Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Šarl Bodler

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Šarl Bodler   Ned 31 Jul - 16:29

ŽIVA BUKTINJA

Stupaju preda mnom Oči pune bljeska,
Ko Anđeo da ih magnetičnim stvori;
To su moja braća, dva brata nebeska,
Lijuć mi u oči oganj nesagoriv.

Štite me od grijeha i nesreće druge,
Korake mi vode po stazama Lijepog;
Ja sam njihov sužanj, oni moje sluge;
Toj buktinji živoj pokoran sam slijepo.

O, prekrasne Oči, blistate ko svijeće
Kad mistični sjaj im usred dana gori;
Sunce sja, al njihov plam zgasiti neće;

Dok one Smrt slave, vi pjevate Zori;
Stupate, pojući buđenje u meni,
Zvijezde čiji plamen sunce ne zasjeni! 








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Šarl Bodler   Ned 31 Jul - 16:29

ONA SVA


Kad jutros, jedva krijući zlobu
i u klopku me navodeći,
Demon u moju uđe sobu,
upita: ''Da li mi možeš reći

šta je od sviju lepih stvari
kojim je oko zasenjeno,
od crnih il' rumenih čari
što čine ljupko telo njeno,

najslađe?'' - Ali duša reče
Gnusniku: ''Svaki deo greje
isto, iz svakog melem teče
i podjednako drago sve je.''

Ne znam kad me očarava,
šta posebno me tu privlači.
Ona me kao noć stišava
I kao Osvit na me zrači;

i saglasje je preveliko
što njenim lepim telom vlada
da obujmiti može iko
sve sastojke tog divnog sklada.

Preobražaj me tajni pleni,
sva čula se u jedno sliše!
Muzika struji dahom njenim,
kao što njezin glas miriše!








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Šarl Bodler   Ned 31 Jul - 16:29



Nakit


Dragana beše naga, ali je, znajući me,
zadržala svoj zvonki nakit, i njeno lice
likovalo je gordo, sve ozareno njime,
srećno ko što su katkad mavarske robinjice.

Kada u igri zveči podrugljivo i jasno,
taj svet što se metalom i kamenjem preliva
ushućuje me, i ja volim besno i strasno
stvari u kojima se zvuk sa svetlošću sliva.

Na divanuje tako ležala, sasvim gore,
i smešila se milo onome kom se dala -
ljubavi mojoj blagoj, dubokoj kao more,
što se k njoj propinjala kao put svog žala.

Gledajući me, nalik na ukroćenog tigra,
sanjalački je razne zauzimala poze,
i nevina je ova i pohotljiva igra
krasila novom draži njene metamorfoze;

Njezine ruke, noge i slabine i bedra,
glatki ko nauljeni i labuđe gipkoće,
tkali su ispred moga pogleda oštro-vedra;
a trbuh njen i grudi, to je moje zrelo voće,

Umiljatiji nego Anđeli zla, put mene
bližili su se da mi dušu iz mirovanja
trgnu i da je smame s kristalne one stene
gde se spustila, željna spokojnog samovanja.

Bokovi Antilope i grudni koš dečaka
kao da neki novi crtež spoji:
struk joj je tako uzan, a stegna tako jaka.
Kako joj divno šminka na smeđem licu stoji!

- Kad se svetiljka zatim ugasi, zatreperivši,
jedino još je kamin po našoj sobi sjao
i s vremena na vreme s uzdahom proplamsavši,
njenu je ambra-kožu krvlju obasipao








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Šarl Bodler   Ned 31 Jul - 16:30

Želja za ništavilom 

Sumorniče, nekad bitkom zaneseni, 
ne bocka te stremen i više te Nada 
nece načinjati! Pa lezi od jada, 
stari konju, svakom granom prestrašeni. 

Odreci se srce, mirno okameni. 

Poražen, satrven! Onaj koji pada 
ne treba ni ljubav ni boj razdraženi. 
Zbogom pjesme mjedi, zvuci raznježeni, 
ne mamite, slasti, srce koje strada! 

Divno je proljece bez mirisa sada! 

I vrijeme me guta, dok trenuci lijeni 
padaju k'o snijeg preko mrtva grada; 
s visine je zemlja okrugla i mlada, 
meni su suvišni svi zakloni njeni! 

Sa mnom, o lavino, niz strminu kreni!








