Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Sleng / Žargon

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Sleng / Žargon   Sub 4 Okt - 23:30


Сленг је специфичан говор једне друштвене групе. Није исто што и шатровачки говор јер се не заснива на обртању слогова већ на стварању нових речи за већ познате речи или творењем нових речи које изражавају неку специфичност те друштвене групе или њене активности. Познат је сленг осуђеника у затворима којим означавају специфичне појаве и ситуације карактеристичне за њихов начин живота. На пример, стражар је "кер" или "дирек", васпитач "комесар", наредна казна је "приколица", "шаран" је глуп осуђеник, "војник" извршилац насилних поступака на рачун "газда" итд. Сленг осуђеника има поред речи којима означавају појмове карактеристичне за све затворе и специфичне речи које су карактеристичне само за један затвор па и један затворски павиљон. Настао је из потребе осуђеника да се дистанцирају од формалног затворског система и формирају свој неформални затворски систем. Поред затворског сленга карактеристичан је и сленг наркомана. Као и сленг осуђеника и сленг наркомана наглашава дистанцу те групе од осталих који нису наркомани. На пример, кокаин је "бело", "кока", предозирати се у сленгу се каже "оверити", апликација наркотика је "урадити се" итд. У социолошком смислу проучавањем сленга једне друштвене групе може се много сазнати о самој групи, њеној структури и групној динамици.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Sub 4 Okt - 23:32

Oš-neš Bangladeš

JEZIK: Ako je jezik "živ organizam koji se stalno menja", sleng bi predstavljao njegov najneuhvatljiviji deo


Pre par meseci, nakon odavno rasprodatog prvog izdanja “Rečnika beogradskog žargona” (2000), autora Borivoja i Nataše Gerzić, pojavilo se drugo, prošireno i poboljšano izdanje ovog zbornika otkačenih slengovskih izraza iz svakodnevnog beogradskog govora.


Materijal koji su autori sakupljali, najčešće iz prve ruke, i ređe iz srpskih filmova, stripova, novina i sa televizije, obuhvata preko 5.000 žargonskih reči i izraza, koji su u Beogradu u upotrebi poslednjih petnaestak godina.
U odnosu na prethodno izdanje, rečnik je obogaćen sa nekoliko stotina novih reči i izraza, a za gotovo svaku reč nađen je i odgovarajući primer. Jedina prethodnica ovom leksikografskom priručniku jeste “Rečnik srpskog žargona” Dragoslava Andrića, objavljen 1976, koji je, zbog specifičnosti i kratkotrajnosti samog slenga, već pomalo zastareo.
Protiv suvoparne doslovnosti
Ako je jezik, po definiciji, “živ organizam koji se stalno menja”, žargon (ili sleng) bi predstavljao njegov najneuhvatljiviji deo. U jezik, kao alternativni izraz, žargon ulazi sa različitih strana: iz zatvorenih grupa ili potkultura, poput tinejdžera i studenata, rok muzičara, narkomana, kriminalaca, uličnih bandi, zanatlija, sportista, hakera, kockara itd. Po pravilu, spontan i živopisan, žargon je uglavnom još i inovativan i šokantan, budući da je kao tajno ili šifrirano sporazumevanje oslobođen svih postojećih normi.
Za razliku od zapadne prakse, žargonske reči u srpskom jeziku ne ulaze u standardni fond reči, pa ih ne beleži nijedan od rečnika standardnog srpskog jezika. To je dovelo do situacije da veliki broj reči koje se svakodnevno koriste u govoru, na filmu i televiziji, u novinama i savremenim književnim delima, nigde nije zaveden. Imajući to na umu, poduhvat Borivoja i Nataše Gerzić postaje kudikamo značajniji.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Sub 4 Okt - 23:33

Parlati sleng

Beograd je tokom 20. veka imao vrlo originalno, slikovito i duhovito slengovsko izražavanje. Njegovi koreni granaju se u rasponu od tajnog jezika predratnih (pre Drugog svetskog rata) zanatskih šegrta, preko ciganskog jezika i jezika mnogobrojnih doseljenika, te reči i izraza koji su usvojeni iz različitih potkulturnih grupa, do onih usvojenih pod uticajem anglo-američke kulture (filmovi, rok muzika itd.). Analiza načina građenja žanrovskih izraza, s druge strane, otkriva zavidan nivo duha i maštovitosti njegovih tvoraca.
Evo nekoliko primera. Da je nešto precizno i tačno, najbolje će se razumeti ako se kaže da je “jebitačno”. Tzv. sirotinjski, “go”, ili pasulj bez mesa, postaje ukusniji ako se nazove “pasulj de gol” ili “alija sirotanović”. Na skupoću taksija lakše se zaboravlja ako se kaže da se stiglo “tadžikistanom”, a račun se platio, naravski, “šuškama”. Žena u klimakterijumu je “klimakteruša”, ona sa izraženim majčinskim atributima “sisar”, poželjna ili zgodna može biti “parče”, “avion” ili “komad”, dok je gospođa u godinama “ikebana”.
Poslovično omraženi milicioner će se lepše doživeti ako se nazove “plavi anđeo”, ili bar “plavuša”, da se radi o Studentskom parku na Studentskom trgu znaće se ako se kaže “Narkić-parkić”, dok u nedostatku redovnog sledovanja narkotika sleduje “zikra”.
Nepopularna Crna Gora postaje popularnija kao “Obala Lozovače”, gde se uz more i muziku može pocrneti ili “nabaciti farbu”, ili isprobati nove poze u seksu “nikaragvanski skočimiš” ili “veseli geometar”, izbegavajući pritom ružne osobe tj. “krndelje”.
Ali, ukoliko ste kukavica, tj. “nemate herca”, već se ponašate kao klasičan beskičmenjak ili “smrad”, iskorištavajući druge kao klasičan “grebaroš” ili “čep”, ili čak kao “papak” uvek spreman za “vaćarenje”, najbolje je da “furnete” u kakvu “donju popizdinu”, jer bi još mogao da izbije kakav “pičvajz”, gde bi vas još neko mogao “olešiti” ili “izuti”.
Pa vi vidite kojim biste to jezikom veselije podneli.

