Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Svašta po nešto

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 10 ... 15, 16, 17
AutorPoruka
Unforgettable

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 4037

Godina : 30

Učlanjen : 12.09.2017


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Ned 4 Mar - 12:59

Svatko svoje breme nosi i uzalud je pricati da ce neko tvoje ponijeti.... Tvoja bol nikoga nece zaboljeti onoliko koliko je zaboljela tebe, bez obzira cijih ruku djelo bila....Crpite snagu iz svoje boli. Mozda trenutno ne razumijemo neke stvari, ali odgovori ce stici u svoje vrijeme.....ja vjerujem.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Čet 8 Mar - 17:25

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Pet 9 Mar - 21:59

Она је била више од пријатеља. Њено име било је подсетник на младост.

Његове старе црне чизме, чија кожа је испуцала годинама раније, покушавале су да се пробију кроз неочишћени тротоар. Трећи јануар је изгледа био довољно далеко од Нове године и довољно пре Божића да на улицама око три ујутро не буде никога. Изгледа да су сви спавали. Није га било брига да ли ће пуцање белог снега пробудити некога – допадао му се звук који су његови кораци правили и трудио се да буде што бучнији. „Ни њих није брига што су моје чарапе мокре а напољу је минус осамнаест“, мислио је. Погледом је прешао преко напуклог дисплеја и одмах вратио руку назад у џеп капута и тако шћућурен и згурен наставио даље.

Била је неко ко је знао његове тајне.

Пригушена жута светлост допирала је кроз прозоре полицијске станице, откривајући део руиниране окер фасаде. Споља је деловало као да у њој није било никога задњих тридесет година, међутим аутомобили на паркингу испред нарушавали су ту илузију. Поглед му је прешао на парк који је деловао исто ван тока садашњег времена. Да није имао мобилни телефон у џепу, вероватно не би могао да каже да ли је 1990. или 2027. Можда је неко изумео телепорт и сви у овом усраном граду сада летују у Бугарској или Грчкој, или тако негде јефтино, јер иако су обећавали, није нам постало боље. Осетио је како нешто ври у њему и прекинуо је тај ток мисли.

Неко због кога није све изгледало тако црно.

Нека прљаво розе боја га је подсетила на дане када је писао. Сетио се како је некада било довољно да види само неку чудну боју, у њему би се пробудила инспирација. Касније су то постали тонови, затим песме, па слике, па разговори, идеје и на крају су му текстови постали средње жалосни. То је био његов термин за реченице које су покушавале да буду реченице – исто његов термин. Рационализовао је незадовољство својим писањем чињеницом да су водећи писци постали старлете и манекени, блогери чији су аутобиографски дневнички садржаји „успаљивали“ масу а ла Секс и град. Никада није отишао толико далеко да укопча да није изгубио таленат, јер га није ни имао – волео је да буде циничан, пријало му је. То је можда једна од поселдњих ствари која му је остала. Која је била његова.

Она је била његова муза.

Она је такође сањала светиљке града. Замишљао ју је како седи на задњем седишту аутомобила, прибијену уз прозор, широм отворених очију, док огромне грађевине урезују осећај величине и среће. Иста та светла ће касније постати окидач за осећање меланхолије, мислио је. И он је знао неке њене тајне. Ипак, постојала је једна, коју су обоје знали а никада нису једно другом рекли. На тренутак му је преко усана које су биле делимично прекривне тронедељним чекињама прешао осмех, али га он одмах угуши. Тридесет девет година на Земљи, мислио је. Тридесетдеветогодишњи циник, баш лепо, то је дефинитивно оно што овом свету треба. Ти си одговор на све проблеме: глад? Пффф… Позовите вашег локалног циника, он има решење. Вероватно ће вас убедити, како уствари и не треба да једете јер ћете тако у исто време спасити већ изумируће животиње, оне ће утицати на природу, природа на повећану емисију штетних гасова и ето решења за све проблеме XXI века! Ко би рекао, помислио је… Можда и спасим свет.

Она никада није била његова.

