Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Josip Slavenski

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Josip Slavenski   Čet 25 Sep - 13:50

Josip Slavenski, punim imenom Josip Štolcer-Slavenski (Čakovec, 11. maj 1896 - Beograd 30. novembar 1955) bio je poznati kompozitor. Bio je najstariji sin u porodici Josipa Štolcera, rođenog u Zlataru i od majke Julije rođene Novak. Slavenski je sahranjen na beogradskom Novom groblju u prisustvu mnogobrojnih poštovalaca i prijatelja .


Studirao je muziku u Budimpešti i Beču. Nakon krećeg boravka u Zagrebu, od 1924 godine radi u Beogradu, najpre kao srednjoškolski nastavnik, a posle Drugog svetskog rata kao profesor kompozicije na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Težio je ka nacionalnim izrazima, pa je uspešno združivao elemente narodnog folklora pojedinih balkanskih naroda sa muzičkom tehnikom, već poznatom u Evropi. Najvažnija dela koja se vežu za njegov rad jesu Balkanofonija za orkestar, Simfonija orijenta za hor i orkestar, Pesme moje majke za glas i gudački orkestar a pisao je i sonate za violinu i klavir.

Prvi kontakt sa muzikom Josip Slavenski je imao u rodnom gradu, još kao dete, slušajući međimurske pesme svoje majke. Građansku školu i ispit za pekarskog kalfu završio je u Čakovcu, a prvo muzičko obrazovanje dobija u Varaždinu kod A. Stohra i D. Simona. Posle neuspelog pokušaja da se upiše u Muzičku školu Hrvatskog glazbenog zavoda i borbe sa samim sobom i ocem koji je želeo da mu sin nastavi pekarski zanat, uspeva da nagovori roditelje da mu odobre studije muzike i odlazi u Budimpeštu, gde kod Zoltana Kodalja studira kompoziciju. U Budimpešti u to vreme Bartok započinje intenzivno istraživanje muzičkog folklora, što na Slavenskovu predispoziciju i te kako ostavlja dubokog traga. Posle dvogodišnjeg vojevanja na rumunskim i mađarskim frontovima i prvih kompozitorskih uspeha, Josip Slavenski odlazi u Prag kod Višeslava Novaka, Dvoržakovog učenika, čehoslovačkog kompozitora i pedagoga, profesora na državnom konzervatorijumu i Majstorskoj školi, jednoj od najuglednijih muzičkih institucija Evrope, i nastavlja usavršavanje iz kompozicije. Iz Praga on odlazi u Pariz na usavršavanje, potom se vraća u Zagreb i 1923/24. godine predaje na Srednjoj školi Muzičke akademije. Posle nepunih godinu dana seli se u Beograd gde prvo postaje nastavnik na privatnoj Muzičkoj školi (danas Muzička škola „Mokranjac”), a po osnivanju Muzičke akademije u Beogradu 1937. godine postaje nastavnik na Srednjoj muzičkoj školi pri Muzičkoj akademiji. Tadašnja Muzička škola danas nosi njegovo ime. Posle Drugog svetskog rata sve do svoje smrti, bio je profesor na Muzičkoj akademiji gde je predavao kompoziciju. Josip Slavenski nije bio strog učitelj; a priori je bio ubeđen da svaki od njegovih učenika, ma iz koje sredine dolazio, ima iste izglede da uđe u svet muzike. On se nije žurio da mlade ljude ocenjuje prema prvim njihovim koracima, samo na osnovu predispozicija i talenta. Ispoljavao je silno strpljenje i podjednaku ljubav prema svim učenicima, čak i onda kada bi se pokazalo da neki od njih nemaju sve osnovne kvalitete koja muzička umetnost traži. On se požrtvovano borio za njih i baš je njima posvećivao naročitu pažnju, ne gubeći nikad nadu i veru u vrednost rada.

Idejna orijentacija Josipa Slavenskog bila je oslonjena na široka i neispitana područja narodnog idioma, reklo bi se prevashodno, Balkana i njegovog Međimurja, ali i na područja starih kultura naroda Istoka. Za ovu vrstu folklora pokazivao je veliko interesovanje što potvrđuje i ova njegova izjava: „Ja tražim podsticaj u folkloru onih naroda koje civilizacija nije iskvarila. Tu leži ona iskonska emocija koja me inspiriše”.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Josip Slavenski   Čet 25 Sep - 13:51

Odnos prema folkloru

Čovek iz naroda, zaljubljen u prirodu i ljude, Slavenski je veliki deo svog života proveo na izvorima narodnog stvaralaštva. Izučavajući folklor na način neuobičajen u njegovo doba, on je otkrio najdalje i najčistije izvore narodne muzike, osluškujući ono što je u njoj prvobitno. Kad ga i nije čuo, zato što se i sam eho ugasio, opet je uspevao da pronikne u to prvobitno. On nije folklorni romantičar; on je čovek sadašnjice, koji ništa ne registruje, već zaključuje. Dok se moderni kompozitori klone folklora on od njega stvara modernu muziku i od svoje ličnosti - eminentnog predstavnika naše generacije folklorita.

