Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Federico Garcia Lorca

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Federico Garcia Lorca   Uto 24 Feb - 19:15

Neverna žena


I povedoh je ja do reke,
misleći da je devojka
a imala je muža.
Bilo je to u noći Svetog Jaga,
i gotovo po dogovoru.
Pogasili su se fenjeri
i zapalili svici.
Na poslednjem uglu ulice
Dodirnuh njene zaspale dojke
I odjednom mi se otvoriše
Kao grane zumbula.
Njena uštirkana suknja
Zvonila mi je u ušima
kao komadić svile
rezan sa deset noževa.
Bez svetlosti u svojim krunama
drveće je poraslo.
I horizont pasa
Lajao daleko od reke.

Pošto smo prošli kupine,
vrbe i trnje,
pod velom njene kose
iskopah jamu na vlažnom tlu.
Ja skidoh kravatu.
Ona skide haljinu.
Ja otpasah revolver.
Ona skide četiri jelečica.
Ni smilje ni puževi
nemaju tako put finu,
ni velika ogledala
ne blistaju tim sjajem.
Njena su mi bedra bežala iz ruku
Kao iznenadene ribe
Pola u ognju a pola hladna.
Tu noć sam projurio
Najlepši put
Jašući kobilu od sedefa
Bez uzde i uzengija.
Čovek sam i ne dolikuje mi
Da kažem šta mi je rekla.
Savest mi nalaže
Da budem diskretan.
Prljavu od poljubaca i peska
odneo sam je na reku .
Ljiljani su se mačevali
sa vetrom.

I ponašao sam se onako
kao što dolikuje meni, pravom Ciganinu.
Poklonih joj kotaricu
od žute svile.
I ne htedoh da se u nju zaljubim
jer imala je muža a kazala mi da je devojka,
kada sam je odveo ja do reke.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Federico Garcia Lorca   Ned 12 Apr - 19:52

Misterija zvana Lorka

„Samo
nam misterija omogućava da živimo, samo misterija“, tvrdio je čuveni
pesnik Federiko Garsija Lorka, koji je postao otelotvorenje tajanstvene
sile koju Španci nazivaju „duende“. Ipak, stiče se utisak da će sedam
decenija nakon ubistva pesnika biti pronađen odgovor na pitanje da li se
njegovi posmrtni ostaci uistinu nalaze u masovnoj grobnici u Granadi.

Mada
je Lorkina porodica godinama odbijala da njegovo telo bude ekshumirano,
nedavno je promenila mišljenje budući da su potomci ostalih ljudi
streljanih na istom mestu želeli da konačno saznaju istinu o smrti
predaka. Procenjuje se da je nekoliko hiljada Španaca ubijeno na
brežuljcima Granade tokom Građanskog rata (od 1936. do 1939), po nalogu
saradnika zloglasnog kaudilja Franciska Franka. Istoričari su saglasni u
oceni da je slavni bonvivan i neumorni putnik smetao fašistima zbog
nekonvencionalnosti i slobodoumnosti.

Pesnik koji je
prijateljevao sa režiserom Luisom Bunjuelom i napisao odu slikaru
Salvadoru Daliju, rođen je 1898. godine u selu Fuente Vakueros, nedaleko
od Granade, u imućnoj porodici. Kao student književnosti i prava u
Madridu počeo je da se druži sa istaknutim intelektualcima i
„buntovnicima s razlogom“, koji će kasnije postati sinonim za
nadrealizam u umetnosti. Iako je bio ponosan na uspehe prijatelja, mnoge
od njih šokiralo je saznanje da je Lorka homoseksualac. Zbog osuda
okoline sve više je tonuo u depresiju, koja je dostigla vrhunac kada su
Bunjuel i Dali snimili film „Andaluzijski pas“, što je pesnik nemirnog
duha protumačio kao napad na njega.

U potrazi za kratkotrajnim
begom od stvarnosti Lorka je krenuo na veliko putovanje po svetu.
Uživajući u lepotama Njujorka pronašao je inspiraciju za nove pesme, a
potom odlazi na Kubu. Godine 1930. vratio se u novoproglašenu Republiku
Španiju i postao direktor studentskog putujećeg pozorišta „La Baraka“,
što mu je omogućilo da obiđe sve delove domovine, i upozna „sjaj i
bedu“. „Život na točkovima“ predstavljao je avanturu koja je nadahnula
pesnika da napiše romanse i dramska dela o iskonskim strastima,
verovanjima i slepom predavanju sudbini, duboko utkanim u dušu Španaca.