Brankica Mikić








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Sub 4 Okt - 23:33

Blejači, baje, smorovi i poneki lik

U početku beše reč. Posle nasta žargon. Dobri stari onaj beogradski zbog koga su se osamdesetih rečnici prestoničkog narečja slali preporučenom poštom u Zagreb, Sarajevo, Titograd...Na douku. U međuvremenu od tada do sada frajere, šmekere i džekove zamenili su novi "likovi, smorovi i batice", superžurke su avanzovale u ultražureze, a gradske face govore nekim novim čudnim jezikom.
- Trzni baju na fontele ako nije smoriša.
- Al si normalna? Tip je kulijana, bre u totalu, primer je bezmalo filozofske diskusije dve srednjoškolke na liniji autobusa 95.
Šta je danas beogradski žargon kao i pitanja ko(šta) je zaslužno za današnji oblik - dilema je čak i dobrim poznavaocima. Da li obogaćuje ili skrnavi jezik?
- To što se generacije, koje nekad deli samo jedna decenija, u komunikaciji često ne razumeju i jeste suština žargona. Zato je i smišljen. Za nastanak današnjeg beogradskog slenga zaslužna su ona deca koja po soliterima žive u dve sobe zajedno sa roditeljima, babama, dedama, tetkama... I šta će? Smišljaju reči da ih odrasli ne razumeju. Pedeset godina komunizma u Beogradu nije se pričalo ovoliko žargonski. NJegovim padom današnji sleng počeo je da buja i u poslednjih petnaest godina, prvenstveno zahvaljujući američkim filmovima i kompjuterima. Posredstvom tih mašina mnogo smo "pokrali" od Amerikanaca, nešto modifikovali, i tako je nastao taj govor mlađe generacije, objašnjava pisac "Rečnika savremenog beogradskog žargona" Borivoj Gerzić.

S druge strane Beograd se u poslednjih petnaest godina otvorio. Što dobrovoljnim došljacima, što izbeglicama koji su, dolazeći prvo iz Hrvatske zatim Bosne i naposletku Kosova, hteli-ne hteli doneli svoja narečja. I žargon provincije.
- Tačno je da je svako doneo neke svoje reči, ali malo koja se "primila" u tolikoj meri da je postala beogradska. Pravilo je da žargon stvaraju zatvorene grupe koje u njemu već žive. Razlikuju se tako računarski, kockarski, lopovski, narkomanski, navijački, žargon dece i tinejdžera. Svima je zajedničko jedino to što su - beogradski, priča Gerzić.

Dok se teorije lingvistike lome oko toga je li suština slenga u alternativi postojećem govoru ili je avangarda ili nije ništa drugo do obično đubrište jezika iz koga umesto bajatih izniknu nove, sveže i efektne reči, beogradskom žargonu jedno se ne osporava: Da je ostao duhovit kao i to da anonimni tvorac ekspresno reaguje na zbivanja oko nas. Prevodilac Dragoslav Andrić tvrdi da je beogradski sleng neuhvatljiv i bez pravila, da se s njim nikad ne zna.
- Reč "gotiviti" nepravedno je smeštena u izum današnjih tridesetogodišnjaka. Jeste se ona pojavila 90-ih u Knez Mihailovoj, ali postojala je još u Vukovo vreme kao izraz zidara sa severa Šare koji su dolazili u Beograd. Jedno vreme je potonula kao podmornica da bi poslednjih godina odnekud vaskrsla, kaže Andrić i dodaje da je, prikupljajući materijal za drugo izdanje "Rečnika žargona", šokiran u kojoj meri je Beograd reagovao na promene-rečima.
- Pre rata bilo je samo par izraza za karakteristične grupe mladih: mondeni, frajeri i hašišari. Sad ih ima oko 30. Danas čovek jasno zna ko su rejveri, ko su blejači i švorceri, ko kuleri, ko padavičari. Reč blejač označavala je i u vreme naših deda zurenje u prazno, dokolicu. U uslovima sankcija pojavila se opet kad su mladi sa periferije odlazili u centar i stajali bez novca pred ulazima kafića do ujutru kad su se vraćali na neke svoje čukarice. Na tom korenu današnji dvadesetogodišnjaci smislili su još osam novih reči za dangube. Klinci danas jednostavno žive sleng. Tako je nedavno urbana tinejdžerka sa beogradskog asfalta usplahireno upitala svoju fakultetski obrazovanu majku "je li tačno da i ovce bleje", kaže on.
Žargon je i mač sa dve oštrice. Sagovornik "Glasa" navodi primer druge devojke iz Desete gimnazije koja je reč "peh" svrstala u sleng. Prosto svikla na "bedak". Ako je tačno da se bogatstvo jednog jezika, pa i slenga, meri brojem reči podatak obećava. Tako se primera radi, u prvom izdanju rečnika Vuka Stefanovića Karadžića našlo 20.000 reči.
- Današnji beogradski žargon ima isto toliko, kaže Andrić. Danas više nego ikad govor Beograđana otkriva i čemu su vični. Zanimljivo je da u rečnicima savremenog prestoničkog slenga postoji čak 500 izraza za kvalifikaciju devojke. Pre deset godina bilo ih je oko 300. Drugo mesto sa, čak, 301 sinonimom neprikosnoveno drži "bezobrazni" glagol bez koga ne bi bilo niti Beograđana niti "gradske žvake". Kako kome razumljive.