U Balkanofoniji Slavenski je obradio folklorne motive iz raznih krajeva. Po njegovim rečima, ona je postala „manifestacija zvukova sa Balkana, zemlje rasne bujnosti i snage, šarenila, raznovrsnosti, zemlje južnjačke veselosti, slavenskog intezivnog misticizma, orijentalne nostalgije i arhaičkih napjeva”. To se može reći i za njegove Četiri balkanske igre za simfonijski orkestar inspirisan folklorom iz Srbije i Makedonije. Veliki efekat postiže poslednji stav nazvan Teškoto, u stvari, popularno makedonsko kolokoje se postepenom gradacijom razvija do izliva osećanja koja se graniče sa najvišim stupnjem oduševljenja i samozaborava.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Josip Slavenski   Čet 25 Sep - 13:52

Harmonski jezik Josipa Slavenskog

U stvaralaštvu Josipa Slavenskog uočava se nacionalna orijentacija sa elementima ekspresionizma, uz ispitivanje zvučnih fenomena i novih izvora zvuka. Tokom školovanja u Budimpešti, Pragu i studijskog boravka u Parizu, mogao je da čuje, pored tradicionalnog koncertnog repertoara, dela tada aktulelnih kompozitora: Debisija, Ravela, Skrjabina, Štrausa, Šenberga itd. Kroz ceo opus Josipa Slavenskog paralelno teče zanimanje za alikvotni niz i modalne lestvice raznovrsnih folklornih melodija balkanskih i istočnjačkih naroda. Interesovanje za ove zvučne fenomene ogleda se i u njegovim astroakustičkim istraživanjima u kojima je pokušao da pronađe vezu između planetarnog sistema, periodnog sistema elemenata i tonskih nizova. Takođe, zanimajući se za netemperovano narodno pevanje, Slavenski pokušava da ga dovede u vezu sa prirodnim alikvotnim nizom. Brojni su primeri kompozicija u kojima se, prilikom postavke akorada i odabira lestvične osnove kompozitor rukovodi upravo alikvotnim nizom. Lestvični nizovi na kojima počivaju Slavenskova dela često su modalni i preuzeti iz folklora balkanskih ili istočnjačkih zemalja. Tako se sreću dorski, eolski, lidijski i miksolidijski modus, balkanski mol, moldur, brojni orijentalni tipovi lestvica, istarska lestvica kao i pentatonski nizovi koji čine osnovu kompozitorovog rodnog, Međimurskog folklora. Takođe, česte su alteracije trećeg ili šestog stupnja kao i oscilacije između dura i mola, odnosno dva ili više lestvična niza. Kao posledica ovakvog tretmana lestvičnih osnova i prevashodno linearnog načina mišljenja javljaju se, često disonantni akordi sekundno-kvartne strukture koji se neretko ne razrešavaju i u čijim se odnosima ne može prepoznati klasičarsko-romantičarska funkcionalnost. Veoma omiljen kompozicioni postupak Slavenskog je i upotreba pedalnih tonova i ostinata. Upotreba „praznih“ kvinti ili oktava u okviru ostinata ili pedala doprinosi destabilizaciji tonaliteta i rušenju tonalnog centra. Upotreba dvanaesttonskih akorada i klastera još su samo neke od karakteristika muzičkog i harmonskog jezika Josipa Slavenskog.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Josip Slavenski   Čet 25 Sep - 13:54

Dela

Opus Josipa Slavenskog je obiman i raznovrstan i obuhvata gotovo sve muzičke vrste, izuzev opere i baleta. U nizu simfonijskih dela ističu se: Simfonijski epos, svite Balkanofonija i Četiri balkanske igre, zatim Sa Balkana, Jugoslovenska svita, Iz Jugoslavije (ove tri svite su prvobitno napisane za klavir), dalje simfonijska slika Nocturno, Muzika za orkestar i Muzika za kamerni orkestar. Prilog koncertantnom žanru je Violinski koncert, pored ranog ali nedovršenog Klavirskog koncerta. Obimna Prasimfonija u jednom stavu, tonska vizija o postanku sveta, izgubljena je, a od Heliofonije, kosmičke vizije za hor, elektronske instrumente i veliki orkestar, dovršen je samo stav Haos. Posebno mesto zauzima delo Muzika u prirodnom tonskom sistemu za Bozankeov enharmonijum, odnosno za elektronske instrumente i timpane.

