Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Salman Ruzdi

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Salman Ruzdi   Pet 15 Avg - 10:54



Ser Ahmed Salman Rušdi (engl. Sir Ahmed Salman Rushdie; 19. jun 1947, Bombaj, Indija) je angloindijski romanopisac i esejista. Njegov prepoznatljivi književni stil kritičari najčešće nazivaju magičnim realizmom. Povezanosti, rascepi i migracije između Istoka i Zapada predstavljaju preovlađujuću temu njegovog stvaralaštva. Kako zbog svojih književnih dostignuća, tako i zbog brojnih kontroverzi i skandala koji ga prate, predstavlja jednog od najznačajnijih pisaca 20. veka.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Pet 15 Avg - 10:55

Biografija

Salman Rušdi je rođen u muslimanskoj porodici srednje klase u Bombaju (današnji Mumbaj). Kao jedini sin uglednog poslovnog čoveka i učiteljice školovao se najpre u Bombaju, a potom u Engleskoj na Kraljevskom koledžu u Kembridžu, gde je diplomirao na odseku za istoriju 1968. godine. Za vreme rata između Indije i Pakistana, njegova porodica se seli u Pakistan. Po završetku studija jedno vreme radi na televiziji u Pakistanu, a zatim odlazi u London, gde se bavi glumom i marketingom i uporedo objavljuje svoj prvi roman „Grimus“ (1975) koji prolazi prilično nezapaženo kod čitalačke publike i kritičara.

Roman „Deca ponoći“ (1981), alegorijska priča o rođenju moderne Indijske nacije, donosi mu popularnost svetskih razmera i Bukerovu nagradu za najbolji roman u oblasti fantastike te godine. Rušdijev treći roman, „Sramota“ (1983), bajkovita priča o istoriji jedne pakistanske porodice, predstavlja snažnu kritiku političkih previranja u tadašnjem Pakistanu.

Godine 1988. objavljuje svoj četvrti roman, „Satanski stihovi“, koji izaziva snažan talas protesta i demonstracija u muslimanskom svetu zbog, po njihovom shvatanju, uvredljivog opisa proroka Muhameda, koji je predstavljen kao običan čovek od krvi i mesa. Iranski verski vođa Ruholah Homeini izriče 14. februara 1989. godine fatvu (smrtna presuda) za Salmana Rušdija i obećava nagradu od četiri miliona dolara za njegove ubice. Suočen sa pretnjama smrću i fatvom, Rušdi se skriva gotovo čitavu deceniju uz pomoć britanske vlade i policije, pojavljujući se samo sporadično u javnosti. 1998. godine tadašnji predsednik Irana Muhamed Hatimi povlači fatvu i najavljuje uspostavljanje diplomatskih odnosa između Velike Britanije i Pakistana. Međutim i danas se mogu čuti zagovornici teze da se islamski verski zakoni ne mogu menjati i da je fatva za Salmana Rušdija i dalje na snazi. Uprkos svemu ovaj pisac ostaje sekularista i snažan kritičar islamskog fundamentalizma, neprestano ukazujući na pogubnost svake, a naročito verske isključivosti. Time u javnosti postaje svojevrstan simbol odbrane slobode govora i izražavanja.

Salman Rušdi nastavlja da piše i objavljuje knjige. 1990 godine izlazi iz štampe knjiga za decu „Harun i more priča“. Slede: zbirka eseja „Imaginary Homelands: Esseys and Criticsm 1981-1991“ (1991); knjiga kratkih priča „Istok, zapad“ (1994); roman „Mavrov poslednji uzdah“ (1995). Knjiga „Tlo pod njenim nogama“ (1999) predstavlja svojevrsnu alternativnu istoriju moderne rok muzike, a piše i pesmu istog naziva zajedno sa pevačem grupe U-2 Bonom Voksom. U svoja dva poslednja romana „Bes“ (2001) i „Shalimar the Clown“ (2005) intenzivno se bavi problemom terorizma.

Salman Rušdi je dobitnik mnogih nagrada i priznanja za svoje stvaralaštvo uključujući i „Austrian State Prize for European Literature“ (1993) i „Aristeion Literary Prize“ (1996).

Radi kao honorarni profesor na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu. Član je „Royal Society of Literature“. Bio je predsednik „PEN American Center“ organizacije od 2004 do 2007 godine.

Kraljica Elizabeta II na službenoj proslavi povodom svog 81 rođendana u junu 2007. godine odlikovala je Salmana Rušdija titulom viteza, najvišim odlikovanjem britanske krune.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Pet 15 Avg - 10:56

Književni stil

Salman Rušdi je najznačajniji postkolonijalni pisac prve generacije čije je stvaralaštvo, u literarnom smislu, oformilo čitave generacije indijskih pisaca koji pišu na engleskom jeziku. Inspiraciju za svoja dela pronalazi u indjskoj tradiciji, kulturi i mitologiji, ali njegov književni stil ima snažno uporište u evropskoj prozi. Sam Rušdi kaže da sebe ne smatra indijskim piscem i da su presudan uticaj na njega izvršili evropski pisci poput Migela Servantesa, Nikolaja Gogolja, Čarlsa Dikensa, Mihaila Bulgakova i Gintera Grasa. Njegova dela pripadaju magičnom realizmu, koji je karakterističan za mnoge anglosaksonske pisce. Salman Rušdi piše raskošnim, iracionalnim, humorističnim stilom prepunim metafora. Svojom izuzetnom pripovedačkom tehnikom vešto prepliće perspektive posmatrača, učesnika u događaju i samog pripovedača. Koristi lajtmotive i flešbekove gradeći tako jedan potpuno nelinearan, magičan svet u kome se prepliću realno i fantastično, tragično i komično. Njegovi likovi su snažno osmišljeni, upečatljivi, tragikomični antiheroji. U njegovim delima prepliću se dimenzije bajke i politički angažovane literature.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Pet 15 Avg - 10:57

Zanimljivosti

Rušdi je podržao svog prijatelja, nemačkog pisca i dobitnika Nobelove nagrade Gintera Grasa kada je posle šezdeset godina ćutanja priznao da je kao mladić bio član zloglasne nacističke SS jedinice. „Gras je proveo čitav život kritikujući ideje koje je podržao kao mladić i to je samo po sebi hrabro. On je moj prijatelji to će i ostati“, izjavio je Rušdi.