Ivana Ikraš








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Sub 4 Okt - 23:35

Paralelno s književnim jezikom u svakom jeziku postoji i žargon - skup reči, fraza, frazema i rečeničkih sklopova, sintagmi, kojim se ljudi sporazumevaju u svakodnevnom životu. Edvard Sapir (''International Comunation'', Shenon-Sapir-Jespersen, London 1931) kaže: ''Idealan je onaj jezik koji s najmanje sredstava postiže najbolje rezultate''.
Od svih , najvažnijih, pravila našega jezika (bogatstvo, jasnost,ekonomičnost, lepota,kontinuitet, čistota), žargon se''opredelio'' za ekonomičnost - jednu jedinu normu.


Suprotno tome, tipično za žargon je negiranje tih pravila, odnosno antonimsko ponašanje:
-Jasnost : cilj žargona je da ga razume uska grupa ljudi koja će se na taj način izdvojiti od drugih (žargon učenika, vojnika, kriminalaca, gradova ili delova grada, profesionalnih grupa itd,itd; praktično, svaka socijalna i profesionalna grupacija ima svoj žargon).

-Lepota : od žargona se ne traži da bude lep (munze, šljaka, durpan) već da bude jasan samo uskom krugu ljudi

-Kontinuitet: ne postoji kontinuitet, odnosno žargon se vrlo fleksibilno menja, čak pravi i krug, vraćajući se na nekadašnja rešenja (šatrovačko izvrtanje reči - skivi, tebra, ljakse itd; ovo je bilo izuzetno popularno pre skoro četiri decenije).

-Čistota: ne postoji, jer bi u tom slučaju žargon bio književni jezik. Cilj žargona je da bude nejasan drugim grupama, sa svom entropijom i ''prljavštinom'' koju sa sobom nosi (odsustvo norme; npr. ridžvej a zatim i to skraćeno ridža - nekada su tako zvali kontrolore u GSP jer su nosili kitnjaste šapke kao nekada američki general Ridžvej).








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Sub 4 Okt - 23:38

Ostaje, dakle , ekonomičnost kao najvažniji kriterijum: sa što manje glasova i glasovnih kombinacija ostvariti komunikaciju.

Vojnički sleng:

Bunari-čizme
Žuti kadar-podoficiri
Geša-general
Žbunje-romb na reveru generala
Kalimero - puškomitraljez
Kalaš - automatska puška
Ćuftara - vozilo za prevoz hrane
Kale - kaplar, desetar
Kruška-ručna bomba
Suva hrana - bojevi komplet
Bacači - ženske grudi, itd.

Učenički sleng

Oskar, kolac, as, kečiga, - slaba ocena, jedinica
Štakori-profesori
Tuti-fruti - nema pojma, ne zna ništa
pet nula nula - odlični učenici
štreberi - takodje odlični učenici








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Sub 4 Okt - 23:40

ŽARGON

Žargon (eng. slang) je specifična vrsta upotrebe jezika koja se ograničava na određene socijalne grupe. On je vremenski i prostorno ograničen, a poneki žargonski elementi nakon određenog vremena prelaze u neutralnu leksiku. Upotreba žargona označava beg od klišea, svedoči o pripadnosti nekoj grupi, označava težnju za jednostavnom komunikacijom nasuprot jeziku medija, škole i administracije. Proučavanje žargona, pa i sam žargon, su jedno vreme bili predmet kritike tradicionalnih lingvista: smatralo se da je žargon krivac za kvarenje jezika, naročito kada se preuzima leksika iz drugih jezika.
Tri bitne karakteristike žargona:

žargon uglavnom ima preneseno (metaforičko) značenje ili značenje sinonima
opšta prihvaćenost (da bi pojedini izrazi opstali moraju biti rasprostranjeni i prihvaćeni)
žargonizmi su nestandardni jezički izrazi



Žargon se javlja u razgovornom i (savremenom) književnom stilu. Pored te upotreba ima i različite funkcije: komični efekat, govorna karakterizacija likova, ubeđivačka funkcija u reklami, osveženje u novinskom stilu (naročito u omladinskoj štampi) itd.

Žargonizmi mogu biti reči domaćeg ili stranog porekla:
a) domaće reči sa, najčešće, metaforičkom upotrebom: ćale (otac), keva (majka), roknuti (pasti, ubiti), zezati (šaliti se), smor (dosada, dosadno)

-vojnički sleng: geša (general), kalaš (automatska puška), bacači (ženske grudi)

-učenički sleng: as, kec (jedinica), štreberi (tip učenika)

-robijaški sleng: soška (pasoš), utoka (pištolj), zebrast (sumnjiv)

-kulturološki sleng: džepovi (bočni delovi pozorišne scene), noge (vertikalni delovi zavesa)

b) strane reči (gde uglavnom dominiraju anglicizmi)

- bos (eng. boss) gazda, glavni

-in i out: biti moderno (u trendu), ili ne

-fejk (eng. fake) lažan, neoriginalan








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Sub 4 Okt - 23:41

ARGOTIZMI

Argotizmi se vezuju za sferu argoa, tajnog jezika marginalnih društvenih grupa (narkomana, lopova itd.) Često se granica između žargona i argoa ne uspostavlja.

