (Bistritz) и Камендин (познат и као Кеминд - Keménd). Словенско насеље Бистрица помиње се на више карата које датирају из 16. и 17. века, а налазило се прекопута Петроварадинске тврђаве, на подручју данашњег Новог Сада, док се насеље Камендин налазило у широј околини данашњег града. Биваљош је био велико насеље словенског живља које датира из периода сеобе народа (5-6. век).








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75124

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Istorija Novog Sada   Uto 3 Feb - 15:58

Између 1526. и 1687. године, ово подручје је у саставу Османског царства. Током османске управе, нека од насеља на бачкој страни Дунава су ишчезла, док су друга наставила да постоје и била су настањена Србима. По пореском списку из 1522. године, међу становницима ових насеља на бачкој страни Дунава срећемо како мађарска, тако и словенска имена (Божо, Радован, Радоња, итд), [13] да би по турским подацима из 1590. године на овом подручју било забележено 105 кућа које плаћају порез и то искључиво српских.[14] Пошто се зна да је било и Срба који нису плаћали порез (уколико су рецимо били у турској служби), онда је број становника ових насеља сигурно био већи.


У време Османске управе познат под именом Варадин, Петроварадин је био седиште нахије у оквиру Сремског санџака. Подграђе тврђаве имало је око 200 кућа, ту се налазила Сулејман-ханова џамија, а постојале су и две мање џамије, Хаџи-Ибрахимова и Хусеинова. Поред две турске махале, у саставу града налазила се и хришћанска четврт са 35 кућа, насељених искључиво Србима.[15] Од праисторије па све до краја 17. века, центар урбаног живота на подручју данашњег града налазио се на сремској страни Дунава, на простору данашњег Петроварадина, који је својим значајем увек засењивао насеља на бачкој страни. Оснивањем Рацке вароши, потоњег Новог Сада, средиште локалног урбаног живота ће се током 18. века дефинитивно померити на бачку обалу Дунава.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75124

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Istorija Novog Sada   Uto 3 Feb - 16:00

Оснивање и развој Новог Сада


Петроварадинска тврђава 1693. године


Битка код Петроварадина, слика Јана Питера ван Бредела

Петроварадин је остао у османском поседу све до Великог бечког рата (1683—1699. године), када га освајају Аустријанци (Хабзбурзи). Покушавајући да поврате изгубљену твђаву, Турци започињу неколико похода, али доживљавају страховите поразе у бици код Сланкамена (1691. године) и бици код Сенте (1697. године), а услед лоших временских прилика напуштају опсаду Петроварадина 1694. године. У настојању да измени одлуке Карловачког мира, Османско царство предузима нови поход на Аустрију. битка између Аустријанаца и Турака се одиграла код Петроварадина почетком августа 1716. године, а окончала се великим турским поразом, после чега Османско царство дефинитивно нестаје са ових простора. Многи потеси у околини Петроварадина и данас носе називе који датирају из турског периода: Везирац, Алибеговац, Мишелук, Текије, итд.

На почетку хабзбуршке владавине крајем 17. века, грађанима православне вероисповести било је забрањено да станују у Петроварадину. Срби су, због тога, 1694. године основали ново насеље на левој обали Дунава, а из овог насеља ће се, временом, развити и данашњи Нови Сад. Најстарије име насеља на левој обали Дунава било је Рацка варош (Ratzen Stad), а коришћен је и назив Петроварадински Шанац (Peterwardeiner Schantz). Првобитни становници насеља били су огромном већином Срби, али и Немци, Јевреји, Мађари, Јермени, Бугари, Цинцари и Грци, о чијем присуству говоре многи архитектонски и културни споменици. Од 1702. године, насеље је у саставу Хабзбуршке војне границе, а 1708. године постаје седиште Бачког владике и главно место бачког дела подунавске војне границе.

1718. године, становници српског села Алмаш (налазило се између Темерина, Надаља и Госпођинаца) пресељени су у Рацку варош (у данашњи Алмашки крај), чиме се становништво вароши нагло умножило. Према подацима из 1720. године, у Рацкој вароши је било 112 српских, 14 немачких и 5 мађарских домова. Рацка варош у то време постаје „коморска варош“, са зачецима урбаних одлика, а будући да се налазио у саставу војне границе, град је по становништву био подељен на војни и цивилни део. Град је званично добио име Нови Сад (Neoplanta на латинском језику) 1748. године, када је постао слободан краљевски град.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75124

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Istorija Novog Sada   Uto 3 Feb - 16:01

Током већег дела 18. и 19. века Нови Сад је био средиште културног, политичког и друштвеног живота целокупног српског народа, који тада није имао сопствену државу, а према подацима из прве половине 19. века, ово је био и највећи град настањен Србима (Око 1820. године Нови Сад је имао око 20.000 становника, од којих су око две трећине били Срби, а данашњи највећи српски град, Београд, није достигао приближан број становника пре 1853. године). Због свог културног и политичког утицаја, Нови Сад је постао познат као Српска Атина. Према подацима из 1843. године, у Новом Саду је било 17.332 становника, од чега 9.675 православних, 5.724 католика, 1.032 протестантаната, 727 Јевреја и 30 верника Јерменске цркве. Највећа етничка група у граду у овом периоду били су били Срби, а друга по бројности Немци.


Нови Сад и Петроварадинска тврђава у првој половини 19. века

Током Револуције из 1848/49. године, Нови Сад се налазио у саставу прокламоване Српске Војводине, српске аутономне области у оквиру Хабзбуршке монархије. Иако је играо значајну улогу у почетку српског покрета, град је био угрожен од стране мађарске војске стациониране на Петроварадинској тврђави, која је већ у току јуна 1848. окренула топове према Новом Саду. Када је, у току ликвидације мађарског устанка, бан Јосип Јелачић са својим трупама стигао у град, и у ноћи 11. јуна 1849. и сутрадан (12. јуна) отворио из топова ватру на тврђаву, мађарска војска му је узвратила далеко већом мером, бомбардујући куће у граду. Бан Јелачић је тада наредио повлачење, мислећи да ће тиме од града уклонити опасност. Међутим мађарски војници су се тада спустили са тврђаве у град и почели пљачкати, палити и убијати. Нови Сад је био разорен, изгубио је већину свог становништва, а срушено је 2/3 зграда. Према подацима из 1850. године, у граду је било само 7.182 становника, што није ни половина предратног броја од 17.332 забележеног 1843.

Између 1849. и 1860. године Нови Сад је био у саставу засебне аустријске покрајине Војводства Србије и Тамишког Баната, а након укидања те административне јединице, град је укључен у састав Бачко-бодрошке жупаније у оквиру Хабзбуршке Угарске. После Аустро-угарске нагодбе из 1867. године и трансформације Хабзбуршке монархије у Аустроугарску, политика мађаризације угарске владе је значајно изменила демографску структуру града, односно, од претежно српског Нови Сад је добио етнички мешовит карактер. У политичкој и културној сфери, Нови Сад је задржао своју стару улогу и знатно је предњачио, не само испред војвођанских, већ и испред других српских и југословенских градова. 1863. године у Новом Саду је излазило 9 српских листова, док је у Београду тада излазило 4, а у Загребу 6 листова. Матица српска се преселила из Будимпеште у Нови Сад 1864. године, а нешто раније (1861. године) у граду је основано и Српско народно позориште. 1865. године поново се формира српска гимназија са вишим разредима.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Istorija Novog Sada   

Nazad na vrh Ići dole
 
Istorija Novog Sada
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Putovanja :: Gradovi :: Novi Sad-