Kanada

Da bi bila uključena u ovaj neobični arhipelag, svako
 ostrvo je moralo da ispuni određene kriterijume.

Ostrvo mora u toku cele godine da bude iznad nivoa vode,
 da mu površina bude najmanje 0,09 kvadratnih metara i da
 se na njemu nalazi bar jedno drvo.

Najveće među njima je Vučije ostrvo koje je dugačko
29 kilometara, a široko osam kilometara

Kuće koje su izgrađene na ostrvima arhipelaga vrlo
 su raznolike, od kolibica do luksuznih vila.

Većina ostrva je, međutim, nenaseljena, ali sva imaju
 struju i telefon, koji su sprovedeni sa kopna.
Dvadesetak ostrva zajedno čini nacionalni park, najstariji
 kanadski nacionalni park istočno od Stenovitih planina.

Ako se pitate kako do kopna, odgovor je jednostavan - trajektom.

Ontario, ljudi sa čamcima na glavama

Provincijski parkovi širom Ontarija su jedna stvar - Algonquin provincijski park
 je nešto savim drugo. Nalazi se severno od Toronta i zapadno od Otave, osnovan
je 1893., obuhvata površinu od 7653 kvadratnih kilometara i najveći je i najstariji
 park u Ontariju. U parku se nalazi više od 2400 jezera i protiče preko 1200 kilometara
 potoka i reka.



Algonquin je najpopularniji park u Ontariju i jedan od najpopularnijih u Kanadi. Njegova
 popularnost je tolika da prelazi državne granice. U to sam se uverio gledajući horde
 japanskih turista kako izlaze iz autobusa tur-operatera na vidikovcima duž autoputa
 broj 60 koji preseca južni deo parka, i pričajući sa momcima iz Australije u teško
 pristupačnoj unutrašnjosti. Ali krenimo redom.




"Hej, Peđa-Veđa, hajde da idemo sledeće nedelje u Algonquin, da vidiš šta je pravi
 boravak u prirodi, daleko od civilizacije!", predložio je moj drugar Andre, fotograf
 agencije za koju radim i veliki ljubitelj prirode. "Park je najlepši krajem septembra
 kada lišće menja boje. Malo je hladnije, ali nema muva i komaraca, biće odlično,
 videćeš."

Pristao sam bez predomišljanja. Sledećih nekoliko dana kupovali smo opremu i proučavali
razne rute. Plan je bio da napravimo krug u četiri dana i svake noći spavamo na drugom
 jezeru. Stotine jezera u unutrašnjosti parka spojena su rečicama, potocima, ali i specijalnim
 planinarskim stazama, takozvanim portažima. Sve to predstavlja sistem za plovidbu kroz
 prirodu dugačak skoro 2000 kilometara. Ljubitelji odmora daleko od buke i civilizacije kanuima
 odlaze u dubinu parka noseći svu svoju opremu i čamce na ramenima dok prelaze portažima
 između jezera. Baš to noćenje kanua na ramenima sa glavom u kobilici i ogromna strast za
veslanjem po jezerima predstavlja glavni razlog za nadimak Kanuks koji Amerikanci često
 koriste (ponekad i posprdnim tonom) kada govore o Kanađanima. Sami Kanađani taj nadimak
prihvataju s ponosom i ne vide u njemu ništa zbog čega bi se stideli.

Nakon dosta nesporazuma i organizacionih problema stigosmo do polazne tačke i porinusmo
 super lagani kanu od kevlara u vodu Rock Lake-a. Nikada pre nisam bio u takvom "čudu tehnike"
 i bilo mi je neobično što sam kroz dno čamca veoma jasno mogao da vidim obrise vode. Rezervna
 odeća i vreće za spavanje bili su u hermetički zatvorenom plastičnom buretu što mi je bila jedina
 uteha kada se nebo iznenada zamračilo i uporna, dosadna kiša počela da pada po nama. To veče
 zanoćili smo pored vodopada na reci koja je spajala Pen i Rock jezero. Bio sam srećan jer ću celu
 noć da slušam šum reke, uprkos kiši koja je i dalje padala po nama.

Ujutro se izmigoljih iz mini šatorčića i shvatih da mi je obuća totalno mokra. Andre nije

ni trepnuo kada sam mu rekao. "Samo obuj tako mokro, nema nikakve veze, ionako

će noge da ti budu u vodi za par sati kada krenemo sa prvim velikim portažom,

videćeš", ohrabrivao je moj iskusni drugar. "Zato sam te i naterao da kupiš one

čarape od dvaes' dolara pre neki dan, videćeš, biće ti toplo nogama, ništa ne brini".

Nisam mu verovao, ali nisam imao izbora. Na moje veliko iznenađenje, bio je u pravu.

Veslali smo satima po kiši i na kraju vijugavog vodenog puta kroz visoku trsku močvare, gde
 nas je nadletala ogromna siva čaplja, pronašli znak za planinarsku stazu koja vodi do sledećeg
 jezera. Tu nam se pridružiće četvorica stasitih momaka u dva čamca na putu za Harry Lake (isto
 jezero gde smo i mi planirali da zanoćimo). Jedan od njih nam reče da je njegov otac na tom istom
 mestu zanoćio pre tačno 40 godina i da zato sada idu tamo u ribolov. Dvojica od tih momaka bili
 su iz Australije, a sudeći po njihovoj opremi, rapoloženju i načinu na koji su veslali, bilo je jasno da
 im ovo nije prvi put. Preneli smo opremu i kanue duž dva kilometra duge blatnjave staze, povremeno
 upadajući u duboke lokve vode i gazeći kroz potoke. Ukrcali smo se u čamce, pozdravili i odveslali
 svako na svoj kraj jezera, gde pronađosmo mesto gde ćemo da zanoćimo. Kiša je i dalje uporno padala.