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Šarl Bodler   Ned 31 Jul - 16:30

Jednoj prolaznici

"Ulica je zaglušna vrištala oko mene. 
Duga, tanka, u crnini, 
veličanstvo bola. 
Prošla je neka žena, a ruka joj ohola 
pridizaše, njihaše skutove svoje. 
Hitra, otmena, 
s nogom kao u kakva kipa. 
A ja se napijah u grču osobenjaka 
njenim okom, 
olovnim nebom olujnog znaka 
što zanosnu blagost i smrtonosnu slast sipa. 
Jedna munja...a zatim noć! 
Trenutna prelesti, 
s čijeg pogleda na mah 
novim životom dišem? 
Zar ću te samo u večnosti ponovo sresti? 
Drugde, daleko! 
Prekasno! 
Možda nikad više! 
Jer ne znaš kuda ću, 
ne znam kuda si nestala, 
ti koju koju sam mogao voleti, 
ti što si to znala!"








happy
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Šarl Bodler   Ned 4 Sep - 16:01

Dvorska luda i Venera
 
Kako je caroban dan! Od zarkog milovanja sunca pada prostrani perivoj u omaglicu slatke opojnosti, poput mladosti, kad njome ovlada svemoc ljubavi.
Nikakav sum ne odaje to pjano ushicenje cele prirode. Ta kao da su i same vode usnule! Sasvim protivno od ljudskih svecanosti, ovde se  odvija raspojasano mameno slavlje u potpunoj tisini.
I cini mi se, da u plimi svetla, koje neprestano raste, krajina svakim trenom postaje sve blistavija, da cvece u silnom zanosu gine od zudnje, kako bi prodornoscu svojih boja nadmasilo i azur neba, da se mirisi, od uzavrelog zraka vidljivi, uzdizu prema suncu kao posveceni kad.
Pa ipak sam u tom opstem podavanju nasladama uocio i jedno ojadjeno bice.
Do nogu gorostasna kipa Venerina stoji neko covek, luda po zvanju, sto svojom voljom posta lakrdijasem, da bi nasmejao kraljeve, kad ih satire Grizodusje ili kinji Dosada. Obucen je u cudnovato, blistavo i smesno ruho, na glavi mu kapa sa rogovima i praporcima, a naslonio se na samo postolje kipa i svoje suzne oci obratio besmrtnoj Bozici.
A njegove su zenice zborile : ''Ja sam poslednji i nausamljeniji od svih ljudskih bica. Uskratise mi i ljubav i prijateljstvo. pa sam stoga bedniji i od najkukavijeg zivog stvorenja. Pa ipak, i ja, i ja sam stvoren da shvatim i ocutim besmrtnu Lepotu! O, Bozice, smiluj se mome cemeru i mome mahnitanju!''.
Ali svojim mramornim ocima neumoljiva Venera samo zuri nekuda u daljinu.
 
Charles Baudelaire








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Šarl Bodler   Ned 4 Sep - 16:03

Samoca
 
Neki covekoljubiv novinar kazivao mi kako samoca pogubno deluje na coveka, pa, da bi potkrepio svoju tvrdnju, navede, poput svih nevernika, izreke crkvenih otaca.
 
Znam ja da necastivi rado obilazi pustoline i da se Duh ubistva i pohote cudesnim zarom rasplamsava u osami. Pa ipak je samoca mozda tek pogubna dokonoj, kolebljivoj dusi bez cilja, koja pustos oko sebe ozivljuje vlastitim strastima i tlapnjama.
 
Brbljivac, kojem je najveci uzitak da besedi s visine propovedaonice ili govornice, sigurno bi na Robinsonovom ostrvu postao besomucan. No, ja ne trazim od tog novinara da bude obdaren krepostima smelog Krusoa, nego ga samo molim neka ne kalja optuzbama zanesene ljubitelje samoce i tajanstva.
 
U blagoglagoljivom rodu ljudskom ima pojedinaca koji bi zasigurno s manje negodovanja isli i na stratiste, dakako uz pogodbu da tamo smeju odrzati dugu besedu, bez bojazni da ce im krvnik Santere u nezgodan cas bubnjanjem prekinuti govor.
 
Ja ih ne zalim, jer naslucujem, da im njihovi govornicki izlivi pruzaju iste naslade koje drugi nalaze u cutnji i sbranom poniranju u svoju nutrinju - no, ja ih prezirem.
 