-argo izrazi vezani za drogu: gudra (droga), kiselina (LSD), crno (opijum) čarli (eng. charley) za kokain itd.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Pet 26 Dec - 18:42

Od nemačke reči do našeg slenga


Postoji veliki broj nemačkih reči koji su neverovatnim načinima iz nemačkih rečnika ušle u srpski književni jezik, ali i sleng. Tako se možemo zapitati šta je niklo iz nemačkog udarca, ko je cinkaroš, a ko drukara?

Kada je Nemac u rečnike svog bogatog i slavnog jezika uvrštavao reč Schlag nije mogao ni da zamisli da će Srbi izraz preuzeti u medicinskoj varijanti, ali i da će joj udahnuti razna druga značenja.

Schlag inače u nemačkom jeziku znači „udarac“ u njegovim najrazličitijim varijantama. Srbima se posebno svidela medicinska konotacija reči pa tako više ljudi zna šta je šlog nego šta je moždani udar. A to je jedno te isto. I označava strahotnu stvar:

Prestanak rada jednog dela ćelija mozga zbog nedostatka hranljivih materija ili kiseonika. Do toga dolazi kada se začepe određeni krvni sudovi ili dođe do njihovog pucanja i izlivanja u moždano tkivo.

Naravno, čak i reči koje imenuju ovako crne pojave nađu svoj put u sleng. „Jao, ženo, kada sam mu videla đačku knjižicu, šlogirala sam se! Pa to je pravi vojnički marš: 1, 2, 1, 2... Joj, kad mu budem zalepila jednu šljagu!“








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Pet 26 Dec - 18:43

Šljaga

A šljaga je neuporedivo maštovitiji izraz nastao isto od reči Schlag. Šljaga je, piše jedan posetilac sajta vukajlija.com, šamar koji je mutirao, pa od njega više zuji u ušima nego od običnog šamara. Postoje dve osnovne varijante šljage:

1. Vaspitna, koju neki zovu i roditeljskom. Karakteriše je odmerenost – ona je tu samo da „vaspita“. Ali kako batine nikad nikoga nisu vaspitale, pedagoška upotreba šljage sasvim je neopravdana.

2. Seljačka. Ovaj tip šljage prisutan je kako u ruralnim tako i u urbanim sredinama. Dakle, biti seljak po zanimanju uopšte nije preduslov za korišćenje ovakve šljage. Izraz seljačka šljaga treba samo da ukaže na sirovost i prirodnost udarca: nema tu ni traga od karatea, kung-fua i ostalih sofisticiranih tehnika.

To je udarac, onako, od srca. Ipak, šljaga je zadržana na granicama žargona i sprečen je njen prodor u književni jezik. Nikada nećete čuti da komentator boks meča kaže. „Odlična šljaga Luisa, Tajson je ponovo u nokdaunu!“








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Pet 26 Dec - 18:44

Cinkarenje

Cink je, znamo, hemijski element. Ova reč se koristi u celom svetu, a poreklom je nemačka – Zink. Od te reči je izveden glagol cinkariti. Cinkarenje je potkazivanje nekoga, dostavljanje informacija o nekome. Ima izuzetno negativnu konotaciju.

Jedan vukajlijaš piše da se sa prvim cinkarošima sreo odmah po polasku u osnovnu školu. To su svi oni zlatni dečaci i devojčice koji uvek učiteljici odaju ko je napravio neku svinjariju.

Bitna odlika cinkarenja je da cinkaroša retko kada neko nešto pita. On cinkari iz ubeđenja. Voli tako. Ponekad očekuje i nagradu ili poboljšanje svoje pozicije: „Šefe, moram nešto da Vam kažem. Petrović je juče pušio u kancelariji!“








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Pet 26 Dec - 18:44

Drukanje

Kada je mladima dosadila reč cinkaroš – znaju je i matorci pa više nije kul – oni su počeli da koriste „drukanje“ i „drukara“. Fantastičan je put ove reči iz nemačkog do srpskog jezika. Drücken naime u nemačkom znači „pritiskati“.

Sigurno ste u mafijaškim filmovima holivudske produkcije videli da policija često nađe izdajice međ’ mafijašima, te Vukove Brankoviće kumovskih familija koji su spremni da za bedne ustupke u vidu abolicije odaju zlodela drugova i braće svoje.

E, te izdajice se (u anglosaksonskom slengu) nazivaju tasterima. I tasteri – otkucaju svoje drugove. Lepo kažu ko, šta,kako, gde, kada. Taster se, znamo, pritiska i tu dolazimo do drücken, reči koja upravo označava pritiskanje.


B92








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Pet 26 Dec - 18:52

Kako đaci prepričavaju lektiru

Na raznim forumima može se pronaći svojevremeno napisana parodija na preterano korišćenje žargona kod beogradskih đaka. Parodija je napisana na primerima školske lektire, odnosno kako ih đaci prepričavaju.


Čiča Gorio: Ćale penzos ima dve ćerke koje ga ne poštuju ni dva odsto jer misle da je ljakse. On sve što ima šteka i daje njima, a njima nikad dosta. Na kraju, kad nije imao odakle da im nabavi pare, on pukne i rikne.



Proces: Tipa uhvate drotovi bez razloga i maltretiraju ga kroz celu knjigu i na kraju ga zeznu do koske.



Nečista krv: Tipa ožene starijom ribom. On provali da je ona u šemi sa njegovim ćaletom, što ga ubaci u bedak. Cela knjiga je seks, samo tako.