Kamerna oblast je zastupljena sa tri gudačka kvarteta, kvintetom Sa sela i Duvačkim kvintetom, dok su tri gudačka trija u stvari aranžmani drugih kompozicija. Zatim se ističu: Slavenska sonata za violinu i klavir i Sonata riligiosa za violinu i orgulje, od manjih violinskih kompozicija Jugoslavenska pesma i igra, a od klavirskih Sonata, svite Sa Balkana, Jugoslovenska svita, Iz Jugoslavije, kao i dve sveske zbirke Igre i pesme sa Balkana.

Od vokalno-instrumentalnih dela na prvom mestu stoji velika kantata Simfonija Orijenta; tu još spadaju izgubljena Missa brevis za muški hor i orgulje, Kantata mladosti, kantate Borba za Jugoslaviju i nedovršena Vladimir Ilić Lenjin. Niz solo-pesama uz pratnju klavira ili malog orkestra najviše se temelji na narodnim melodijama, a neke postoje i u verzijama za razne horske sastave. Najistaknutiji među njima je ciklus Pjesme moje majke za alt i gudački kvartet (ili gudački orkestar).

Brojne i značajne su kompozicije za hor a cappella,delimično originalne invencije (Ružica rumena, Ljubavna pesma, Molitva dobrim očima, Nikad, Romarska popevka), a delimično usko vezane uz folklor ili potpuno zasnovane na stilizaciji narodnih pesama (Voda zvira, Ftiček veli, Ko bo tebe troštal, zbirka od šest malih horova – Svatovska, Slepačka, Šaljivka, Jesenske noći, Dilberka, Rugalica itd.) Ne treba zaboraviti izvestan broj masovnih pesama, od kojih su bile popularne Heroj Tito, Da nam živi rad i Pesma Narodne omladine.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Josip Slavenski   Čet 25 Sep - 13:55

Balkanofonija, simfonijska svita op.10 (1927)

Među najpopularnijim i najviše izvođenim delima Slavenskog nalazi se svita Balkanofonija, u kojoj je autor, u svom živom interesovanju za folklor ne samo jugoslovenskih već i drugih naroda, dao muzičku panoramu Balkana. Temperamentni plesni ritmovi i melanholijom prelivena melodika laganih napeva, jarki orkestarski kolorit i žestoki harmonski sukobi – sve je to stopljeno u Balkanofoniji u umetničku sintezu izuzetne snage. Originalnost izraza otvorila je ovom delu ubrzo put u inostrane koncertne dvorane. Prvi put je izvedeno, pod nazivom Balkanska simfonija, 6. Maja 1928. godine u Beogradu, a definitivna verzija je zazvučala u Berlinu 25. Januara 1929. pod upravom Eriha Klajbera.
Koncert za violinu i orkestar (1927)

Iako napisan još 1927, violinski koncert Slavenskog izveden je tek 3. Avgusta 1953. godine na Radio-Beogradu (solista Ljudevit Pap, Beogradska filharmonija, dirigent Đura Jakšić), pa zatim javno na koncertu istog orkestra 2. Novembra 1954. Naime, partitura koncerta, poslata na jedan konkurs, bila je zagubljena i pronađena tek četvrt veka kasnije. Žiri iz 1927. godine, zbunjen smelošću harmonskih sredstava odbio je delo uprkos njegovoj vrednosti.
Haos, za veliki simfonijski orkestar i orgulje (1932)

Od monumentalno zamišljene „kosmičke vizije“ Heliofonije, koja je trebalo da bude muzika za film o nastanku sunčevog sistema, rastu kristala, pojavi života - dovršen je samo uvodni stav Haos, prikaz formiranja Sunca i planeta iz pramagline. Slavenski je upotrebio ogroman orkestarski aparat, dopunjen orguljama. Čitav stav je jedna velika, postupna gradacija u tempu, ritmu i zvuku. Dok neprekidno bruji najdublji ton velikih orgulja (subkontra C!), nad njim se razvijaju triolske figure gudača, pa motivske floskule drvenih duvačkih instrumenata. Orgulje grade čitav akord od alikvotnih tonova, polifonija je sve bujnija, harmonija sve složenija, orkestarska faktura sve gušća i zvučnija: organizovani tonski haos u kome se nijedna tematska linija ne sme isticati kao vodeća.
Četiri balkanske igre za simfonijski orkestar (1938)

Kokonješće (Allegro vivace energico)
Prespanka (Lento)
Užičanka (Allegro vivo)
Teškoto (Molto grave-Moderato-Allegro-Allegro vivace)

