Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Svašta po nešto

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 8 ... 15  Sledeći
AutorPoruka
Sirijus49

Super Član
Super Član

avatar

Muški
Poruka : 655

Učlanjen : 02.04.2013

Raspoloženje : Uvek dobronamerno


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Čet 21 Avg - 18:41

@malena72 ::
"Jednom sam šetajući čuo kako jedan stari čovjek govori drugom: Bio sam zaljubljen u istu ženu 50 godina. 
Bio sam dirnut onim što sam čuo, dok nije završio rečenicom: Voleo bih da je to znala".

Da nije znala nebi bila s'njim 50 godina. Kad se o ljubavi ,priča,onda to i nije ljubav. Ljubav se oseća!
Nazad na vrh Ići dole
malena72

  

avatar

Ženski
Poruka : 22088

Učlanjen : 29.05.2013


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Pet 22 Avg - 3:42

@Sirijus49 ::
@malena72 ::
"Jednom sam šetajući čuo kako jedan stari čovjek govori drugom: Bio sam zaljubljen u istu ženu 50 godina. 
Bio sam dirnut onim što sam čuo, dok nije završio rečenicom: Voleo bih da je to znala".

Da nije znala nebi bila s'njim 50 godina. Kad se o ljubavi ,priča,onda to i nije ljubav. Ljubav se oseća!


Ja sam ovaj citat shvatila na malo drugaciji nacin od tebe - bio je  zaljubljen u zenu s kojom nije zivio......

 happy








It's not the size of the dog in the fight , but the size of the fight in the dog....

Mark Twain
Nazad na vrh Ići dole
malena72

  

avatar

Ženski
Poruka : 22088

Učlanjen : 29.05.2013


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Pet 22 Avg - 3:44

Kao sto sam i predpostavljala Filipov brak bio je jedan od tehnickih,,ugasenih..mrtvih..po ko zna koji put opet se pitam..kako je moguce da u bracne vode svi ulaze nasmejani,srecni ,uzbudjeni a onda mnoge od njih plivanje kroz tu sve mutniju vodu izmori i pocne da ih ubija..ili se razilaze prepolovljeni i ostareli,psihicki iznureni sa vecnim osecajem krivice i neuspeha.jedino sto zele je da njihova deca iz toga izvuku sto manje negativnih posledica i da njihovi brakovi budu drugaciji..Uprkos tolikim bracnim brodolomnicima i pustinjacima svatovi i dalje igraju..i sve u ime ljubavi..sve u ime ocuvanja porodice..

Ni slucajno nisam zagovornik razvoda kao jedinog resenja..ali sam svakako pristalica toga da kada se nakon svih drugih raspolozivih nacina za oporavak ljubavi ..ipak iseli iz doma,treba da joj se pozeli srecan put i svetlije sutra.Ukoliko se zaista zalazemo za ljubav jedino takvim ponasnjem pokazujemo da je postujemo i da uvidjamo njenu pravu vrednost.jedino se tako mozemo nadati da ce nas ponovo pohoditi u nekom drugom oblicju u nekom novom bicu.I samo tada cemo svojoj deci poslati nedvosmislenu poruku da je ljubav najvaznija i da je ona smisao zivota.Sve drugo je iscrpljujuce..pohaban scenario zrtve..progonitelja..dzelata i gubitnika..Najteze mi pada kada slusam dvoje ..roditelje dece sa mlecnim zubima kako su kivni..koliko se ne vole..koliko ih njihova porodicna situacija baca u ocajanje..koliko bi rado sve to okoncali.a onda brzo naprave jos jedno ili dvoje dece kako bi svoj razlaz potpuno onemogucili..kako bi godinama potom ziveli u zabludi da ce se razvesti cim deca napune dovoljno godina.kada konacno sazru uslovi za prekid ove protivprirodne i gresne na netrpeljivosti,mucenju i zrtvama zasnovane zajednice..useli se neka hronicna ili akutna bolest..protest napacene duse i isposcenog tela.i onda nekadasnje protagoniste ljubavi bolest veze kao nekada zakletva ili postelja..a u ovom telu provedemo samo nekoliko decenija i bez obzira na to da li verujemo ili ne u vecni zivot ili inkarnacije bagatelno razaspemo sve dobijene darove i od ljudi punih vrlina i talenata..postajemo przne opne i olupine.. 




I.Kuzmanovic (Vise od tri)








It's not the size of the dog in the fight , but the size of the fight in the dog....

Mark Twain
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Pet 29 Avg - 22:32

Čarobna frula

Javi se u meni riječ
I brizne kao voda živa.
O uzak mi je ovaj svijet
Za oganj što ga čelo skriva.

Ne znam mu izvor. Neznan zvuk
Zvijezdano u meni zvoni.
O uzak li je neba luk
za krilo što ga nemir goni.


Jure Kaštelan








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
malena72

  

avatar

Ženski
Poruka : 22088

Učlanjen : 29.05.2013


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Pon 1 Sep - 16:55

“I have lived through much, and now I think I have found what is needed for happiness. A quiet secluded life in the country, with the possibility of being useful to people to whom it is easy to do good, and who are not accustomed to have it done to them; then work which one hopes may be of some use; then rest, nature, books, music, love for one’s neighbor—such is my idea of happiness. And then, on top of all that, you for a mate, and children perhaps—what can more the heart of man desire?”


—  Leo Tolstoy, Family Happiness








It's not the size of the dog in the fight , but the size of the fight in the dog....

Mark Twain
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus49

Super Član
Super Član

avatar

Muški
Poruka : 655

Učlanjen : 02.04.2013

Raspoloženje : Uvek dobronamerno


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Pon 1 Sep - 21:28

@malena72 ::
“I have lived through much, and now I think I have found what is needed for happiness. A quiet secluded life in the country, with the possibility of being useful to people to whom it is easy to do good, and who are not accustomed to have it done to them; then work which one hopes may be of some use; then rest, nature, books, music, love for one’s neighbor—such is my idea of happiness. And then, on top of all that, you for a mate, and children perhaps—what can more the heart of man desire?”


—  Leo Tolstoy, Family Happiness

Pitam se zašto pišeš na engleskom, da malo vežbaš, ili da nas malo zekiš?
happy
Nazad na vrh Ići dole
malena72

  

avatar

Ženski
Poruka : 22088

Učlanjen : 29.05.2013


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Uto 2 Sep - 3:26

@Sirijus49 ::
@malena72 ::
“I have lived through much, and now I think I have found what is needed for happiness. A quiet secluded life in the country, with the possibility of being useful to people to whom it is easy to do good, and who are not accustomed to have it done to them; then work which one hopes may be of some use; then rest, nature, books, music, love for one’s neighbor—such is my idea of happiness. And then, on top of all that, you for a mate, and children perhaps—what can more the heart of man desire?”


—  Leo Tolstoy, Family Happiness

Pitam se zašto pišeš na engleskom, da malo vežbaš, ili da nas malo zekiš?
happy


Iz istog razloga sto pisem i na svom jeziku.Nadjem se u tako u nekoj pjesmi, citatu....








It's not the size of the dog in the fight , but the size of the fight in the dog....

Mark Twain
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Čet 4 Sep - 12:25

Probudim se ujutru i ne znam da li sam se probudila.
dan je takav, da nisam sigurna ni da li je svanulo od jutros. i tako svaki dan.
dan je imao planove za mene, kao i svaki dan. sve obaveze su jasno bile raspoređene u mojoj glavi, i uprkos tome što se srce borilo protiv njih, razum je znao raspored napamet.

A onda plan propada ne mojom krivicom, i ja ostanem zatečena, bez obaveze.
ne mogu tako. ne znam. zaboravila sam kako se to radi.

I uhvatim sebe kako stojim na sred ulice i grčevito razmišljam, šta bih mogla da radim. koga da pozovem. gde da odem. da se vidim sa nekim. da odem negde sama. kako da ispunim plan, drugim planom. šta da radim?
i stojim tako i razmišljam, i puknu me ogromna neonska slova u mojoj glavi, koja preteći postaju sve veća i veća. slovima piše – idem kući.

Idem kući da namažem nokte bordo lakom. ovaj zeleni na mojim noktima se već ofucao, bordo će biti sasvim lep i njemu će se dopasti kad dođe.
idem kući da operem sudove koji stoje u sudoperi , i da ih lepo složim da on kad dođe kući vidi kako sam se trudila, jer inače ne znam da slažem sudove, ali ću sad baš da se potrudim..
idem kući da čitam knjigu, jer mi knjiga stoji nepročitana od letos, i on kad dođe kuće i pita me šta sam radila ja ću moći da mu kažem da sam čitala knjigu i pričaću mu o toj knjizi koju sam čitala.
idem kući da mu spremim neki fini ručak, da kad dođe kući da se iznenadi.
idem kući da operem kosu, i stavim neku finu masku koju sam kupila, da kad dođe kući primeti kako mi je kosa lepršava i kako lepo miriše.
idem kući jer tamo nema ljudi.
idem kući jer tamo nema tuđih života, samo moj život.
idem kući jer je tamo najveći problem da li je rekao da mu se više sviđa crveni ili beli krompir.
idem kući da pustim glasno muziku.
idem kući jer sam tamo sama, ne i usamljena.
idem kući da ga čekam da dođe.

idem kući. jer imam gde i kome.

idem kući.

Autorka: Julija Dukić








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Pet 5 Sep - 16:49

Hanif Kurejši "Nešto da ti kažem"



"Od svih perverzija najčudniji je celibat: želja da se potre svaka žudnja i mrzi svaka žudnja. A ona ne dopušta da je jednom zasvagda uklonimo. Žudnja, kao i pokojnici, ili obrok koji ne prija - stalno se vraća - dok ne postane potpuno nesvarljiva. Za takve ljude užitak je vrtlog i ambis - ono što istovremeno prizivamo i čega se plašimo. Uživati znači isprljati ruke i misli i stajati ogoljen. To je strah, gadjenje, samoprezir i moralni pad. Uživati znači dobro se pomučiti, pa dosezanje užitka ne mogu podneti svi, čak možda ni većina nas."

"Tahir, moj prvi psihoanalitičar znao je da kaže: ljudi govore jer postoji nešto što ne žele da čuju; slušaju jer postoji nešto što ne žele da kažu."

"Jednom jedinom prilikom kada je otišao kod Frojda, Andre Breton se nepovratno razočarao u ovog velikog čoveka: u njegovu zgradu, njegove antikvitete, kancelariju, njegov krupni stas. Mnogi posetioci su se razočarali atmosferom u stilu Žaka Lakana - izlizani tepih, falusne naplavine na stočiću u čekaonici. U takvom okruženju čovek očekuje da će zateći nekog madjioničara ili maga, a dočeka vas običan čovek. Analiza je, u najmanju ruku, vežba razbijanja iluzija."

"Protiv smrti i autoritarizma postoji samo jedan lek", izjavio je jednom. "Ljubav?" nagadjao sam. "Ne, kultura! Daleko važnije. Svaki pajac može da se zaljubi i vodi ljubav, ali napisati dramu, naslikati jednog Rotkoa, ili dokučiti nesvesno - zar to nisu vanredni praznici mašte - jedino što u čoveku potire želju da ubija."

"Pacijenti su nesvesno stvaraoci sopstvene nesreće, a ono što nazivaju simptomom svoje bolesti zapravo čini njihov život i najbolje je da u njemu uživaju!"

"Ono što kod normalnosti zapanjuje jeste da u njoj nema ničeg normalnog: normalnost je fasada za uobičajeno ludilo. To me je podsetilo na priču o Prustu, koji je pred kraj svog života mahnito pretraživao stranice svoga dela "U traganju za izgubljenim vremenom", kada je u očajanju shvatio koliko su hiroviti, ako ne i nenormalni svi njegovi likovi. Kao da je moguće sačiniti roman, pa tako i društvo, samo od konvencionalnog i dosadnog."

"Telesna strast je najsavršenija manifestacija želje za životom!"









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Pet 5 Sep - 16:52

Knut Hamsun "Po zaraslim stazama"



Ovde se ispredaju legende o izgoreloj vili Smita Petersena. Kažu da je ona bila veličanstveno zdanje i da je služila kao letnjikovac.
Prvo sam došao do jednog drvenog mosta bez ograde, skoro brvna, ali sam onda zastao kod nekih velikih jasenova, stogodišnjih i dostojanstvenih, samo pet-šest drveta, ne više, ostala su valjda propala. S mukom sam se uspentrao jednim kamenitim neuredjenim putem i došao do ruševine.
Vila je bila od drveta, preostali zidovi svedoče o maloj i običnoj seoskoj kući koja je po potrebi nadogradjivana i prigradjivana. Ne mogu da zamislim da je ova kuća bila nešto više od toga, ali možda je posedovala neku unutrašnju veličinu, prijatnost i komfor, sjaj, neki poseban sjaj, luksuz i veličanstvenost, šta ja znam. Ovde je možda bilo zabava, velikih trenutaka i bajkovitih noći koje još uvek žive u pričama. Ovde je živela dinastija Smit Petersen, neki članovi su imali crticu u prezimenu, drugi nisu. Jedan Smit Petersen bio je konzul u Grimstadu, još uvek se priča o Smit Petersenovom pristaništu, ja ni o jednom od njih ne znam ništa, samo sam jednom od nekog Smit Petersena dobio jedno pismo napisano žalosno nečitkim rukopisom. Zar nije on bio francuski konzul? Vozila su ga bogami dva konja i kočijaš sa sjajnim dugmadima, a to je u njegovo vreme bilo značajno. Danas bi imao dve limuzine i morao bi do svoje kuće da izgradi pravi put.

Ali nije to ono o čemu pokušavam da razmišljam, već sledeće: da sasvim malo stvari dugo traje. Da se čak i dinastije gase. Da čak i veličine propadaju. U ovom razmišljanju ne bi trebalo da bude nikakvog pesimizma, samo spoznaja o tome koliko je život nemiran i dinamičan. Sve je u pokretu i razigrano, gore-dole, na sve strane, kad jedno padne drugo se digne, dominira neko vreme svetom, a onda odumre. U "Govoru Visokog"* veruju u čestitu statičnu trajnost zagrobne slave. Ali znamo za magadaskarsku poslovicu: "Tesaka** ne voli stvari koje dugo traju!"
Kokodakave magadaskarske kokoške, one žive kako žele.
Mi ljudi nismo tako mudri, mi ne želimo da se odreknemo iluzije o dugovečnosti. Mi prkosimo Bogu i sudbini i pokušavamo da dosegnemo slavu i besmrtnost, da ljubimo i milujemo sopstvenu glupost, da potpuno svenemo bez stila i stava.
U jednom prizoru vidim Engstremov crtež od pre pedeset godina: stari par sedi na klupi u parku i tiho hrče. Jesen je. On ima dugu, čekinjavu bradu. Naslonjen je na štap.
Na usnama im treperi sledeći razgovor:

- Sećam se jedne devojke koja se zvala Emilija.
- Ali dragi, pa to sam bila ja.
- A je l' tako... to si bila ti.

Bjernson je bio svestan svoje prolaznosti: vreme izjeda! Zar onda mi drugi imamo šta da kažemo? Što se mene tiče, ja beležim i piskaram o jednoj izgoreloj drevnoj vili i razmišljam o toj stvari. Tamo kod najbližeg imanja trčkara jedno kučence, vidim da laje prema meni, ali me ne ometa. Ja posedujem mir, duša mi je čista, a savest slobodna. Dobijam pisma u kojima piše da ću biti čitan i kad ovo naše vreme bude zaboravljeno, čak me i patriote hvale. Za tu ljubaznost ne marim mnogo. Ali malo toga dugo traje, vreme izjeda, vreme izjeda sve. Izgubiću malo od svog imena u svetu, neku sliku, neku bistu, teško da bi to bila viteška statua.

Ali ima nešto što je gore - čak i da se spomene. Mislio sam da se sa decom dobro slažem. Dolazila bi s vremena na vreme da im potpišem knjižice, naklonila bi mi se, zahvalila i bili smo srećni zajedno. Sada služim kao plašilo za decu.

Ni za to ne marim mnogo. Za stotinu godina ili manje, imena će nam zajedno biti zaboravljena.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
malena72

  

avatar

Ženski
Poruka : 22088

Učlanjen : 29.05.2013


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Sub 6 Sep - 3:37

"Postoji osnovna zabluda u publici, da postoje određeni odgovori, "resenja", ili da ima shvatanja, koja neko mora samo da kaze, da bi sirio potrebnu svetlost. Najlepsa istina, međutim, nista ne koristi – kao sto istorija hiljadostruko pokazuje – ako ona nije postala prirodno unutrasnje iskustvo pojedinca. Svaki jednoznacan, takozvani "jasan" odgovor uvek zastaje u glavi, a samo u najredjim slucajevima prodire sve do srca. Nije nam potrebno istinu "znati", vec je iskusiti. Ne treba imati intelektualno shvatanje, vec naci put ka unutrasnjem, mozda, nemom iracionalnom iskustvu, to je veliki problem. Nista nije uzaludnije, nego pricati o tome, kako je moralo ili trebalo da bude, a nista nije vaznije, nego naci put, koji vodi ka ovim dalekim ciljevima."

Jung








It's not the size of the dog in the fight , but the size of the fight in the dog....

Mark Twain
Nazad na vrh Ići dole
malena72

  

avatar

Ženski
Poruka : 22088

Učlanjen : 29.05.2013


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Pet 12 Sep - 15:56









It's not the size of the dog in the fight , but the size of the fight in the dog....

Mark Twain
Nazad na vrh Ići dole
malena72

  

avatar

Ženski
Poruka : 22088

Učlanjen : 29.05.2013


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Ned 14 Sep - 15:44

Starenje je prirodna pojava.Adaptirala sam se.
Ni kada sam bila mlada, nisam se oslanjala na mladost i lepotu.
Bilo je dobro sto je tu, ali bilo je usputno.
Nesto drugo je bivalo i jeste oslonac.
Izmaglica oko vas kroz koju privlacite publiku,
Neki kazu harizma.

Ima mnogo nas u nama. Itekako ima.
I ne znamo koliko ima.
Svedoci smo kako neke okolnosti, neprilike i strasne situacije
izvuku iz nas ono najgore u nama.
I onda taj najgori u nama napravi puc i nadvlada sve one dobre.

Mnogo stosta me je snalazilo ali je sreca uvek zavisila od mene same.
Kada bi mi se ucinilo da je dobro previse, polako bih se
sama sa sobom spremala za novi udarac, koji je naravno stizao.
Danas kada se osvrnem, vidim da me zivot nije mnogo mazio
ali sam zivot volela.

A sve nagrade, uspesi i neuspesi, srece i nesrece,
sve su to krajputasi
jer tuda negde je prosla moja ljudska i umetnicka sudbina.

Mira Stupica








It's not the size of the dog in the fight , but the size of the fight in the dog....

Mark Twain
Nazad na vrh Ići dole
malena72

  

avatar

Ženski
Poruka : 22088

Učlanjen : 29.05.2013


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Sub 20 Sep - 4:05

"Sve se ređe usuđujem da zaronim u sebe... 
 Jer tamo zagluvim... 
 Oči se prepune do vrha... 
 I suze se začas raspu kao pokidane niske... 
 Po sobi... 
 Po celom svetu... 
 I ne mogu ih sakupiti do jutra..."




happy happy happy








It's not the size of the dog in the fight , but the size of the fight in the dog....

Mark Twain
Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Pon 22 Sep - 11:40





Godine prolaze nervoznim korakom,
godine prolaze mi stojimo
Jesmo li sretniji jesmo pametniji,
godine prolaze mi gledamo








Nazad na vrh Ići dole
malena72

  

avatar

Ženski
Poruka : 22088

Učlanjen : 29.05.2013


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Pet 26 Sep - 17:40

"Opasno je to, znaš? Spojiti bivše ljubavnike može biti fatalno, bez obzira koliko godina prođe.
Jer strast nije igračka, ona je igrač koji se igra s osjećajima i moralom.
Na kraju, ljudi će te ionako osuđivati. Zato nemoj živjeti svoj život zadivljujući druge, nego zadivljujući sebe.
Napraviti veliku životnu promjenu je prilično strašno. Ali znaš šta je još strašnije? Kajati se."








It's not the size of the dog in the fight , but the size of the fight in the dog....

Mark Twain
Nazad na vrh Ići dole
malena72

  

avatar

Ženski
Poruka : 22088

Učlanjen : 29.05.2013


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Sub 4 Okt - 20:12

You have to find your own shtick. A Picasso always looks like Picasso painted it. Hemingway always sounds like Hemingway. A Beethoven symphony always sounds like a Beethoven symphony. Part of being a master is learning how to sing in nobody else’s voice but your own.

Hugh MacLeod








It's not the size of the dog in the fight , but the size of the fight in the dog....

Mark Twain
Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Sre 8 Okt - 7:26

Kamo idete, Gospodine?



   “Ne idite tamo gdje bi vas put mogao odvesti, idite tamo gdje puta još nema, i ostavite iza  sebe trag.” Ralph Waldo Emerson

Idem svojim putem, gledam svoja posla. I sretnem svog Demona koji me pita: „Quo vadis, Domine?“ „Idem što dalje od Vas“ – odgovaram.

Zaobiđem ga, nastavim dalje. A on, kao veseli pas, skakuće za mnom, maše repom, pa opet skoči ispred mene: „Quo vadis, Domine?“ „Idem u nepoznato“, sa osmjehom odgovaram. „Zar se ne bojite nepoznatog, gospodine?“ Pita me. „Ne, zašto bih se bojao nepoznatog. Pa nisam nikad bio tamo pa da znam šta me čeka. Možda je to mjesto gdje Vama nije dozvoljen ulaz…“ I ne izgovorim rečenicu do kraja, a on me prekine: „A možda je to mjesto u kojem ja vladam!“

Ne obazirem se na njegov pokušaj da me zastraši, zaustavi i natjera da se vratim istim putem kojim sam i pošao. Nastavljam dalje. Za trenutak mi se učini da sam ga se oslobodio, a on, iskoči iz mraka pa opet pita: „Quo vadis, Domine?“ „Idem sam ovom mračnom šumom i krčim sam sebi put. Borim se sa vukovima, zaobilazim zmije.“ „Znate, gospodine…“, nastavlja demon, „mogao bih da Vam pomognem!“ –„Ne trebam vašu pomoć.“ Klimnem glavom, kao da mu se zahvaljujem na ponudi. Izgubi se u tami, nestane među drvećem.

Nastavljam dalje. A prokletnik nikako da popusti, pa opet počne: „Quo vadis, Domine?“ Pokažem prstom pravo, u daljinu. „Da li vidite onu planinu?“ Pitam ga. „E, tamo idem. Idem na sami vrh. Čak, gledajući iz ove daljine, ne znam da li je vrh uopšte tamo, ne vidi se od sivih oblaka koji ga okružuju, ali ja sam odlučio da idem tamo.“ „Ali… gospodine… to je jako visoko. Taj put je jako naporan… mnogi su odustali… uključujući i mene – Velikog Demona.“

„Znam“, odgovaram, „Zato i idem tamo, jer znam da ste Vi, poštovani Demone odustali. Znam da se Vi nikada nećete popeti gore. Znam da ćete me napustit na pola puta. Sve do tada ćete skakutati za mnom kao majmunčić, radovati se kad padnem, i pokušavati da me ubjedite da se vratim nazad. Ali, gospodine Demone, da vam kažem. Odlučio sam i ne bojim se. Vukovi me neće pojesti, jer sam mudriji od njih. Oni imaju snagu i krvoločni su, a ja sam čovjek, ja imam misao. Njihovu snagu ću upotrijebiti protiv njih. A i za zmije imam rješenje. Od njihovog otrova ću napraviti lijek. Vidite, gospodine Demone, ja neću dozvoliti da me zaustavite, ma koliko Vi to pokušavali. Evo i dok sa Vama ćaskam, ja i dalje hodam prema onoj planini, a Vi, Vi skakućete za mnom. Kezite se, krivite usne, ljutite se, režite. Ali ja Vas se ne bojim, gospodine. Pitate me kuda idem, pa evo da vam odgovorim. Idem na onu planinu jer znam da vi niste dovoljno hrabri da pođete za mnom.“


Nedim Bajramović
Preuzeto sa bloga autora:
Quo vadis, domine?.








Nazad na vrh Ići dole
malena72

  

avatar

Ženski
Poruka : 22088

Učlanjen : 29.05.2013


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Pet 17 Okt - 15:14

Ljubav nikada ne umire prirodnom smrcu. Ona umire zato sto ne znamo kako da napunimo njen izvor. Umire od gresaka, izdaja i slepila. Umire od bolesti i rana; umire od umora, od poraza, od gubljenja boje.

Anais Nin















It's not the size of the dog in the fight , but the size of the fight in the dog....

Mark Twain
Nazad na vrh Ići dole
malena72

  

avatar

Ženski
Poruka : 22088

Učlanjen : 29.05.2013


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Ned 19 Okt - 16:25

"Ti neobični dželatu, što kradeš mi ideje,
pa me zatvoriš na terasu mojih uspomena,
i puštaš me da se sećam,
a ne javljas se danima,
Znajući da su to hleb i voda koji su mi potrebni,
I tvoja ćutnja je još glasnija od smeha,
Puštaš me da budem seoska starica, zatvorena na terasi sred grada i betona,
Puštaš me da budem posred živog blata
A znaš da ću teško preći preko puta, i da će me zapljusnuti voda i potopiti blato
baš tad kad me nadvladaju sopstvene radosti..."

J.Lukic








It's not the size of the dog in the fight , but the size of the fight in the dog....

Mark Twain
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus49

Super Član
Super Član

avatar

Muški
Poruka : 655

Učlanjen : 02.04.2013

Raspoloženje : Uvek dobronamerno


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Uto 28 Okt - 5:31

@malena72 ::
Ljubav nikada ne umire prirodnom smrcu. Ona umire zato sto ne znamo kako da napunimo njen izvor. Umire od gresaka, izdaja i slepila. Umire od bolesti i rana; umire od umora, od poraza, od gubljenja boje.

Anais Nin



Samo na duhovnom nivou ljubav nikad ne umire
na svakom drugom MORA Umreti



Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Čet 30 Okt - 12:18

Suvo grožđe spava u mlečnom snu
Na mesnatoj javi očnjaci pasu
i samo vetar zavija…
Jedrenjak bez oblaka spava na tlu
Nema tragova slobode u promuklom glasu
i vetar samo zavija…

Emilija Stojanović








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Uto 4 Nov - 15:34

Oliverio Hirondo-UMOR

                                 Umoran.
                                 Da!
                                 Umoran
                                 što upotrebljavam samo jednu ruku,
                                 dve usne,
                                 dvadeset prstiju,
                                 ne znam koliko reči,
                                 ne znam koliko uspomena,
                                 sivkastih,
                                 iskidanih.

                                 Umoran,
                                 vrlo umoran
                                 od ovog hladnog skeleta,
                                 toliko stidljivog,
                                 toliko neporočnog
                                 da, kad bude ogoleo,
                                 neću znati je li to onaj
                                 što mi je služio dok sam bio živ.

                                 Umoran.
                                 Da!
                                 Umoran što nemam pipke,
                                 po oko na svakoj lopatici,
                                 pravi rep,
                                 veseo,
                                 razmahnut,
                                 a ne ovaj licemerni patrljak,
                                 jadni,
                                 zakržljali.

                                 Umoran,
                                 više od svega,
                                 što sam uvek sa sobom,
                                 što svakog dana sebe nalazim,
                                 kad prođe san,
                                 tamo gde sam bio,
                                 sa istim nosem
                                 i istim nogama;
                                 kao da ne bih želeo
                                 da sa kožom obale čekam greben,
                                 nudim rosi dve dojke magnolije,
                                 milujem zemlju trbuhom gusenice
                                 i živim, nekoliko meseci, u utrobi kamena.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
malena72

  

avatar

Ženski
Poruka : 22088

Učlanjen : 29.05.2013


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Sre 5 Nov - 21:10

.........i ne znam pravu rec da kazem kako mi nocas falis,da bar na minut,dva srce pored mog srca stavis.................










It's not the size of the dog in the fight , but the size of the fight in the dog....

Mark Twain
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    Čet 6 Nov - 9:52

Da li ste se nekada zapitali, dok nešto čitate, da je glavni junak stvaran baš kao i vi? Niste? E pa, neki od njih su i te kako postojali i u stvarnom životu, a u nastavku teksta možete da vidite i kako su izgledali.
Džon Grej (John Gray) bio je prijatelj Oskara Vajlda (Oscar Wilde), kao i član njegovog književnog kruga. Mladolik, sa, što bi se danas reklo, baby faceom, savršeno je odgovarao priči o večno mladom i lepom Dorijanu (Dorian Gray).








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Svašta po nešto    

Nazad na vrh Ići dole
 
Svašta po nešto
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 15Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 8 ... 15  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-