Стигао је. Погледао је у правцу места где је требало да се нађу. Једна уска тераса која је била део неког пропалог тржног центра надгледала је стари градски трг. Било је мрачно и тама није одавала свог сапутника ако је био тамо. Kаснио је петнаест минута. Можда је испиздела и отишла, не би је кривио, било је ђаволски хладно. Убрзао је уз ледом углачане степенице. Када је стигао до врха нога му само проклиза напред и он скоро да направи шпагу. Дођавола! „Одувек си био шепртља.“ – рече она, грубо, скоро са неком мржњом која као да се таложила годинама. Глас јој је био скоро непрепознатљив. Цигарете су га уништавале. Да, то је била она. Чекала је у сенци, баш као и увек до сада.

Они су, заједно, тама.

Дуга коса боје кестена падала је преко ревера њеног старог жутог капута и пара је извирала попут гејзира са врела њених усана док је нешто причала гледајући га намрштено. Није волела да се грли али је њен поглед то чинио боље него руке. Међутим, овога пута ни очи, испуњенњ сузама, вероватно од хладноће, нису биле пријатељски настројене.

„Шта си чекао до сада?“

Не знам, рекао је – није веровао себи. Али сада сам ту.

Сада је касно, одсечно је одговорила.

Како то мислиш касно? Не може бити касно. Требало ми је неко време да схватим.

Баш си лепо размислио… Петнаестак година. Могао би да се пријавиш за Гиниса.

Не буди циник.

Рече краљ циника.

Па добро. Шта хоћеш? Што си уопте дошла ако ниси хтела да ме видиш?

Што сам дошла? Дошла сам да ти кажем да не можеш више ово да ми радиш!

Шта ти радим?

Ово! Ово зивкање у 2 после поноћи. Нисмо више клинци. Хеј! Колико година имамо? Можда је било занимљиво када смо имали двадесет, али човече, пробуди се. Нисмо више млади! Погледај шта смо урадили! Могли смо да будемо срећни! Знаш ли колико је тешко сваког дана стављати ружичасте наочаре? Вероватно не знаш. Вероватно себе замишљаш као Диогена који иде са лампом у руци и тражи човека. Е па погледај сада испред себе. Ја сам све време била ту. А сада окрени ту лампу ка себи. Видиш ли нешто? Почела је да плаче.

Загрлио ју је свом снагом. Могао је да осети топлину њеног тела које се трзало. Одгурнула га је. Била је верна својим страховима до краја.

Није знао шта да уради. Немо ју је посматрао згрчену, са лицем загњуреним у длановима испод неонских лампица које су исписивале речи видео клуб Жабац. Кермит са капом дворске луде га је гледао, она није. Она је и даље плакала. И у том тренутку опет је заборавио зашто је дошао. Заборавио је ко је она. Али се сетио ко је он.

Дворска луда, лудом краљу, себи.

Требало јој је ово, помислио је. Цинизам је био део њега. Као сваки лудак, мислио је да није он луд већ да су луди сви остали. Посматрао ју је док је јецала и почела је да му се гади. Искривљеног лица, балава. Шта? Шта јој фали? Има мужа, сина? Не воли их, па шта? Имам и ја жену и ћерку и не волим их, па шта онда? Јака ствар! Навикнеш се! Жив се човек на све навикне! Лепо кажу филозофи. Одувек га је нервирало то што није умела да се адаптира на ситуацију. Сада је вероватно схватио зашто јој никада није ни рекао своју највећу тајну, да је воли. Да ју је волео.

Окренуо се и држећи се за гелендер пажљиво се спустио низ клизаве степенице док га је жапчево будно око пратило. И она га је сада гледала. Са гађењем, чинило му се. Одлично. Адаптира се. Требало јој је ово.

Некада је и она њега волела. То је била њена највећа тајна.

NK
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Pet 9 Mar - 22:00

Бледа светла плесала су пред његовим очима док је вртоглаво остајао без ваздуха. Киша је добовала по крововима лоше паркираних аутомобила у уској уличици. Поноћ је одавно прошла, тама је постајала гушћа и тежа док се сладила честицама светлости.

Стара виолина плесала је на Циганиновом рамену. Његов златни зуб је сијао у мрачној просторији која се налазила дубоко испод земље.

Њена кошчата рамена су била лака и плесала су. На тренутак су заборавила на сва обећања и пустила су да мрак продре дубље у њу. Само је златни зуб Циганина севао уз радосне повике док му се зној скупљао изнад спојених обрва. Био је ружан али је био срећан.