U popularnija dela Slavenskog spada ova orkestarska svita, zasnovna delom na motivima iz bogatog plesnog folklora Srbije i Makedonije, a delom na autorovim originalnim muzičkim idejama, koje se potpuno organski spajaju sa autentičnim narodnim melosom, zaodenutim u harmonsko i zvučno ruho koje nosi njegov lični pečat. Prilikom prvog izvođenja (Lovro Matačić sa Beogradskom Filharmonijom, 3. Maja 1938) na programu su bili samo Kokonješće i Teškoto. Kokonješće, koje je u stvari prerađen prvi stav kvinteta Sa sela, predstavlja dinamično kolo izgrađeno na narodnom motivu. Smirena i tiha muzika drugog stava kao da slika kakav idilični pejzaž. Zvučnost je krajnje prozračna; flauta, oboa, klarinet i violine redom izlažu lirsku, ornamentiranu temu. Na kraju se sve utiša pastoralna scena iščezne. Treća igra slična je prvoj kako po tome što je upotrebljena folklorna motivika, tako i po živom ritmičkom pulsu; jedino što se na kraju, kad očekujemo snažan, odsečan završetak, iznenada ugasi kao odjek u tihim akordima. Najzanimljivi stav je Teškoto, koji verno reprodukuje odlike ove poznate makedonske igre. Improvizacija klarineta i oboa zasupaju zvuk zurli, a timpani – složenu ritmiku goča. Kao i u originalnoj igri obrazuje se postepena gradacija od laganog početka, punog uzdržane snage, kroz sve brži pokret, do zahuktalosti plesne ekstaze.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Josip Slavenski   Čet 25 Sep - 13:56

Prvi gudački kvartet, op. 3 (1923)

Napisan za vreme boravka u Pragu, Prvi gudački kvartet Slavenskog izveden je najpre na javnom času praškog konzervatorijuma 26. juna 1923, pa zatim u Zagrebu 26. oktobra iste godine od strane Zagrebačkog kvarteta (Francis E. Aranji, Milan Graf, Dragutin Aranji i Umberto Fabri). Iduće godine je autor postigao njime veliki uspeh na festivalu moderne muzike u Donauešingenu; uz laskava priznanja kritike, koja je govorila o „muzici narodne duše“ i o „Najsadržajnijoj muzici na programu“, to je delima Slavenskog otvorilo put na evropske koncertne podijume i u muzičku izdavačku kuću Šot iz Minhena. A taj uspeh nije bio slučajan. Jer ovo delo - posvećeno „veličanstvenoj Betovenovoj fugi op.133“, čime je autor simbolično izrazio svoje divljenje nedostižnom majstoru gudačkog kvarteta - predstavlja muziku dubokog sadržaja i snažne ekspresije, natopljenu sokovima narodnog muzičkog stvaralaštva, a ostvarenu izražajnim sredstvima koja su u ono vreme značila preokret u jugoslovenskoj muzici. Treba zapaziti kako Slavenski pomiruje arhaičnu patinu folklornih lestvica sa smelim politonalnim vođenjem melodijskih deonica.
Drugi gudački kvartet, op. 11 (Lirski kvartet) (1928)

Članovi praškog kvarteta Zika (R. Zika, K. Sancin, L. Černi, L. Zika), kome je Slavenski i posvetio ovo delo, izvrli su ga prvi put na frankfurtskom radiju 18. aprila 1929. a 1. aprila 1930. ono je zazvučalo i u Zagrebu, u izvođenju Zagrebačkog kvarteta. Autor je ovde još tešnje povezan sa folklorom nego u predhodnom kvartetu. Krepka glavna tema prvog, sonatnog stava, izložena u oktavama, u stvari je napev pesme Jano, Janke iz okoline Kumanova , a i meka kantilena sporedne teme, elegično obojena tamnim zvukom viole, inspirisane je narodnim melosom. Uprkos naslovu Lirski kvartet, u razvojnom delu ne nedostaju dramski sukobi, a u reprizi nailazimo na kontrapunktski spoj diminuirane glavne teme sa sporednom. I osnovna misao laganog stava preuzeta je iz folklora: to je vranjanska pesma Božana. Ova mirna, raspevana melodija prelazi iz instrumenta u instrument, raspliće se u girlande ornamenata, raste u uzbuđenju - ne napuštajući ipak granice osnovnog lirskog raspoloženja - da se pred kraj ponovo umiri. Završni stav započinje kao fuga na markantnu temu, koja će u drugom odseku stava biti preobražena u ekspresivnu, papetični kantilenu, praćenu ostinatnim pizzicatima vilončela, pa zatim uznemirenim triolskim ritmovima. I kad izgleda da predstoji antiklimaks, energična i burna koda ponovo nas podseća na prvobotni vid teme.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Josip Slavenski   Čet 25 Sep - 13:57

Pesme moje majke, za alt i gudački kvartet (1944)

Međimorje, kak si lepo zeleno

Tu za repu, tu za len
Imala je majka tri jedine kćeri
Raca plava po Dravi

Teško je u opusu Josipa Slavenskog naći delo koje uz veću jednostavnost i ekonomiju sredstava postiže neposredniji i dublji izraz, nego što su Pesme moje majke, inspirisane napevima iz rodnog Međimurja, koje je upio u sebe u ranoj mladosti. Prozračna i meka zvučnost gudačkog kvarteta podvlači iskrenost i prostosrdačnost ovih melodija, kojima modalna harmonska osnova daje naročitu boju.