Munjevit
uspeh koji je ostvario nije bio po volji fašistima, koji su ga
streljali 19. avgusta 1936. u Viznaru i bacili njegovo telo u
neobeleženu grobnicu. Iako je Frankova vlada pokušala da izbriše sve
uspomene na umetnika tako što je uništila Lorkina dela i zabranila
spominjanje njegovog imena, ubrzo je postao simbol žrtava političke
represije i fašističkih zločina.

Posle Frankove smrti 1975.
godine i stupanja na presto kralja Huana Karlosa, pesme poput „Zeleno,
volim te zeleno“ i „Neverna supruga“, ušle su u sve nacionalne
antologije poezije, a kuća u kojoj je rođen Lorka pretvorena je u muzej,
na radost njegovih obožavalaca iz različitih delova sveta. Oni koji
posete to zdanje kreću na sentimentalno putovanje u prošlost, budući da
su izloženi mnogi predmeti koji im omogućavaju da zavire u čudesni svet
umetnosti, poput starog gramofona i požutelih fotografija. Prema rečima
kustosa, neki posetioci nazivaju Lorku Kurtom Kobejnom 20-ih godina
prošlog veka, s obzirom na to da je, poput tragičnog pevača grupe
Nirvana, uspeo da ostvari munjevit uspeh za kratko vreme, bio neshvaćen i
umro mlad.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Federico Garcia Lorca   Ned 12 Apr - 20:08

Лорка или хроника најављене смрти


ГРОБ КОД ИЗВОРА СУЗА


Пред зору би у „проклетом селу” и петлови занемели: чули су се само плотуни. Таква је била последња ноћ песника чувених стихова „Кад умрем, оставите балкон отворен”. Али, нико се није усудио да отвори бар један прозор...

пет по подне маестро Мануел де Фаља ставља шешир, узима штап и креће се пустим улицама Гранаде. После много дана и ноћи, сад први пут излази из своје куће, из добрoвољног притвора: уместо гитара и фламенка, Гранадом се проламају пуцњи, уместо вина тече људска крв, чежњиву песму Гитаноса заменили су јауци и плач. Али, сењор Фаља сад мисли само на то да је ухапшен Федерико Гарсија Лорка, песник Лорка, некада његов студент, блиски пријатељ... Мора да га спасе.

    Деветнаести је дан августа 1936. године. Сунце немилосрдно сија над Гранадом. Франкови жандарми ћутке поздрављају славног композитора. Он у Гранади живи већ петнаест година и сви га познају, иако га виђају ретко, најчешће на мисама у чувеној катедрали. И сад готово саблазно одјекују њена звона над замрлим градом. Де Фаља се ужурбано крсти, моли за Федериков живот и жури у градски штаб фалангиста. Убеђен је да тако племенито биће као што је Федерико Гарсија Лорка не може никоме да нанесе никакво зло. И сад га види како седи за клавиром и својим чистим гласом пева андалузијске песме које је чуо у народу, записао и обрадио.

Lorkini limunovi

Као музички и литерарно изузетно надареног, Де Фаља га и упућује да прикупља народне песме и мелодије. Чује га како на родном, кастиљанском дијалекту говори своје стихове. Називали су га и „андалузијски славуј”. Де Фаља је често прелиставао његове књиге стихова с посветама, осећајући увек језу читајући „Плач за Игнасиом Санчез Мехијасом”. Ту до грча болну тужбалицу Лорка је испевао кад је у августу 1935, годину дана пре, бик у арени убио омиљеног тореадора, песниковог пријатеља. Лорка је сузе целе Шпаније успео да преточи у потресне стихове који се већ деценијама налазе у многим антологијама широм света: „...Све друго било је смрт и само смрт / у пет по подне”.
   Звона су умукла. Мануела де Фаљу спроводе пред месног шефа фалангиста. „Лорка, где је Лорка?”, пита. Следи одговор да је он „само” месни шеф, он то не зна, али ће се одмах распитати код војног команданта Гранаде чија је то надлежност. Излази и оставља композитора да чека.
   „Маестро, касно сте стигли”, чује најзад хладни, службени глас. „Лорка је прошле ноћи стрељан. Адиос.” Сломљен ужасним сазнањем, тешка корака иде ка кући Лоркиних у самом центру Гранаде. Ту су отац Федерико, мајка Винсента, брат Франсиско и сестра Кончита. Угледавши их уплакане, Де Фаља нема снаге да им саопшти истину. Међутим, то није била једина зла коб ове породице... 

