Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Zaratustra

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Pet 12 Jan - 18:44

O VIŠEM ČOVEKU
1. Kad sam prvi put došao k ljudima, učinio sam ludost koju čime pustinjaci, veliku ludost: otišao sam i stao na tržište. I govoreći svima, niesam govorio nikome. Uveče pak drugovi mi behu igrači na konopcu, i leševi; i ja sam bejah skoro leš. Ali sa novom zorom dođe mi jedna nova istina: tad naučih govoriti: »Šta me se tiče tržište i pučina i graja pučine i duge uši u pučine! « O vi viši ljudi, naučite ovo od mene: na tržištu niko ne veruje u više ljude. Govoriti može,tamo ko šta hoće! Ali pučina sazno žmirka »svi smo mi jednaki«. »Vi viši ljudi, – tako žmirka pučina – nema viših ljudi, svi smo mi jednaki, čovek je čovek, pred bogom – svi smo mi jednaki!« Pred bogom – Ali eto taj bog je umro. A pred pučinom nećemo da budemo jednaki. O vi viši ljudi, idite, idite dalje od tržišta!

2. Pred bogom! – Ah eto taj bog je umro! O vi viši ljudi, taj bog bio je najveća opasnost vaša. Tek otkako je on u grobu, vi ste opet uskrsnuli. Tek sad dolazi Veliko podne, tek će sad viši čovek postati – gospodar! Razumete li ovu reč, o braćo moja? Vi ste se poplašili: da li zahvati nesvest srce vaše? Zija li vam ovde provalija? Zija li na vas ovde pakleni pas? Napred! Napred samo! Vi viši ljudi! Sad se tek trese u mukama brdo budućnosti čovekove da bi porodilo. Bog je umro: sad mi hoćemo, – da natčovek živi.

3. Najzabrinutiji pitaju danas: »kako bi se mogao čovek održati?« Ali Zaratustra pita, jedini i prvi: »kako treba čoveka prevladati?« Natčovek leži meni na srcu, on je moj prvi i jedini, – a ne čovek: ne bližnji, ne najsiromašniji, ne najnapaćeniji, ne najbolji. – O braćo moja, što ja mogu da volim na čoveku, to je što je on prelazak i zalazak. A i na vama ima mnogošta što mi uliva ljubav i nade. Što ste prezirali, o vi viši ljudi, to mi uliva nade. Jer veliki su prezritelji veliki poštovatelji. Što ste očajavali, to je umnogom pogledu za poštovanje. Jer vi ne htedoste učiti kako da se podajete, ne htedoste se učiti sitnim mudrolijama. Danas su, na primer, mali ljudi postali gospodarem: oni svi propovedaju podavanje i uzdržavanje i uzimanje u pamet i vrednoću i obziranje na sve strane i jedno dugo i-tako-dalje sitnih vrlina. Što je god od roda ženskog, štogod vodi poreklo od roda služinačkog, i naročito ona mešavina – pűčina: To bi htelo sad da zagospodari nad svakolikom sudbinom čovekova – o gad! gad! gad! To zapitkuje jednako i neće da stane: »kako se odražava čovek, najbolje, najduže najprijatnije?« I time – su oni danas gospodari. Te današnje gospodare prevladajte mi, o braćo moja, – te male ljude: oni su najveća opasnost za natčoveka! Savladajte mi, o vi viši ljudi, sitne vrline, sitne mudrolije, k’o zrno peska sitne obziriće, sav taj komešaj mravinjački, to bedno samouživanje, tu »sreću najviše njih«! – A bolje je da očajavate nego da se pokorite. Zaista vam kažem, ja vas stoga volim što ne umete da živite danas, vi viši ljudi! Jer na taj način vi živite – ponajbolje!

4. Da li imate hrabrosti, o braćo moja? Da li ste srčani? Ne hrabrosti pred svedocima, već pustinjačke i orlovske hrabrosti, koju ni bogovi ne posmatraju? Hladne duše, mazge, slepci, pijani – nisu za mene srčani. Srca ima onaj koji zna šta je strah, ali koji ume da savlada strah; koji vidi ambis, ali s ponosom. Onaj koji vidi ambis, ali očima orla, – koji bakandžama orlovskim ambis uhvati i shvati: Taj ima hrabrosti.

5. »Čovek je zao« – tako su govorili tešeći me svi najmudriji. Ah, kad bi to bar i danas još bilo istina! Jer zlo je najbolja snaga čovekova. »čovek mora postati bolji i gori« – tako ja učim. Najveće zlo je potrebno za najveće dobro natčo vekovo. To je možda pristajalo za onog propovednika malih ljudi, da je patio noseći na sebi greh čovečiji. Meni, međutim, veliki greh godi kao velika uteha moja. – Ali ovo nije kazano za duge uši. Nije ni svaka reč za svaka usta. To su tanane daleke stvari: one se ne smeju hvatati ovnujskim papcima.

6. O vi viši ljudi, da li vi mislite da sam ja tu da popravim što ste vi pokvarili? Ili, da hoću vama paćenicima odsad da prostirem bolju postelju? Ili, da vama nestalnima, zabludelima, medu vrleti zalutalima pokažem nove udobnije staze i bogaze? Ne! ne! i po treći put ne! Sve više njih, i sve bolji od roda vašeg treba da propadnu, – jer sve gore i sve teže treba da bude vama: Samo tako – samo tako raste čovek u visinu gde ga munja pogađa i poražava: visoko dosta da ga munja može dahvatiti! Onome što je malobrojno, što je dugovečno, što je udaljeno, tome su upravljeni misao moja i čežnja moja: šta bi imala da me se tiče vaša sitna, mnoga, kratka beda! Vi mi još ne patite dovoljno! Jer vi patite sa vas, vi niste još patili sa čoveka. Lagali biste kad biste rekli da nije tako! Svi vi ne patite sa onog sa čega sam ja patio.

7. Nije mi dovoljno da grom više ne nanosi štete. Neću da ga otklonim i svedem: nego neka nauči da za mene – radi. Dugo se već sakuplja mudrost moja kao takav oblak, sve je tiša i sve mračnija. Tako čini svaka mudrost koja hoće jednom da rađa munje. Ovim današnjim ljudima neću da svetlim, niti hoću da me zovu svetlom. Njih – hoću da oslepim: Munje mudrosti moje! Izbodi im oči njihove!