Široka izražajna, velom sete prevučena uvodna pesma ima dve pevane strofe, praćene pizzicatima. A svakoj od njih predhodi izlaganje cele melodije u instrumentima – najpre u violončelu kome variranim napevima odgovara viola, uz talasanje ostinatnih, pentatonskih obojeh figura, dok drugi put imitacionu igru preuzimaju violine. Živahna, humoristična druga pesma sva je u pokretu bez predaha, sve razigranija i zvučnija što je bliže kraju. Slično je obrađena i poslednja Raca plava po Dravi, isto tako vedra i skercozna, zanimljiva po tonalnom koloritu i po karakterističnim trotaktnim frazama. Posebno treba istaći pesmu Ima je majka, gde je Slavenski na narodni tekst dao sopstvenu melodiju koja, međutim, savršeno odgovara duhu međumurskog folklora.
Spisak dela
Eksperimentalna dela

Muzika u prirodnotonskom sistemu, 1937
Za Bozankeov harmonijum
Za četiri trautonijuma i timpane

Filmska muzika

Fantom Durmitora (Pjesma crnih brda), 1929, 1932
A život teče dalje, 1933-35
Prve svetlosti (dokumentarni), nepotpuno realizovano, 1948-49

Horska dela

Što bo tebe ljubcek troštal, mešoviti hor, 1913, 1915, 1921
Voda zvira iz kamena, mešoviti hor, 1916-21
Radnička pjesma, mešoviti hor, 1918
Misa G-dur, za muški hor, 1919?
Ejdemo dimo, za muški hor, 1919-21
Ljubica ljubezna (Ružica rumena), za mešoviti hor, 1921
De si bila ružica rumena, za mešoviti hor, 1921
Sastali se Capljinski Tatari, za mešoviti ili muški hor (klavir ad lib.), 1922
Romarska popevka, za ženski hor, 1922
Molitva dobrim ocima (Z. Milinkovic), za mešoviti hor, 1924
Nikad, za mešoviti hor (Z. Milinkovic), 1924
Ftiček veli da se ženil bude, za ženski hor i klavir, 1927
Šest narodnih popijevaka, (Svatovska, Slepačka, Šaljiva, Jesenske noci, Dilberka, Rugalica), za mešovoti hor, 1927
Zelena dobrava, za mešoviti hor, 1927
Štrk maslo redi, za ženski ili dečiji hor, 1928?
Megla se kadi, za ženski hor, 1928?
Grad gradile, za mešoviti hor, 1929
Dedo i meckite, za mešoviti hor, 1929
Lastavice, za muški hor, 1932
Ribarska pesma, za muški hor (klavir ili gitara ad lib.), 1932
Oj, slavuju moj, za muški ili mešoviti hor uz klavir, 1932
Kolo, za muški hor uz klavir, 1932
Ljuljaška, a ženski hor, 1933
Uspavnka i dečja igra, za dečije glasove i pratnju, 1933
Nevesto tanka, za muški hor, 1933
Čije je ono devojče, za muški hor, 1933
Zagorska pesma, za mešoviti hor, 1933, 1935-39
Dečja igra i pesma (Kog ćete nam dati, Paun pase), za dečji hor, 1934
Pet horova iz muzike za film "A život teče dalje", 1935
Blagoslov mora, za mešoviti hor,
Ej. život teče dalje, za mešoviti hor,
Oj more duboko, za mešoviti hor,
Tri tičice, za mešoviti hor,
Žetalačka, za ženski hor
Slavuj pile, za ženski hor, 1935
Tu za repu, tu za len, za mešoviti hor, 1916-26-40
Imala je majka tri jedine kćerke, za mešoviti hor, 1916-26-40
Vesela koleda, za dečiji hor, 1943
Hankina pesma, za mešoviti hor
Hata sjedi, za mešoviti hor
Igraj kolo, za mešoviti hor
Makedonska (Pileto pejet), za mešoviti hor
Oj, javore, za mešoviti hor
Oj, ubava devojko, za mešoviti hor
Savila se bela loza vinova, za ženski hor
Sve ptičice zapjevale, za mešoviti hor