                                   Песма заспала на уснама
На југу Шпаније је Андалузија, земља сунца и фламенка, „где може да се умре од песме и љубави”. У њој је Гранада, чије је знамење зрео, распукнут нар. Приповеда се да је нека госпођа, идући њеном улицом, не осврнувши се прошла поред слепог просјака. Ганут призором, обратио јој се један од пролазника:
    „Сењора, уделите му милостињу. Знате, у животу нема веће казне него бити слеп у Гранади.”
    Двадесетак километара западно од Гранаде налази се село Фуенте Вакерос. Ту један црнокоси, крупнооки дечак већ у детињству заувек упија у себе сву живописност свог завичаја. Није онда чудно што тај малишан, рођен 1898. године, син имућног велепоседника и мајке учитељице, више воли да слуша мистичне легенде и очаравајуће песме Гитаноса, шпанских Цигана, него да учи. Од мајке Винсенте, која изврсно свира клавир, наслеђује изразит дар за музику. Машта да буде пијаниста. Андалузија му издашно дарује праву симфонију боја, и све те неизбрисиве утиске носиће у себи дословно до последњег часа. Напомињао је: „Пишем поезију да се отворе вене...”

Долази време обојено крвљу, кад се заиста отварају вене Шпаније, кад у Гранади није казна бити слеп, већ имати очи, видети, чути... У ноћима без сна њени житељи ослушкују како кроз замукли град тутње камиони. У њима су они које су франкисти означили као „сумњиве”. А сумња се претвара у смртну казну. У једном од камиона је и песник Федерико Гарсија Лорка. Тих непуних девет километара свима је последње путовање. Са њега повратка нема. Одредиште је мало село Визнар, североисточно од Гранаде, у подножју планине Алфакар, где на шкртој земљи живи тек неколико стотина сељака. Они у лето 1936. године постају згранути сведоци догађаја који мењају живот и историју њиховог места: Визнар је једно од масовних стратишта у околини Гранаде, каквих је много широм Шпаније. Сами мештани назвали су га „проклето село”.  Још само тада и никада више, Лорка ту гледа месечину над својом Андалузијом. Све прекидају плотуни. „Песма / коју нећу никада рећи / заспала ми је на уснама...”, написао је.
    Неколико месеци раније, он је у Мадриду. Већ је испевао познату „Романсу шпанске жандармерије”, слутњу да наилазе дани и ноћи кад ће харати убице и паликуће: „Црни су им коњи. / Црне потковице. / На огртачима сијају / мрље мастила и воска. / Носе, зато не плачу, / лобање од олова...”. Има тридесет осам година. Његови стихови објављују се на разним језицима и у разним деловима света. Славни „Цигански романсеро”, настао 1928. године, изишао је у Шпанији до пресудне 1936. године у чак шест издања! Тада пише и чувену драму „Дом Бернарде Албе” о мајци која својих пет кћерки држи затворене у мрачној, досадној кући. Ускоро ће се и сам Лорка осећати теже него ове несрећнице: живот у Мадриду, и не само њему, постаје из дана у дан све неизвеснији.
    Као вођа сасвим извесног војног пуча спомиње се генерал Франсиско Франко (1892–1975), бивши командант шпанске Легије странаца. Сам Лорка није члан ниједне политичке партије, али је свим срцем уз Народни фронт, леве, напредне коалиције која тог пролећа побеђује на изборима.   У мају 1936. године шпанске новине пишу да је песник Лорка подржао замисао познатог песника Антонија Маћада (1875–1939) и потписао манифест шпанског Комитета за светски мир, у ствари, антифашистички проглас. Лорки тај чин неће бити ни заборављен ни опроштен... „Ја нисам политичар, нити ћу то икада бити”, говори пријатељима. „Али, ја сам револуционар. Не може неко да буде истински песник, а да није револуционар”. Не скрива да се ужасно плаши сваког рата, терора, пуцњаве, оружја.
    „Можете ли замислити мене са пушком у руци? Ја не могу...”. Свестан је блиског и неминовног грађанског рата. Све више се шапуће о тајним списковима за фашисте неподобних и непожељних. Почетком јула у Мадриду убијају у атентатима неколико виђенијих грађана. Бескрупулозни лов на људе почиње. 