8. Nemojte hteti više nego što imate: ima neka nevaljala lažnost u onih koji hoće više nego što imaju. Poglavito kad hoće velike stvari! Jer oni izazivaju nepoverenje prema velikim stvarima, ti prepredeni kovači lažnog novca, i glumci: – dok ne postanu najzad lažni pred samima sobom, razroki, premazane crvotočine, zaogrnuti jakim izrazima, spolja izvešanim vrlinama, bleštavim lažnim delima. Budite u tome veoma pažljivi, vi viši ljudi! Ništa mi se naime ne čini danas dragocenije i ređe nego poštenje. Zar današnjica ne pripada pučini? A pučina ne zna šta je veliko šta malo, šta pravo, šta pošteno: ona je bezazleno kriva, ona uvek laže.

9. Imajte danas dosta nepoverenja, vi viši ljudi, vi srčani! vi srdačni i prostodušni! Pa držite u tajnosti razloge svoje! Jer današnjica pripada pučini. Ono u što je pučina nekad naučila da veruje bez razloga, ko bi još mogao to razlozima – oboriti? Na tržištu se ubeđuje rukama. Jer prema razlozima pučina je nepoverljiva. Ako tu slučajno jedared pobedi istina, zapitajte se sa dosta nepoverenja: »kakva je to velika zabluda bila na njenoj strani?« Čuvajte se i od naučnika! Ti vas mrze: jer oni su neplodni! U njih su hladne isušene oči, pred njima svaka ptica leži očerupana. Oni se isprsuju i hvale time da ne lažu: ali nemoć za laganje ne znači još ni blizu što i ljubav za istinom! Čuvajte se! Nemanje groznice ne znači još ni bilizu što i saznanje! Ohlađenim duhovima ne verujem. Ko ne ume da laže, ne zna šta je istina.

10. Ako hoćete visoko da dospete, trebaju vam vaše rođene noge! Ne dajte da vas nose gore, ne sedajte na tuđa leđa niti na tuđu glavu! Šta, ti si se popeo na ata? I jašeš brže-bolje gore ka cilju svome? Dobro,prijatelju moj! ali i tvoja je uzeta noga s tobom na konju! Kad stigneš k cilju svome, kad skočiš sa ata svog: na rođenom visu svom, viši čoveče, – ti ćeš se spotaći?

11. Vi stvaraoci, o vi viši ljudi! Žena je trudna samo za svoje rođeno dete. Ne dajte da vas nagovaraju, da vam koješta govore! Ko je to, vaš bližnji? Zar vi radite »za bližnjeg«, – valjda tek ne stvarate za njega! Odviknite mi se od toga »za« vi stvaraoci baš vrlina vaša traži da ništa ne činite »za« i »zbog« i »stog«. Začepite uši svoje da ne čujete takve lažne male reči. To »za bližnjeg«, to je vrlina samo malih ljudi: među njima se čuje »jedan kao drugi« i »ruka ruku mije«. – oni nemaju ni prava ni snage za vašu samoživost! Usamoživosti vašoj, stvaraoci, leži smotrenost i proviđenje onih koji su trudni! Što niko još nije smotrio i provideo, plod: njega štiti i štedi i gaji svekolika ljubav vaša. Onde gde je svekolika ljubav vaša, kod deteta vašeg, tu je I svekolika vrlina vaša! Delo vaše, volja vaša je vaš »bližnji«: ne dajte da vas nagovore na lažne vrednosti!

12. O vi stvaraoci, o vi viši ljudi! Ko treba da rodi, taj je bolan; ali ko je rodio, taj je nečist. Pitajte žene: ne porađaju se one od zadovoljstva. Od bola kakoću kokoši i pesnici. Vi stvaraoci, na vama je mnogošta nečisto. To je zato što ste se morali porađati. Novo dete: o, koliko nove nečistote dolazi s njime na svet! Sklonite se! A ko je rodio, neka opere dušu svoju!

13. Ne budite vrli više nego što vam dopušta snaga vaša! I ne ištite ništa od sebe što nije verovatno da možete postići! Gazite u stope kojima je išla još vrlina otaca vaših! Kako biste se i mogli popeti u visinu, ako se ne penje s vama volja otaca vaših? Ko bi hteo da bude prvi, neka dobra pazi da ne bude poslednji! A u čemu su bili gresi otaca vaših, u tome ne treba vi da hoćete da budete sveci! Šta bi to bilo, kad bi onaj čiji su oci terali blud sa ženama, i tovili se mesom veprovim uz jaka vina: kad bi taj tražio od sebe da ostane čedan? To bi bila ludost! Mnogo je već, zaista vam kažem, od takvoga, ako nema više od jedne ili dve ili tri žene. I sve da gradi manastire, i da nad vratima ispisuje: »Put ka svetitelju« – ja bih ipak rekao: nešto! to je ludost! Taj je sagradio sâm sebi zatvor i zaklon: neka mu je,na zdravlje! Ali ja u to ne verujem. U samoći raste ono što ko u nju donese, i životinja u čoveku. Zato mnogi ne treba da idu u samoću. Da li je bilo dosad što prljavije na zemlji od svetaca-pustinjaka? Oko tih nisu igrali kolo samo vešci, – nego i svinje.

14. Strašljivi, posramljeni, nevešti, kao tigar koji je promašio skok: takve sam vas, o vi viši ljudi, često gledao gde se šunjate u stranu. Stavili ste nešto na kocku pa ste promašili. Ali, o vi kockari, šta je stalo do toga! Niste naučili igrati se i izrugivati se onako kako to treba činiti! Zar ne sedimo svi mi za jednim velikim igračkim i podrugivačkim stolom? Pa iako ste promašili nešto veliko, da li ste zato vi sami – promašeni? Pa ako ste i vi sami promašeni, da li je zato promašen – čovek? A ako je čovek promašen: tim bolje, samo napred!