Zelim pre svega, da bi me taj prokleti novinar pustio da se zabavljam, kako se meni hoce. ''Ta zar vi bas nikada - pitao me je unjkajuci izrazito apostolskim glasom - ne osecate potrebu da bi s nekim delili svoje uzitke?'' Evo, kakav vam je to prepredeni zavidnik! Zna da prezirem njegove uzitke, a hteo bi se uplitati u moje, ogavna prznica.
 
''Ta velika nesreca ne moci biti sam ...!'' napisao je negde La Bruyere, kao da je hteo postideti sve one koji od straha da u samoci sami sebe ne bi mogli podneti, hrle medju mnostvo trazeci zaborava.
 
''Gotovo sve nedace dolaze nam od toga, sto ne znamo ostati u sobi svoga doma'', kazao je drugi mudrac, cini mi se, Pascal, opominjuci tako iz svoje samotarske celije sve zaludjene sto traze srecu u kretanju i u nekoj prostituciji, koju bih mogao nazvati ''bratimskom'', ako bih se hteo izraziti krasnim jezikom svojega doba.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Šarl Bodler   Pon 19 Sep - 16:44

Dvorska luda i Venera
 
Kako je caroban dan! Od zarkog milovanja sunca pada prostrani perivoj u omaglicu slatke opojnosti, poput mladosti, kad njome ovlada svemoc ljubavi.
Nikakav sum ne odaje to pjano ushicenje cele prirode. Ta kao da su i same vode usnule! Sasvim protivno od ljudskih svecanosti, ovde se  odvija raspojasano mameno slavlje u potpunoj tisini.
I cini mi se, da u plimi svetla, koje neprestano raste, krajina svakim trenom postaje sve blistavija, da cvece u silnom zanosu gine od zudnje, kako bi prodornoscu svojih boja nadmasilo i azur neba, da se mirisi, od uzavrelog zraka vidljivi, uzdizu prema suncu kao posveceni kad.
Pa ipak sam u tom opstem podavanju nasladama uocio i jedno ojadjeno bice.
Do nogu gorostasna kipa Venerina stoji neko covek, luda po zvanju, sto svojom voljom posta lakrdijasem, da bi nasmejao kraljeve, kad ih satire Grizodusje ili kinji Dosada. Obucen je u cudnovato, blistavo i smesno ruho, na glavi mu kapa sa rogovima i praporcima, a naslonio se na samo postolje kipa i svoje suzne oci obratio besmrtnoj Bozici.
A njegove su zenice zborile : ''Ja sam poslednji i nausamljeniji od svih ljudskih bica. Uskratise mi i ljubav i prijateljstvo. pa sam stoga bedniji i od najkukavijeg zivog stvorenja. Pa ipak, i ja, i ja sam stvoren da shvatim i ocutim besmrtnu Lepotu! O, Bozice, smiluj se mome cemeru i mome mahnitanju!''.
Ali svojim mramornim ocima neumoljiva Venera samo zuri nekuda u daljinu.
 
Charles Baudelaire








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Šarl Bodler   Uto 21 Feb - 11:06

Alegorija
Cveće zla CXIV
Prelepa, golih ramena, pušta vlasi
do ruba čaše, da ih vino kvasi.
Kandže ljubavi, otrov, spletke glupe
skliznu sa granitne joj kože, i otupe.

Smeje se smrti, razvratu se ruga,
tim zlotvorima, čija ruka gruba
iako sve čačka, nikad ne bi smela
da ospori slavu njenog čvrstog tela.

Gazi ko boginja, spava ko sultanija;
s uživanju je od paše odanija,
ruke joj pune dojki, okom zove
u širok zagrljaj sve ljudske sinove.

Dobro zna ta deva jalova, nesveta
a ipak potrebna za opstanak sveta
da lepota tela dar je vrhoviti,
pa za svaku gadost oprost će dobiti.