Autor: Predrag Gojković
Izvor: Danas, b92
foto google

Otava- Ottawa


Grad mladosti, prirode i okoliša, festivala i brojnih različitosti. Otava je glavni grad
Kanada,  smješten na istoimenoj rijeci koja je granica između provincija Ontario i Quebec.




Parliament Hill


31. prosinca 1857. kraljica Viktorija je kao glavni grad Kanade izabrala
 Otavu, koja je tada bila jedini veliki grad između Toronta i Montreala.
 Prema staroj priči, kraljica je ubola pribadaču na kartu Kanade i pogodila
 Otavu, međutim sumnja se u istinitost priče.


U Otavi su za stupljene brojne etničke skupine. Najveći dio stanovništva
deklarira se kao Kanađani, a od ostalih najviše su zastupljeni Englezi,
Francuzi, Škoti, Irci, Talijani i Nijemci, pa se osim engleskog i francuskog,
govore i mnogi drugi jezici.


Otava je grad svjetlosti, a za mnoge i jedan od najljepših svjetskih zajednica
u kojoj se živi, radi, uči i podižu porodice. Grad se ponosi kvalitetom života,

brojem nacionalnih muzeja, institucija umjetnosti, ali i bogatom tradicijom.

Kanađani koriste svaku priliku da nešto proslave, neovisno koje godišnje doba
bilo gotovo uvijek se priređuje pravi spektakl. Istaći ćemo manifestaciju

Winterlude, koja se održava u februaru, u Parku Konfederacije koji tokom ovih
dana nosi naziv Kristalna bašta. U ovom periodu možete vidjeti skulpture od
leda i snijega, ili pratiti brzo skijanje i trke pasa. 

Festival lala je najstariji festival u Otavi koji se održava sredinom maja. Prvi put
je održan 1945. godine kada su Holanđani u znak zahvalnosti Kanađanima

(za pružanje pomoći za slobodu Holandije) poklonili 100,000 sadnica lala.
Tadašnji kralj Mekenzi nije dozvolio sađenje lala oko zgrade Parlamenta ali je
njegovo osoblje ipak zasadilo dosta cvijeća. On je bio protiv nagle promjene
izgleda bašte ispred zgrade Parlamenta.






Proslava Dana Kanade dešava se 1.jula a ulice su pune parada i zastava. 
Početkom jula odigrava se bluz fest koji je internacionalnog karaktera, dok
sredinom jula možete prisustvovati džez festivalu na kome nastupa preko
400 muzičara. 

Korisne informacije:
 -      JEZIK engleski i francuski
-      VALUTA kanadski dolar, CAD
-      RELIGIJA prevladava kršćanstvo, 54% katolici, 22% protestanti.
-      KLIMA vlažna kontinentalna klima, ljeti temperatura do oko 27°C, zimi i do -15°C
 
preuzeto sa furaj.ba

Jezero Garibaldi:
Najlepše kanadsko utočište

Možda niste ranije čuli za jezero Garibaldi u Britanskoj Kolumbiji (Kanada), ali

ćete kada vidite ove fotografije, sigurno poželeti da ga posetite.






Foto: Robert Cupisz / Flickr.com



Smešteno u blizini Vankuvera, ovo jezero divne plave boje "hvata" odraze
okolnih planina i šuma





Foto: Luke Lawreszuk / Flickr.com

Ovo je jedno od omiljenih mesta za Kanađane ljubitelje dugih šetnji, smešteno
ispod istoimenog vulkana. Mnogi vole i da se kupaju u ovom divnom jezeru.


Foto
David Leo Veksler / Flickr.com

Ako posetite ovu oblast tokom leta, možete odsesti u kamp bazi Elfin Lake,
 a zatim pešačiti do livade Tejlor koja je u ovo doba prekrivena predivnim cvećem.


Foto
Maia Engeli / Flickr.com

David Leo Veksler / Flickr.com

Luke Lawreszuk / Flickr.com

David Abercrombie / Flickr.com

Vankuver - mirno mesto za život


Blistavi grad od kula i ostrva, okružen plažama i planinama sa večnim snegom,
Vankuver je mlad grad sa jednom stranom koja naginje divljini, a drugom okrenutom
budućnosti.





Idealno mesto za ljubitelje azijske kuhinje (ovde je najbolja na svetu), a za sve urbaniste,
ovo je i multikulturalna scena sa odličnim javnim prevozom. Ovo je grad koji privlači ljude
iz čitavog sveta.

Poznat je pomalo zbog Zimskih olimpijskih igara iz 2010, ali se oduvek nalazi na vodećim
mestima gradova povoljnih za život. Dve godine zaredom je bio na samom vrhu liste.
Možete ići kajakom oko grada, skijati na zaleđenim vrhovima ili voziti bicikl kroz kišne
šume. Grad je jedno veliko igralište.



Kineski deo grada