U londonskom teatru „Barbikan“ je izvedena pozorišna predstava „Deca ponoći“ po Rušdijevom romanu. Prvobitni scenario Rušdi je napisao za televizijsku kuću BBC, ali su Indija i Šri Lanka, strahujući od moguće odmazde zbog fatve, naknadno povukle dozvole za snimanje filma u svojim zemljama.

U filmu „Dnevnik Bridžit Džons“ Rušdi je u jednoj sceni „glumio“ sam sebe.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Pet 15 Avg - 10:57

Bibliografija

Grimus (1975)
The Midnight‘s Children (1981)
Shame (1983)
The Jaguar Smile: a Nicaraquan Journey (1987)
The Satanic Verses (1988)
Haroun and the Sea of Stories (1990)
In Good Faith (1990)
Imaginary Homelands: Esseys and Critisism 1981-1991 (1991)
The Wizard of Oz (1992)
East, West (1994)
The Moor‘s Last Sight (1995)
The Ground Beneath Her Feet (1999)
Fury (2001)
Step Across this Line: Collected Non−fiction 1992−2002 (2002)
Shalimar the Clown (2005)
Careless Masters (2007)
Parallelville (2007)
Enchantress of Florence (2008)
Luka and the Fire of Life (2010)

Dela objavljena na srpskom jeziku

Deca ponoći - "BIGZ" (1986, 1987, 1989), "Dereta" (2008)
Satanski stihovi - "Prosveta" (1989, 1991), "Feniks Libris" (2009)
Harun i more priča - "Prosveta" (1991)
Istok, Zapad - "Geopoetika" (1995 )
Mavrov poslednji uzdah - "Narodna knjiga" (1997)
Bes - "Narodna knjiga" (2001)
Sramota - "Narodna knjiga" (2002)
Tlo pod njenim nogama - "Plato" (2003)
Grimus - "Narodna knjiga" (2004)
Klovn Šalimar - "Narodna Knjiga" (2007)
Čarobnica iz Firence - "Alnari" (2009)
Luka i vatra života - "Alnari" (2011)


wikipedia








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Pet 15 Avg - 11:04

Salman Ruždi - Život u opasnosti



Salman Ruždi je dugo živeo u izgnanstvu okružen telohraniteljima nakon što ga je iranski lider ajatolah Homeini osudio na smrt. Sada je napisao autobiografiju.

Na promociji svoje autobiografije Salman Ruždi se pred publikom šalio govoreći o opasnosti koja mu preti u svakodnevnom životu. Piscu se preti smrću zbog toga što je privukao bes muslimanskih fanatika. Ruždi bez besa i nervoze govori o Danu zaljubljenih 1989. godine, kada je ajatolah Homeini pozvao na njegovo ubistvo zato što se njegova knjiga „Satanski stihovi“ izruguje islamu. Život mu je bio u opasnosti. Sve do danas. Nedavno je njegova glava u Iranu procenjena na 3, 3 miliona evra. Ruždi duhovito kaže da bi se „ubica mogao razočarati jer ucenjivači verovatno nemaju toliki novac“.



Naslovna strana autobiografije Salmana Ruždija na nemačkom

Autor indijsko-britanskog porekla doputovao je u Berlin kako bi predstavio svoju autobiografiju „Jozef Anton“. Naslov je sastavljen od imena njegovih omiljenih pisaca: Jozefa Konrada i Antona Čehova. To je bilo njegovo tajno ime kada se u trenutku pretnji smrću povukao u ilegalu. Ruždi piše o licu „ja“, pod nekim drugim imenom, u trećem licu. To na početku iritira čitaoca, ali se ispostavlja da se radi o veoma pametnom umetničkom triku koji autoru omogućava da se distancira od preživljenog i ponovo reflektuje ono što je iskusio. „Ovo je životna priča u kojoj morate da pišete istinu. Radi se o istinskom ljudskom biću, a ne holivudskom junaku“, podseća Ruždi. Pisac je u prošlosti često bio proglašavan „ikonom slobode mišljenja“, ali on kaže da se ne oseća tako.

Bez gorčine i osvete

Čak i danas mnogi ga vide kao čoveka koji živi u velikoj opasnosti. U Berlinu se Ruždi pojavio sa predstavnicima izdavačke kuće „Bertelsman“, ali bez vidljive lične zaštite: „Od pre deset godina ne osećam više da postoji stvarna opasnost“, kaže Ruždi.

Uprkos svemu, Ruždi jeste junak čak i bez pretnji smrću. Autor vešto tka narativnu nit o godinama progona, priče o neuspelim vezama, odnosu prema ocu koji pije, borbi za knjige. Neverovatno je do koje mere autor svoje pripovedanje drži pod kontrolom i izbegava gorčinu i osvetu: „Nisam upao u tu zamku“, kaže. A bilo bi sasvim razumljivo da jeste jer prevodilac „Satanskih stihova“ na japanski je ubijen, na italijanski je povređen, a na norveškog izdavača je pucano.

Ruždi je doživeo radikalan gubitak slobode. Živeo je sakriven, okružen obezbeđenjem. Pokušavao je da zadrži normalan odnos sa svojom decom. Kada je publici u Berlini pričao o porodici u godinama opasnosti, njegov glas je bio tiši i grublji.

Ubrzani kurs politike

„Satanski stihovi“



Ajatoloh Homeini pozvao je 1989. na ubistvo Ruždija zbog njegove knjige „Satanski stihovi“

Podsmeh i ironiju publika je mogla ponovo da oseti u trenutku kada je Ruždi govorio o političkim aspektima njegovog progona. Nakon osude morao je prođe ubrzani kurs iz politike: „Sećam se veoma dobro razgovora u Nemačkoj, sa ministrom spoljnih poslova Klausom Kinkelom koji je smatrao da Nemačka ne može da menja svoju spoljnu politiku zbog jednog čoveka. Naravno, pa Nemačka je bila najveći trgovinski partner Irana. Isto tako je Dancima, naravno, izvoz feta sira bio važniji od slobode mišljenja.“

Ruždi svoju autobiografiju „Jozef Anton“ vidi pre svega kao pamflet o slobodi mišljenja i taj princip zastupa radikalno: „Ako se osećate uvređeni zbog nek ideje onda je to vaš problem“, kaže Ruždi. To je i razlog zašto odbija da bude instrumentalizovan u „reklamnim kampanjama“ poput one oko kontroverznog filma „Nevini muslimani“. Ruždi kaže da je bio protiv mnogih pokreta koji su bili usmereni protiv muslimanskog zajednica ali i sto tako kaže da to ne bi trebalo da vodi ka tome da vera bude izuzeta od kritike.