Kamerna dela za dva do jedanaest isnstrumenata

Serenada, za gudački kvartet, 1914?
Drmlec za 11 duvačkih nstrumenata, 1917
Međimurske narodne pjesme za klarinet, cimbal, 2 violine, violu, violončelo i kontrabas (Grad se beli preko Balatina, Ni mi volja već na svetu živeti, Cin can cvrgudan, Zarsla mi je ruža), 1920
Adagio religioso, za violinu i orgulje, 1921
Imitation des cloches, za violinu i orgulje, 1921?
Preludij, za orgulje i violinu (nepotpuno), 1921?, 1918?
Gudački kvartet br. I (i verzije), 1923 (1920-22)
Slavenska sonata za violinu i klavir, 1924
Sonata religiosa za violinu i orgulje, 1919-25
Jugoslovenska pesma i igra, za violinu i klavir, 1925
Sa sela, kvintet za flautu, klarinet, violinu, violu i kontrabas, 1925
Gudački kvartet br. 2, 1928
Gudački trio br. I, 1930
Duvački kvintet za flautu, obou, klarinet, rog i fagot, 1930
Allegro fanatico, za dve violine, 1930?
Crnogorsko oro, za violinu i klavir, 1930?
Narodna svita, za violinu i klavir, 1932
Gudački kvartet br. 3, 1936
Gudački kvartet br. 4, 1938
Muzika za kamerni orkestar (Muzika 38), za flautu, obou, klarinet, fagot, hornu, 2 violine, violu, violončelo i kontrabas, 1938
Pesma malog pastira, za violinu (violončelo) i klavir, 1941-42
Starogrčka igra, za violinu (violončelo) i klavir (harfu), 1943
Gudački trio (Iz Dalmacije), 1944
Gudački trio (Iz Jugoslavije), 1944?
Narodne igre Rusina, za violinu i klavir (ili za flautu, klarinet, tamburicu, 2 violine, violu, violončelo i kontrabas), 1950
Bez naslova I i II, za dve violine
Ćuk sedi, za violinu i klavir
Dve rumunjske igre, za klarinet i violinu
Ljuljaška, za violončelo i klavir (verzija 6. st. Narodne suite za violinu i klavir)
Mali komadi za dve violine
Pesma i igra, za dve violine i klavir
Ribarska pesma, za violinu i violončelo (verzija 2. st. Narodne svite za violinu i klavir)
Slepi guslar, za dve violine
Tri minijature, za dve violine

Masovne i revolucionarne pesme (izbor)

Radnička pesma, za muški hor, 1944
Heroj Tito, za mešoviti hor, (ork. ad lib.), 1944
Staljin-Tito-Enver-Dimitrov, za mešoviti hor (ork. ad lib.), 1944
Narodne partizanske pesme (Partizanska svita), za mešoviti hor, 1945
Makedonska partizanska, za mešoviti hor i klavir, 1945
Dobio sam njivu, za mešoviti hor (i klavir), 1945
Trst, Koroška: klice nas, za mešoviti hor i orkestar (ili klavir ad lib.), 1945
Da nam živi rad, za mešoviti hor (ork. ad lib.), 1945
Druže Tito ljubičice bela, za mešoviti hor (ork. ad lib.), 1945
Pesma o Lenjinu, za mešoviti hor (ork. ad lib.), 1945
Crvena armija, za mešoviti hor i orkestar, 1945
Pesma narodne omladine (Fiskulturni marš), za mešoviti hor i orkestar (ili klavir), 1946
Oslobođenje Cvete Andrić (D. Maksimović), za mešoviti hor, 1947
Pesma graditelja pruge, za mešoviti hor i orkestar (ili klavir), 1947
Pesma prvom petogodišnjem planu, za mešoviti hor i orkestar (ili klavir), 1947
Udarnička pesma, za mešoviti hor, klavir (ili orkestar), 1947
Opšajdiri kolo (Sletske vežbe III), za mešoviti hor i klavir, 1948

Napisi - objavljeni

Glazbeno pismo iz Praga, Sv. Cecilija, XV, Zagreb 1921, br. 4.
Moji dojmovi sa muzičkog festivala u Donaueschingenu, Sv. Cecilija XVIII, Zagreb 1924, br. 5
Nešto iz mog života, Sv. Cecilija, XXIV, Zagreb 1930, br. 5
Međunarodno društvo za savremenu muziku, Muzički glasnik, Beograd 1933, br. 2
Kako je nastala "Religiofonija", Štampa, Beograd 1934, br. 14
O "Pečalbarima", Radio Beograd VIII, Beograd 1936, br. 47
Električni instrumenti, Muzički glasnik IX, Beograd 1939, br. 1
Naše narodne melodije, Muzički glasnik IX, Beograd 1941, br. 1-2 Muzičke novine, Zagreb 1946, br. 2
Kanget popullore te Shqiptareve te Kosovo-Metohi (Pjesme jugoslovenskih šiptara na Kosovu i Metohiji), Jeta e re, Priština 1950, br. 4
Muzički folklor kao političko oružje, Književne novine, Beograd 1955, broj od 1. aprila