Romeo i Julija: Romeo i Julija su Žabari iz Verone i oni se smuvaju. Međutim, matorci su im veoma zeznuti i uopšte se ne gotive jer rade isti biznis, ali su u različitim ekipama (kao Verona i Kjevo). Strah im je da ih ne provale i da im ne ukinu kintu, pa se viđaju tajno. I tako na 50 strana oni kao nešto kriju i jedno drugom pričaju kako se vole. Na kraju, jednom prilikom upadnu u loš trip i roknu se.



Zločin i kazna: Neki student je stalno bez filera jer mora da plaća stan, pošto je ostao bez mesta u Studenjaku. Jednom prilikom je bio u bedaku, pa je uleteo kod neke babe, pune k’o brod na gajbu i overio je. Posle je uleteo u frku sa samim sobom jer se plašio da će murija da ga provali. U stvari on i nije bio neki krimos već kukavica, pa se na kraju sam prijavio muriji.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Pet 26 Dec - 18:57

Mame domaćice su "blejačice"?


Pismeni zadaci beogradskih srednjoškolaca puni su žargona, pa su profesori književnosti često u nedoumici da li učenici i oni pričaju istim jezikom. Đaci smatraju legitimnim književnim izrazima „OK“, „ekstra“ i „super“ i čude se kad ih profesori opominju da ove reči ne koriste u pisanim sastavima.


Kad pišu pismene zadatke iz srpskog jezika, beogradski srednjoškolci uglavnom se trude da koriste književne izraze kako bi dobili bolju ocenu. Međutim, nesvesni koliko im je žargon preplavio rečnik, đaci će bez oklevanja napisati da su „bili u fulu“, „smorili se“, „blejali“, „bili super ekstra“...

Ako napišu „likuša“, onda misle na ženski lik iz književnog dela koji ih je nečim posebno oduševio, a kad navedu da su nešto ili nekog „provalili“ ili „izvalili“, to znači da su razumeli određenu osobu ili situaciju.


- Nekad se na času sporazumevamo kao da govorimo dva različita jezika. Nedavno me je najviše iznenadio izraz „blejačica“ koji u prevodu znači domaćica i tako nazivaju svoje majke koje trenutno nisu zaposlene – kaže profesorka srpskog jezika u Prvoj beogradskoj gimnaziji Dragana Stojanović.


I oni učenici koji vole da čitaju i imaju bogatiji rečnik, radije pričaju žargonom kako ne bi odskakali od vršnjaka

Kada za pismeni zadatak dobiju slobodnu temu, koja nije povezana ni sa jednim književnim delom, učenici pišu ono što im prvo padne na pamet, ne obazirući se previše na reči koje koriste. Tada, pričaju profesorke, na površinu ispliva njihov pravi govor.

- „OK“, „ekstra“ i „super“ smatraju legitimnim književnim izrazima i začude se kada ih opomenem da te reči ne koriste u pismenom zadatku. Isto je i sa izrazima „zeznuti stvar“ ili „puko/la sam“ kada hoće da opišu kako im je u nekoj situaciji bilo teško. Često pišu frazu „svako dete, pa tako i ja, ima svoje želje..“ ili kad hoće da produže sastav i pređu na drugu stranicu sveske, pa dodaju „kao što sam već rekao na početku, da se ne ponavljam“ – priča profesorka srpskog jezika u srednjoj PTT školi Violeta Vučetić.

Porazno je to što oko 90 odsto đaka tokom pisanja sastava ne može da pronađe sinonim za neku reč ili ima problem da se seti kojim će rečima opisati određeno osećanje.

- Učenici govore televizijskim rečnikom. Naravno, nezaobilazan je i uticaj interneta, a često ih i zbunjuju izrazi na engleskom pa ne znaju kako da u pismenom zadatku napišu „gugl“, „fejsbuk“, „tviter“. I njima zvuči smešno kad na ćirilici napišu da su „edovali prijatelja“ ili „aploudovali sliku“ – kaže profesorka Prve ekonomske Violeta Nedeljković.

Mnoge reči iz beogradskog slenga mladi koriste već godinama, samo su pojedinima izmenili značenja. Ma koliko zvučalo čudno, srednjoškolci će nekoga od milja nazvati „kretenčinom“ ili „retardom“, izražavajući tako bliskost sa tom osobom.

- Čak će i oni koji vole da čitaju knjige i imaju bogatiji rečnik, radije pričati žargonom kako ne bi odskakali od vršnjaka i da bi bili „face“. Neki izrazi se ipak vremeno gube, kao na primer „gotiviti, gotivan“, a neki ostaju poput reči „smor“, „ekstra“, „lik“ i „bleja“ – zaključuje profesorka srpskog iz Četvrte gimnazije Ivana Bokić Kragić.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Pet 26 Dec - 19:00

Препричана „лектира”

Нечиста крв

Типа ожене старијом рибом. Он провали да је његов ћале зигује, то га тотално сј… Цела књига је секс, само тако.

Коштана

Коштана је играчица у дискотеци и жешћа риба, а на њу се наложио неки буржуј и хоће да је жени, а она неће. Фрка јој је да неће моћи да блеји по граду јер је његова породица нека озбиљна... Целу књигу кука неки маторац за својом младости и смара све остале, а књига је жешће неразумљива јер је на врањанском.

Дундо Мароје

Е, ортак, за ово ти треба речник да би скапирао јер је на неком језику из Дубровника.

Тај Мароје је неки богат трговац, али стипса, а син му градски блејач. Пошаље он сина у Венецију да као развије бизнис, дао му кинту и робу, а он тамо јури рибе и креше неку курву, која му је извукла све паре. Старац пође за њим, хоће да га врати назад, па син смисли фору да извуче паре од те своје женске и да покаже оцу да је направио бизнис...