Високи камени зидови упијали су живот али су и даље били хладни.

Дама, жандар, ударац руке о сто, псовка, стари масни обележени шпил плесао је са речима. Новац је летео из руку на флекаву мушему, па тако улепљен у згрчене шаке. Срећа је свој пут налазила од осмеха до осмеха.
Неки човек који је имао двоје деце изгубио је те вечери и понео је своју тугу кући да је подели са својом супругом. Његова стопала некако су отплесала уз високе камене степенице дубоког подрума негде на Дорћолу и он се докопа улице.

Киша је плесала у њеним очима које су биле склопљене. Било јој је доста свега. Свих малих досадних лажи којима је лагала и њега и себе. Не више. Никада више, помислила је. Лагала је себе поново, али је наставила да плеше.
NK
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Pet 9 Mar - 22:01

Новчаница је вешто прешла из једне руке у другу.

Човек иза стола се насмејао, мешина од стомака се заталасала: „Наравно да ћемо решити пријатељу…“ Поглед им је обојици прешао преко врата на којима је писало директор. Та врата су се налазила дубље у просторији и испред њих је био још један канцеларијски сто иза ког је седела жена нарочитог изгледа.

Два центиметра дебела стакла на старом карамел раму била су уперена у младића, који је ипак недовољно брзо извршио предају иностране валуте. Њено око је то ухватило попут сокола који са висине фиксира свој плен. По установи је кружила прича да су локални шибицари са оближње пијаце остали без посла када се она доселила у град неких тридесетак година раније. Сада, у позним педесетим, бар тако она каже, прича (се) да је кључна особа за решавање разних ствари (списак је неисцрпан, али ће читалац из овог кратког прегледа јасно стећи увид о компетентностима ове госпође): губљење предмета, случајно поливање кафе на једине примерке сопствених рачуна из мензе (на којима би се видело да је било репете, како на главном јелу тако и на десерту, па и на кафи). Међутим, оно због чега смо тренутно ту, што је била још једна ставка неисрпног портфолија ове непоправљиво романтичне даме (такође њено запажање) јесте уговарање разговора са директором, због чега је овај младић сада и био ту и гледао је са страхопоштовањем и кнедлом у грлу.

Видевши оно што је у том тренутку само она могла да види, засврбео ју је леви длан и она га видно почеша. Младић погну главу и продужи до њеног стола скоро поетично тужним корацима. Када је извадио новчаник и кренуо да га отвара осетио је само благи дашак ваздуха, а када је успео да га отвори до краја видео је да у њему више нема ничега. Још један дашак ваздуха пређе преко његових дланова, лична карта, кредитна картица и пар кованих новчића домаће валуте зазвецкаше у уској прегради. За овог момка би се могло рећи да није веровао у магију, бар не до тог тренутка. Секретарица, и даље заваљена у столици, безизражајно га погледа и отвори раскупусани тефтер. Црвеном хемијском оловком поче да прелази преко дугачке листе записаних имена и негде у дну стране записа „симпатичне црте лица, али превише жгољав“, затим поглед поново усмери ка њему, кисело рашири уста покушавајући да се сети шта то беше куртоазни осмех и процеди: „Дођите за две недеље.“
NK
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Pet 9 Mar - 22:01

Небо је чисто, олуја је прошла. Месец је изморен али сија бледо, тек толико да дозволи последњим трачцима облака да пређу имагинарну линију хоризонта и побегну, у ноћ, у слободу.

Уткани у твојим сновима, страхови, жеље, заборављена сећања, окрећу те немирно на другу страну док дланом јастук притискаш ближе лицу. Ова ноћ је посебна, ове ноћи линија на хоризонту је померена и граница између јаве и сна лепрша на твом даху. Цео Универзум је на коцки.

Дечак стоји поред жбуна и чека да му комарац слети на испружен длан. У даљини се чује смех друге деце која се играју поред реке. Златни одсјаји Сунца на замрешканој површини дају овој таписерији арабескне ноте које наговештавају бескрај. Ти си празан простор међу испреплетаним свиленим нитима. Пролећеш поред скорелог блата на дечаковим стопалима. Спарно је, капљице зноја које се сливају низ његово чело привлаче те. У спиралном уздизању качиш једну крилом, она те натапа сланоћом и отежава ти лет. Ипак последњи зраци умирућег џина суше те у следећем кругу око дечакове подлактице и ти полако слећеш на испрекидану линију његовог живота.