15. Što je stvar od više vrste, utoliko je teže domašiti je. Vi ovde viši ljudi, zar niste svi vi – promašeni? Budite dobre volje, šta je stalo do toga! Koliko još ima što se može domašiti. Naučite smejati se samima sebi kao što se treba smejati! Zar je i čudo što ste promašeni i tek pola domašeni, vi pola-razbijeni! Ne gura li se i ne navaljuje li u vama – čovekova budućnost? Ono što je za čoveka najudaljenije, ono što je najdublje, visina njegova koja se zvezda maša, ogromna snaga njegova: ne penuši li se sve to jedno mimo drugo u loncu vašemu? Zar je čudo ako se poneki lonac i razbije? Naučite smejati se sebi kao što se treba smejati! O vi viši ljudi, koliko još ima što se može domašiti! I zaista vam kažem, koliko je već domašeno! Kako je bogata zemlja sitnim dobrim savršenim tvarkama, onim što je domašeno! Postavite sitne dobre savršene stvari, svud oko sebe, i vi viši ljudi! Zlatna zrelina njihova melem je za srce. Ono što je savršeno uliva nade.

16. Šta beše ovde na zemlji dosad najveći greh? Ne beše li reč onoga koji izreče: »Teško onima koji se ovde smeju!« Zar taj ne nađe osnova za smejanje na samoj zemlji? Onda je rđavo tražio. I dete bi moglo naći ovde osnova. U njega – nije bilo dosta ljubavi: inače bi imao ljubavi i za nas koji se smejemo! A on je nas mrzeo i rugao nam se, i proricao nam glasan plač i cvokotanje zubima. Zar se mora odmah psovati i proklinjati ono što se ne voli? To – meni izgleda rđav ukus. Ali on je tako činio, taj Bezuslovni. On dolazaše iz pučine. On sam imao je ljubavi, ali nedovoljno: inače se ne bi toliko ljutio što njega ne vole. Svaka velika ljubav neće ljubavi: – ona hoće više. Sklanjajte se sputa takvim bezuslovnim. To je jedna bolesna vrsta, vrsta pučine. Ona rđavo podnosi ovaj život, zao je pogled njihov na ovu zemlju. Sklanjajte se s puta svim takvim bezuslovnim! U njih su glomazne noge i zaparna srca – oni ne umeju igrati. Kako bi takvima bila zemlja laka!

17. Iskrivljene dođu sve dobre stvari blizu svome cilju. Kao mačke načine grbu, predu u sebi usled bliske sreće svoje, – sve su dobre stvari nasmejane. Korak odaje da li neko korača već svojim putem. pogledajte mene kako idem! Ali ko se približi cilju svom, taj igra. I, zaista vam kažem, ja se nisam u kip pretvorio, niti stojim na jednome mestu tupo, glupo, kruto, kao stub; ja volim brzo trčanje. Ne mari što ima na zemlji močvara i guste turobnosti: u koga su noge lake, taj trči i preko blata, i igra kao po očišćenom ledu. Uzdignite srca vaša, o braćo moja, u vis, sve više! Ali ne zaboravite ni na noge! Podignite i noge svoje, vi dobri igrači, i bolje još: človite i na glavi!

18. Ta kruna nasmejanoga, taj venac od ruža: ja sam se sâm ovenčao njime, ja sam sâm proglasio svetim smeh svoj. Nikog drugog ne nađoh danas da je za to dosta jak. Zaratustra igrač, Zaratustra lakokrili, koji lakim krilima maše, spreman da poleti, koji maše svima pticama, spreman na let smišljen, blaženo -lakomislen: – Zaratustra pretkazivač, Zaratustra uvek nasmejan, nikad nestrpljiv, nikad bezuslovni, jedan od onih koji voli skokove, pravo i u stranu; ja sam se sâm ovenčao takvom krunom!

19. Uzdignite srca vaša, o braćo moja, u vis, sve više! Ali ne zaboravite ni na noge! Podignite i noge svoje, vi dobri igrači, i bolje još: dubite i na glavi! Ima i u sreći tromih žvotinja sa glomaznim nogama odmalena. Čudno je gledati ih kako se muče, kao kakav slon koji bi silom hteo da dubi na glavi. Ali, bolje je biti lud od sreće nego lud od nesreće, bolje je glamazno igrati nego ići bogalj. Naučite dakle od mane mudrost moju: i najgora stvar dobra je kad se okrene naopako, – i najgora stvar ima dobre noge za igranje: naučite dakle već jednom sami sebe, o vi viši ljudi, da stanete na prave noge svoje! Odviknite mi se već jednom od te turobnosti i od sveg tugovanja pučinskog! O, kako mi žalosni izgledaju danas ti pajaci pučine! A današnjica pripada pučini.

20. Budite mi kao oluj kad navali iz stenovitih pećina svojih: hoće da igra kako sâm sebi zviždi, mora drhću i ugibaju se pod stopama njegovim. Onaj što daje krila magarcima, što muze lavice, njemu neka je slava, duhu neobuzdanome koji dolazi kao vihor-vetar za sve što je od danas, i za sve što je pučina, – – koji je dušman bodljikama i bockavim glavicama, i svima svelima listićima i koprivama: neka je slava tome divljem dobrom slabodnom vihor-duhu, koji igra po močvarama i tugobama kao po livadama! On koji mrzi one ogavne ogare iz pučine, i sav nakazni natmureni nakot: neka je slava tome duhu svih slobodnih duhova, nasmejanom vihoru, koji duva prah u oči svima zloslutnicima i sušićavima! O vi viši ljudi, vaše je najveće zlo: što svi vi niste naučili igrati kao što treba igrati – igrati preko sebe samih! Šta je stalo do toga što ste promašeni! Koliko ima još što se može domašiti! Naučite već jednom da se smejete preko sebe samih! Uzdignite srca vaša, o vi dobri igrači, u vis sve više! A.li ne zaboravite mi ni na dobri smeh! Ovu krunu nasmejanoga, ovaj venac od ruža: vama, braćo moja, dobacujem venac taj! Ja sam smeh proglasio svetim; o vi viši ljudi, naučite mi se – smejati!