Не зна се даље шта је било, јер је неко изгубио крај књиге.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Pet 26 Dec - 19:13

Tebra, overi vuo čupri!


Jedan od razloga zašto se ljudi različitih generacija loše razumeju jeste i to što ne govore istim jezikom ili, ako baš hoćete, žargonom. Profesor FDU Petrit Imami, autor knjige "Beogradski frajerski rečnik", razjašnjava nam neke osnovne pojmove i njihove transformacije proteklih decenija. Za one čije uši nisu svikle na "govor ulice" upozorenje – neki delovi teksta mogu vas sablazniti

Frajerski jezik nije šatrovački govor kojim se služe prevaranti i sitni lopovi, niti je to ulični argo koji koriste adolescenti ili besprizorni. Može se reći da je to, u prvom redu, jezik kojim se čovek oslobađa stega društvenih konvencija u ponašanju i govoru, koji ga opušta i rasterećuje od napetosti, pa stoga ima i terapeutsku funkciju. Reč "frajer" pozajmljenica je iz nemačkog jezika (Freier) u kome označava prosca, kandidata za ženidbu, odnosno neženju, slobodnog muškarca. Početkom XIX veka to značenje imala je i u srpskom jeziku, a kasnije je dobila drugo značenje i vremenom postala višeznačna: 1. mlad muškarac; 2. pomodan mladić; 3. obestan mladić; mangup; 4. naivan muškarac; 5. neznalica; 6. početnik; 7. danguba; 8. bezveznjak; 9. glupak; 10. devojčin momak; 11. (kao pridev) naivan, glup.

Do pre dve-tri decenije u našoj sredini takve reči smatrane su bezobraznim, rečima koje izgovaraju priprosti i nedolični ljudi bez domaćeg vaspitanja. Roditelji i nastavnici kažnjavali su decu ukoliko bi rekla "keva", "ćale", "profa", "lova" itd., a da ne govorimo o psovkama. Danas te reči koriste razne generacije i pripadnici različitih socijalnih slojeva. Ujedno, izrazi istog značenja nastali u raznim prošlim vremena, mogu se paralelno čuti: "paliti se" (iz 50-ih), "ložiti se" (iz 60-ih), "primati se" (iz 80-ih) i "pržiti se" (iz 90-ih). Jedan od vrlo starih šatrovačkih glagola "gotiviti" (star čitav vek) u najnovije vreme može se čuti vrlo često, kao i u izvedenim oblicima: gotiva, gotivac, gotivan, gotivno. U "Vukovom rječniku" (1818) nalaze se reči "palja" (hleb), "gotivica" (rakija), "zrakavica"(oko), "levat" (čovek), "levatka" (žena), "klindov" (sin), "klindovka" (ćerka), "keva" (mati). Danas izrazi "zezati", "zajebati", "vukojebina", "jebivetar" itd. svakodnevno se mogu čuti iz usta ljudi različite starosti, stepena obrazovanja, temperamenta, zanimanja itd. Ranije su, po pravilu, mlađi učili sleng od starijih, dok ga u novije vreme stariji izgleda češće preuzimaju iz govora svojih sinova, unuka, mlađih rođaka ili prijatelja (npr. "super").








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Pet 26 Dec - 19:15

Kao i u drugim jezicima, i u srpskom postoje neka pravila u stvaranju slenga. Najčešće skraćivanjem ("profa" od "profesor" ili "ćera" od "kućerina"), inverzijom ("vozdra" od "zdravo"), inverzijom akuzativa ("fuka" od "kafa", "gudra" od "droga"), složenicama ("buljouvlakač" ili "pičkopaćenik"), asocijacijama (bolid – 1 sumanuta osoba, 2 idiot, po sportskom automobilu marke Bolide i figurativnom označavanju sumanute vožnje (mojne si bolid! = nemoj da si lud!), sažimanjem (čoporativno – nastala od "čopor" i "kolektivno", u značenju svi zajedno, u velikom broju) i dr.

Pojedini sufiksi naročito su popularni:

- ca: doca, droca, fuca, jeca, koca, meca, moca, peca, *****, pljuca, prca, puca, švica, ćaca;

- čuga: automobilčuga, crnčuga, filmčuga, klinčuga, lovčuga, pivčuga, prstenčuga, seljančuga, sinčuga, stančuga, vinčuga, znojčuga;

- ać: crtać, crvendać, diskać, golać, iksać, kilać, *****ć, prstać, sporać, tristać, zelembać, ćenskać;

- onja: bionja, klonja, kuronja, mudonja, njonja, prdonja, reponja, seronja, šonja, tronja;

- njak: bezbednjak, bezveznjak, crnjak, dopičnjak, dvosobnjak, finjak, godišnjak, grupnjak, istraćnjak, kulturnjak, krupnjak, mašnjak, matičnjak, minjak, mirovnjak, motornjak, mračnjak, napičnjak, narodnjak, Padinjak, perverznjak, pičenjak, pičnjak, plastičnjak, polovnjak, prcvoljak, robnjak, slobodnjak, sportnjak, studenjak, tamnjak, teretnjak, trbušnjak, trtanjak, umerenjak, vilenjak, zabavnjak, zapadnjak, zatvorenjak, zornjak, itd.