Napisi - neobjavljeni

Prirodni muzički sistem (nedovršeno), 1937-39?
Enharmonski tetrakord u vokalnoj muzici balkanskih naroda, 1939
Međimurski muzički folklor (prevod i na nemački), 1937-40?
Snaga slavenske muzike (prevod i na ruski), 1941-47?
O simfonijskom stvaranju najmlađih kompozitora NR Srbije, 1951
Narodne melodije i melografi (nedovršeno)
Astroakustika (koncept predavanja), 1955

Scenska muzika

Pečalbari, scenska muzika za dramu Đ. Panova, za bariton solo, mešoviti hor i kamerni ansambl, 1936
Oj, kuli, oj, scenska muzika za dramu L. Aragona, za recitatora, govorni hor, klavir, flautu, violinu, obou (klarinet), gongove (tam-tam), 1937
Kraljević Marko, muzika za dramu Đ. Dimovića, za muški hor, 1937
Matija Gubec, muzika za predstavu (izgubljeno), 1940
Menehmi, antički balet za kamerni orkestar, 1943
Hajduk Stanko, muzika za dramu J.Veselinovića, za drvene duvače, def. timpane, harfu i gitaru, 1945

Za jedan instrument

Uspomena iz Varaždina, za klavir, 1913
Igraj kolo, za klavir, 1913 (1914, 1915)
Fuga 5 voci, za orgulje (nepotpuno), 1913? (1914?)
Sa Balkana, svita za klavir, 1910-17
Pastorale, za orgulje, 1918?
Impressions, za orgulje (nepotpuno), 1918?
Jugoslovenska svita, za klavir, 1921
Iz Jugoslavije, svita za klavir, 1916-23
Sonata, za klavir, 1924
Iz Srbije, svita za klavir, 1925
Pesme i igre sa Balkana I i II, svite za klavir, 1927
Kolo iz Srbije, za klavir (nepotpuno), 1927
Uspavanka (Zibu haju), za klavir, 1928
Allegro vivace, za klavir (varijanta 1. st. Narodne suite za violinu i klavir), 1932
Pastirska svirka, za klavir (varijanta 3. st. Narodne suite za violinu i klavir), 1932
Užička čarlama, za klavir, 1945
Čačanska igra, za klavir, 1945
Đurđevka, za klavir
Igre i popevke I (Iz Hrvatskog Zagorja), za klavir Stavovi: Cice muce, Štrk maslo redi, Zibu haju, Turki robe, Tri tićice, Megla se kadi, Prsten zveknul, Đundena rosa, Svatovska
Igre i popevke II (Iz Makedonije), za klavir Stavovi: Jumer aga, Neven cveće, Jano Janke, Đurdelin, Što mi je milo i drago, Lele Jano, Igra iz Skopja, Danse orientale, Igra iz Kumanova
Kokonica, za klavir
Rumunjska igra, za klavir
Trojanac, za klavir
I i II (Dve minijature) za klavir










Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Josip Slavenski   Čet 25 Sep - 13:58

Za jedan ili dva glasa uz pratnju jednog instrumenta

1. Balkanska pjesma, za glas i klavir, 1917?
Tri tičice goru preletele, za mezzosopran i klavir, 1918
Lipa piva, za mecosopran (alt) i klavir, 1920
Mjesec (A. B. Šimic), za tenor i klavir, 1921
Molitva Praslavena, za alt i klavir, 1922
Čapljanski Tatari, za glas i klavir, 1922
Slepačka pesma, za alt i violu, 1925
Dvije narodne (Iz Prizrena, Iz Skopja), za glas i klavir, 1927
Uspavanka (Zibu haju), za alt i klavir, 1928
Dečja igra (Ringe raja - Iz mog detinjstva), za glas i klavir (ili različite instrumente), 1928
Premisli se o Marije, za ženski glas i orgulje, 1929?
Podignite oči vaše, za dva ženska glasa i orgulje, 1929?
Ljubavna pesma, za tenor (sopran) i klavir, 1932
Uspavanka, za alt i klavir (iz filmske muzike "A život teče dalje"), 1935
Slavu pile, za sopran (ili dva soprana), i klavir, 1935
Pesme moje majke (Međimurje, kak si lepo zeleno, Tu zu repu tu za len, Imala je majka tri jedine kćerke, Raca plava po Dravi), za glas i klavir, 1916-26-40
Pesme moje majke II (Pod večer se šećem..., Černa gora, Tri devojke proso žele), za glas i klavir, 1916-26