(Fridrih Niče,Tako je govorio Zaratustra
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Pet 12 Jan - 18:46

"A naučimo li se bolje veseliti, najbolje ćemo zaboraviti drugima nanositi bol i izmišljati što boli."
"Ah, da! Mudrost! Žedni smo nje i nikako da se zasitimo, gledamo kroz velove, lovimo kroz mreže."
"Bog je misao koja krivi sve što je pravo i okreće sve što stoji."
"Čovjek spoznaje mora moći ne samo ljubiti svoje neprijatelje nego i mrziti svoje prijatelje."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Pet 12 Jan - 18:46

"Čuvaj se dakle malenih! Pred tobom se ćute maleni, i njihova niskost tinja i žari se protiv tebe u nevidljivoj osveti."
"Čuvajte se da ne uvrijedite pustinjaka! Ako ste pak to učinili, e, tada ga još i usmrtite!"
"Čuvajte se pljuvanja protiv vjetra!"
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Pet 12 Jan - 18:46

"Da, ima u meni nešto neranjivo, nepokopljivo, nešto što raznosi stijene: To se naziva moja volja. To šutljivo i nepromijenjeno korača kroz godine. Hoće ići svojim putem na mojim nogama, moja stara volja; tvrda je srca njezin osjet i neranjiv."
"Da, prijatelju moj, svojim si bližnjima loša savjest: jer te nisu vrijedni. Zato te mrze i rado bi ti posisali krv. Tvoji će bližnji vazda biti otrovne muhe; ono što je na tebi veliko - upravo ih to mora činiti otrovnijima i sve muholikijima. Bježi, prijatelju moj, u svoju samotnost i tamo gdje struji oštar, snažan zrak. Nije ti suđeno biti mahalicom za muhe."
"Državom se naziva najhladnija od svih hladnih nemani. Hladna, i laže; i ta laž gmiže iz njezinih usta: Ja, država, ja sam narod."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Pet 12 Jan - 18:46

Država laže na svim jezicima dobra i zla; i što god govorila, laže - i što god imala, ukrala je. Na njoj je sve lažno; grize ukradenim zubima, ljutica. Lažna je čak i njezina nutrina."
"Državom nazivam to, gdje svi piju otrov, dobri i loši: državom gdje svi gube sebe same, dobri i loši: državom, gdje se polagano samoubojstvo svih - "životom" naziva."
"Dvoje hoće pravi muškarac: opasnost i igru. Zbog toga hoće ženu kao najopasniju igračku."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Pet 12 Jan - 18:46

"I ako me jednom razboritost napusti: - ah, kako voli odletjeti! - neka moj ponos tada još leti s mojom ludošću!"
"I nanese li ti neki prijatelj zlo, reci mu: Opraštam ti što si mi učinio; ali to što si sebi učinio - kako bih ti mogao to oprostiti!"
"I nisu znali drukčije ljubiti svojega boga nego tako što su čovjeka pribili na križ!"
"Ideš ženama? Ne zaboravi bič!"
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Pet 12 Jan - 18:47

"Jesi li svojemu prijatelju čist zrak i samoća i kruh i lijek?"
"Jesi li već vidio svojega prijatelja dok spava - da bi doznao kako izgleda? Pa što je, inače, lice tvojega prijatelja? To je tvoje vlastito lice, na hrapavu i nesavršenu zrcalu."
"Loše se uzvraća svojemu učitelju ostaje li se zavazda tek učenikom."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Pet 12 Jan - 18:47

"Mala je osveta ljudskija od nikakve osvete."
"Malo otrova tu i tamo: to stvara ugodne snove. I naposljetku puno otrova, za ugodno umiranje."
"Mnogom čovjeku ne smiješ pružiti ruku, nego samo šapu: i hoću da tvoja šapa ima još i pandže."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Pet 12 Jan - 18:47

"Moguće je samo šutjeti i mirno sjedati kad se ima strijela i luk: inače se brblja i prepire."
"Moji su neprijatelji postali moćni i unakazili su lik mojega nauka, tako da se moji najdraži moraju stidjeti darova koje im dadoh. Izgubio sam prijatelje svoje; došao mi je čas da potražim one koje izgubih!"
"Možda je zla i lažljiva i u svemu žena; ali kad o sebi samoj loše govori, upravo tad najviše zavodi!"
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Pet 12 Jan - 18:48

"Muškarac je za ženu sredstvo: svrha je vazda dijete."
"Muškarca treba odgajati za rat, a ženu za odmor ratniku: sve je drugo ludost. Preslatke plodove - njih ratnik ne mari. Zato mari za ženu; gorka je još i najslađa žena."
"Muškarčeva sreća je: želim.
Ženina sreća je: on želi."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Pet 12 Jan - 18:48

"Najgore nas savijaju i muče nevidljive ruke."
"Našao sam da je opasnije među ljudima nego među životinjama; opasnim putevima ide Zaratustra. Neka me vode moje životinje!"
"Ne razumiju me: nisam usta za ove uši."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Pet 12 Jan - 18:48

"Ne vjerujte nikome od onih koji puno zbore o svojoj pravednosti!"
"Neka se muškarac boji žene kad ona ljubi: ona tad sve prinosi na žrtvu, a sve drugo smatra bezvrijednim."
"Neka se muškarac boji žene kad ona mrzi: jer muškarac je u dnu duše samo zao, a žena je tamo loša."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Pet 12 Jan - 18:48

"Nije li bolje dospjeti u ruke ubojice negoli u snove pohotne žene."
"No da vam posve otkrijem srce, prijatelji: kada bi bilo bogova, kako bih izdržao da ne budem bog! Stoga nema bogova."
"No imate li neprijatelja, ne vraćajte mu zlo dobrim: jer to bi sramotilo. Nego dokažite da vam je učinio nešto dobro. I radije se gnjevite nego da sramotite! I ako vas proklinju, ne bi mi se svidjelo da hoćete potom blagoslivljati. Radije malo zajedno proklinjite! I ako vam se dogodila velika nepravda, učinite mi brzo još pet manjih k tomu!"
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Pet 12 Jan - 18:49

"No krv je najlošiji svjedok istine; krv će zatrovati najčišći nauk još do zaslijepljenosti i mržnje srca."
"No najgore su male misli. Uistinu, bolje je i zlo činiti nego malo misliti!"
"O svakome ponešto znamo previše! I ponetko nam biva providnim, ali to nam još ni izdaleka ne omogućuje proći kroz njega. Teško je živjeti s ljudima, zato što je šutnja tako teška."
"O ženi treba govoriti samo muškarcima."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Pet 12 Jan - 18:49

"Otmjenije je sebi ne davati za pravo nego ostajati u pravu, napose kad čovjek ima pravo."
"Podijeljena nepravda je pola pravde."
"Prevalili ste put od crva do čovjeka i puno je toga u vama još crv. Nekoć ste bili majmuni, i sad je još čovjek više majmun od bilo kojeg majmuna."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Pet 12 Jan - 18:49