                               Путовање са гласником смрти 

    Рафаел Алберти (1902–1999), његов пријатељ и школски друг, такође велики шпански песник, био је сведок тих дана зебње:
„Убеђен да је на једном од оних спискова и његово име, Лорка је био уплашен и није знао шта ће са собом. Мучио се у недоумици да ли да остане у Мадриду или да некуда оде. Али, он је био исувише везан за свој завичај.” Најзад, 15. јула, саопштава Албертију:
    „Осећам да ће се овде улице пунити лешевима. Одлазим у Гранаду и нека буде како Бог одлучи...”
    У Гранади, односно Фуенте Вакеросу су његови најближи. Градоначелник Гранаде је социјалиста Мануел Фернандез Монтесинос, муж његове сестре Кончите. Локални лист „Идеал” објављује 16. јула кратку вест: „Песник дон Федерико Гарсија Лорка налази се од данас у родној Гранади.” Али, већ једно виђење у возу је опомињуће. Наиме, чим је Лорка сео и воз кренуо, одједном се појавио извесни Рамон Руис Алонсо, десничарски посланик из Гранаде, човек сумњивог морала и несумњиве спремности на све. Алонсо је само значајно погледао сапутника и удаљио се без речи. Ускоро ће се показати да је за Лорку овај жбир гласник смрти. 


НОКТУРНО

Бојим се мртвог лишћа.
Бојим се гаја
пуног росе.
Одох да спавам.
Ако ме не пробудиш,
оставићу крај тебе
моје хладно срце.

Шта то звони
Тамо далеко?
Ветар у прозорским окнима,
моја љубави!

Ставио сам ти ђердане
од зориних драгуља.
Зашто ме остављаш
на овом путу?

Ако одеш далеко,
моја ће птица плакати
и зелена лоза 
неће дати вино.

Шта то звони 
тамо далеко?
Ветар у прозорским окнима,
моја љубави!

Никада нећеш знати,
сфинго од снега,
колико бих те волео
у свитањима
кад пљушти киша
и кад са суве гране
пада гнездо 


Превео Миодраг Гардић


    Како се и слутило, 18. јула 1936. године војна хунта силом обара легалну владу и заводи фашистичку диктатуру. Издашно је помажу Хитлер и Мусолини. Франко постаје „каудиљо” – вођа. Следи 986 дана крвавог грађанског рата у коме је убијено око милион људи, а више од 650 хиљада принуђено да бежи у иностранство. Шпански народ ће да доживи трагичну судбину: први се дигао против фашизма, а последњи се од њега ослободио. Фашисти 20. јула узимају власт и у Гранади и одмах хапсе градоначелника Монтесиноса. Лорка је у родној кући. Ускоро га посећују два непозната човека у црном који, наводно, желе само да се увере да је ту, на добро познатој адреси. Сутрадан добија анонимно писмо у коме се наводи да се зна да је он „руски шпијун” и да га чека сигурна смрт. Они незнанци долазе опет, али сад осорно претресају целу кућу и малтретирају породицу. Кад им се Лорка успротивио, ућуткали су га ударцима, псовкама и најгорим увредама. Схвата да се смртоносни круг око њега затвара и стеже. Још само да се као сабласт појави Рамон Руис Алонсо који у новој власти Гранаде постаје шеф за „специјалне” задатке. Где и како да се склони и сачува голи живот? Његов лик се толико пута појавио у новинама и књигама. Цела Шпанија добро познаје чак и његову лептир-машну.
    О Кончитином мужу се ништа не зна више од двадесет дана. Лорка одбија да га тајним везама пребаце на фронт код „црвених” јер се грози чак да узме револвер у руку. Може да се склони код Мануела де Фаље, који је и за фалангу недодирљива величина, али никако не жели да узнемирава знаменитог маестра и излаже га могућој опасности. Најзад одлучује да сигурност потражи у кући браће Розалес у Гранади. Један од њих, песник Луис Розалес, његов је дугогодишњи пријатељ. А друга двојица браће? Они су проверени фалангисти. У нади да ће ту бити заштићен, Лорка под њихов кров стиже 8. августа 1936. године.
    С наоружаном патролом франкиста, Рамон Алонсо упада у кућу његових родитеља, тражи Лорку, урла, прети да ће их све побити. Оставља их укочене од страха. Стиже и сутрадан. У груди песниковог оца и мајке су уперене пушчане цеви. Несрећна сестра Кончита сад признаје да Федерико није побегао и да је у Гранади, код Луиса Розалеса, такође песника. Наравно, шеф за „специјалне” задатке је то ионако знао. Он се са браћом Розалес већ жестоко препирао како да се поступи са Лорком. Луисов брат Мигел, иако фалангиста, тврдио је да је Лорка само песник, и то велики песник, који никада неће узети оружје у руке. Међутим, Алонсо је непоколебљив: за нову власт Лорка је опаснији са пером него са пушком, и зна се како се са таквима поступа. Уосталом, „Смрт интелигенцији”...
    Људи у црним униформама, с пушкама на готовс, опкољавају 16. августа кућу Розалесових. Предводи их – Рамон Алонсо. Наводно, њему је лично Хозе Валдез Кузман, војни командант Гранаде, наредио да му приведе Лорку само ради „информативног разговора”. Иако сумња у Алонсово објашњење, уплашен за животе родитеља и сестре који су такође у кући, најмлађи Розалес изводи Лорку. Било је пет по подне кад су му везане руке. Тог истог дана, пре сванућа, стрељан је Лоркин зет Мануел Фернандез. Код куће га је чекало троје малене деце. 