Бледушкасте линије на твојим провидним крилима заталасале су се попут паукове мреже док си полако уживала у слаткој, лепљивој крви. Твоје тело расте заједно са неким чудним осећајем неизвесности и несигурности током сваке секунде коју проводиш у овом вакууму у који су те снови везаних очију бацили.

Твоје надуто тело стајало је на високо подигнутом длану дечака, испружено према нестајућој линији хоризонта, као понуда боговима за које ниси ни знала да постоје. Цео Универзум био је на коцки, ипак негде тамо иза невидљиве линије, Сунце је најавило нови дан.

NK
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Sub 10 Mar - 11:20

selebrate Prilozi su ti za  pamcenje 🎆Odabrala si jednu od najlepsih tema,nasa knjizevna svastara! selebrate
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Ned 18 Mar - 0:10

Jesi li ikad izasla iz zamrsenog klupka dogadjaja koji cine tvoj zivot,skrenula sa staza kojima si isla i shvatila da su sve bile pogresne?
Da je san koji si sanjala toliko meseci i godina zapravo ono za sta treba da se uhvatis i da je tako nepogresivo i bolno jasan kao tvoj odraz u planinskom jezeru? Jesi li ikad osetila da nesto vazno prolazi pored tebe,da si sa tim povezana tankom niti,samo jednom niti koja je svakoga minuta sve tanja i sve iskrzanija i da ce ako se ne povratis,ne ustanes i ne ispljuskas lice hlanom vodom,a onda istog trena tu nit ne zgrabis,iz tvog zivota nestati nesto,pa ,nezamenljivo?

Sarlot Forbs - Dobra dela Ajele Linde
Nazad na vrh Ići dole
Unforgettable

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 4037

Godina : 30

Učlanjen : 12.09.2017


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Pon 19 Mar - 2:34

“Sakupljala je delove svoje duse i sklapala deo po deo. Uspela je sklopiti tu slagalicu ali jedan deo je falio. I zato ne pitaj, zasto vise nije ista.”
Nazad na vrh Ići dole
Unforgettable

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 4037

Godina : 30

Učlanjen : 12.09.2017


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Pon 19 Mar - 2:34


“Kad je čovek drugačiji, suđeno mu je da živi osamljen.”
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 28667

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Ruska ljubav Bismarcka   Pon 19 Mar - 8:51

Poznati ruski pisac Edurad Topolj napisao je ljubavno-povijesni roman "Bismarck. Ruska ljubav željeznog kancelara." Roman je temeljen na gotovo nepoznatoj priči o strasnoj, romantičnoj ljubavi Otta von Bismarcka i mlade ruske kneginje Jekatarine Orlove Trubecke.

"O tvorcu njemačke imperije Ottu fon Bismarcku napisane su tisuće knjiga, ali ni u jednoj od njih ne može se ništa saznati o tajnom, intimnom životu te legendarne povijesne ličnosti svjetskih razmjera" rekao je autor Eduard Topolj koji je morao provesti prava detektivska istraživanja kako bi došao do građe za ovaj roman.

"Prije dvanaest godina pročitao sam bilješku o platonskoj ljubavi četrdesetsedmogodišnjeg "željeznog kancelara" i mlade ruske ljepotice i odlučio sam istražiti tu intrigantnu povijest koju sad mogu znati i čitatelji", rekao je autor.

Roman je strukturiran u formi eseja s neprekinutom dokumentacijskom linijom. Knjiga je prožeta citatima u osnovi kojih je prepiska zaljubljenih, memoari samog Bismarcka, svjedočenja suvremenika i arhivski dokumenti. Pri tome je autor odabrao samo one povijesne događaje koji su na ovaj ili onaj način povezani s odnosom Bismarcka i Jekatarine Orlove, između čijih sastanaka je ponekad prošlo i po pola godine.

"Kako bi se osvijetlili povijesni događaji u kojima je Bismarck sudjelovao, potrebno je bilo pročitati sveske i sveske knjiga te istražiti ogromnu arhivsku građu, a meni je bilo zanimljivo pratiti cijeli život te povijesne ličnosti, njegovu misao i maštu u vezi s iznenadnom ljubavlju prema mladoj ruskoj ljepotici", objavio je Topolj.