Pojma ne ima o čistilištu, ni raju,
pa kad u noć crnu uroni na kraju,
gledaće, ko novorođenče kad kroči,
bez mržnje, bez kajanja, smrt pravo u oči.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Šarl Bodler   Uto 21 Feb - 11:06

Ona Sva
Cveće zla XLI
Kad jutros, jedva krijući zlobu
i u klopku me navodeći,
Demon u moju uđe sobu,
upita: “Da li mi možeš reći

šta je od sviju lepih stvari
kojim je oko zasenjeno,
od crnih il’ rumenih čari
što čine ljupko telo njeno,

najslađe?“ – Ali duša reče
Gnusniku: “Svaki deo greje
isto, iz svakog melem teče
i podjednako drago sve je.“

Ne znam kad me očarava,
šta posebno me tu privlači.
Ona me kao noć stišava
i kao Osvit na me zrači;

I saglasje je preveliko
što njenim lepim telom vlada
da obujmiti može iko
sve sastojke tog divnog sklada.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Šarl Bodler   Uto 21 Feb - 11:07

Obožavam Te
Cveće zla XXIV
Obožavam te kao nebo noću,
O! Posudo tuge, tu tvoju mirnoću,
ljubim te sve više što mi bežiš dalje
čak i kada mislim da te tama šalje.

Da bi ironično razmak povećala
što ga je do neba već priroda dala
u divljem naletu nasrćem i skačem
i k’o crv lešinu ne bih dao jačem!

I meni je draga u očaju slepom,
čak i ta hladnoća što te čini lepom.


drugi prevod

Ja te volim kao noći drugo lice,
o posudo tuge, o ti ćutalice,
i sve više tvoj sam što bežiš od mene,
i s podsmehom većim, sazvežđu, opsene,
umnožavaš prostor koji mi razdvaja
opružene ruke od plavih beskraja.

Polazim u napad, na juriše tmurne,
kao na leš dragi kad zbor crva jurne,
i sve obožavam, o zveri svirepa!
i hladnoću kojom većma si mi lepa!








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Šarl Bodler   Uto 21 Feb - 11:07

Ona I Kad Hoda Pleše
Cveće zla XXVII
Ona i kad hoda, pleše i sva zrači,
njišuć lelujavu, sedefnu odeću,
nalik na dugačke zmije, što ih vrači
na vrhu štapova u taktu okreću.

Ko što su pustinjsko nebo i oluja
hladni naspram ljudskog stradanja i plača,
il ko duge mreže okeanskih struja
- tako ravnodušno i sporo korača.

Oči su joj kao brušeno kamenje,
u tom čudnom biću povremeno sevne
anđeo zapleten s telom sfinge drevne,

Sve je tu dijamant, zlato i plamenje:
Blista, poput zvezde zalud ožežene
hladno veličanstvo nerotkinje-žene.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Šarl Bodler   Uto 21 Feb - 11:07

Loš Monah
Cveće zla IX
Po klosterima nekad beše slika
Svete Istine, čija je uloga
bila da, grejući duh iskušenika,
ublaže tolika pokajništva stroga.

Tada, kad Hristovi cvetali su vrti,
mnogi monah, što će u zaborav pasti,
ćeliju držaše za raku, a Smrti
odavaše stalne hvale i počasti.

Duša moja grob je, a ja rđav monah
što na grobu živim, i uvek stanovah;
Ničeg da ulepša golotinju zida.

O, leni monaše! Hoćeš li ikada
pretvoriti žive prizore svog jada
u čin svojih ruku, i sjaj očnjeg vida?








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Šarl Bodler   Uto 21 Feb - 11:08

Leta
Cveće zla XXXIa
Bezdušna i gluva, k srcu mi se privi,
tigru moj nehajni, voljeni, jer želim
da ronim prstima, drhtavim i vrelim
po tvojoj gustoj, otežaloj grivi;

U suknje pune tvog mirisa, stavi
moju bolnu glavu, draga, jer bih hteo
da udišem dugo, ko cvet suh i sveo
slatku plesan, davno umrle ljubavi.

Spavati! Pre i to, neg živeti! I ja
u snu slatkom ko smrt želeo bih, potom
da poljubce svoje razastirem po tom
glatkom telu koje kao bakar sija.

Samo bezdan tvoje postelje, uveče
plač moj kao ambis prima, zaorava;
Jer su tvoja usta, kula zaborava,
i u poljupcima tvojim Leta* teče.

Udesu, ushitu mom novom i starom
ja poslušan biću, nevin osuđenik
ja, njegov unapred neviđen kažnjenik,
koji svoju muku podnosi sa žarom,








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Šarl Bodler   Uto 21 Feb - 11:08

Kosa
Cveće zla XXIII
To runo što se s kovrdžama sliva!
Ti uvojci puni nehajne arome!
Da naseliš tamnu sobu - željo živa! -
Sećanjima što ih tvoja griva skriva
ko rupcem kroz vazduh zamahnuću njome.

Azija, Afrika, prašume, ljanosi,
svet jedan daleki, jedva postojeći,
živi ko u šumi, u mirisnoj kosi!
I kao što neke muzika zanosi
rastem, draga, s tvojim mirisom ploveći!

Tamo! Gde čovek i drvo, puni soka
onesvešćuju se usled klime žarke,
nosite me, kike, ko val hitra skoka!
Iz tebe, iz mora crna i duboka
naziru se jedra, veslači i barke:

Brujna luka, gde bi duše naše pile
u obilju boje, zvukove, mirise;
Gle, lađe, klizeći po moru od svile,
dižu moćne ruke, da bi zagrlile
nebo u kom večna toplota širi se.

Duh moj u okean crni neka zađe,








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Šarl Bodler   Uto 21 Feb - 11:09

Egzotični Miris
Cveće zla XXII
Dok udišem miris tvojih toplih grudi,
sklopljenih očiju, u jesenje veče,
ja ponovo vidim te obale sreće
gde jednoličnoga sunca oganj rudi;

lenjivo ostrvo gde priroda nudi
svoje divlje voće i čudno drveće;
ljude čije telo vitko se pokreće,
žene čiji pogled iskrenošću čudi.

Vođen tvojim dahom u predeo žarki
vidim luku punu jedara i barki
još uvek smorenih morskim talasima,

dok sa tamarinda zelenih se ruši
miris koji kružeć nozdrve nadima
i s pesmom mornara meša se u duši.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Šarl Bodler   Uto 21 Feb - 11:09

Beatriče
Cveće zla CXV
U nekom pepeljastom sažganom kraju golom,
dok jednoga se dana prirodi jadah s bolom,
i dok sam lutajući bez cilja ikakvoga
oštrio kamu misli tocilom srca svoga,
videh u samo podne nekakav crn, natušten
i buronosan oblak na mojoj glavi stušten,
a porocnih duhova na njemu celo stado,
zluradih patuljaka što svud se pletu rado.
Počeše hladno da me sa sviju strana mere
i ko svet pred budalom začuh kako se cere
i ćućore, sve razne znake razmenjujući
i sve očima jedan drugom namigujući:

“Gledajte natenane: karikatura prava,
ta senka Hamletovo držanje podržava,
pogled mu neodlučan, a kosa rasčupana.
Nije l gledati tužno ovoga bonvivana,
tog najurenog glumca, hulju, pajaca, lolu,
koji, jer ume vešto da igra svoju rolu
želi privući pesmi svojih bolova kopce
i potoke i cvecće i orlove i popce,
pa čak i nama koji sve to smislimo davno,
te poznate tirade recitovati javno?“

Ja sam mogao (jer je moj ponos kao planina
viša no oblak, dusi i cela dreka njina)
prosto na drugu stranu da skrenem pogled gordi
da samo ne primetih u pohotnoj toj hordi-
zločin od koga sunce ne skrenu sa svoga toka
kraljicu moga srca, nesravnjivoga oka,
kako se s njima smeje mom mračnom jadovanju
i prodaje se njinom prljavom milovanju.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Šarl Bodler   Uto 21 Feb - 11:10

Duellum
Cveće zla XXXV
Ratnik na ratnika jurnu u jarosti;
Sevnuše mačevi kroz vazduh pun graje.
Ta buka i dreka behu krik mladosti
koja se žestokoj ljubavi predaje.

Slomi se oružje! Ko što se, o dete,
skrši naša mladost! Al poraze njene
sad nokti i zubi hteli bi da svete.
- O, besna su srca ljubavi ranjene!

Tu, gde ris i tigar kruže, u tu crnu
jamu, hrvući se, borci popadaše,
tu će koža da im procveta na trnu.

- Pakao proguta prijatelje naše!
Amazonko, i mi hajmo s njima, neka
plamen naše mržnje potraje doveka!








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Šarl Bodler   Uto 28 Feb - 20:24

Čovek I More
Cveće zla XIV
Uvek ćeš voleti čoveče slobodni
More, ogledalo u kome se roje
beskrajni valovi i trzaji tvoje
duše gorke kao bezdani podvodni!

Gnjuraš se u njega ko u svoju sliku,
očima, rukama, grliš mu talase,
i srce ti kadkad zaboravi na se
slušajući njegovu žalostivu riku.

Ćutljivi ste, mračni; Čoveče beskrajni
bezdan tvoje duše ne sagleda niko,
niti je bogatstva morska ko proniko -
oboje ste revni u čuvanju tajni!

Ratujete eto, kako se svet sazda,
bez griže, bez srca na bojnim poljima,
obuzeti borbom, smrću, pokoljima,
dva surova brata, u koštacu vazda!








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Šarl Bodler   Pon 19 Jun - 19:03

Porok kao način života - Šarl Bodler

Bodler je tipična gradska njuška, prvi pesnik velegrada, zavisnik od gradskih poroka, pun prezira prema građanima oko sebe. Bodler je devijacija prirodnog koje je u njegovom sistemu vrednosti vrhunac svega što doživljava kao vulgarno. Vrline su, po Bodleru, sasvim neprirodne pojave, pa tako i sve prirodno treba odbaciti kao nešto što čoveku oduzima njegovu posebnost. A posebnost je ono čime se Bodlerova sujeta čitavog života hranila, ne iz prazne poze, već iz želje da se kroz neobičnost i izuzetnost prevaziđe banalnost ljudskog života, koju je svuda oko sebe video i koje se gadio.
Banalnost je u Bodleru izazivala osećaj splina, tog elitnog doživljaja teskobe od životarenja koja je svojstvena velikim duhovima i koja se leči umetnošću i porokom, ili se bar pokušava lečiti. Splin je čama i užasnutost nad predvidivošću svakodnevice, večita seta i sentimentalnost za zvezdanijim trenucima ljudskog roda, neizdrživost svakodnevnog ritma života koji uspavljuje u svojoj harmoničnoj monotoniji. Splin, istovremeno, i nije ništa od toga, nego je nešto rečima neuhvatljivo jer reči nisu dorasle tom elitnom i mukotrpnom osećanju teskobe svojstvenom probranim duhovima.

Bodler je iz svog prokletstva, splina, koji je prokletstvo svih ljudi koji se usude da pogledaju oštrijim okom u svoje živote, stvorio svoju poetiku. Pesnik velegrada, zaljubljenik u mačke i prostitutke, uživalac apsinta i opijuma, nosilac sifilisa, zadojeni katolik luciferske figure pune bezbožnog bunta, nekrunisani pariski princ tame, prvi među odbačenima i prognanima iz očinskog zagrljaja i nosilac novog svetla poezije.
Biografizam je kao pristup u tumačenju poezije gnusna laž i ne bi se imalo zašto baviti Bodlerovm životom ako bismo to radili sa namerom da razumemo njegovu poeziju. Međutim, život Šarla Bodlera od najmlađih dana izvanredna je pesma u nepravilnom stihu, pisana neakademskim jezikom punim vulgarizama i protivljenja svim pravilima stila, otvaranje novih horizonata.
Tokom detinjstva, dve su stvari bile od presudnog značaja za formiranje ličnosti Šarla Bodlera. Bila je to najpre rana smrt oca i majčina preudaja za omraženog očuha, a zatim i strogo katoličko vaspitanje. Uprkos svim bogohulnim postupcima i verovanjima pesnika, katoličanstvo je prisutno u njegovoj poeziji kao matični jezik, protiv koga se može pisati samo na njemu samom. Motivi, metafore, strahovi i predmeti mržnje i obožavanja u Bodlerovoj poeziji dolaze iz katolicizma. Prezir prema svakodnevici, osećanje splina kao rezultat čežnje za nečim uzvišenijim što je očekivao od života i čoveka svoj koren imaju u hrišćanskim propovedima i visokim katoličkim katedralama; onda kada život nije oponašao propoved i jedan i drugi prezreni su kao poslednja laž.
Već sa osamnaest godina Bodler je kipteo od užasa spram građanskog života koji jedino vrednuje benigna zadovoljstva konformizma. Malo piše pesme, malo se opija na čuvenim boemskim mestima Pariza, u celosti živi kao boem, odeva se elegantno, ponaša otmeno, a sa sobom ipak vodi svuda jednu prostitutku kao svoju pratilju. Da bi ga sklonio od „lošeg društva“ očuh, koji mu je po svemu sudeći zaista želeo samo dobro, ali je njegovo „dobro“ bilo sasvim različito od onoga što je mladi Bodler pod tim podrazumevao, šalje ga na putovanje svetom. Tu se pesnik oduševljava Mauricijusom, upoznaje zadovoljstva opijuma i hašiša, a sa puta dovodi i jednu mulatkinju koja mu postaje ljubavnica. Novac nasleđen od oca troši nemilice, upada u dugove, pokušava samoubistvo, prevodi Poa da bi otplatio dugove i time otvara vrata američkom pesniku na evropsku književnu scenu. Glad za šokiranjem je ogromna – kosu boji u zeleno (boja omiljenog pića pariskih boema, apsinta), laže da je policijski špijun, da je homoseksualac, da je ubio i pojeo svog oca, dok mu svi slepo veruju na reč.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Šarl Bodler   Pon 19 Jun - 19:04

Šarl Bodler - O opijanju
"Treba uvek biti pijan. Sve je tu: to je jedino pitanje. Da ne biste osećali strašno breme Vremena koje vam slama pleća i povija vas prema zemlji, treba da se opijate bez predaha. A čime? Vinom, poezijom ili vrlinom, kako vam volja. Ali opijajte se. Pa ako se katkad , na stepeništu kakve palate,na zelenoj travi u nekom jarku, u sumornoj samoći svoje sobe probudite, kad je pijanstvo već popustilo ili nestalo, zapitajte vetar, talas, zvezdu,pticu, časovnik, sve što juri, sve što kruži, sve što huči, sve što peva, sve što govori,zapitajte koji je čas;i vetar, talas, zvezda, ptica, časovnik, odgovoriće vam: "Čas je da se opijate!'' Da ne biste bili mučeničko roblje Vremena, opijajte se; opijajte se bez prestanka! Vinom, poezijom ili vrlinom, kako vam volja."


Ova pesma je Bodlerovo „vjeruju“. Bodler nije pijanac, pohotnik, narkoman kakvim bi moralisti želeli da ga predstave. Porok je za njega „opijanje“, eskapizam iz sveta banalnog koje nije umeo na drugi način da prevaziđe. Ujedno, on je i pokušaj da se pronađe lek i zaborav za bolnu mladost i ranjenu dušu, za krvava krila nezgrapne ptice koju drugi gledaju ispod oka, a njoj je dosadilo da im se podsmeva više, da ih u sebi prezire. Porok, to je Bodlerov izgovor da se ne stopi u masu, da joj se na još jedan način izruga. Ima li, ipak, većeg izrugivanja od stvaranja prave, revolucionarne poezije, ima li definitivnijeg kidanja veza sa svim „normalnim“? Pesnici koji su procvetali pod njegovim sjajem odgovoriće u narednim decenijama odrečno.
Majstor umišljenosti i drskosti pisao je i sledeće, mazohistički uživajući u mržnji svetine:
„Gledate me kao retku zver! A treba da znate da je iz društva prognan onaj koji je, po nesalomivoj snazi duha, za glavu viši od banalne svetine. Ovaj svet stekao je toliku težinu prostaštva da je ono, uprkos čovečijem duhu, dobilo snagu strasti. Ali, ima izvrsnih oklopa koje ni sam otrov ne bi mogao da nagrize… Ostao sam ono što sam i nekada bio: odgovoran i razvratan. Avaj! nedostaje mi možda udarac bičem koji dodeljuju deci i robovima… Ali ne mari: kada budem izazvao opštu odvratnost i užas, osvojiću usamljenost.“
Shvatamo iz svega pomenutog da nije nimalo neočekivano da je baš Bodler bio taj koji će se prvi jasno založiti za ono što je u sporednim tokovima književnosti postojalo koliko i ona sama: za estetiku ružnog. Nasuprot lepoti i skladu koji u sebi uvek sadrže malo laži i ušuškivanja u laž, ružno je sirovo i živo, beskrupulozno u predstavljanju sveta i golotinje naših duša. Ružno je deformitet kakav je i sam život, ono što uznemiruje jer pobuđuje u nama nesvesnu težnju da ga ispravimo, dovedemo u red. Isto kao što osećamo i prema životu, našem i svačijem.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Šarl Bodler   

Nazad na vrh Ići dole
 
Šarl Bodler
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-