Dela za orkestar

Uvertira, 1916?, 1917?
Fuga u obliku simfonijske pjesme, 1917
Simfonija (nepotpuno, nesređeno), 1917?
Nokturno (i verzije op. 1 i op. 2), 1916-20
Jugoslovenska svita, za simfonijski orkestar, 1922
Mladost, četiri pesme za gudački orkestar, 1925
Mladost, simfonijske slike, 1925
Jugoslovenska pesma i igra, za violinu i kamerni orkestar, 1925
Svita (Šest narodnih), za gudački orkestar, 1927
Balkanska svita, za gudački orkestar (ili kvintet), 1927
Balkanofonija, svita za simfonijski orkestar, 1927
Koncert za violinu i orkestar,1927
Sa Balkana, svita za kamerni orkestar, 1930
Drinom, intermezzo iz muzike za film "Fantom Durmitora", za kamerni orkestar, 1932
Chaos, za veliki orkestar i orgulje, 1932
Muzika za orkestar (Harmonije i disharmonije) - Muzika 36, 1936
Četiri balkanske igre, za simfonijski orkestar, 1938
Balkan, simfonijska svita, 1941-44?
Zagorje, simfonijeta, 1941-44?
Simfonijski epos, za simfonijski orkestar, 1947
Tri Romanije (Romanijo, visokoga visa, Ide Tito preko Romanije, Na vrh gore Romanije), simfonijska obrada partizanskih narodnih melodija, 1947










Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Josip Slavenski   Čet 25 Sep - 14:03

Josip Slavenski (Josip Štolcner Slavenski), jugoslovenski kompozitor, rođen je na današnji dan, 11. maja 1896. godine, u Međumurju. Njegov otac, bio je pekar, ali je i svirao na citri. Sina je naučio pekarskom zanatu, ali se isto tako pobrinuo i da mali Josip nauči note već u petoj godini, pre nego što je naučio da čita i piše.


Zahvaljujući pevanju svoje majke, Slavenski se upoznao i sa međumurskim folklorom, koji mu je kasnije bio inspiracija u mnogim kompozicijama. Njegov talenat i vredan rad obezbedili su mu mesto na Konzervatorijumu u Budimpešti, u klasi mađarskog kompozitora Zoltana Kodalja. Kada je napunio 20 godina, Slavenski je morao da napusti studije i ode na dvogodišnje služenje vojnog roka. Po povratku kući, zatiče porodicu u teškoj materijalnoj situaciji, tako da odlučuje da ostane i pomogne, vraćajući se svom prvobitnom zanatu – pekarstvu.

Na studije se ipak vraća 1921. godine, ali ovoga puta upisuje majstorsku školu u Pragu, gde je diplomirao dve godine kasnije, sa svojim Prvim gudačkim kvartetom. Ova kompozicija doneće mu veliki uspeh, jer je već sledeće godine, na Festivalu savremene muzike u Donauešingenu, u Nemačkoj, žiri baš nju izabrao za izvođenje. Kompozitor je tada i promenio svoje prezime iz Štolcer u Slavenski, kako bi istakao svoje poreklo. Zahvaljujući ovom uspehu, izdavačka kuća Šot iz Majnca, jedna od vodećih svetskih izdavačkih kuća, počinje da objavljuje kompozicije Slavenskog.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Josip Slavenski   Čet 25 Sep - 14:04

Slavenski je pisao sve muzičke žanrove, osim opera i baleta. njegovo najznačajnije vokalno-simfonijsko delo je „Simfonija orijenta“, prvobitno nazvana „Religiofonija“. U ovom delu kompozitor opisuje razne religije: paganstvo, Jevreje, budizam, islam, svoju veru u Muziku, a završava Pesmom o radu, koji smatra religijom savremenog čoveka.

Jedna od najviše izvođenih kompozicija Slavenskog je simfonija „Balkanofonija“. To je, zapravo, sedmostavačna svita u kojoj se opisuje muzika zemalja sa balkanskog poluostrva. Stavovi su: Srpska igra, Albanska pesma, Turska igra derviša, Grčka pesma, Rumunska igra, Moja pesma (zasnovana na međumurskom folkloru) i Bugarska igra.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Josip Slavenski   Čet 25 Sep - 14:06









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Josip Slavenski   Čet 25 Sep - 14:06









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Josip Slavenski   Čet 25 Sep - 14:07









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Josip Slavenski   Čet 25 Sep - 14:08









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Josip Slavenski   

Nazad na vrh Ići dole
 
Josip Slavenski
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Ko je u stvari bio Josip Broz Tito
» Vladimir Vidrić
» Arhiv filmskih novosti
» Genije sa štulom
» Josip Pupačić
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Muzika, Film, Net :: Muzika :: Biografije kompozitora-