„Braniti se možete i rečima“, kaže Salman Ruždi i zaključuje: „Ideja da živimo u svetu u kome niko nije uvređen je apsurdna.

dw.de








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Pet 15 Avg - 11:09

Salman Ruždi "Tlo pod njenim nogama"



"Uvek je vodila ljubav kao da joj je poslednji put, tako je sve radila, tako je živela; ali nama ovo zaista jeste, mada nijedno od nas to ne zna, poslednji put. Poslednji put za ove grudi. Grudi Helene Trojanske bile su tako zadivljujuće da kada ih je, po padu Troje, prinela mužu, Menelaj nije bio u stanju da joj naudi. Neodlučna ruka je ispustila mač. Ovo je žena koju volim i ovo su njene grudi. Bezbroj puta premotavam ovu traku u svojoj glavi. Jesi li pokazala zemljotresu svoje grudi, Vina, jesi li ih prinela bogu oluje, zašto nisi, da jesi, možda bi, ma sigurno bi, preživela.

Ovo su grudi žene koju volim. Stavljam nos izmedju njih i udišem njihov oštar miris, njihovu zrelost. Stavljam svoj ud medju njih i osećam dodir njihove punoće."









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Pet 15 Avg - 12:02



Roman „Satanski stihovi“ angloindijskog pisca Salmana Rušdija, jedno je od najpoznatijih dela objavljenih u poslednje dve decenije. Roman je 1988. izazvao talas protesta u islamskom svetu zbog, po njihovom shvatanju, uvredljivog opisa proroka Muhameda, koji je predstavljen kao običan čovek od krvi i mesa. Iranski verski vođa Ruholah Homeini izriče 14. februara 1989. godine fatvu (smrtna presuda) za Salmana Ruždija i obećava nagradu od četiri miliona dolara za njegove ubice. Suočen sa pretnjama smrću i fatvom, Ruždi se skriva gotovo čitavu deceniju uz pomoć britanske vlade i policije, pojavljujući se samo sporadično u javnosti. 1998. godine tadašnji predsednik Irana Muhamed Hatimi povlači fatvu. Međutim i danas se mogu čuti zagovornici teze da se islamski verski zakoni ne mogu menjati i da je fatva za Salmana Ruždija i dalje na snazi


Sinopsis
Osnovna priča

Glavni junaci romana su indijski emigranti u Engleskoj, što je čest slučaj kod Rušdija. Dva glavna junaka, Džibril Farišta i Saladin Čamča, obojica su glumci indijskog porekla. Farišta je bolivudska zvezda, specijalizovan za tumačenje likova božanstava, dok je Čamča emigrant koji je raskrstio sa svojim indijskim poreklom i pozajmljuje glas animiranim likovima u Engleskoj.

Na početku romana, njih dvojica su zarobljeni u otetom avionu koji leti iz Indije u Englesku. Avion eksplodira iznad Lamanša, ali oni preživljavaju na čudesan način. Nakon pada, obojica doživljavaju magičnu transformaciju, u kojoj Farišta prima obličje arhangela Gavrila (prema Islamu Džibrila), a Čamča đavola. Nakon što su pronađeni na plaži, Čamču odvodi policija dok Farišta ne čini ništa da bi mu pomogao i na taj način se njih dvojica razdvajaju.

Oba lika trude se da srede svoje rasturene živote. Farišta pronalazi svoju izgubljenu ljubav, englesku alpinistkinju Eli Koun, ali počinje sve više da pokazuje znake psihičkih poremećaja. Nakon što ponovo poprima ljudski oblik, Čamča traži način da se osveti Farišti što mu nije pomogao nakon što su pali sa neba, i rastura njegovu vezu sa Eli koristeći se njegovom patološkom ljubomorom. Farišta shvata šta mu je Čamča učinio, ali mu oprašta i čak mu spasava život u požaru koji je sam izazvao tokom jedne od svojih psihičkih kriza.

Nakon toga, obojica se vraćaju u Indiju, gde Farišta ponovo počinje da se bavi glumom, a Čamča neguje oca na samrti. U novom napadu patološke ljubomore, Farišta ubija Eli i izvrašava samoubistvo. Čamča, koji je dobio oproštaj od Farište, ponovo se zbližio sa ocem od koga je dugo bio otuđen i pronašao svoje indijske korene, odlučuje da ostane u Indiji.

Sekvence snoviđenja

Kroz priču se ponavlja serija magijskih snoviđenja pripisanih Farištinom bolesnom umu, međusobno povezanih mnogim tematskim detaljima, ali pre svega zajedničikim motivima otkrivenja, religije, fanatizma i sumnje. Sekvenca koju su muslimani najviše protumačili kao uvredljivu zapravo je parafraza života proroka Muhameda, koji je u romanu nazvan Mahaund. Centralni motiv ove epizode su Satanski Stihovi, kojima prorok prvo objavljuje da stara politeistička božanstva imaju svoje mesto u novoj religiji, da bi zatim odbacio kao otkrivenje koje mu je podmetnuo Šejtan. Prorok ima dva glavna protivnika: demonsku sveštenicu Hind i satiričnog pesnika Baala. Nakon proterivanja proroka i njegovog trijumfalnog povratka, Baal se skriva u javnoj kući u kojoj prostitutke preuzimaju identitete prorokovih žena, dok jedan od prorokovih učenika menja delove Kur'ana dok mu ih prorok diktira. Ova dva motiva naročito su protumačena kao uvredljivi u muslimanskoj zajednici.

Druga sekvenca snoviđenja govori o indijskoj seljančici Ajši, koja tvrdi da razgovara sa arhangelom Džibrilom. Ona uspeva da nagovori celo selo da pođe pešice na hodočašće u Meku, tvrdeći da će moći da hodaju preko Arabijskog mora. Hodočašće se završava katastrofalnim klimaksom u kome vernici ulaze u more i nestaju, a svedočenja očevidaca se drastično razlikuju po pitanjima da li su se svi jednostavno udavili ili su uspeli da hodaju po dnu mora.

Radnja treće sekvence odvija se krajem 20. veka i govori o fanatičnom religijskom vođi u izgnanstvu, nazvanom Imam. Ovaj lik jasno aludira na Homeinijevo izganstvo u Parizu, ali je različitim ponavljajućim motivima takođe baziran na pomenutom liku proroka.

Kontroverze

Satanski stihovi izazvali su veliko negodovanje muslimana širom sveta, koji su roman protumačili kao bogohulan i uvredljiv. Knjiga je zabranjena u Indiji, spaljivana na protestima u Velikoj Britaniji i izazvala je nerede u Pakistanu. U tom se djelu pojavljuje lik imama, verskog fanatika i zlog luđaka, koji se nakon godina emigracije na Zapadu vraća kući s prezirom prema zapadnoj kulturi. Neki muslimani tvrdili su da Rušdi likom pokušava diskreditirati njihovog poslanika Muhameda, a drugi kako se radi o iranskom ajatolahu Ruholahu Homeiniju koji je lično izdao fetvu (vjerski proglas) osuđujući Rušdija i njegovo delo. Prevod fetve, čiji tekst su objavili britanski mediji, glasi:
Викицитати „Mi smo od Allaha i Allahu ćemo se vratiti. [stih iz Kurana] Obavještavam sve hrabre muslimane svijeta da su autor Satanskih stihova, teksta koji je napisan, uređen, i objavljen protiv Islama, proroka Islama, i Kurana, kao i svi urednici i izdavači koji su bili svjesni njegovog sadržaja, osuđeni na smrt. Pozivam sve prerušene muslimane gdje god da se nalaze u svijetu da ih ubiju bez odlaganja, kako se više nikad niko ne bi usudio da vrijeđa sveta vjerovanja muslimana. Ko kod bude ubijen izvršavajući ovaj cilj postaće mučenik, Inšallah. U međuvremenu, ako neko ima pristup autoru knjige ali nije u mogućnosti da izvrši egzekuciju, treba obavijestiti [druge] ljude kako bi [Rušdi] bio kažnjen za svoja djela.“

Britanski mediji su kasnije objavili i da „iranski vođa nudi nagradu od par miliona dolara za njegove krvnike”. Visoki iranski zvaničnici godinama su odbacivali takve optužbe, a iranski ministar spoljnih poslova Kamal Harazi 24. septembra 1998. izjavio je da „iranska vlada nema nikakvih namjera odnosno planova o neposrednom ili posrednom ugrožavanju autorovog života i ličnostima povezanih s njegovim delom”. Nekoliko dana kasnije, prilikom poseta sedištu Ujedinjenih naroda, iranski predsednik Muhamed Hatami kontroverzu je nazvao „završenim slučajem”.

Britanski autori kao što su Baqer Moin i Kenan Malik ističu da kontroverze oko „Sotonskih stihova” nisu verski već politički motivisane, te da su počele u novembru 1988. prilikom izbora u Indiji gdje su muslimanski tvrdolinijaši napali Rušdijevo delo zbog prikupljanja političkih poena. Knjiga je ubrzo zbog izazivanja sve većih sukoba zabranjena prvo u Indiji, a potom i u nekim nemuslimanskim državama kao što su Kenija, Tanzanija, Venecuela, Tajland, Singapur i Južnoafrička Republika. S druge strane, „Sotonski stihovi” nisu zabranjeni u Iranu koji je bio centrom medijskih kontroverzi[4], niti je zabranu knjige predlagao sam Homeini. Autor Homeinijeve biografije Baqer Moin navodi da je iranski profesor u službi vlade napravio je opsežni osvrt Rušdijeve knjige na 700 strana i u sažetom ga obliku poslao u ured Homeinija koji je nakon pročitanog izjavio: „Svet je oduvek bio pun luđaka koji pričaju besmislice i zato na ovo ne treba niti reagovati. Smatrajte to nevažnim.” Sam Salman Rušdi ranije je bio popularan u Iranu gdje je njegovo delo „Sram” (1983) osvojilo nagradu iranske vlade za najbolji prevod godine[5], a jednako dobro primljeni su i „Satonski stihovi”: novela je naišla na pozitivan odek u iranskim medijima, njeni citati učestalo su se vrtili na iranskim radio-stanicama[5], a otvorene rasprave o istoj vodile su se i na ulici i u samoj iranskoj vladi. Malik takođe ističe da iza vodeće muslimanske organizacije u Britaniji koja je oštro kritikovala Rushdija zapravo stoji salafistička Saudijska Arabija, ideološki rival šiitskom Iranu u islamskom svetu.Suočen s pretnjama smrću u samoj Britaniji, Rušdi se uz pomoć tamošnje vlade i milicije skrivao skoro čitavu deceniju i retko se pojavljivao u javnosti. Iako Rušdiju nikada nije fizički nauđeno, mnogim drugima povezanim sa knjigom jeste, uključujući Hitošija Igarašija, prevodioca knjige na japanski, koji je zbog toga ubijen 1991. godine, i Aziza Nesina, prevodioca na turski, koji je bio meta napada 1993. godine u turskom gradu Sivasu, koji se pretvorio u masakr u kome je život izgubilo 37 ljudi.


wiki








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Pet 15 Avg - 12:12

Deca ponoći je drugi po redu roman Salmana Rušdija, prvi put objavljen 1981. godine. To je epsko delo magijskog realizma, i smatra se najboljim primerom postkolonijalne literature u Indiji.



Sinopsis


Deca ponoći je alegorijski roman koji govori o događajima koji su prethodili nezavisnosti Indije i, većim delom, događajima neposredno posle. Glavni junak romana, po imenu Salem Sinaj, je telepata neobičnog nosa, rođen tačno u trenutku kada Indija stiče nezavisnost, u ponoć 15. avgusta 1947. godine. Roman je podeljen u tri knjige, od kojih prva govori o Salemovoj porodici pre njegovog rođenja, druga prati Salemovo detinjstvo, a treća prati Salema kao odraslog čoveka, sve do smrti.

Salem otkriva da su sva deca rođena u Indiji između ponoći i 1 ujutro 15. avgusta 1947. godine rođena sa natprirodnim moćima. On koristi svoj telepatski dar da okupi svu Decu ponoći na konvenciju u svojoj glavi. Društvo Dece Ponoći, kako on naziva ovu konvenciju, na više načina odslikava kulturološke, lingvističke, socijalne, religijske i političke različitosti u mnogoljudnoj Indiji u trenutku osamostaljivanja. Salem pokušava da okupi svu geografski udaljenu decu na jedno mesto i u isto vreme da otkrije značenje njihovih moći. Dvoje dece koje osim Salema imaju najznačajnije uloge u romanu su Šiva, Salemov nemezis (biološko dete Salemovih roditelja zamenjeno sa Salemom u porodilištu), i Parvati-Veštica.

Društvo Dece Ponoći se raspada kada Salem ostane bez svog dara telepatije, međutim tada on otkriva preosetljivost svog čula mirisa, kojim je u stanju da nanjuši čak i emocije. Većina njegove porodice gine u raznim ratovima koji se odvijaju na indijskom potkontinentu sredinom 20. veka. Nesrećnim slučajem Salem gubi pamćenje, da bi mu se ono vratilo nakon kvazi-mitološkog putovanja u prašumu Sundarbani, nakon čega se sreće sa svojim drugovima iz detinjstva.

Salem kasnije postaje umešan u političke igre oko Indire Gandi i politike kontrole širenja populacije u Indiji sterilizacijom najnižih slojeva stanovništva. Salema drže kao političkog zatvorenika; u ovom delu romana Rušdi otvoreno kritikuje politiku Indire Gandi, čiji apsolutizam smatra ličnom željom za moći koja se graniči sa uzdizanjem na nivo božanstva. Sterilizacija označava i kraj Dece ponoći, i Salemu ne preostaje ništa drugo osim da sakupi ostatke svojih sećanja u memoare koje piše za svog sina, koji je takođe na natprirodan način povezan sa istorijom svoje države.

Glavni likovi

Deca ponoći je izuzetno obiman roman i pun je likova, kako onih bezimenih tako i onih koji su predstavljeni poimence. Ovde su dati samo likovi koji su najznačajniji za radnju ili se najviše pominju, i to redosledom kako se hronološki pojavljuju u romanu.

Padma je Salemova ljubavnica koja igra ulogu slušaoca Salemove priče koja čini strukturu romana.

Adam Aziz je lekar edukovan na Zapadu, otac Amine Sinaj i deda Salema Sinaja.

Nasema Gani je kći bogatog zemljoposednika Ganija, prvi pacijent doktora Aziza, kasnije njegova supruga i majka Amine Sinaj.

Amina Sinaj (rođena kao Mumtaza Aziz) je srednja kći Adama Aziza i Naseme Gani, majka Salema Sinaja.

Ahmed Sinaj je Aminin suprug i Salemov otac, čiji san je da preuredi Kur'an u hronološku celinu.

Vilijam Metvold je Englez od koga Sinajevi kupuju kuću u Bombaju. Metvold zavodi Vanitu, suprugu Malog Vilija Vinkija i majku Šive, i ona ostaje trudna; tako je Metvold zapravo Salemov biološki otac.

Mali Vili Vinki je lokalni zabavljač, Šivin otac.

Vanita je supruga Malog Vilija Vinkija, zapravo Salemova biološka majka, koja umire na porođaju.

Marija Pereira je babica koja u trenutku ludila menja mesta Salemu i Šivi u porodilištu. Kasnije postaje Salemova dadilja, u pokušaju da se iskupi za svoj postupak i umiri savest.

Šiva je dečak rođen u istom trenutku kada i Salem. On je biološko dete Ahmeda i Amine Sinaj, zamenjen na rođenju sa Salemom. On ima natprirodne sposobnosti borbe i tako postaje ratni heroj i major indijske vojske. Šiva je takođe biološki otac Salemovog sina Adama Sinaja.

Džamila Sinaj (takođe zvana i Riđokosa Majmunčica i Džamila Pevaljka) je Salemova mlađa sestra, koja postaje najpoznatija pevačica u zapadnom Pakistanu.

Parvati-Veštica je jedno od Dece ponoći, koja kasnije postaje Salemova prijateljica a zatim i supruga. Ona je majka Salemovog sina Adama Sinaja, čiji biološki otac je Šiva. Ubijena u policijskoj raciji sirotinjskih kvartova Bombaja.

Adam Sinaj je Salemov sin, natprirodnog sluha i snage volje, koji međutim odbija da govori. Adam je deo drugog talasa Dece ponoći.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Pet 15 Avg - 12:28

KLOVN ŠALIMAR



Klovn Šalimar je remek-delo jednog od najvećih pisaca današnjice, blistav roman koji spaja najdublje žudnje srca i najveće sukobe našeg vremena u jednu neverovatno moćnu, sveobuhvatnu priču.

Život Maksa Ofulsa završio se nasilno 1993. godine u Los Anđelesu, kada ga je ubio njegov šofer, musliman Noman Šer Noman, poznatiji kao Klovn Šalimar. Iako deluje da zločin ima političku pozadinu – Ofuls je prethodno bio ambasador u Indiji, a potom jedan od nadležnih u američkom odeljenju za borbu protiv terorizma – ispostaviće se da je motiv mnogo, mnogo složeniji.

Ofuls je čovek izuzetnih sposobnosti: on je arhitekta modernog sveta, heroj otpora i pisac bestselera, briljantan ekonomista i visoki funkcioner američke tajne obaveštajne službe. Međutim, ono što će zapečatiti njegovu sudbinu je postavljenje za ambasadora u Indiji, zahvaljujući još jednoj od njegovih velikih mogućnosti – ulozi neodoljivog ljubavnika.

Kada prelepu indijsku igračicu Bunji uzme za ljubavnicu i odvoji je od muža, čini se da su se sve njegove želje ostvarile. Ipak, njihova afera ne može dugo ostati skrivena i Bunji se ubrzo vraća kući – osramoćena i sa izdajnički zaokrugljenim stomakom – gde je čeka samo ledena osveta ismejanog muža: Klovna Šalimara. Šalimar odlazi na vojnu obuku militantnih ekstremista i uskoro postaje terorista sa globalnom perspektivom i mnogo dubljom ličnom osvetničkom misijom. 

Ova moćna ljubavna priča, smeštena u bogatu političku i istorijsku pozadinu, istinsko je svedočanstvo savremenog društva – nove ere globalizacije koja stvara doskora nezamislive spone između različitih nacionalnosti i veroispovesti, dovodeći ponekad do tragičnih posledica na pojedinačne ljudske sudbine.

„Magična, komična i zapanjujuće bogata, ova knjiga je nesumnjivo jedan od najznačajnijih književnih spomenika današnjice.“ – The Guardian








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Sre 8 Apr - 11:07

Vitez britanske krune i jedan od najboljih savremenih svetskih pisaca još jednom pokazuje svu raskoš svog neverovatnog talenta.

Ova pronicljiva i duhovita priča, prožeta različitim kulturnim uticajima, pripoveda o usponu i padu porodice Da Gama Zogoibi od početka veka do savremenog doba. Sa egzotičnog juga Indije, obeleženog portugalskim uticajem, do ulica bombajske metropole, magija živopisnih svetova i junaka vodi vas na nezaboravno putovanje veličanstvenih razmera.