Vrlo česti postali su izrazi: iz bedaka, na bombaka, na brzaka, na deljaka, na divljaka, za dzabaka, na finjaka, na kvarnjaka, levaka, nizbrdaka, pešaka, na prvaka, na suvaka.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Pet 26 Dec - 19:18

SEKS I SLENG:

Kao i u mnogim drugim jezicima, i u srpskom se najviše izraza u slengu odnosi na seks. Tako u srpskom jeziku sledeći glagoli označavaju seksualnu radnju: bembati, bocnuti, bušiti, butnuti, cepati, čerečiti, čuknuti, dojebati, drknuti, drmnuti, gađati, gnječiti, guslati, guziti, iskecati, izlupati, isponajebati (se), isponapikati, isprcati (se), istresti, izbušiti, jebati, ljuljnuti, karabudćiti, karati, kokati, kresati, kresnuti, krknuti, krpiti, močnuti, mrčiti, munuti, nabiti, nabosti, nagaziti, nagurati, naguziti, nakarati, nakundačiti, napičiti, naprčiti, narokati, nasaditi, nataknuti, natrčati, natrtiti, navući, naćuljati, okinuti, okrpiti, olešiti, opaliti, opaičiti, ošajdariti, overiti, pocepati, pojebati, pokarati, ponajebati se, poprcati, poševiti, poterati, potucati, povaliti, prcati, prčiti, pričepiti, pričvrljiti, priheftovati, prijebati, priklati, prikucati, proburaziti, probušiti, prodćarati, provozati, raspaliti, rasturiti, raščepiti, razbiti, razbucati, razšrafiti, rebnuti, rendisati, rknuti, sjuriti, skarabudćiti, skratiti, srkati, smestiti, spaliti, sprčiti, srediti, sterati, suknuti, svirnuti, ševiti (se), ševnuti, ubosti, ućerati, ufurati, umuvati, uraditi, uterati, utrpati, uturiti, uvaliti, uvući, zabiti, zabosti, začepiti, zaglaviti, zakucati, zaskočiti, zatući, zavaliti, zavući, zbiberiti, zekati, zgnječiti, zguziti, zgućvati, zveknuti, zviznuti. Tome se mogu dodati i idiomi: popiti *****, staviti pod jaja, lupiti *****, nalupati *****, uvaliti ludaka ili *****, satreti od kurca, udariti kajlu, okinuti ili uvaliti mačora, okinuti metak, privesti ribu, uvaliti miška, udariti nitnu, oladiti pičicu, udariti po ******, prskati ribu, šibnuti *****, skratiti trebu, utrčati zguza itd.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Pet 26 Dec - 19:20

Pozajmljenice


Pozajmljenice igraju naročitu ulogu u slengu. Najviše ih potiće iz nemačkog, turskog i engleskog jezika, kao i iz američkog slenga. Iz nemačkog su: bajbok, bezec, blam, cubok, drot, druker, furati, gelipter, izblajhana, junfer, kibicer itd.; iz turskog: badza, bidza, budza, ćoriti, ćorka, ćortan, danga itd., iz engleskog: basket, bus, čenčirati, dil, dop, drajfnuti, drinkisati, dzega, fajl, fajlovati, fensi, flipovati, frik, gerla, pičiti itd.; iz američkog slenga: ap, beng, buč, čarli, diler, dzoint, đank, đanki, dziga, itd. Ima pozajmljenica i iz nekih drugih jezika, među kojima su iz francuskog: fazon, frapirati (se), gaf, gaća, šant, švaler, ćurka; iz italijanskog: banja, ćapiti, ćuza, đir, đoka, gabor, gajba, kajla, ronzati, si, tropa; iz romskog: bulja, ćorisati, dasa, dileja, giljati, halisati, kandisati, kenjati, mindza, naje, si, soviti; iz mađarskog: buđelar, dzomba, đanisati, kunt, pajtaš, rondza, šantav.

Zanimljivo je da su iz albanskog nastale reči: keva, kinta, klopa, njupa, rascopati i još neki. Inače, početkom ovog veka jak uticaj u stvaranju srpskog šatrovačkog govora imao je upravo albanski jezik (oko 330 reči), od kojih izvestan broj sadrži "Rečnik žargona" Dragoslava Andrića.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Pet 26 Dec - 19:27


Rečnik nije obuhvatio arhaične sleng izraze, koji pripadaju jednom određenom vremenu, a danas će ih se samo poneko setiti. Nažalost, mnogi su ostali nezabeleženi, a pred opasnost da odlaskom starijih oni budu (ili su već) zauvek zaboravljeni. Na primer, krajem 30-ih u lopovskom krugu "kapela" je označavala kuću, a "mrtvak" osobu koju treba pokrasti, u prvim godinama posle Drugog svetskog rata "nemoralke" su bile šorcevi koje su devojke nosile na časovima fiskulture ili sletovima, u 50-im "semestralkama" su studenti nazivali svoju košulju, najčešće jednu jedinu, koja bi dugo bila nošena, itd. Ovaj rečnik nije obuhvatio ni reči i izraze koji su nastali najčešće u dečjem govoru, kao krajem 70-ih i 80-ih kada su na primer samoglasnici "o" i "e" zamenjivanji sa "a", "i" sa "e", a "z" sa "i" ili "a", pa je tako izraz "kati bare aši" značio "ko ti bere uši".


vreme








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Pet 26 Dec - 19:31

Etimologija

bedak – 1. težak život; 2. beznadežno stanje; 3. očaj; očajanje; 4. vrlo loše; 5. bednik (izv. od eng. "bad" (loš) i ujedno konverzija hrvatske reči "bedak")

čuka – 1. sat, časovnik; 2. (vreme) sat, čas; 3. srce; 4. neznalica; 5. penis (izv. od "čukati" – kucati, asoc. na "kucanje sata")