"Rado bih darivao i dijelio, sve dok se mudri među ljudima opet jednom ne razvesele svojoj ludosti, a siromašni svojemu bogatstvu."
"Savjetujem li vam ljubav prema bližnjemu? Radije bih vam savjetovao bijeg od bližnjih i ljubav prema najudaljenijima!"
"Sve je na ženi zagonetka, i sve na ženi ima jednu odgonetku: naziva se trudnoća."
"Šutnja je gora; sve prešućene istine postanu otrovne."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Pet 12 Jan - 18:49

"Ta je li moguće! Ovaj stari svetac u svojoj šumi još ništa nije čuo o tomu da je Bog mrtav."
"Ta pogledajte te suvišne! Stječu bogatstva i time postaju siromašniji. Hoće moć, i ponajprije poluge moći, puno novca - ti nemoćnici! Gledajte ih kako se veru, ti hitri majmuni! Veru se jedan preko drugoga i tako povlače jedan drugoga u mulj i dubinu. Svi hoće tamo k prijestolju: to je njihovo ludilo - kao da sreća sjedi na prijestolju! Često sjedi mulj na prijestolju - a često i prijestolje na mulju."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Pet 12 Jan - 18:50

Tisuću staza ima kojima se još nikada nije išlo; tisuću zdravlja i prikrivenih otoka života. Neiscrpljen i neotkriven još uvijek je čovjek i čovjekova zemlja."
"Tko vazda daruje, u opasnosti je da izgubi stid; tko vazda dijeli, ruka i srce mu imaju žuljeve od silna dijeljenja."
"Treba čvrsto držati svoje srce; jer pusti li mu se na volju, učas se izgubi i glava!"
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Pet 12 Jan - 18:50

"U vašoj ljubavi neka bude hrabrosti! Svojom ljubavlju trebate nasrnuti na onoga koji vam ulijeva strah! U vašoj ljubavi neka bude vaša čast! Malo se, inače, žena razumije u čast. No to neka bude vaša čast: da vazda više ljubite nego što vas ljube, i da nikada ne budete druge."
"Vi, odvažni oko mene! Vi tražioci, istraživači i svi koji ste podmuklim jedrima brodili neistraženim morima! Vi što se radujete zagonetkama! Savjetujte me kako da riješim zagonetku što sam je tada ugledao, protumačite mi prikazu najusamljenijeg! Jer to je bila prikaza i predviđanje: - što sam tada vidio u slici i prispodobi! Ko je taj, ko ima jednom još doći? Ko je taj pastir, što mu se zmija uvukla u grlo? Ko je taj čovjek, kojem će se tako sve najteže, najcrnje uvući u grlo?
A pastir je zagrizao, kao što ga je to bio savjetovao moj uzvik; dobro zagrizao! I tada daleko ispljuju glavu zmije – i skoči na noge. Nije bio više ni pastir ni čovjek – bio je potpuno promijenjen, ozaren, i smijao se! Još se nikad na zemlji nije čovjek smijao poput njega!
O, braćo moja, čuo sam smijeh koji nije bio smijeh čovjeka – i sad me proždire žeđ i muči čežnja koja se nikad neće smiriti.
Čežnja me moja za tim smijehom proždire: o kako mogu podnijeti da još živim! A kako bih mogao podnijeti da sada umrem!"
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Pet 12 Jan - 18:50

"Zaklinjem vas, braćo moja, ostajte vjerni zemlji i ne vjerujte onima koji vam zbore o nadzemaljskim nadama! Trovatelji su to, znali oni ili ne znali."
"Želi li se imati prijatelja, mora se htjeti i za njega voditi rat: a da bi se vodio rat, mora se znati biti neprijatelj."
"Žena još nije kadra za prijateljstvo."
"Život je vrutak naslade; ali gdje pije i ološ s ostalima, svi su zdenci zatrovani."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Pet 12 Jan - 18:52

Ateizam u filozofiji, ili kako je Zaratustra promenio svet

Kakav je Bog? I da li postoji ? Zašto ljudi idu u crkvu ? A zašto one postoje ? Da li je istinita teza koju Kristofer Hičens prožima kroz svoje knjige da su ljudi stvorili Boga, a ne Bog ljude?

Georg Vilhelm Fridrih Hegel važi za najznačajnijeg filozofa svih vremena. Kažu da ko je razumeo Hegela razumeo je celu filozofiju. Hegel je Boga u svojim delima nazivao - "kais". Najpoznatija njegova izreka glasi: "Sve što je realno to je i racionalno, a sve što je racionalno to je i realno." U prevodu Bog je glavni i ako "kais" nije realan onda ništa neće biti racionalno na svetu.

Slično tako najzanimljiviji svetski teolog Martin Buber napravio je odnos "ja - ti" i "ja - to". On je smatrao da ako "ja - ti", koji predstavlja odnos čoveka i Boga, nije skladan, onda ni "ja - to", koji predstavlja sve što je na Zemlji: prirodu, vodu, životinje, biljke - neće funkcionisati.

Zoranu Đinđiću je filozofski uzor bio Hegel, dok je Vuk Drašković u mladosti čitao jednog drugog filozofa Serena Kjerkegora, koji je uistinu bio čudan. Melanholičan danski teolog osporio je svaku Hegelovu tvrdnju kao što se i Vuk Drašković neretko sučeljavao sa Đinđićem. Elem, Kjerkegor je najviše kritikovao ljude koji su išli "kao muve bez glave" za masom. To ga je najviše nerviralo.

Interesantno je da su i Hegel i Kjerkegor tokom 19. veka razmotrili sve moguće teorije o postojanju Boga. Od Kjerkegorove da je "Bog ljubav" do Hegelovih podela ljudskog roda na esteske i religiozne. Kao što je u to vreme u Rusiji mnogo više čitan Tolstoj od Dostojevskog, tako je i Hegel mnogo više prihvaćen od Kjerkegora. Nepravda? Verovatno. Čak, mnogi danas tvrde da je Hegel bio lošiji.