"Bismarck je stvorio njemačku naciju, ujedinio ju, ispunivši cilj svog života, ali radi toga je bio primoran žrtvovati ljubav prema voljenoj ženi." Prema riječima pisca, pri kraju života Bismarck je razmišljao o tome je li vrijedilo žrtvovati veliku ljubav radi ostvarivanja nekih povijesnih ciljeva i upravo je ta ideja i potaknula pisca da napiše ovo djelo.

"Roman ostavlja snažan dojam i potvrđuje misao Lava Tolstoja o tome da prave knjige trebaju potaknuti na razmišljanje", primijetio je Aleksandar Kamkin, znanstveni suradnik Instituta Europe pri Ruskoj akademiji znanosti (RAN).

- Ova je knjiga još jedan književni spomenik Bismarcku, a ljubavni roman između glavnih likova ovog djela kao zrak su svjetlosti u tamnom svijetu košmara koalicije kojoj je pripadao „čelični kancelar“.

Edurad Topolj je prozni pisac, filmski redatelj, scenarist vrlo gledanih detektivskih filmova još iz osamdesetih godina prošlog stoljeća. I od tog vremena njegovo stvaralaštvo prati ogromna popularnost među čitateljima u Rusiji. Radnja njegovih romana odvija se u raznim zemljama, ali oni su uvijek prožeti istinskom romantikom i analitičkim viđenjima onoga što se događa na stranicama knjiga.

Eduard Topolj, autor brojnih djela s oštrim sižeima, postao je poznat svojim romanom "Sutra u Rusiji" koji je još 1987., predvidio puč u SSSR-u do kojeg je stvarno došlo devedesetih godina.

Nisu manje popularni ni njegovi romani istraživanja i filmovi snimljeni po njegovim scenarijima. Među tim filmovima najpopularniji su "Mali od palube sa Sjeverne flote", "Ljubav na prvi pogled","Greške mladosti" , kao i televizijska serija "Crveni trg".

Nositelj je nagrade CK Komsomola za najbolji film za djecu i omladinu ("Mali od palube sa Sjeverne flote" ), laureat je nagrade Moskovske vlade za razvoj ruskog jezika i književnosti "Zajedno s Rusijom" , kao i nagrade međunarodnog festivala "Zlatni feniks" i mnogih drugih.


Natalija Pjetra, Rossijskaja gazeta








Opijam se draga ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Pon 26 Mar - 19:22

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Sub 31 Mar - 2:28

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Sub 31 Mar - 2:30

“Kada covek dublje zagleda u dusu sveta, lako shvati da na svetu uvek postoji jedna osoba koja ceka onu drugu, bilo to nasred neke pustinje ili nasred nekog velikog grada... I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste, sva proslost i sva buducnost gube svaki znacaj... i samo postoji taj trenutak”


Paulo CoelhoThe Alchemist
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Pon 2 Apr - 1:20

Nazad na vrh Ići dole
Unforgettable

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 4037

Godina : 30

Učlanjen : 12.09.2017


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Sub 7 Apr - 12:56


happy
Nazad na vrh Ići dole
Nala

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 974

Godina : 29

Lokacija : Plitki potoci

Učlanjen : 09.04.2018

Raspoloženje : Sanjam docekano,cekam dosanjano


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Pon 9 Apr - 16:50









Igraj se! Izmisli svet! Izmisli stvarnost!


https://www.youtube.com/watch?v=G2cdp7hDi6E
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 28667

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: 10 najčuvenijih početaka romana u istoriji književnosti!   Uto 17 Apr - 9:20

„U početku beše reč“ glasi uvodna rečenica Svetog pisma koju ste sigurno čuli bezbroj puta do sada čak iako nikada niste otvorili Bibliju. Verujemo da ste upoznati sa citatima i iz sledećih 10 romana koja su na maestralan način otvorili neka od najboljih dela svetske književnosti.

U slučaju da niste, nadamo se da će vas naša lista ubediti da posetite vašu lokalnu biblioteku i knjižaru i upoznate se sa ovim čuvenim romanima.