                                 Зелено, волим те, зелено! 

   Узалуд Луис Розалес протестује код команданта који лаже да је песник већ у затвору, а не код њега. У ноћи између 17. и 18. августа, Валдез, наводно, телефоном тражи упутство од генерала Киепа де Љана, једног од најближих Франкових сарадника, шта да ради са Федериком Лорком.    „Шта да радиш?”, генерал мирно понавља Валдезово питање. „Па, дај му кафе, пуно кафе...” Знало се шта то значи: следеће ноћи, пред поноћ, Лорка је одвезен у Визнар. А тамо...
    „Стрељања су извршавана сваке ноћи, пред зору”, гласи једно од многих сведочанстава из „проклетог села”.
   „Кад би се зачули плотуни, и петлови би престајали да се јављају. Мајке, сестре и супруге ухапшених и несталих долазиле су преко дана на те обронке и тражиле тела својих синова, браће, мужева. Оне које су стизале рано у зору могле су да нађу лешеве најмилијих, али им нису дозвољавали да их однесу. Под строгом присмотром фалангиста и жандарма, побијене су сахрањивали гробари, брзо и у плитким ракама.   Прекривани су танким слојем земље, па су из ње извиривале руке, ноге, делови одеће, ципеле. Кад би стратише опустело, појављивали су се чопори паса...”
    Сматра се да је само у Визнару убијено и закопано између две и три хиљаде људи. С Лорком су, највероватније, стрељани и Галиндо Гонзалес, учитељ из Гранаде, и локални тореадор Франсиско Галади. Смакнуће је обављено код Извора суза, како мештани називају врело хладне планинске воде изнад Визнара. Много година после тог 19. августа 1936. године, кад је о Лорки и његовој смрти могло да се говори слободније, јавио се један од гробара:
    „Њих тројица су лежали поред пута. Лорку сам одмах познао. Имао је лептир-машну, ону широку какву носе уметници. Поред њега је лежао учитељ без ноге. Познавао сам и тореадора. Сахранили смо их заједно, у плиткој раци, једног преко другог...”


                                         ЛОРКА И ГОРАН
Несвакидашња песничка судбина повезује Федерика Гарсију Лорку и Ивана Горана Ковачића (1913–1943), творца чувене поеме „Јама”. На два краја Европе, обојица су страдали од сличне руке, млади и на врхунцу стваралачке моћи. Ковачић је убијен седам година после Лорке, у беспућима босанских планина, 1943. године. Ни једном од ова два велика песника не зна се гроб. Као у чудном сновиђењу, Горан је написао песму „Мој гроб” чија прва строфа гласи: „У планини мркој нек ми буде хум, / Над њим урлик вука, црних грана шум...” Обузет тамним слутњама, долазак Лоркиних јахача на црним коњима са црним потковицама спомиње Бранко Ћопић у предговору „Башти сљезове боје”.
   Неко време после Лоркине смрти, Цигани су покушавали да на његову хумку поставе скроман крст. Жандарми су их растерали батинама и пуцњима. Тако је тај гроб, као и други, заувек остао без икаквог обележја и више нико не зна где се тачно налази. У годинама после рата још су се назирали обриси хумки, али се суморни рељеф временом све више мењао. Онда се франкистичка власт управо на том месту засадила хиљаде борова. Све је прекрила густа шума, дивље растиње и коров... Тиме, међутим, није скривено Лоркино име, дело и сама смрт, ма колико су франкисти настојали да разним лажима, претњама и цензуром скину са себе срамоту због тог злочина. Годинама су Лоркине књиге у Шпанији поезије биле сасвим ретке, његове драме у позориштима још ређе. О њему и његовој смрти много више се знало у иностранству него у његовој домовини. 
    Лорка је био познат и веома омиљен и код нас, још у време кад је у Шпанији био фашизам. Нараштаји су са заносом говорили и говоре    „Зелено, волим те, зелено. / Зелен ветар, зелене гране...”, или познату песму „Неверна супруга”.
    Већ 36 година у Шпанији нема каудиља Франка. Толико дуго постоји замисао да се најзад нађе песников гроб. Међутим, испоставља се да недужни Лорка дели Шпанију: једни су за овај поступак, други изричито против, тврдећи да се на тај начин поета поново убија. Међу овима су и Лоркини рођаци, деца његовог брата Франсиска и сестре Кончите, потомци стрељаног градоначелника Гранаде. Аурора Гарсија Лорка, кћерка песниковог брата, каже:
    „Збио се велики злочин у Гранади и ми знамо ко га је починио. Мртве треба оставити на миру... Лорка је својом смрћу подигао споменик свим невино убијеним.” Аурора Лорка живи у Њујорку, директор је Фондације  „Федерико Гарсија Лорка” и оснивач Меморијалног центра у Гранади посвећеног њеном стрицу.
    Али, постоје и претпоставке да Лорка већ дуго није на месту где је стрељан и сахрањен. Наводно, његов отац је, одмах после грађанског рата, платио неком утицајном из власти да му омогући да ноћу, кришом, склони мртвог сина на сигурно, тајно место. Од 1976. године, прве после Франка, сваког 5. јуна, на дан песниковог рођења, у Гранади и Фуенте Вакеросу одржава се фијеста „У пет по подне”, на коју долазе хиљаде људи из Шпаније и разних делова света.
Извор суза и даље тече.


Autor: Ivan Lončar









Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Federico Garcia Lorca   Pon 13 Apr - 13:07

A posle


Iščezavaju lavirinti što ih vreme stvara. (Samo pustoš ostaje.) Iščezava srce, izvor želja. (Samo pustoš ostaje.) Iluzija zore i poljupci, sve iščezava. Samo pustošostaje. Pustoš valovita.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Federico Garcia Lorca   Pon 13 Apr - 13:07

Izlazak meseca


Kad mesec izlazi, zvona nestaju, a javljaju se staze neprohodne. Kad mesec izlazi, more prekriva zemlju, a srce se oseća otok u beskraju. Niko ne jede narandže pod punim mesecom. A treba jesti voće zeleno i hladno. Kad mesec izlazi sa sto jednakih lica, srebrni novčići u džepu jecaju.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Federico Garcia Lorca   Pon 13 Apr - 13:07

Pesnik moli svoju ljubav da mu piše


Ljubavi moje krvi, smrti živa, nema, zalud očekujem reč pisanu tvoju i mislim s cvetom koji gubi boju, kad živim bez sebe, bolje da te nemam. Uzduh je besmrtan. Stena, mira puna, ne poznaje senu nit se od nje krije. Srcu unutrašnjost od upotrebe nije onaj med smrznuti što ga toči luna. No ja to potrpeh. Razdreh vene za te, a tigar i golub u tvojem struku od bola ujeda i ljiljana pate. Stog rečima ispuni moju ludu muku, ili me pusti da živim u tišini, u noći moje duše večnoj pomrčini.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Federico Garcia Lorca   Čet 7 Maj - 8:33

Iz SREBRNIH TOPOLA:


Treba izraniti dušu pandžama tuge,


da uđu plamenovi


zvezdanog obzorja!









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Federico Garcia Lorca   Uto 26 Maj - 18:22

Balada o morskoj vodi 


Smeshi se more 
izdaleka, 
Zubi od pene, 
usne od neba. 

Shta prodajesh,oh,devojce, 
zbunjeno i nagih grudi ? 

Morsku vodu, 
gospodine. 

Shta li nosish,o,garavi 
mladicu,u plahoj krvi ? 

Morsku vodu, 
gospodine. 

Slane suze te odkuda 
u ocima,majko,tebi ? 

Placem more, 
gospodine. 

A gorcina ta ozbiljna, 
gde se radja,srce,reci ? 

Gorci silno 
morska voda. 

Smeshi se more 
izdaleka. 
Zubi od pene, 
usne od neba. 








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Federico Garcia Lorca   Sre 31 Avg - 17:14

MALAGUENA


Smrt
ulazi i izlazi
iz krcme.

Prolaze crni konji
i zlosutni svijet
dubokim stazama
gitare.

Osjeca se miris soli
i krvi zenske
u groznicavom smilju
primorja.

Smrt
ulazi i izlazi
i izlazi i ulazi
smrt
iz krcme








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Federico Garcia Lorca   Sre 31 Avg - 17:15

PESNIK MOLI SVOJU LJUBAV DA MU PISE

Ljubavi moje krvi, smrti ziva, nema,
zalud ocekujem rec pisanu tvoju
i mislim s cvetom koji gubi boju,
kad zivim bez sebe, bolje da te nemam.
Uzduh je besmrtan. Stena, mira puna,
ne poznaje senu nit se od nje krije.
Srcu unutrasnjost od upotrebe nije
onaj med smrznuti sto ga toci luna.
No ja to potrpjeh. Razdreh vene za te,
a tigar i golub u tvojem struku
od bola ujeda i ljiljana pate.
Stog recima ispuni moju ludu muku,
ili me pusti da zivim u tisini,
u noci moje duse vecnoj pomrcini.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Federico Garcia Lorca   Uto 13 Dec - 16:07

Jednoj curi na uvo

Ne htedoh.
Ne htedoh ti nista reci.
Jer videh kako iz tvojih ociju
dva luda, mlada drveta mi masu.
Od lahora, od srebra i zlata.
Ne htedoh.
Ne htedoh ti nista reci.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Federico Garcia Lorca   Uto 13 Dec - 16:08

Balkon

Lolita
pevusi saete.
Toreadori
u horu uzdisu
dok berberi
po taktu uzdisu
dok berberi
po taktu glavom njisu.
Izmedju metvica
i bosioka
Lolita crnooka pevusi seate.
(Ona Lolita
koja netremice
u cisterni ogleda
belo lice)








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Federico Garcia Lorca   Uto 13 Dec - 16:08

Mala pesma o prvom poljupcu

U jutro zeleno
hteo bih da sam srce.
Srce.
U kasno popodne
hteo bih da sam slavuj.
Slavuj.
(Duso,
odeni se u boju narandze.
Duso,
odeni se u boju ljubavi.)
U jutro zivo
hteo bih da sam ja.
Srce.
A s' veceri
hteo bih da sam tvoj glas.
Slavuj.
(Duso,
odeni se u boju narandze.
Duso,
odeni se u boju ljubavi.)








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Federico Garcia Lorca   Uto 13 Dec - 16:08

Amparo

Amparo,
sama u pustome domu,
sva u belom!
(Polutar izmedju jasmina
i granata)
Zubor fontana slusas
iz dvorista
i meki, zuti cvrkut
kanarinca.
S veceri gledas u ptice
kako drhte
na kiparisu,
dok vezes lagano
slova od svile
na pokrovu belom.
Amparo,
sama u pustome domu,
sva u belom!
Amparo,
kako mi je tesko reci:
Ja te volim!








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Federico Garcia Lorca   Uto 13 Dec - 16:08

Dona Rozita
(Iz luktarske farse Jazbina Don Kristobala)

Porasla cikita,
aj, Dona Rozita!
Grudi su joj bele
dve narandze zrele.
U Rozite svraka.
Od jutra do mraka
kresti: ''Aj, Rozita
gde ti je mamita,
po gradu da zadje
i muza da ti nadje -
a mozda i dva!
Ha ha ha! Ha ha!''








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Federico Garcia Lorca   Uto 13 Dec - 16:09

Dva mornara na kopnu

U srcu riba
iz Kineskog mora.
Katkad izroni
pa okom krstari.
Mornaru, pusti
krcme i narandze!
Vrati se brodu
i pljuckaj vodu!
Sapunom jezik
prao je od psovki
i od zargona -
sve zbog lepih dona!
O, oci zarke!
O, zvezdane varke!
O, sto balkona
sa sto lepih dona!
Dosta! Ne mlati,
mornaru - i skrati!
Vrati se brodu
i pljuckaj u vodu!








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Federico Garcia Lorca   Uto 13 Dec - 16:09

Stabljiko, stabljiko

Stabljiko, stabljiko,
suva i zelena.
Lanokosa cura mala
masline je brala
a udvarac kula, vetar,
struk joj obgrlio.
Tu cetiri kabalera
minuse na konju,
U ruhu od teske svile,
plave i zelene,
i u dugom, tamnom plastu.
''Podji s' nama u Granadu,
curo lanokosa!''
A cura ih i ne slusa.
Tri torera vita struka
minuse na konju,
svi u ruhu narandzastom
i s' macem od srebra.
''Podji s' nama u Sevilju,
curo lanokosna!''
A cura ih i ne slusa.
Najzad, kad je vece palo,
ljubicasto, mutno,
minu mladic sa luninim
ruzama i mirtom.
''Podji sa mnom u Granadu,
curo lanokosna!''
A cura ga i ne slusa,
vec masline bere,
dok sve jace struk joj steze
siva ruka vetra.
Stabljiko, stabljiko,
suva i zelena.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Federico Garcia Lorca   Uto 13 Dec - 16:09

Romansa o luni

Luna je, obla poput nara.
usla u kovacnicu.
Dete je glada, gleda.
Dete je neprestano gleda.
Luna u zraku ustreptalom
siri ruke,
otkrivajuci raspusna i cista
nedra od tvrdog lima.
''Bezi, oh! luno, luno, luno!
Ako Cigani dodju,
napravice od tvog srca
djerdane i prstenje belo!''
''Pusti me, dete, da zaigram!
Kad Cigani dodju, naci ce te
na nakovnju, ociju zatvorenih!''
''Bezi, oh, luno, luno, luno!
Vec cujem bliski topot konja!''
''Pusti me, dete, i ne gazi
ustirkanu belinu moju!''
Sve blize bubnja topot konja
po zategnutom dobosu ravnice.
U kovacnici lezalo je dete
na nakovnju, ociju zatvorenih..
Iz maslinjaka stigose Cigani
noseci san i bronzu.
Visoko uzdignute glave
i ociju snom obrvanih.
Aj, kako zalobno uzdise sova
na crnom stablu noci!
Nebom odlazi luna, luna
i dete odvodi za ruku.
U kovacnici lelecu Cigani
i placu gorko.
A nad njom lahor veo svija. svija,
veo crnine lahor nad njom svija.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Federico Garcia Lorca   Uto 13 Dec - 16:09

Svetiljka

Oh, kako je utonuo u misli
plamen svetiljke!
Kao indijski fakir zuri nemo
u svoju sjajnu nutrinu od zlata
i zamuti se samo kada sneva
podneblja neka daleka,
bez vetra.
Zdral belo usijani
kljuca semenka tmaste
u svome gnezdu
i cepteci,
kradom,
zaviruje u rasirene oci
umrlog Ciganceta.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Federico Garcia Lorca   Uto 13 Dec - 16:10

Papirnata ptica

O, papirnata ptico!
Orlu deciji
s perom od sloga
stamparskog,
bez gnezda
i bez druga!
Ruke tajanstvom okriljene,
ovilenjacene,
sazdale su te u sobnom miru
jesenje noci jedne
kad umiru
ptice,
i dugi lelek kisa s ulice
cini da zavolimo lampe svetlost meku,
srce i knjigu neku
beloputu..
Stvorena
tek da tren pozivis koji
u dvorcu od karata tu sto stoji,
beo i krinu lelujavom slican,
razmisljas sama,
slepa
i bez krila,
o tome da si mozda mogla biti
groteckni pajac sto visi o niti,
barka, lisena cilja svog i puta,
sto bez vesala i bez jedra luta,
ili magare tuzno
kog su deca mala
Pegazom svojim c podsmehom nazvala.
U tim mislima
i humora ima.
A ti, koju cud slucaja nacini
od kore znanja,
smejes se sudbini
i vices: ''Beli cvet nece umreti,
nece umreti mali Luicito!
Jutro je vecni,
vecni izvor rose!''
No kako ne verujes u ono sto kazes,
ni deca zato nece razumeti,
otkuda mrak sto iza zvezda pada
i otkud mrak sto u tvom dvorcu vlada.
Sa kulom od karata dokle pada
staniste tvoje plavo,
iznenada
jasterba vidis gde se obrusava.
(O, tek rodjena
peno, koja kola
nad uzburkanom vodom
zivog bola!)
I nestajes u tom plamenom kljunu
uz kikot decji sto sobom odzvanja,
dok tata cuti, da se ne probudi
bol vetrom ljuskan u crnilu granja.
Klovnovska ptica iscezla je tako,
na drugom mestu opet da se javi,
noseci u svom kljunu tvoju dusu
feniksa vecnog s nimbusom na glavi.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Federico Garcia Lorca   

Nazad na vrh Ići dole
 
Federico Garcia Lorca
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Federico Garcia Lorca
» PiPi - kritika poezije
» Federico Moccia - Tri metra iznad neba
» Gabriel Garsia Marques
» Muzej Prado , Madrid
Strana 5 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-