Tu netrpeljivost Hegela i Kjerkegora neki teolozi smatraju kamenom temeljcem za ateizam. A oni su se oni sporili i sporili oko Boga sve do pred kraj 19. veka kad se pojavio veliki Fridrih Niče koji je u svom antologijskom delu "Tako je govorio Zaratustra" napisao onu čuvenu rečenicu: "Je li moguće da ljudi ne znaju da je Bog mrtav?". U tom delu Niče nam prikazuje čoveka po imenu Zaratustra koji je pošteniji od svih iz svoje okoline, a gle čuda ne veruje u Boga. Valja reći za Ničea da je on odrastao u izuzetno religioznoj porodici, gde su mu i deda, tata, i ujak bili teolozi, a on je bio prvi deklarisani ateista u svetu.

Njujork tajms je nedavno objavio tekst o Čarlsu Templtonu. On je čovek koji je dvadeset godina predavao teologiju na Harvardu i na jednom svom predavanju je izgovorio na ogromno iznanađenje svih: "Bog je monstrum!" i niko nije mogao da veruje da on to ozbiljno misli. A onda je usledilo debelo obražlozenje. Rekao je: "Zamislite pustinju, i jednog dečaka koji umire na vrelom pesku, a pri tom sunce prži. Ako Bog postoji on će pustiti kišu i taj će dečko preživeti, ali ne - on će bezobrazno gledati nevinog dečaka kako umire". Začepio je usta svima.

Ali tu Templton nije stavio tačku na svoje poglede o Bogu. Pred kraj svog života dao je intervju Dejli mejlu i na poslednje pitanje novinara - šta misli o Bogu, kratko i kontroverzno je odgovorio: "Nedostaje mi".

Bilo bi neozbiljno pisati o ateizmu, a propustiti Žan-Pol Sartra, verovatno najluđeg filozofa ikad. To je prvi čovek u istoriji koji je odbio Nobelovu nagradu za književnost (drugi je vijetmanski predsednik koji je devedesetih odbio da deli nagradu sa jednim švedskim književnikom). No, Sartr, osim što je bio hedonist i pun misterija bio je i začetnik egzistencijalnog ateizma. On je rekao: "Ako Bog gleda ljude kao kroz neku rupicu na vratima onda mi kao živa bića ne postojimo". I nastavio je: zato ja postojim kao živo biće i Bog za mene ne postoji.

Jedno od glavnih načela Biblije je, međutim, da je čovek ožalošćen ako Bog prestane da ga posmatra. Možda je ateistima najveći udarac zadao niko drugi do Moma Kapor: "Ateisti? Oni su ti ravni invalidima i daltonistima".
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Pet 12 Jan - 18:52

Nazad na vrh Ići dole
Lutajuće Srce

Master
Master

Lutajuće Srce

Muški
Poruka : 7853

Godina : 43

Lokacija : Pored vode

Učlanjen : 04.01.2014

Raspoloženje : Do kraja.


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Sub 13 Jan - 19:57

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Sre 27 Feb - 7:58

Šta je to, ljubav? Šta je to, stvaranje? Šta je to, čežnja? Šta je to, zvezda


5.

Kad je Zaratustra ove reči izrekao, pogleda opet po narodu, i zaćuta. »Eto, stojte tu reče u srcu svom, i smeju se: ne razumeju me, ja nisam usta za ove uši. Treba li im možda prvo razbiti uši, da bi naučili slušati očima? Treba li zveketati kao što čine talambasi i propovednici po crkvama? Ili, veruju li možda oni samo onima koji mucaju? Oni imaju čime se ponose. Kako li zovu samo to što ih čini ponosnima? Obrazovanošću zovu ga, ono ih odlikuje od čobana. Nerado stoga slušaju kad se s njima u svezi spomene reč ‘preziranje’. Ja ću dakle da govorim njihovoj ponositosti. Ja ću im govoriti o onom što je najdostojnije preziranja, a to je poslednji čovek.«

I Zaratustra stade ovako govoriti narodu: Vreme je, da čovek postavi sebi svrhu. Vreme je, da čovek zasadi klicu svoje najviše nade. Još je njegovo tle dosta plodno za to. Ali to će tle postati neplodno i šturo, i iz njega neće moći više nići visoko drvo. Vaj! Doći će doba, kad čovek neće više moći prebaciti strelu svoga čeznuća preko čoveka, i kad neće više umeti da zatreperi žica na njegovu luku! Evo vam kažem, treba imati u sebi još kaosa pa moći roditi treperavu zvezdu. I kažem vam: vi imate još kaosa u sebi. Vaj! Doći će doba, kad čovek neće više rađati zvezde. Vaj! Doći će doba čoveka koji je najviše za preziranje a koji se sam neće više umeti prezirati. Evo! Ja ću vam pokazati šta je to poslednji čovek. »Šta je to, ljubav? Šta je to, stvaranje? Šta je to, čežnja? Šta je to, zvezda?« – tako pita poslednji čovek, i žmirka očima. Tada će zemlja postati mala, i po njoj će skakutati poslednji čovek koji sve čini malim.

Njegov soj ne daje se istrebiti, kao soj zemljine mušice, poslednji čovek živi najduže. »Mi smo pronašli sreću« – kažu poslednji ljudi, i žmirkaju očima. Oni su napustili predele gde je mučno živeti: jer im treba toplote. Oni još ljube bližnjega i taru se o njega: jer im treba toplote. Biti bolestan i biti nepoverljiv, čini im se greh: mnogo paze kako će i šta će. Lud im je, ko se još spotiče preko kamenja ili preko ljudi! Kadikad pomalo otrova: to daje prijatne snove. Naposletku mnogo otrova, da bi umiranje bilo lako. Rade još, jer je posao zabava. Ali paze, da zabava ne napregne odviše. Ne postaju više bogati niti ostaju siromašni: i jedno i drugo napreže. Ko bi još vladao? Ko bi još slušao? i jedno i drugo napreže odviše. Ne treba pastira a stado je jedno! Svaki hoće isto, svi su jednaki: ko drukčije misli, ide svojevoljno u ludnicu. »Nekada je bio ceo svet u zabludi« – kažu ponajfiniji, i žmirkaju očima. Mudri su, i znaju sve što se dogodilo: te se mogu podsmevati do mile volje. Još se svade, ali se brzo mire – da ne bi pokvarili želudac. Imaju svoje sitno zadovoljstvo za dan, i svoje sitno zadovoljstvo za noć: ali čuvaju zdravlje. »Mi smo pronašli sreću« – kažu poslednji ljudi, i žmirkaju očima.