1. „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.“ - Lav Tolstoj, "Ana Karenjina"

2. „Bio je vedar i hladan aprilski dan; na časovnicima je izbijalo trinaest“ - Džordž Orvel, "1984"

3. „Danas je umrla mama. Ili možda juče. Ne znam.“ - Alber Kami, "Stranac"

4. „Opšte je poznata činjenica da je bogatom neoženjenom čoveku žena preko potrebna“ – Džejn Ostin, "Gordost i predrasude"

5. „Ako vas stvarno zanima sve ovo, verovatno ćete prvo hteti da saznate gde sam rođen, kakvo je bilo moje bezvezno detinjstvo, šta su moji radili u životu pre nego što su me dobili i još masu takvih gluposti a la David Koperfild, ali nisam baš raspoložen da se upuštam u te stvari.“ – Džerom Dejvid Selindžer, "Lovac u žitu"

6. „Kad se Gregor Samsa jednog jutra prenuo iz nemirnih snova, ugledao je sebe u postelji pretvorenog u ogromnu bubu.“ – Franc Kafka, "Preobražaj"

7. „Sva deca, osim jednog deteta, rastu.“ – Džejms Metju Bari, "Petar Pan"

8. „Ja sam bolestan čovek… Zao čovek.“ – Fjodor Dostojevski, "Zapisi iz podzemlja"

9. „Lolita, svetlo moga života, oganj mojih prepona. Greh moj, duša moja. Lolita: vrh jezika prelazi put od tri stupnja niz nepce da bi na trećem lupnuo o zube. Lo. Li. Ta.“ – Vladimir Nabokov, "Lolita"

10. „Bila su to najbolja vremena, bila su to najgora vremena, bilo je to vreme mudrosti, bilo je to vreme ludosti, bila je to epoha vere, bila je to epoha neverice, bilo je to doba Svetlosti, bilo je to doba Tame, bilo je to proleće puno nade, bila je to zima puna očaja, imali smo sve pre nas, imali smo ništa pred nama, svi smo išli direktno u Raj, svi smo išli direktno na drugu stranu.“ – Čarls Dikens, "Priča o dva grada"


Citymagazine.rs








Opijam se draga ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
Lutajuće Srce

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 5276

Godina : 42

Lokacija : Pored vode

Učlanjen : 04.01.2014

Raspoloženje : neuhvatljivo


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Uto 17 Apr - 9:24

Mnogo godina kasnije, pred strojem za streljanje, pukovnik Aurelijano. Buendija setiće se onog davnog popodneva kada ga je otac poveo da prvi put vidi led.

G.G.M., Sto godina samoće
Nazad na vrh Ići dole
Unforgettable

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 4037

Godina : 30

Učlanjen : 12.09.2017


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Uto 17 Apr - 20:40

Nazad na vrh Ići dole
Unforgettable

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 4037

Godina : 30

Učlanjen : 12.09.2017


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Pon 23 Apr - 23:23

Pusti ti njih i njihova razmišljanja, njihove savjete i sve njihove " dobre namjere". Oni nemaju pojma o slobodi koja je čovjeku dana i o njegovom putu, rekao sam joj i nastavio, ne znam kuda idemo, ali svakako što dalje od njih. Vjeruj mi dušo, ovo je najbolje za nas dvoje.Nježno je stavila svoju lijevu ruku na moju desnu i nije ništa govorila. Na trenutak sam je pogledao. Plakala je, ali s velikim smiješkom.- Volim te, sapnuo sam joj.
- Volim i ja tebe i hvala ti na podršci, šapnula mi je naslonivši svoju glavu na moje rame.Nije više imala nikog, osim mene. Možda je zato i plakala.
Zastao sam s autom, okrenuo se prema njoj i poljubio je. Tek tada je dobila osjećaj da sam ja sve što ona treba...
Nazad na vrh Ići dole
Frankey

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 230

Učlanjen : 23.04.2018


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Danas u 1:56

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    

Nazad na vrh Ići dole
 
Svašta po nešto
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Svašta nešto interesantno
» Svašta nešto
» Opstanak - životinje i hrana
» Sve i svašta od krompira
» Sve i svašta o Wiskiju
Strana 17 od 17Idi na stranu : Prethodni  1 ... 10 ... 15, 16, 17

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-