Epski portret ljudske duše oslikava potragu za korenima u modernom svetu – istom onom svetu kojim hodamo, čiji vazduh dišemo, izmučenom nacionalističkim udarcima, nasiljem i bezgraničnom ljudskom pohlepom.

Dva zla ne mogu doneti nikakvo dobro: bio sam u potpunosti svestan ovih istina. I još nečeg: kad spadnete na grane svog neprijatelja, gubite svoju visoku poziciju. 








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Sre 8 Apr - 11:09

Z

embla, Zenda, Zanadu:

A

ko može i u snu,

F

antaziju spremaju.

A

ko nekud odlutam,

R

eči redom čitajte.
"Čarobni svetovi jednog od najboljih savremenih pisaca brišu granice između stvarnosti i mašte.

Jednom davno, u dalekoj zemlji Alifbeji, u jednom tužnom gradu, najtužnijem na svetu, toliko tužnom da mu je čak i ime zaboravljeno, živeo je veseli momčić Harun, jedino dete pripovedača Rašida Halife, čija je vedrina bila čuvena u čitavom žalosnom velegradu. Zbog nepresušnog izvora lepih priča, Rašid je imao ne samo jedan nego dva nadimka. Za svoje obožavaoce bio je Rašid, Okean Ideja, pun veselih priča, baš kao što je more puno mrgud-riba; a za zavidljivu konkurenciju bio je Šah Bla-Blah. A onda, jednog kobnog dana, sve će krenuti po zlu: Harunova majka napustila je dom, a njegovom ocu odjednom ponestaje priča. Rešen da svom ocu vrati pripovedački dar, Harun na krilima ptice odlazi do Mora priča i započinje bajkovito putovanje neobičnim zemljama, čudesnim poput onih o kojima Rašid pripoveda.

Ova savremena bajka prepuna verbalnih trikova elokventna je odbrana umetnosti, obojena magičnim nijansama klasika kakvi su Čarobnjak iz Oza i Alisa u zemlji čuda.

"Ovo je knjiga za svakoga ko voli dobru priču. Pored toga, delo je pravog genija književnosti."
Stiven King








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji izmenio Esti dana Sub 16 Maj - 15:22, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Sre 8 Apr - 11:12

„Stasao si dovoljno da, kao i svi članovi naše porodice, zakoračiš u svet čarolija. Na tebe je red da se upustiš u avanturu – da, ona je napokon na pomolu!“

Ovo su reči koje je Harun uputio svom mlađem bratu, dvanaestogodišnjem Luki. Avantura počinje jedne lepe zvezdane noći u zemlji Alifbaj, kada Lukin otac Rašid iznenada utone u tako dubok san da niko ne može da ga probudi. Kako bi ga spasao od smrti, Luka se otiskuje na putovanje svetom čarolije sa vernim saputnicima – medvedom Kucom i psom Medvedom. Zajedno nailaze na pregršt čudesnih stvorenja, neobičnih saboraca i naizgled nepremostivih prepreka – sve sa nadom da će uspeti da ukradu Vatru života...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Sre 8 Apr - 11:13

Visoki, žutokosi mladi evropski putnik koji sebe naziva Mogor del Amore, mogul ljubavi, pristiže na dvor pravog velikog mogula, cara Akbara, s pričom koja počinje da opseda čitavu carsku prestonicu. Stranac tvrdi da je dete izgubljene mogulske princeze, najmlađe sestre Akbarovog dede Babura: Qare Köz, gospe Crnooke, velike lepotice za koju se verovalo da poseduje moći mađijanja i čarobnjaštva, i koju je prvo zarobio uzbečki vojskovođa, a zatim persijski šah, da bi na kraju postala ljubavnica izvesnog Argalije, firentinskog plaćenika, zapovednika vojske osmanskog sultana.

Kada se Argalija bude vratio kući s mogulskom ljubavnicom, grad će biti hipnotisan njenom pojavom, nakon čega će uslediti mnoge nevolje.   Čarobnica iz Firence priča je o ženi koja pokušava da upravlja sopstvenom sudbinom u muškom svetu. Ona spaja dva grada koji jedva da znaju jedan za drugi – hedonističku mogulsku prestonicu u kojoj se briljantni car svakodnevno bori s pitanjima vere, želje i izdaje sinova, i jednako senzualni firentinski svet moćnih kurtizana, humanističke filozofije i nehumanog mučenja, u kom Argalijin drug iz detinjstva Il Makija – Nikolo Makijaveli – na teži način uči o pravoj brutalnosti moći. Ispostavlja se da su ta dva, tako daleka sveta neobjašnjivo slična i da ženske čarolije vladaju i jednim i drugim.  

Ali, da li je Mogorova priča istinita? I ako jeste, šta se desilo sa izgubljenom princezom? A ako je on lažov, da li mora umreti?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Uto 5 Maj - 11:28

"Čarobnica iz Firence" Salman Ruždi


"Mi mislimo na ljubav naroda prema njihovom princu. Jer mi imamo ogromnu želju da budemo voljeni."

"Ljubav je nestalna", odgovorio je drugi čovek. "Danas vas vole, ali sutra vas možda neće voleti."

"I šta onda?" pitao je padišah. "Da li da budemo okrutni tiranin? Da li da se ponašamo tako da izazovemo mržnju?"

"Ne mržnju, već strah", rekao je žutokosi čovek. "Jer samo strah traje."









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Uto 5 Maj - 11:35

"Čarobnica iz Firence" Salman Ruždi



"Žene su se uvek žalile na muškarce", rekao je Birbal, "ali ispostavilo se da su svoje najdublje primedbe čuvale jedna za drugu, jer dok od muškarca očekuju da budu nestalni, izdajnici i slabići, svom polu sude po višim standardima, očekuju više od svog pola - lojalnost, razumevanje, poverljivost, ljubav - i bilo je očigledno da su sve odjednom shvatile da na ta očekivanja nije odgovoreno."









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Uto 5 Maj - 11:36

"Čarobnica iz Firence" Salman Ruždi


"Ako dovoljno brzo trčiš, možda ćeš moći da pobegneš od svoje prošlosti i sećanja na sve što ti je bilo učinjeno, ali i od budućnosti, od neizbežne turobnosti koja sledi. Morala si da trčiš koliko si brže mogla sve dok ne dođeš do ivice između svetova, a ni onda nisi stala, pretrčala si tu granicu kao da je nije bilo, kao da je staklo vazduh, a vazduh staklo, vazduh koji se poput stakla razbijao oko tebe dok si padala. Vazduh koji te je sekao kao da je oštrica. Bilo je dobro pasti. Bilo je dobro ispasti iz života. Bilo je dobro."








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Sub 16 Maj - 15:23

… Poput razvedenih parova, izbegavaju pogled onog drugog. Ipak na čudan način priznaju da su oboje duboko i beznadežno, večno zaljubljeni jedno u drugo.
Šta bi to moglo da znači?
Znači da su neprestano zajedno, čak i kad su razdvojeni. Dok stoji pod tušem, zamišlja ga sa druge strane staklene pregrade kako posmatra vodu koja joj klizi niz telo, priljubivši usne uz mutno staklo. Prislanja svoje usne na untrašnju stranu stakla, zatvara oči, i zamišlja kako je čeka. Zamišlja da je voda njegova ruka, prelazi svojom rukom po telu, istražujući ga, i zamišljajući njegov dodir. S druge strane, on uverava sebe, dok leži u krevetu, da na dušeku pored njega postoji toplo udubljenje, kao da je upravo izašla iz sobe; zatvara oči, a ona se vraća i prilazi mu bliže. Tela im se prepliću u obliku znaka pitanja, označivši kraj zagonetne rečenice koju je doneo taj dan…
… Ove prepirke ne vode nikuda; kao i sve svađe među ljubavnicima, samo njihove se ne mogu okončati, obesmisliti poljupcem zaborava.
Sve se pamti.
Mogu da se ljube samo u snovima. Samo u predivnim snovima…

Salman Ruždi – Tlo pod njenim nogama








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Sub 13 Jun - 12:15

Salman Rušdi (67), slavni britanski pisac indijskog porekla, koji je od 1989. i fatve koju je na njega bacio iranski verski vođa Ruholah Homeini živeo pod konstantnom pretnjom smrću, izjavio je da je pravo slobode govora apsolutno ili ga - nema.

Rušdi je 1988. objavio roman "Satanski stihovi" u kojem je jedan od likova jedna od Muhamedovih žena Ajša, što je razgnevilo iranske verske vođe i posebno ajatolaha koji je izrekao pomenutu smrtnu presudu, fatvu, koja se po šerijatskoj teoriji nikada više ne može povući.


 
Posle govora na univerzitetu Vermont, Rušdija su pitali o ubistvu karikaturista iz francuskog satiričnog lista Šarli ebdo.

Rušdi je odgovorio da ga je ubistvo razgnevilo kao i to što su odmah posle zločina, pojedini i sa levice i sa desnice, počeli da - nipodaštavaju žrtve.
 
"Francuska satirična tradicija je oduvek bila vrlo zajedljiva i oštra, i još uvek je", rekao je Rušdi. "Ono što me stvarno vređa je način na koju su naši mrtvi drugovi, koji su koristili ista oruđa kao ja - pero - skoro momentalno bili ocrnjeni i nazvani rasistima".
 
Rušdi je primetio da neki veruju kako govor treba da bude slobodan, ali da ne "ide predaleko, niti da ikoga povredi".
 
"I Džon Kenedi i Nelson Mandela koriste iste tri reči koje u mojoj svesti objašnjavaju sve: 'Sloboda je nedeljiva'. Ne možete to razdvojiti, inače to nije sloboda. Vi možete ne voleti Šarli ebdo, ali to što vi to ne volite nema nikakve veze sa njihovim pravom na slobodan govor", naglasio je Rušdi.
 
Rušdijevo gostovanje na Univerzitetu Vermont bilo je planirano mesecima ranije, i trebalo je da bude posvećeno njegovoj knjizi "Harun i more priča" objavljenoj 1990, posvećenoj Rušdijevom sinu Harunu, u kojoj pisac pokušava da prebrodi, putem mašte, svoje zatoceništvo u kojem je provodio dane posle Homeinijeve fatve, boraveći na nepoznatoj adresi.
 
Nove okolnosti teškog zločina u Parizu promenile su, međutim, karakter pišcevog nastupa u Vermontu.
 
Salman Rušdi, pošto je 1998. fatva zvanično ukinuta, živi u Njujorku. I pored toga, mere bezbednosti su u Vermontu bile opsežne i vrlo detaljne; obezbeđenje je pretresalo torbe i zagledalo pod zimske kapute pristigle publike. Po islamskoj doktrini, jednom izrečena fatva ne može se nikada povući, pogotovo kada je onaj koji ju je izrekao u međuvremenu preminuo, kao što je i slučaj sa imamom Ruholahom Homeinijem (1902-1989).
 
Tokom večeri Rušdi nije direktno spominjao svoje zatočeničke godine koje su mu, recimo, odnele iz života suprugu Padmu koja nije mogla da izdrži tu napetost i napustila ga je, ali je govorio o tome kako tekstovi pisaca koji udare na moćne nadžive kritike iako sami pisci ponekad - ne prežive.
 
Rušdi je naglasaio da je zadatak umetnosti da "gura preko granice", otvara horizonte i širi vidike. Ali, dodao je, to nije lak posao, i pisci ne mogu da idu utabanim i lakim stazama.
 
"Pisci koji guraju svoju istinu do krajnje granice, često naiđu na moćnu reakciju koja gura u suprotnom smeru. Naiđu na sile tišine koje se suprotstavljaju silama govora. Sile cenzorstva nasuprot silama kazivanja", naglasio je veliki pisac.
 
"Na toj granici te suprotstavljene sile su jake, i mogu biti veoma opasne za umetnika. I mnogi će umetnici jako patiti zbog njih", zaključio je Salman Rušdi.
 
Salman Rušdi u svet velike književnosti, kao i u red najvećih svetskih pisaca, ušao je 1981. godine, romanom "Deca ponoći", situiranom u njegov rodni Mumbaj, čija radnja počinje u ponoć 15. avgusta 1947, u trenutku kada Indija stiče nezavisnost od Velike Britanije. Kroz život glavnog junaka Salema Sinaja, rođenog u času te ponoći, pratimo sudbinu moderne Indije, sa svim njenim
protivurečnostima i tegobama.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Uto 13 Sep - 19:41

Osecao je da ce puci zbog svoje potrebe, svoje gresne nezadovoljene potrebe, ali nije pukao. Drzao je u sebi i nikome nije rekao svoju tajnu. To je bila njegova tajna, koju je pripisivao svemu sto je potisnuto: njegova cula su se menjala. U sistemu je postojala neka greska. Njegova cula su slabila njegovu odlucnost. Ako svoje sposobnosti previse usmeris ka utvrdjivanju linije fronta, ostavljas prostor za napad na drugom frontu.Njegove zelje su bile zauzdane i zato su njegova cula pravila smiccalice. Tesko je mogao da pronadje reci kako bi opisao te obmane, te nejasnoce. Sada je video znakove. Cuo je boje. Probao osecanja.U razgovoru je morao sebe da kontrolise da ne upita, " Kakva je to crvena buka?" ili da ne bi kritikovao pevanje maskirnog kamiona.
Moglo bi se reci da je njegovo stanje bilo pod kontrolom. Za problem pamcenja, preteranog secanja, to se ne bi moglo reci. Rastuca gomila ga je svakog dana sve vise pritiskala, pa je bilo sve teze i teze spavati. Nije mogao da zaboravi bubasvabu koja je izasla iz odvoda za tus pre sest meseci, ili ruzan san, ili bilo koju od hiljade partija karata koje je odigrao u svom vojnickom zivotu. Vreme proslosti se gomilalo u njemu, imena i lica su se gurala trazeci prostor, a breme ne zaboravljenih reci i dela ostavljalo ga je ociju razrogacenih od straha. Vreme bi trebalo da leci sve rane, zar ne, ali je ostrica osude njegovog pokojnog oca odbija da otupi sa mesecima koji su prolazili......
...A pamcenje nije ludilo, zar ne, cak ni kada se zapamcena proslost toliko nagomilala unutar vas da se plasite da ce dosijei vase jucerasnjice postati vidljivi u beonjacama vasih ociju. Pamcenje je dar.

Salman Rusdi, Klovn Salimar 








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Uto 13 Sep - 19:41

Pricljivost je lako obuzimala Maksa Ofulsa, ali to je bila samo jedna od njegovih mnogobrojnih tehnika prikrivanja,  i on nije bio nikada zatvoreniji nego onda kada je izgledao najotvoreniji. Veci deo svog zivota bio je krtica, covek tajni, ciji je posao bio da otkriva misterije drugih stiteci svoje, i kad bi govorio iz zelje ili potrebe, koriscenje paradoksa je dugo vremena bilo njegovo omiljeno prerusavanje.



Ulica u kojoj je zivela, puna zelenila, boemska, lenjo se provlacila kroz svetlo, dokoliceci, ne zureci.  Najveca gradska iluzija je osecaj dovoljnosti, prostora, vremena, mogucnosti.

Salman Rusdi, Klovn Salimar








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Uto 13 Sep - 19:42

Priznajem: vise od svega strahujem od besmisla.

Ono sto je vazno u nasem zivotu desava se uglavnom u nasem odsustvu.

Ono sto je stvarno i ono sto je istinito nije neminovno isto.

Da biste shvatili jedan jedini zivot, morate progutati ceo svet.

Niko se ne moze suociti s`ovim svetom stalno otvorenih ociju.

Kad vam se rodi prvo dete- rekao je- i vi cete postati stvarni.

Cuvaj tajnu i ona ce se ukiseliti u tebi, od onog o cemu cutis zaboli stomak.

Ljudi su kao macke,- kazao sam sinu- ne mozes nicemu da ih naucis.


Salman Rusdi, Deca ponoci 








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Uto 13 Sep - 19:43

..Ali stid je kao i sve drugo; ako s' njim zivis dugo, postaje deo namestaja.

Sta je uostalom doktor?- Zakoniti voaer, stranac kome dozvoljavamo da gura prste, pa cak i ruke, tamo gde vecini ne bi dozvolili ni da gurne vrsak jednog prsta, covek koji gleda ono sto nastojimo da po svaku cenu sakrijemo; tesitelj pokraj kreveta, covek spolja koga primamo u svojim najintimnijim trenucima (rodjenje, smrt itd), anoniman, nevazan lik, pa ipak paradoksalno, glavni, narucito u krizi...da,da.

Kako je samo tesko napipati istinu kada covek mora da sagledava svet u delovima; pojedinacni kadrovi kriju isto toliko koliko i pokazuju.

Trenutno spava jedva dva i po casa dnevno, ali san o padanju sa kraja sveta jos ga povremeno muci. Ponekad mu se javi kada je budan, zato sto ljudi koji premalo spavaju tesko mogu da kontrolisu granice izmedju svetova jave i sna. Stvari izmicu izmedju ne cuvanih granicnih kamenova, izbegavajuci carinsku postaju...


Salman Rusdi, Sramota 








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Uto 13 Sep - 19:44

Neko vec vreme razmisljam da pocnem sa pisanjem bloga, i nikako da krenem, u stvari najvise me je mucio naziv.....nista mi nije bilo dovoljno zanimljivo, i istni za volju i ovaj naziv je do zlaboga dosadan, al sa pisanjem nisam htela da otezem vise.....

Da pojasnim svoju ideju, nameru i zelju... Ovde ce najvise biti citata i komentara o knjigama i piscima istih, mislim.... Nekoliko fotografija tu i tamo i verovatno po neki kulinarski recept, da ne zaboravim i poeziju.... U sustini takve beleske vodim vec godinama, na papiru, u sveskama.I sada prenosim delic toga ovde. Moram da zabelezim i pocetak vodjenja tih belezaka.
Iz srednje skole malo ljudi nosim u upecatljivom i lepom secanju, ali jedanu osobu uvek izdvojim, i posebno naglasim, profesora knjizevnosti... Naucio me je mnogo i razbuktao ljubav prema knjizi koja je tinjala u meni. Jedna od bitnijih stvari koje mi preneo je da se uvek cita sa olovkom u ruci....I eto, vec godinama citajuci zvacem vrh olovke i skrabuckam po svojim knjigama obelezavajuci recenice i pasuse, pa kasnije to prenosim na papir....

Elem, da zavrsim za nocas....jos samo citat...
- ...vecna istina da ce vas posle svakih merdevina uz koje se popnete sacekati neka zmija odmah tu negde iza coska; za svaku zmiju naci ce se neka uteha, neke merdevine.
Salman Rushdie, Deca ponoci








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   Uto 13 Sep - 19:46

"Ljubav koju ja gajim prema njoj zna da dobrobit onoga koji se voli znači više od dobrobiti onog koji voli, jer ljubav je nesebičnost. Ona to ne zna." Carobnica iz Firence









Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Salman Ruzdi   

Nazad na vrh Ići dole
 
Salman Ruzdi
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Salman Rušdi
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-