I tu se završava prvi govor Zaratustrin, koji se može nazvati i »predgovorom« jer tu ga prekide vika i veselje gomile. »Daj nam te poslednje ljude, o Zaratustra, – tako su vikali – načini nas tim poslednjim ljudima. A mi ti poklanjamo natčoveka!« I sav narod klicaše od radosti i udaraše jezikom o nepce. A Zaratustra posta tužan i reče u svom srcu: »Ne razumeju me: ja nisam usta za ove uši. Suviše sam dugo živeo u gorama, suviše sam mnogo slušao šta govore potoci i drveće: ovi me sad, kad, govorim slušaju kao što slušaju čobane. Neuzburkana je moja duša i jasna kao gora pred podne. A oni misle da sam hladan, i da sam podrugivač koji pravi grozovite dosetke. Gledaju me eto i smeju se: i smejući se još me i mrze. Ima leda u njihovom smehu.«

6.

Tada se dogodi nešto, da sva usta zanemeše a sve se oči unezveriše. Jer se međutim igrač na konopcu dao bio na svoj posao: izašao je kroz jedna vratanca, pa se uputio preko konopca razapela između dva tornja, tako da je visio s jednog kraja na drugi kraj pijace nad glavama ljudi. Baš kad je igrač prispeo do sredine svoga puta, otvoriše se ponovo vratanca i iza njih iskoči jedno šareno čeljade, lakrdijaš šta li, i pođe brzim skokom za onim napred. »Brže, kljakonogo, uzvikivao je svojim strašnim glasom, brže lenštino, uštvo, beskrvniče! Sad ću te zagolicati svojom potpeticom! Šta ćeš ti tu izmedu tornjeva? U toranj s tobom, treba te zatvoriti jer prečiš puta boljemu od sebe!«
– I sa svakom rečju prilazio mu je bliže: a kad je bio samo još jedan korak iza njega, tada se dogodi nešto strašno, što je učinilo da sva usta zaneme i svačije se oko unezveri: – prodera se kao vrag i preskoči onog što mu je stajao na putu. A ovaj, kad vide gde ga suparnik pobedi, izgubi i glavu i konopac; odbaci od sebe motku i brže nego ona strovali se u dubinu, kao klupko od ruku i nogu. Pijaca i narod izgledahu kao more kad njime iznenada zavitla oluja: sve se razbeže kojekuda i kako ko stiže, a ponajviše odonud gde je trebalo da padne telesina. Zaratustra pak ostade, i baš pored njega pade telesina, isprebijana i izmrcvarena ali još ne mrtva. Posle nekog vremena povrati se razdrobljenomu svest, i on vide Zaratustru gde kleči kraj njega. »Šta ćeš ti tu? reče naposletku, – ja sam već odavna znao, da će mi hromi daba podmetnuti nogu. Sad će me odvući u pakao: zar hoćeš da ga sprečiš?« »Tako mi časti, prijatelju, odgovori Zaratustra, svega toga nema, ne postoji to o čemu ti govoriš: niti ima đavola niti pakla. Duša će tvoja pre još biti mrtva nego tvoje telo: ne boj se već ničeg više!«

Čovek ga pogleda s nepoverenjem. »Ako istinu zboriš, reče tad, onda ne gubim ništa ako izgubim život. Ja nisam mnogo više nego zverka koju su naučili da igra, batinama i puštajući je da gladuje.« »A ne, reče Zaratustra, ti si od opasnosti načinio sebi poziv, to nije nešto što treba prezirati. A sad te tvoj poziv upropašćuje: zato ću te ja svojim rukama zakopati.« Kad je Zaratustra ovo rekao, čovek na umoru nije vise odgovarao; ali je micao rukom, kao da traži ruku Zaratustrinu, da bi mu se zahvalio.

7.

Međutim se spusti veče, i pijaca utonu u suton: tada se raziđoše svi, jer i radoznalost i strah najzad se umore. A Zaratustra osta sedeći na zemlji pokraj mrtvaca, i zaduben u misli: tako zaboravi na vreme. Ali naposletku dođe noć, i hladan vetar poče duvati preko usamljenoga.

Tada se podiže Zaratustra i reče u svome srcu: »Odista, lep je ribolov imao danas Zaratustra! Nije ulovio čoveka ali je ulovio lešinu. Neprijatno tajanstven život je ljudski, i uvek još bez smisla: jedan lakardijaš može da mu bude sudbonosan. Ja bih da naučim ljude šta je smisao njihova bića: to je Natčovek, munja iz crnog oblaka Čovek. Ali još sam ja daleko od njih, i za moj smisao oni još nemaju smisla. Još sam ja za ljude nesto posredi između lude i lešine. Mračna je noć, mračni su puti Zaratustrini. Hodi, hladni i ukočeni druže! Poneću te onamo gde ću te zakopati svojim rukama.«
8.