đoka – muški polni organ (izraz nastao od ital. zapovednog glagola "gioca!" (đoka) – igraj!, kojim je dreser italijanskog putujućeg cikusa terao majmuna da skače pred publikom; tim izrazom je u Srbiji najpre nazivan majmun ("majmun Đoka"), a asoc. na muški polni organ nastala je po crnim dlakama koje majmun ima i po njegovom "skakanju"; uzvik "joaca!" imaju i vlaški Romi)

ge-ha – vaći (asoc. na hemijsku formulu Hg (ha-ge) – ćiva; takođe homonimna inverzija)

komunjara – mm (pej.) komunist (sažimanje "(komu)nist" i "fu(njara)", najpre u ljotićevskom listu "Naša Borba", 1942-44)

ridzvej – kontrolor karata u gradskom prevozu (asoc. na američkog generala Metjua Ridzveja, komandanta snaga UN-a u korejskom ratu 1950-52, na čijoj se šapki nalazio zlatni širit sličan onom kakav su tada imali kontrolori gradskog prevoza u Beogradu)








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Pet 26 Dec - 19:36

Kako Beogradski tinejdžeri pišu poruke


Tnx! Wtpp…i ljte Hvala! - Volim te puno, puno…i ljubim te.
Ma opš brej - Ma opušteno, bre.
Nmg da verujem! Onako u fulu - Ne mogu da verujem. Onako sređena.
Tnx za tag - Hvala što si me prepoznao na slici.
Batice, nmp gde ćemo, ali biće onako čista blejaža - Nemam pojma gde ćemo, ali će biti opušteno.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Pet 26 Dec - 19:38

“Šifre” za sporazumevanje


Bilo je extra, vrh! - Bilo je super.
Nabacila je boju - Pocrnela je.
Bolid, isprimao se na ribu baš je prženica, a već su se iscimali! - Ludak, sviđa mu se devojka, stvarno je poludeo za njom, a već su bili zajedno.
To je trula priča - To je izmišljotina.
Taj jede malu decu - Opasan je kada se naljuti.
Koliko si dobar? - Koliko si zaradio?
Nije u tom fazonu - Ne upražnjava to.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Pet 26 Dec - 19:40

Sleng služi i kao tajni ili šifrovani jezik. Razlikuje se i prema specifičnim grupama tako da blejači, smarači, darkeri, hoperi, skejteri, hejteri, fenseri, socijale i punišići imaju svoj interni jezik.


Ipak najkreativniji su tinejdžeri koji osim što žele da budu zanimljivi, pokušavaju i da zbune roditelje. Ukoliko mama ili tata imaju naviku da pogledaju poruke u telefonu ili na facebook-u svog deteta teško da će da razumeju kada vide poruku koja glasi.

Tnx! Wtpp…i ljte – hvala!

Većina smatra da je ovakav način izražavanja skaradan i da osiromašuje vokabular mladih ljudi, dok profesor Filološkog fakulteta Ranko Bugarski, autor knjige „Žargoni“, tvrdi da sleng spada u najkreativnije domene jezika.


- Komunikacija žargonskim jezikom je neophodno obeležje identiteta mladih ljudi. Ovaj način komunikacije najviše koriste u školama gde imaju poseban rečnik da izraze svoja interesovanja, čime pokazuju da na neki način utiču na svet odraslih i da ga menjaju - objašnjava za „Blic“ profesor Bugarski.


Da je u pravu pokazuje i primer reči „buvljak“ , koja je nekada bila žargonski izraz, ali je zbog masovne prihvaćenosti postala zvaničan naziv za buvlju pijacu.
Filolozi se slažu da, koliko god nama bio čudan način izražavanja pojedinih socijalnih grupa, to samo znači da kreativnost nije nestala i da jezik živi.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   Pet 26 Dec - 19:43

„Tebra, ne mrači me, smorio si“


Svako ko ima tinejdžera u kući ili se redovno vozi gradskim prevozom bar jednom se zapitao kojim to jezikom mladi govore.

Rečenice poput „trzni baju na fontele ako nije hevi smoriša, pa da furnemo“, „al si normalna, tip je kulijana bre u totalu“ ili „banuli smo kod batice na has i vops, pa kuliramo na gajbi„ deluju previše čak i za one koji sebe smatraju urbanim likovima. Beogradski sleng, po kome su svi u Srbiji mogli da prepoznaju gosta iz prestonice, postao je nerazumljiv i mnogim Beograđanima.


Gde god da odu od Subotice pa do Niša, čim progovore većina odmah prepozna Beograđane. Govor građana prestonice uvek se razlikovao jer je obilovao slengom, koji kao da je samo njima razumljiv. Međutim, stariji sugrađani polako izlaze iz „fazona“ i sve teže uspevaju da shvate na kom to jeziku pričaju mladi i zbog čega se komunikacija na Vračaru toliko razlikuje od one u novobeogradskim blokovima. To je, kažu, zato što na ulicama svih 17 beogradskih opština živi rečnik koji je razumljiv samo lokalnoj „ekipi“.


- U svakoj od beogradskih opština postoji bar jedna lokalna „ekipa“ koja formira određeni način sporazumevanja. Naravno, svi oni se među sobom razumeju, jer jedni od drugih preuzimaju žargone. Iz potrebe za kreativnošću oni stalno izmišljaju nove reči, kako bi se razlikovali od drugih. Dešava se da se na ulici pojavi neka reč koja ne zaživi, dok sa druge strane postoje slengovi koji se izližu od upotrebe, kao što su „brate“ ili „kulirati“ – kaže za „Blic“ Borivoj Gerzić, autor “Rečnika savremenog beogradskog žargona”.

blic








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Sleng / Žargon   

Nazad na vrh Ići dole
 
Sleng / Žargon
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Sleng / Žargon
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost :: Gramatika-