Kada je Zaratustra to rekao u svome srcu, natovari lešinu na leđa i pođe. Ali nije išao ni sto koraka, a privuče se uza nj jedan čovek pa mu poče šaputati na uho – i gle! Taj što je tu govorio, bio je lakrdijaš s tornja. »Idi iz ovoga grada, Zaratustra; ovde te premnogi mrze. Mrze te poštenjaci i pravednici, i nazivaju te svojim neprijateljem i prezriteljem; mrze te ispovednici prave vere, i nazivaju te opasnošću za gomilu. Imao si sreće, što su ti se smejali: i odista, govorio si kao kakav lakrdijaš. Imao si sreće, što si se pridružio onome mrtvom psu; zato što si se tako ponizio, spasao si se, za danas. Ali idi iz ovoga grada – ili ću sutra tebe preskočiti, ja živ tebe mrtvoga.« I kad je to izrekao, nestade čoveka; a Zaratustra ode dalje kroz mračne ulice. Na kapijama grada sretoše ga grobari što kopaju rake: oni mu prinesoše plamen svetiljke uz lice, poznadoše Zaratustru, i mnogo ga ismevahu, »Zaratustra nosi mrtvog psa: lepo je što je i Zaratustra postao grobarem! Jer naše su ruke odviše čiste za takvu divljač. Da li Zaratustra hoće možda da ukrade đavolu njegov zalogaj? Nama je pravo! I prijatan ručak! Samo, biće da je đavo bolji kradljivac od Zaratustre! – on može ukrasti i jedno i drugo, i može pojesti i jedno i drugo.« I oni se smejahu skupa i šaputahu nešto na uho jedan drugome. Zaratustra ne reče na to ni reči, i iđaše svojim putem. Kad je išao tako dva sata, pokraj šuma i močvara, nasluša se dosta zavijanja gladnih vukova, pa i sam ogladne. Zastade pred jednom osamljenom kućom u kojoj je gorela svetiljka. »Glad navaljuje na me, reče Zaratustra, kao kakav razbojnik. U gori i sred močvara spopade me moja glad, i u dubokoj noći. Čudne je ćudi moja glad. Često mi dolazi tek posle ručka, a danas mi nije dolazila po čitav dan: gde je to zaostala?« I Zaratustra zakuca na vrata od kuće. Pojavi, se jedan starac; on je nosio sveću, i zapita: »Ko dolazi k meni i k mome nevaljalome snu?« »Jedan živi i jedan mrtvac, reče Zaratustra. Dajte mi da jedem i pijem, zaboravio sam da to učinim preko dana. Onaj koji gladna nahrani, osvežiće svoju rođenu dušu: tako kaže mudrost.« Starac ode ali se ubrzo vrati, i ponudi Zaratustru hlebom i vinom. »Rđav je ovo kraj za one koji gladuju, reče; zato sam se ovde i nastanio. Zverovi i ljudi dolaze k meni, pustinjaku. Nego, pozovi i tvoga pratioca da jede i da pije, on je umorniji od tebe.« Zaratustra odgovori: »Mrtav je moj pratilac, teško da ću ga moći nagovoriti.« »To se mene slabo tiče, reče starac gunđajući; ko kucne na moja vrata, mora uzeti što mu dajem. Jedite i nasitite se! « Zatim je Zaratustra opet išao dva sata, poveravajući se stazi i svetilu zvezda: jer on je bio stari noćnik, i voleo je da zagleda u lice svemu što spava! Ali kad je zora zazorila, nađe se Zaratustra u gustoj šumi, i ne vide više staze kojom bi išao. Tada metnu mrtvaca u jedno šuplje drvo, sebi iznad glave – da bi ga sačuvao od vukova – a sam leže na tle i na mahovinu. I nabrzo zaspa, umoran telom ali neuzburkane duše.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   Sre 27 Feb - 7:58

9.

Dugo spavaše Zaratustra, i nije samo zorina rumen prešla preko njegova lica, nego je prešlo i prepodne. Naposletku, otvori se njegovo oko: začuđeno gledaše Zaratustra u šumu i u tišinu, začuđeno gledaše u svoju dušu. Tada se podiže hitno, kao mornar koji odjedared ugleda kopno, i uskliknu glasno: jer vide jednu novu istinu. I on ovako stade govoriti u svome srcu: »Svanulo mi je pred očima: potrebni su mi saputnici i to živi, – ne mrtvi saputnici i leševi koje mogu da nosim sa sobom kuda ja hoću. Svanulo mi je pred očima: ne treba Zaratustra da govori narodu, već pratiocima! Ne treba Zaratustra da bude i pastir stadu i njegov pas! Da odmamim od stada – zato sam došao. Neka se ljute na mene narod i stado: Razbojnikom hoće da postane pastirima Zaratustra. Ja kažem pastiri: a oni se nazivaju poštenjacima i pravednicima. Ja kažem pastiri: a oni se nazivaju vernima prave vere. Vidi te poštenjake i pravednike! Koga mrze najvećma? Onoga, koji im razbija tablice vrednosti, razbijača, razbojnika: – a to je onaj koji stvara. Vidi verne sviju vera! Koga mrze najvećma? Onoga, koji im razbija tablice vrednosti, razbijača, razbojnika: – a to je onaj koji stvara. Saputnike traži onaj koji stvara a ne mrtvace, i ne stada ni verne. Saradnike traži onaj koji stvara, one koji će nove vrednosti pisati na nove tablice. Saradnike traži onaj koji stvara, i sažeteoce: jer je kod njega sve zrelo za žetvu. Ali mu nedostaju stotina kosâ: zato on kida vlaće i zle je volje. Saradnike traži onaj koji stvara, i to takve koji će umeti da naoštre svoje kose. Uništiteljima zvaće njih ostali, i prezriteljima dobra i zla. Ali to su oni koji žanju i slavu slave. Saradnike traži Zaratustra, sažeteoce, i svečare, s kojima će slavu slaviti, traži Zaratustra; što će njemu stada i pastiri i mrtvaci! A ti, moj prvi saputniče, ostaj zbogom! Dobro sam te zakopao u tom tvom šupljem drvetu, dobro sam te skrio od vukova. Hoću da stignem ka svojem cilju, da idem svojim putem; preko onih što zastajkuju i oklevaju preskočiću. Moj prolazak biće njihov prolazak, njihova propast.«

10.

To je rekao Zaratustra u svome srcu kad je sunce pokazivalo podne: tada pogleda ispitujućim pogledom u vis – jer je iznad svoje glave čuo oštri krik jedne ptice. I gle! jedan orao kružio je naširoko po vazduhu, a o njemu visila je jedna zmija, ne kao plen već kao prijatelj: jer mu se beše obavila oko vrata. »To su moje zveri!« reče Zaratustra, i radovaše se od srca.
»Najponosnija zver pod suncem, i najmudrija zver pod suncem – oni su poleteli po svetu, da vide šta se radi. Hoće da vide da li je Zaratustra još u životu. Odista, da li sam još u životu? Opasnije mi je ići među ljudima nego među životinjama, opasnim putem ide Zaratustra. Neka mi budu vođom moje zveri!« Kada je Zaratustra to izrekao, padoše mu na um reči sveca iz šume, te uzdahnu i progovori ovako u srcu svom: »O kad bih mogao biti lukaviji! kad bih mogao biti lukav iz dna duše, kao moja zmija! Ali ja evo ištem nemoguće: molim dakle jedino moj ponos, da uvek ide skupa sa mojom mudrošću! A ako me jednom moja mudrost izneveri: – ah, ona tako rado hoće da odleti! – neka onda moj ponos bar leti skupa s mojom ludošću!«

Tako otpoče silazak i pad Zaratustrin.


Fridrih Niče
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Zaratustra   

Nazad na vrh Ići dole
 
Zaratustra
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 3 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija-