Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Artur Klark

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Artur Klark   Sre 3 Avg - 16:15




Ser Artur Čarls Klark (engl. Sir Arthur Charles Clarke; 16. decembar 1917, Majnhed, Somerset, Engleska — 19. mart 2008, Kolombo, Šri Lanka) je britanski pisac i pronalazač. Uz Ajzaka Asimova smatra se najpoznatijim piscem naučne fantastike ali za razliku od njega Klark se čvrsto drži nauke i njenih realnih dometa i hipoteza. Glavne teme njegovih romana i priča su istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama.

Rođen je u Majnhedu u Somersetu u Engleskoj. Posle srednje škole, pošto nije imao para da plati univerzitetsko obrazovanje, zaposlio se kao revizor u jednom ministarstvu. Tokom Drugog svetskog rata služio je u RAF-u kao specijalista za radare i učestvovao je u izgradnji prvih sistema za rano uzbunjivanje i automatsko navođenje pilota sa zemlje. Njegova jedina ne-naučno-fantastična knjiga Glide Path bazirana je na tom radu. Posle rata završio je Kraljevski Koledž u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948.

Oženio se amerikankom Merilin Mejfild (Marilyn Mayfield) u junu 1953. ali su se već u decembru iste godine razveli. Kako je sam kasnije rekao "To je bio ključni dokaz da ja nisam za brak. Ali mislim da svaki čovek to mora da proba barem jednom u životu".

Njegov najveći doprinos nauci je ideja da bi geostacionarni sateliti mogli da se koriste kao komunikacioni releji. U njegovu čast, Međunarodna astronomska unija nazvala je geostacionarnu orbitu (42.000 km) Klarkovom orbitom.

Godine 1951. napisao je kratku priču Stražar (engl. The Sentinel) koju je poslao na jedno BiBiSi-jevo takmičenje. Priča je odbijena na tom takmičenju i komisija ju je ocenila veoma lošom. Međutim, 1964. će ta priča postati glavna inspiracija za njegovo verovatno najpoznatije delo i film koje je napisao zajedno sa Stenlijem Kjubrikom - 2001: Odiseja u svemiru (premijerno prikazan 1968). Iako se na koricama knjige ne nalazi Kjubrikovo ime a na špici filma pod reditelj ne stoji i Klarkovo, sam Klark je često govorio da bi na knjizi moralo da stoji: "Napisali Artur Klark i Stenli Kjubrik" a na filmu "Režirali Stenli Kjubrik i Artur Klark".

Od 1956. godine živi u Kolombu u Šri Lanki. 1988. konstantovano je da boluje od post poli sindroma i od tada je vezan za invalidska kolica. Britanska kraljica Elizabeta II ga je 1998. godine proglasila vitezom. Preminuo je 19. marta 2008.


Bibliografija

Prelude to Space (1951)
Pesak Marsa (The Sands of Mars) (1951)
Ostrva na nebu (Islands in the Sky) (1952)
Ka spuštanju noći (Against the Fall of Night) (1953)
Kraj detinjstva (Childhood's End) (1953)
Expedition to Earth (1953), zbirka pripovedaka
Svetlost Zemaljska (Earthlight) (1955)
Reach for Tomorrow (1956), zbirka pripovedaka
Grad i zvezde (The City and the Stars) (1956)
Tales from the White Hart (1957), zbirka pripovedaka
Duboko poniranje (The Deep Range) (1957)
S druge strane neba (The Other Side of the Sky) (1958), zbirka pripovedaka
Pad mesečeve prašine (A Fall of Moondust) (1961)
Tales of Ten Worlds (1962), zbirka pripovedaka
Ostrvo delfina (Dolphin Island) (1963)
Glide Path (1963) - njegova jedina ne-naučno-fantastiča knjiga
The Nine Billion Names of God (1967), zbirka pripovedaka
2001: Odiseja u svemiru (2001: A Space Odyssey) (1968), sa Stelnijem Kjubrikom
The Lion of Comarre & Against the Fall of Night (1968)
Of Time and Stars (1972), zbirka pripovedaka
Sunčani vetar (The Wind from the Sun) (1972), zbirka pripovedaka
Sastanak sa Ramom (Rendezvous with Rama) (1973)
The Best of Arthur C. Clarke (1973), zbirka pripovedaka
Matica Zemlja (Imperial Earth) (1975)
Rajski vodoskoci (The Fountains of Paradise) (1979)
2010: Druga odiseja (2010: Odyssey Two) (1982)
Stražar (The Sentinel) (1983), zbirka pripovedaka
Svet zagonetnih sila (World of strange powers) (1984), po istoimenoj TV seriji
Pesme daleke zemlje (The Songs of Distant Earth) (1986)
2061: Treća odiseja (2061: Odyssey Three) (1988)
Susret sa meduzom (A Meeting With Medusa) (1988)
Kolevka (Cradle) (1988), sa Džentri Lijem (engl. Gentry Lee)
Rama II (Rama II) (1989), sa Džentri Lijem
Beyond the Fall of Night (1990), sa Gregorijem Benfordom (engl. Gregory Benford)
Tales From Planet Earth (1990), zbirka pripovedaka
The Ghost from the Grand Banks (1990)
More Than One Universe (1991), zbirka pripovedaka
Vrt Rame (The Garden of Rama) (1991), sa Džentri Lijem
Rama Revealed (1993), sa Džentri Lijem
Božji čekić (The Hammer of God) (1993)
The Snows of Olympus - A Garden on Mars (1994), album slika sa komentarima
Apokalipsa Amerike (Richter 10) (1996), sa Majkom MekKvejom (engl. Mike McQuay)
3001: Konačna odiseja (3001: The Final Odyssey) (1997)
Okidač (The Trigger) (1999)
Svetlost drugih dana (The Light of Other Days) (2000), sa Stivenom Baksterom (engl. Stephen Baxter)
Oko vremena (Time's Eye) (2004), sa Stivenom Baksterom
Oluja sa sunca (Sunstorm) (2005), sa Stivenom Baksterom
Prvorođeni (Firstborn) (2007), sa Stivenom Baksterom



wikipedija








Nazad na vrh Ići dole
Ružica

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 207

Učlanjen : 26.03.2013


PočaljiNaslov: Re: Artur Klark   Uto 9 Apr - 13:31

"Iza svakog čoveka koji sada živi stoji trideset duhova, odnosno za toliko puta ukupan broj umrlih nadmašuje broj živih. Od osvita vremena približno sto milijardi ljudskih bića hodilo je planetom Zemljom.
Posredi je zanimljiv broj, jer, jednom neobičnom podudarnošcu, postoji takode oko sto milijardi zvezda u našoj lokalnoj vaseljeni, Mlečnom Putu. Za svakog čoveka, dakle, koji je ikad živeo, u ovoj Vaseljeni sija po jedna zvezda.
Ali svaka od tih zvezda jeste sunce, često daleko blistavije i veličanstvenije od male, obližnje zvezde koju mi nazivamo Sunce. A mnoga – možda pretežna većina – medu tim stranim suncima imaju planete što kruže oko njih. Gotovo je, znači, izvesno da na nebu postoji dovoljno prostora da svaki pripadnik ljuske vrste, počev od prvog čovekolikog majmuna, dobije svoj vlastiti raj – ili pakao – veliki poput celog sveta.
Koliko je od tih mogućih rajeva i pakala sada nastanjeno i kakvim sojem stvorenja – to ni na koji način ne možemo pretpostaviti; najbliži medju njima milion puta je udaljeniji od Marsa ili Venere, odredišta koja će ostati nedostižna i narednom pokolenju ljudi. Ali prepreke razdaljine se ruše; jednog dana srešćemo sebi ravne ili svoje gospodare medju zvezdama.
Ljudi su se nevoljno suočavali sa ovom izglednom mogućnošću; neki se još nadaju da ona možda nikada neće postati stvarnost. No, sve veći broj se pita: ‘Zašto do takvih susreta već nije došlo, budući da se i mi već nalazimo na pragu otiskivanja u svemir?’
Uistinu, zašto nije? Evo jednog mogućeg odgovora na to veoma razložno pitanje. Ali molim vas da imate na umu: ovo je samo književno delo.
Stvarnost će, kao i uvek, biti znatno neobičnija."
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Artur Klark   Pet 20 Feb - 10:00

"Uostalom, nije li neko jednom kazao: 'Politika je veština mogućeg'?"
"Sasvim tačno - a to i jeste razlog što se njome bave samo drugorazredni umovi. Genijima se više dopada izazov nemogućeg."

(Artur Klark)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Artur Klark   Pet 20 Feb - 10:00

Dovoljno razvijenu tehnologiju nije moguće razlikovati od magije.

(Artur Klark)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Artur Klark   Pet 20 Feb - 10:00

Jedini način da se odrede granice mogućeg je da se ode iza njih, u nemoguće.

(Artur Klark)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Artur Klark   Pet 20 Feb - 10:00

Političari bi trebalo da čitaju naučnu fantastiku, a ne vesterne i detektivske priče.

(Artur Klark)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Artur Klark   Pet 20 Feb - 10:01

Vera je uverenje da ono sto znas nije istina. (Odiseja 3001.)

(Artur Klark)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Artur Klark   Sre 1 Jul - 15:08

Kolonisti iz celog Sunčevog sistema okupljaju se na matičnoj planeti da bi proslavili 2276. godinu.

 

 

Dankanu Mekenziju, naučniku-vođi iz podzemne kolonije Titan, jednog od najudaljenijih Saturnovih meseca, poveren je osetljiv zadatak presudan za njegov mesec, njegovu porodicu i njega samog...

 

 

„Prepuno očaravajućih trikova: poliominoja, asimptotičkih drajvova, džoj-mašina, zlatnih sprudova, vrlo dugih radio-talasa, seksa u slobodnom padu. Svaki izum  krajnje je uverljiv i kao da nam se uvlači u život dok jednom ne postane njegov neizbežan deo. Niko ne ume bolje od Klarka da upravlja tim pažljivo sklopljenim izumima koji su pravi kulturološki šok ali i osnovni sastojak naučne fantastike.“
„Savršeno izbrušen dragulj... pobednik.“
Matica zemlja
 








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Klark   Uto 5 Dec - 17:38

IAKO JE ŽELEO DA GA UPAMTE PRE SVEGA KAO PISCA, LJUDI ĆE GA SE SEĆATI I KAO VELIKOG POPULARIZATORA NAUKE I SMELOG VIZIONARA KOJI SE NIJE LIBIO DA PRORIČE BLIŽU I DALJU BUDUĆNOST
Artur Klark rođen je 1917. godine u Somersetu, obalskoj provinciji u jugozapadnoj Engleskoj. Skromno imovno stanje nije mu dozvolilo da svoju načitanost i znatiželju dopuni unverzitetskim obrazovanjem tako da je mladost proveo radeći kao anonimni službenik penzionog fonda. Drugi svetski rat Klark je proveo braneći otadžbinu, kao ekspert za radarske sisteme, tehnologiju koja je u ono vreme bila tek u povoju. Tek nakon rata Klark počinje ozbiljnije da se bavi literaturom.
Prelomni događaj Klarkove karijere zbio se 1948. godine kada je napisao kratku priču Stražar i sa njom učestvovao na jednom BBC-jevom konkursu. Priča o misterioznom odašiljaču koji je na Mesec postavila jedna nepoznata civilizacija ostala je neprimećena, ali je udarila temelj Klarkovom budućem književnom delu. U svojim najboljim romanima, Kraj detinjstva (1953), Grad i zvezde (1956) i Sastanak s Ramom (1972), Klark na različite načine obrađuje susret naprednog čovečanstva i još superiornije kosmičke civilizacije. Prožeti mistikom, nerazumevanjem i nepoverenjem, ovi komplikovani susreti ilustruju Klarkovo duboko verovanje da kosmos vrvi od inteligentnog života. Ali susret s nepoznatim Klark nikad nije idealizovao. Baš kao i njegov savremenik Stanislav Lem, Klark je svoju priču o preplitanju civilizacija formulisao kao niz upozorenja i nagoveštaja da prvi kontakt neće biti ni brz, ni lak ni lišen rizika.
KJUBRIK, KLARK I KLARK: Ipak, da nije bilo romana 2001: Odiseja u svemiru i istoimenog filma iz 1968. godine, Klarkova slava bi danas bila neuporedivo manja. Film i roman nastajali su paralelno, kao plod zajedničkog saradnje Artura Klarka i Stenlija Kjubrika a kao predložak za priču uzet je već pomenuti Stražar. Saradnja ova dva izuzetna umetnika nije bila jednostavna: Klark je smatran za čudaka koji "živi na drvetu", dok je Kjubrik bio enfant terrible u svetu filma. Svako je vukao na svoju stranu tako da su razlike u pristupu opstale do samog kraja: Kjubrik je u filmu prednost dao artističkim i vizuelnim elementima dok je Klark u romanu bio mnogo direktniji i određeniji. Od početne ideje da se napiše "filmski scenario Kjubrika i Klarka po romanu Klarka i Kjubrika" na kraju je ispao film koji su potpisala oba autora i roman koji je, pomalo sebično, potpisao samo Klark. I tako je nastala nezaboravna priča o monolitu savršenih proporcija koji kroz prostor i vreme prati sazrevanje ljudske rase pripremajući je za susret sa višim intelektom.
Film je podelio gledaoce na one koji nisu ništa shvatili, na one koji su mislili da su nešto shvatili i na one koji su sve shvatili samo to nikom nisu umeli da objasne. I pored toga, publika nije dozvolila da film propadne. Štaviše, Odiseja je i pored svoje zahtevne hermetičnosti i negativnih početnih reakcija na kraju zabeležila neslućeni komercijalni uspeh (preko dvesta miliona dolara čistog profita). Autori su stekli svetsku slavu a film kultni status jednog od najboljih filmova svih vremena, ne samo u naučnofantastičnom žanru.
Klark je bio veoma plodan pisac u svakom pogledu, sa preko sto značajnijih naslova. Razumljivo, tako velik opus bio je i prilično neujednačenog kvaliteta, naročito kada su u pitanju nastavci antologijskih originala. Pritisnut publicitetom, slavom, iščekivanjem i zahtevima armije svojih čitalaca, Klark je napisao tri nastavka Odiseje i još tri nastavka Sastanka s Ramom, ali je taj trud prošao prilično nezapaženo. Knjiga Poslednja teorema koju je Klark napisao u saradnji sa Frederikom Polom, još jednim velikanom SF-literature, biće objavljena posthumno.
Iako je Klark želeo da ga upamte pre svega kao pisca, ljudi će ga se sećati i kao velikog popularizatora nauke i smelog vizionara koji se nije libio da proriče bližu i dalju budućnost. U tekstu napisanom 1945. godine za "Wireless Magazine" Klark je uverljivo predvideo da će geostacionarni sateliti jednoga dana predstavljati komunikacionu kičmu planete, pre nego što je prvi satelit bio i nacrtan a kamoli lansiran. Reč je o satelitima koji se kreću vrlo visoko, na oko 36.000 kilometara iznad površine zemlje. Na ovoj visini brzina kretanja satelita odgovara brzini rotacije planete tako da se satelit nalazi uvek iznad iste tačke globusa. Sve ostale orbite nemaju ovu prednost: satelit je ili brži u odnosu na Zemljinu rotaciju (na nižim orbitama) ili sporiji (na višim) tako da se signal koji satelit emituje može uhvatiti samo u vreme preleta.
PRVI ČOVEK, PRVI UBICA: Gleda-Mesec (Odiseja 2001)
STRAĆITI MILIJARDU: I zaista, ispostavilo se da je geostacionarna orbita vrlo dragocen resurs: postoji samo jedna takva kružna putanja i ona se nalazi u ekvatorijalnoj ravni. U čast čoveka koji je prvi predvideo njen značaj i svrhu, ova orbita se danas i zvanično naziva "Klarkovom orbitom". Geostacionarni pojas izdeljen je na "slotove", tj. "parcele" u kojima se nalazi po jedan geostacionarni satelit a oko toga kome ovi slotovi pripadaju (državi koja je lansirala satelit ili državi iznad koje se satelit permanentno nalazi) i dalje se vodi rasprava. Iako se vremenom pokazalo da geostacionarna orbita nije sasvim idealna (striktna ekvatorijalna lokacija, limitiran smeštajni prostor, velika visina orbite koja izaziva merljivo kašnjenje u transmisiji signala), Klark bi, verovatno, zaradio ogromne pare da se setio da svoj koncept na vreme patentira. Umesto toga, napisao je više šaljivih tekstova sprdajući se na sopstveni račun ("Kako sam straćio milijardu dolara u slobodno vreme"). Klark je, osim toga, vrlo rano shvatio koliki značaj imaju informacije u savremenom društvu i kakav se manipulativni potencijal krije u njima: "Ponekad sanjam da je Ted Tarner izabran za američkog predsednika ali da odbija da preuzme dužnost jer ne želi da se odrekne vlasti koju mu daje CNN."
Ideja na koju je Klark takođe bio jako ponosan je "svemirski lift", veoma dugačko i jako "uže" vezano jednim krajem za zemlju a drugim za "sidro" postavljeno iza geostacionarne orbite. Ovakvo uže koristilo bi se za brzo i lako lansiranje satelita: jednostavno, zakačite satelit za uže a onda ga pustite da puzi naviše kao što se majmun penje uz lijanu sve do krošnje drveta. Iako ova Klarkova ideja deluje skoro bizarno, mnogi inženjeri tvrde da je sva potrebna tehnologija uglavnom tu i da kosmički lift može da bude sagrađen u narednih dvadesetak godina.
Nije Klark uvek bio tako uspešan u svojim predviđanjima. Neka od njih bila su sasvim groteskna, poput uverenja da će početkom sedamdesetih utrenirane šimpanze zameniti čoveka u velikom broju trivijalnih poslova. Neka predviđanja ostvarila su se tek delimično (Klark nije predvideo internet u njegovoj današnjoj formi, ali je tvrdio da će "globalna biblioteka" profunkcionisati do 2005. godine). Čak i antologijska Odiseja u svemiru pati od "viška dostignuća" oročenih za početak XXI veka: masivne orbitalne stanice, hoteli u kosmosu, rutinski letovi ka Mesecu i Jupiteru, veštačka inteligencija... Klark je predvideo uspon kompjutera, ali je u tom predviđanju i preterao: današnji kompjuteri umeju da igraju jako dobar šah, ali su još uvek decenijama daleko od toga da steknu svoju "ličnost" kroz sposobnost apstraktnog razmišljanja. Da ne pominjemo kontakt sa vanzemaljskim civilizacijama koji je Klark proricao i očekivao sve do poslednjeg dana života. U svom intervjuu za "Playboy" od 2001. godine, rezignirani Klark ne skriva svoju ogorčenost što se sredstva namenjena ostvarenju prvog kontakta neprekidno smanjuju: "Američki Kongres obustavio je finansiranje istraživanja u pravcu najvažnijeg otkrića u istoriji civilizacije. Ponekad se čovek zapita ima li inteligentnog života u Vašingtonu."
Klark je, ipak, najviše promašio u proceni da će interes čovečanstva za osvajanje kosmosa u budućnosti neprekidno rasti. Tako nešto možda mu je delovalo logično dok je zajedno sa Volterom Kronkajtom za američku televiziju komentarisao epohalne letove Apola na Mesec. Instrumentalizacija osvajanja kosmosa u političke svrhe kako bi se stekao odlučujući poen u hladnoratovskom nadmetanju Klarku je bila strana. On, jednostavno, nije bio spreman da vidi kako se interesi nacionalnih država često kose sa nespornim interesima čovečanstva u celini. Pa opet, evidentni promašaji ne umanjuju značaj Klarkovih proročkih vizija. Ako ništa drugo, Klark nas je naterao da o tim stvarima razmišljamo kao o potencijalno mogućim. Kako je sam govorio: "Da nije bilo ljudi kao što su H. Dž. Vels i Žil Vern, ljudi nikad ne bi shvatili da je let na Mesec izvodljiv. Ja sam srećan kad čujem da su neki mladi ljudi postali kosmonauti zato što su čitali moje knjige."
PUSTINJAK: Klarkov privatan život odvijao se, uglavnom, daleko od očiju javnosti. Nakon kratkotrajnog promašenog braka koji se završio razvodom i bez dece, Klark se 1956. godine, kao zaljubljenik u more i još strasniji ronilac, preselio u Šri Lanku (tada Cejlon) i tamo ostao do kraja života, baveći se pisanjem, podvodnim istraživanjima, davanjem intervjua i vođenjem svoje ronilačke škole (koju će zbrisati katastrofalni cunami iz 2004. godine). Krajem osamdesetih dijagnosticiran mu je postpolio sindrom, progresivno oboljenje koje će ga sve češće vezivati za invalidska kolica. Povremeno je bio na meti žute štampe, prvi put kada se spekulisalo o njegovom (homo) seksualnom opredeljenju, a drugi put kada ga je "Sunday Times" optužio za pedofiliju i iživljavanje nad decom. Iako je policija Šri Lanke sprovela temljenu istragu, ove teške tvrdnje nikad nisi bile potkrepljene dokazima. Klark je svoj revolt izrazio tako što je dve godine odbijao da primi plemićku titulu koju mu je dodelila engleska kraljica.
Sa ovog sveta Klark je otišao skromno, okružen malim krugom prijatelja, poštovalaca i rodbine, bez ikakvih religioznih obreda. Klark nikad nije krio svoj apsolutni ateizam, često naglašavajući da je institucionalna religija "najveće zlo u istoriji čovečanstva". Posebno ga je iritirao monopol vodećih svetskih religija na interpretaciju univerzalnih moralnih načela. Impresioniran brzinom razvoja nauke i čovekovom potrebom da neprekidno uči i širi svoje vidike, Klark je zahtevao da se na njegov grob upiše samo jedna rečenica: "Nikad nije odrastao i nikad nije prestao da raste." Prethodno se pobrinuo da jednu vlas svoje kose pošalje u kosmos, uzbuđen mogućnošću da njegov genetski materijal vaskrsne na nekom drugom mestu, u nekoj drugoj, dalekoj civilizaciji. Klark je sahranjen u svojoj drugoj otadžbini, na gradskom groblju u Kolombu 22. marta, ali njegovo stremljenje ka zvezdama ni smrt nije uspela da zaustavi.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Klark   Uto 5 Dec - 17:39

Artur Klark, naučna fantastika, SF – fikcija koja je postala stvarnost

Artur Klark je jedinstvena pojava u istoriji naučne fantastike.

Inženjer po profesiji, često mu je prebacivano da se suviše bavi tehničkim pojedinostima u svojim delima i da zbog toga njegova dela dube na dramaturgiji i likovima.

To je možda tačno samo za početnu fazu njegovog pisanja.

Ipak, mnogo toga što je Klark nagovestio i predvideo u svojim delima, uveliko je stvarnost.

Kada sam davno, veoma davno, prvi put čula samo naslov, naziv ovog dela, momentalo sam postala opsednuta. Zvučao mi je tako setno i divno istovremeno, nežno, čežnjivo, neodoljivo. Kada sam pročitala knjigu, bila sam još više opsednuta, knjigom, idejama, slojevima, naravno i imaginacijom jedinstvenog Ser Artura Klarka.

Pesme daleke zemlje



Knjiga je napisana 1985 godine (mada su postojale ranije, kraće verzije). I gotovo odmah je stekla kultni status među poklonicima SF žanra.

Ne samo među njima. Mike Oldfiled, muzička ikona 20.veka, toliko je bio oduševljen knjigom, da je komponovao muziku inspirisanu ovim delom i izdao istoimeni album.

Naučna predviđanja Artura klarka

Zamislite sledeću situaciju – nekako je nauka neosporno utvrdila i izračunala kada će Zemlja, kao planeta nestati. Sunce će postati Nova i to će značiti kraj ne samo planete Zemlje, nego i celog Sunčevog sistema.
Apokaliptično, moguće, zar ne. Tako strašno i nezamislivo sa aspekta čovečanstva, tako uobičajeno i beznačajno sa aspekta kosmosa.

Da ne zamaram sa naučnim detaljima, koji doduše nikada nisu dosadni u Klarkovoj interpretaciji, čovečanstvu je ostalo nešto više od 1500 godina do fatalnog kraja.

Pročitaj: Apokalipsa – podžanr naučne fantastike

Klark je, kao veliki humanista pre svega, zatim kao naučnik i inženjer, pokušao da ponudi spas čovečanstvu, brodove – sejače, sa zamrznutim ljudskim zamecima, odraslim ljudima u hibernaciji i kompletnom tehnologijom potrebnom da se na unapred određenim planatema zaseje ljudsko seme.

Talasa boginja
Talasa boginja
Planeta Talasa



Talasa je ime starogrčke boginje, negde je personifikacija Sredozemnog mora, a kod Klarka to je daleka planeta pokrivena džinovskim okeanom, sa veoma malom kopnenom površinom.
Proces zasejavanja je na njoj uspešno izvršen i ljudski rod je razvio neku svoju novu kulturu.



Direktna socijacija – Pobuna na brodu Baunti, mornari koji su na svojim dugim usamljenim plovidbama otkrili sve čari raja na udaljenim pacifičkim ostrvima.

Sledeća generacija brodova, sa savremenicima i očevicima nestanka Zemlje, stiže na taj daleki raj, nastanjen nekim novim ljudskim rodom, drugačijim i istim – sve zavisi. Talasa je samo usputna srtanica, ali je tako slična ljudskoj predstavi raja.
Mnogo slojeva ima u toj knjizi, mnogo pitanja, civilizacijskih, kulturoloških, pa i religijskih, koje Klark postavlja.

Komunikaciona mreža i anonimusi

Ali, kako funkcioniše brodska komunikaciona mreža? Još jedno Klarkovo predviđanje i opis prvih anonimusa.

Citat:

Za kapetana Beja bilo je veoma neprijatno da i dalje normalno vodi brod, ne znajući pri tom ko mu se – niti koliko – od oficira i običnih članova posade obraća anonimnim porukama preko brodske mreže. Nije bilo načina da se uđe u trag onome, ko je slao ove poruke: takav način komuniciranja uveden je pre svega zbog poverljivosti…da bi se time obezbedio stabilišući socijalni mehanizam.

Anonymous – Internet meme, znamo šta je, kao definicija pokret i sve ostalo. Kad je počeo pokret anonimusa a kada je Klark o tome pisao, pa saberite, oduzmite par brojeva.

Ako vas još nisam ubedila da čitate knjigu, neću vam je više prepričavati.

Ipak još jedna simpatična Klarkova rečenica, meni deluje prilično inspirativno:

“Ponekad mi se čini da Zemlja uopšte nije prerano bila unuštena; ljudska rasa je podlegla pod teretom informacija, koji je sama sebi natovarila.”








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Klark   Uto 5 Dec - 17:40

Možda će NLO jednom nestati, kao što su iščezle srednjovekovne veštice, kad u njih više niko ne bude verovao

Jednom kada je vreme još nešto značilo, u poštanskom sandučetu sačekalo me je pismo. Kad sam ga otvorila, činilo mi se da ću poleteti. Bila je to božićna poruka od Artura Klarka. Napisana rukom.
Ne znam zašto mu nikada nisam odgovorila. Nije bila u pitanju srpska epohalna aljkavost. Možda sam čekala pravi trenutak.
Dragi Arture, nadam se da te moje reči zatiču u istom, šeretskom mood-u. Samo da znaš: NASA je sve priznala. Ne samo da postoje planete izvan Sunčevog sistema nego kažu da će nam naći i drugu, verovatno bolju zemlju za budući život.
See you there.

– Bože, pa ona je veća od mene! – šokirao se Artur Klark čim me je ugledao. Od silnih vanzemaljaca, jedino normalne žene nije viđao često u životu.
Meni se sve smrklo pred očima kad me je Klarkov ljubazni sekretar na vratima njegove kuće, u najelitnijem delu Kolomba, presreo s pismom u kojem se kaže da tada najveći živi fantasta više ne razgovara sa strancima jer je sit pričanja (čak i o sebi!), a i strogo mora da vodi računa o svom narušenom zdravlju.
Nije mi preostalo ništa drugo nego da se smesta legitimišem kao biće s druge planete koje Arturu Klarku nosi važnu poruku. Ako me bezdušno odbije, zemaljska kugla će se naći u ozbiljnoj opasnosti.
Lično sam se uverila da su ga predsednici mnogih država redovno zvali i panično pitali šta da rade, s obzirom na to da su Klarku neprestano stizali signali direktno iz kosmosa. Nisu daleko od pameti ni verovanja da je Klark godinama honorarno obavljao funkciju specijalnog savetnika svih svetskih vladara.
Najviše od svega nervirao ga je Bi-Bi-Si jer ništa nije javljao o ratnim sukobima dva zavađena naroda na severu Cejlona.
– Ovde ljudi svakodnevno ginu, a Englezima je najvažnije da prenesu šta je i gde rekao američki predsednik. Mo’š misliti! Izem ti ja takav radio!
Čuda komunizma
Klark je morao da se složi da je verovanje u svakojaka čuda bilo najrasprostranjenije i najpopularnije baš u totalitarnim komunističkim režimima. U tome je dugo najviše prednjačio Sovjetski Savez, mada nisu zaostajale ni druge zemlje Istočnog bloka, spremne da progutaju i najluđe odgovore na pitanje zašto nisu kao drugi normalan svet. U real-socijalizmu ljudi su radije živeli u mašti nego u svojoj svakodnevici, mada je taj njihov život, posmatran sa strane, delovao fantastičnije i neverovatnije od svakog SF-a jer su uslovi za njega bili gori nego na Marsu.

Gde su bile granice političke fantastike?
Klark nije prestajao da me teši tvrdnjom da je ljudskoj prirodi svojstveno da mašta, pogotovo što još nije otkriveno ni ko smo, ni odakle smo.
– Često sanjarim o svemirskom brodu koji se spušta na Zemlju, a prvi putnik koji iz njega izlazi nonšalantno zahteva da ga dovedu kod mene. Moje noćne more nastaju kad vanzemaljac izjavi da bi želeo da ga vode kod Ajzaka Asimova, mog ljutog suparnika.
Dok oficijelna i ozbiljna istorija sveta pokušava da događaje rasvetli i razmrsi i da odgovori na sva moguća pitanja, dotle istorija čudesa, misterija, neverovatnih pojava i tajni nastoji da postavi što više pretpostavki, nerešivih rebusa i nemogućih pitanja.
– Oni koji veruju da je nauka u svemu rekla svoje jednako su glupi kao i oni koji prihvataju najfantastičnije priče zasnovane na takvim dokazima. Prava mudrost leži u tome da se očuva osetljiva ravnoteža između skepticizma i lakovernosti. Svet je tako neobično i divno mesto da će uvek nadmašiti i najbujniju maštu. A to je velika sreća za nas jer, bez obzira na to kakve druge pogibelji u budućnosti budu pretile čovečanstvu, dosada nije među njima.
Posle ovakvog stručnog predavanja nije mi preostalo ništa drugo nego da Klarka na licu mesta promovišem u ratobornog ideologa, Marksa sajens fikšna. Kao vešt pisac, Artur Klark je postao takav maher da više nije jasno ko je zaslužniji za svemirska otkrića – da li oni koji su ih sproveli u delo ili Klark, koji ih je, nošen bujnom maštom, za svojim pisaćim stolom predvideo.
Jedva sam čekala da se uverim koliko je taj neobuzdani maštar, zagonetni prognozer, romantični inženjer i ključar najvećih ovozemaljskih, ali i kosmičkih tajni živo biće, a koliko mit.
– Šta ste danas radili? – pitala sam.
– Igrao sam stoni tenis i pobedio dečka od šesnaest godina!
… Da li sam vam pokazao film sa Stivenom Hokingom? Nadam se da ste čuli za tog nepokretnog genija?
– Dok oficijelna istorija sveta pokušava da odgovori na sva moguća pitanja, istorija čudesa nastoji da postavi što više pitanja. Ona je mnogo uzbudljivija i provokativnija od zvanične, i ljudi joj više veruju.
– U uvodnoj reči jedne od knjiga napisao sam da su ljudi uvek voleli tajanstveno. Možda bi bila šteta kad bi sve bilo razjašnjeno i kada više ne bi bilo nikakvih misterija. Srećom, ne preti nam takva opasnost jer je univerzum beskrajan. Iskustvo poslednjih vekova nam je pokazalo da sve što je teorijski moguće, biće obavezno i praktično ostvareno, ma kako bile velike tehničke teškoće.
– Koliko se vaših predviđanja ostvarilo?
– Naučnici su mnogo srećniji od istoričara jer priroda ne uništava dokaze. Iako zvuči neskromno, imam običaj da pola u šali, a pola u zbilji kažem: moji snovi imaju nezgodan običaj da se ostvare.
– U svojim romanima, Zemlju ste opisivali kao Marsovac, Venerijanac i Jupiterijanac, ali ona je za vas, sa gledišta Zemljanina, ipak, ostala najveće čudo. Samo na Zemlji postoje divlji ljudi koji imaju svu moguću tehniku?!
– U svojoj knjizi „Misterija sveta” već u predgovoru sam naglasio da sam u mnogo slučajeva voleo da prihvatim mudar savet: o čemu neko ne zna da govori, o tome treba da ćuti! Teorijski rečeno, misterije se pojavljuju u nekoliko oblika i veličina i skoro ih je nemoguće svrstati, ali ih je korisno podeliti u misterije prve, druge i treće vrste. Misterija prve vrste je nešto što nas je nekada krajnje zbunjivalo, ali je sada do kraja protumačeno. U tu kategoriju spadaju sve prirodne pojave, a jedna od najpoznatijih i najlepših je duga.
Najspektakularnija misterija druge vrste je pojava NLO. Lanac spremnih tumača niže se od totalnih ludaka do trezvenih naučnika, mada priznajem da se prošvercuje i poneki glupander.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Klark   Uto 5 Dec - 17:41

Vicevi o NLO
Artur Klark je ubedljivo najduhovitiji kad se od njega traži sud o letećim tanjirima.
– Do sada sam se nagledao toliko NLO-a da mi je ta tema postala smrtno dosadna i ne bih prešao ni ulicu da vidim još jedan. Poslednji primerak NLO koji sam video bio je ujedno i jedan od najboljih. Bilo je kasno po podne, a ja sam stajao u senci svoje kuće i jednom prijatelju pokazivao Veneru. Skrenuo sam mu pažnju na sitnu bleštavu zvezdu, ali je on uperio prstom dvadeset stepeni severnije i odgovorio: „Ne, nego je tamo!” Neko vreme smo se prepirali, ali sam, na kraju, morao sebi da priznam da Venera ima dvojnika. Nekoliko sledećih trenutaka sanjao sam o astronomskoj slavi koja će mi pripasti kao pronalazaču nove planete, pa sam se pitao čime bih potkupio prijatelja da osiguram njegovo ćutanje. Zatim sam otrčao po teleskop i tajna je bila razrešena. Video sam lokalni meteorološki balon koji se spušta svako poslepodne radi merenja uslova u gornjim slojevima atmosfere.
Klark o letećim tanjirima radije sluša viceve. Najviše mu se dopao onaj koji je čuo od jednog sovjetskog funkcionera. Kad su dugogodišnjeg ministra spoljnih poslova Andreja Gromika pitali šta misli o neidentifikovanim letećim objektima, on je kao iz topa objasnio: „Neki tvrde da je za pojavu NLO kriva ogromna potrošnja škotskog viskija u Americi. Dajem glavu da to nije tačno. Za njihovu pojavu odgovoran je bacač diska u istočnom Sibiru koji vežba za olimpijske igre, a nije svestan svoje snage!” Amerikancima u to vreme nije bilo do šale. Klarkov dobar prijatelj, inače zamenik direktora CIA, prvog dana stupanja na novu dužnost sazvao je vrhunske naučnike i pripretio im: „Istinu na sunce, momci. Šta je s tim letećim tanjirima?!”
– Možda će NLO jednom nestati, kao što su iščezle srednjovekovne veštice, kad u njih više niko ne bude verovao. Misterije treće vrste su najređe. Neki skeptici tvrde da one čak i ne postoje. To su pojave ili događaji koji se ne mogu racionalno protumačiti, a u slučajevima gde kao objašnjenje postoje teorije, one su još fantastičnije od samih činjenica. Bavio sam se i četvrtim, misterijama nulte vrste. Klasičan primer za to je Bermudski trougao, mada to nije sprečilo bezbroj pisaca, od kojih neki čak i veruju u gluposti koje mrče po papiru.
Začuđujuće priče
Mnogo pre nego što će jednom zauvek zavesti vanredno stanje u svemiru i okolini i postati duhovni vođa svih futurologa, bio je radoznali provincijski štreber, željan velikog znanja i neočekivanih otkrića.
– Rođen sam 16. decembra 1917. godine u malom engleskom mestu Majnhedu, nedaleko od Somerseta. Moj otac je, kao i mnogi demobilisani oficiri posle Prvog svetskog rata, dobio na korišćenje jednu malu farmu.
Na našu nesreću, otac se razboleo od raka i uskoro umro. Majka, požrtvovana i hrabra žena, nastavila je da vodi ranč kako bi mene, sestru i dva brata podigla i iškolovala. Ona ne samo da je dobro poznavala Morzeovu azbuku i spretno rukovala telegrafom nego me je još u najranijem detinjstvu naučila da ne budem skeptičan kad su u pitanju neobične životinje.
– Kad ste ušli u pravi svet čuda?

Ako života nije bilo na Marsu, ne znam gde ga je onda bilo u svemiru

– Kada sam bio dete, čuda se nisu događala! Kao klinac, prosto sam gutao knjige i svi su me u školi po tome znali. Privrženost fantastici i čovekovoj mogućnosti da osvaja druge svetove obuzela me je veoma rano. Počeo sam da pišem pripovetke za školski list, a drugovi su me zvali „svemirski brod”.
S nepunih jedanaest godina prvi put sam u rukama držao pravi časopis naučne fantastike. Naslovna strana je prikazivala Jupiter, koji se nazirao iznad živopisnih tropskih pejzaža planete Zemlje. Pročitao sam uvodno slovo urednika i moj život se iz osnova izmenio.
Čak i sad napamet znam šta je u tom martovskom broju magazina „Začuđujuće priče” pisalo. „Vreme je jedina prepreka između fantastičnih pretpostavki i stvarnosti. Budite uvereni, koliko sutra mnoge danas nemoguće stvari će se dogoditi!”, glasio je zaključak.
Dobro sam zapamtio tu rečenicu i kad me niko nije gledao, svoj prvi SF magazin hrabro sam maznuo s police gradske biblioteke.
Klarkova glava je već tada bila daleko među zvezdama. To ga nije sprečilo da napusti London i posao, da bi se u Drugom svetskom ratu pridružio Kraljevskoj avijaciji kao viši radarski instruktor.
Klark mi je na zidu svoje radne sobe pokazao faksimil svog naučnog rada kojim je mnogo pre nego što je u orbitu odleteo prvi sovjetski „Sputnjik” dao teorijske postavke telekomunikacionog satelitskog sistema.
– Možete li da zamislite šta bi bilo da sam tada bio dovoljno pametan da patentiram svoj pronalazak! A meni je najvažnije bilo da dobijem petnaest funti za svoj članak.
Bio je to Klarkov prvi pokušaj ne da se budućnost predskaže, nego da se, ako je to ikako moguće, preduhitri.
– Kao pisac, postali ste takav naučni ekspert za kosmos i jedan od glavnih ideologa te oblasti da se postavlja pitanje kako se osećate kao futuristički Marks na još neistraženom Marsu?
– Mars je za nas fantaste poslednja nada. Bio bih, priznajem, veoma iznenađen ako na Marsu ne bi bili otkriveni dokazi o nekom životu u prošlosti, jer su uslovi za život na Marsu mnogo povoljniji nego na drugim planetama. Ako života nije bilo na Marsu, ne znam gde ga je onda bilo u svemiru!
– Niko mi ne bi oprostio da vas ne pitam: verujete li da će vanzemaljci jednom stvarno doći?
– Nikada nisam bio sanjar u životu i ne volim da razočaram svoje čitaoce. Moguće je da vanzemaljci ne postoje. Ne pokušavam ni da ih oslobodim iluzija, ali i ja sam samo ljudsko biće, pa čak i kad koristim svoju maštu da bih stvorio još uvek neviđene mogućnosti. Ipak, niko stvarno ništa ne zna o pravoj prirodi kosmosa.
– Volela bih da mi objasnite onu vrstu razočaranja koju su ljudi doživeli kad u kosmosu nisu pronašli ono što su očekivali?
– Vi ste baš nestašni! Astronauti na Mesecu nisu ništa pronašli. Šalio sam se s posadom „Apola” da su bili u iskušenju da vide „crni obelisk” na tamnoj strani Meseca, koji sam opisivao u svojim knjigama.
Kosmički bonton
Čovek koji se gotovo dvadeset godina pre lansiranja „Apola 8″ razumeo u kosmički bonton morao je biti sumnjiv. Ko zna odakle je došao i šta nam je sve spremio…
Kada je američki astronaut Nil Armstrong kročio na površinu Meseca, jednog julskog dana 1969. godine, praćen ushićenim pogledima gotovo milijarde ljudi sa Zemlje koji su taj istorijski trenutak pratili preko televizije, i izgovorio legendarnu rečenicu: „Ovo je mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo”, niko se nije setio da je to samo citat iz Klarkove priče „Izvan sunca”.
– Nisam ni sanjao da će se spuštanje na Mesec dogoditi za mog života. Čak ni svemirski entuzijasti moje mladosti nisu verovali da će to biti u dvadesetom veku. Dok sam pisao knjigu „Preludij svemiru” 1948, smestio sam iskrcavanje na Mesec trideset godina u budućnost, u 1978. Sećam se da sam to pisao razmišljajući: ovo je beskrajno optimistično.
Nije čudo što su se Klarku Nil Armstrong i Edvin Oldrin duboko klanjali posle povratka s Meseca. Kako mu ne bi zahvaljivali kad im je omogućio da ostvare sve snove koje svaki čovek može da ima – da lično vidi šta se događa na Mesecu. Pokazalo se da to baš nije dobro. Kome god su se ispunila sva maštanja, tome je na kraju došlo da načisto pobrljavi i skroz skrene.
– Nije tačno – usprotivio se Klark. – Ostao sam s njima u stalnoj vezi. Oldrin se, istina, propio, ali je s obojicom sve bilo u najboljem redu.
– Ne samo da se od svih pisaca naučne fantastike koji su, uglavnom, obični, ali posvećeni ljubitelji čudesa, razlikujete po inženjerskom obrazovanju, već ste vrlo duhoviti i veoma probirljivi. Vašim kolegama često nije važno šta je u pitanju, važno je da je čudo. Vi ste uvek pravili rigoroznu selekciju?
– Ljudi u svašta veruju. Mene najviše kopka ko je izgradio mnoga arhitektonska čuda u prošlosti. Stalno se pitam odakle ono kamenje u Stounhendžu. Nema potrebe da prizivamo bilo kakve magične ili misteriozne sile, još manje intervenciju „viših bića” da bismo objasnili njihova genijalna dostignuća. Ono što ne mogu da objasnim jeste zašto su oni to radili! Tek nedavno su trezveni arheolozi, za razliku od smušenih mistika, prihvatili stanovište da je „primitivni” čovek, možda znao više o astronomiji i geometriji nego prosečni građanin danas.
Budući da su film „Odiseja u svemiru 2001″ mnogi označili kao modernu Bibliju i svetu knjigu tehnološke revolucije, pitala sam Klarka da li se ikada osetio kao revolucionar, makar iz oblasti – tehnika narodu.
Opisao mi je kako je u vreme nastajanja „Odiseje” imao naučnu bazu u njujorškom hotelu „Čelsi”, u čijem holu je susretao glavne aktiviste tadašnje bit scene. Nije odlazio na njihove orgije, ni žurke, ali se, ipak, često sudarao sa Alenom Ginzbergom i Endijem Vorholom na Sedmoj aveniji.
Nikada neće zaboraviti kako su on i Stenli Kjubrik smislili čuvenu scenu na početku filma, u kojoj čovekoliki majmuni bacaju kosti u vazduh:
– Vraćali smo se u studio i, ne znam zašto, Stenli je sa sobom nosio dršku od metle. Igrao se bacajući je uvis. U tom trenutku sinula mi je ideja da tu dršku pretvorim u kost. Jedino me je obuzela panika da će me Kjubrik u besu motkom raspaliti po glavi!
– Jeste li gledali Spilbergov „ET”? Da li je tačno da ste oduševljeni avanturama Indijane Džounsa?
– Iskreno, „ET” mi se nije svideo. Suviše je nategnut, mada ima nekoliko dobrih scena. Posle „Indijane Džouns” Spilberg je došao kod mene i doveo svog glumca Harisona Forda, koji je na mene ostavio snažan utisak. Retki su ljudi koji uspevaju da me na taj način uzbude. „Indijana Džouns” je remek-delo. Pozdravljam sve avanture tog neobuzdanog junaka, ali ni dan-danas mi ne polazi za rukom da ukapiram kako on uspeva da pređe Mediteran u jednom dahu!
Inženjer s maštom
Artur Klark ništa nije uradio slučajno. Čitav svet je uspeo da ubedi kako je još pre mnogo godina odlučio da život provede na Cejlonu zato što se zaljubio u to rajsko mesto, gde će moći neprestano da uživa u divnoj prirodi, druži se s prijateljima, roni i svira klavir. Izjavljivao je da se nebo iz Šri Lanke najbolje vidi i da je srećan što se svakog jutra budi obasjan suncem.
– Pre nekoliko godina napisao sam jednom svom prijatelju pismo i završio ga rečima: „Šri Lanka je jedino mesto na Zemlji gde želim da živim i gde čekam da vidim šta će se 2001. godine stvarno desiti!
Artur Klark – to je bio pisac sedamdeset najboljih knjiga naučne fantastike, inženjer s mnogo više romantične mašte nego što bi trebalo, muškarac koji se zabavljao gledajući kompjutersku Merilin Monro na video-disku, tehnoman kome su iz ušiju neprestano virile slušalice radio-aparata, mrzovoljnik opterećen svakojakim zahtevima iz čitavog sveta, večiti dečak koji nije prestajao da se igra, Englez kome je bilo dopušteno da papi ispriča mastan vic, voajer koji je kroz teleskop posmatrao šta zvezde jedna drugoj rade, džentlmen u najboljem smislu te reči i, na kraju, čovek kome sve što je ljudsko nije bilo strano.
Momci iz „Plejboja” su ga jednom bili pritisli da prizna svoja biseksualna iskustva.
– Blagi bože! Što bi rekao Gor Vidal kad su ga pitali da li je njegov prvi ljubavnik bio muškarac ili žena: „Iz pristojnosti nisam pitao!”
Klarku je zaista bilo teško odoleti. Na kraju sam i ja morala da mu popustim. Pristala sam da s njim odigram partiju stonog tenisa. Klark je vešto udesio da dobijem meč iako pre toga nikada nisam igrala ping-pong.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Klark   Uto 5 Dec - 17:44

Artur Klark, majstor naučne fantastike, još 1976. godine predvideo je digitalno doba.
Ovih dana javnost oduševljava intervju slavnog pisca u kojem je predvideo kako ćemo mi danas živeti.

Dok su drugi predviđali robote i leteća kola svuda unaokolo, Klark je detaljno opisao kako će u budućnosti izgledati komunikacija, ali i da će postojati savršen uređaj koji će imati ekran visoke rezolucije.

- Imaćemo uređaje koji će nam omogućiti da šaljemo razne informacija našim prijateljima. Oni će moći da nas vide i mi ćemo moći da vidimo njih preko istih tih uređaja. Razmenjivaćemo fotografije, podatke, knjige i ostalo. Bićemo u mogućnosti da pošaljemo poruku prijatelju u sred noći, a on će moći da je pročita ujutru kad se probudi. Na tom uređaju moći ćemo da saznamo razne informacije: raspored letenja, cene u supermarketima, da čitamo vesti... Taj uređaj će umesto vas tražiti informacije - predvideo je Klark, koji je umro u 90. godini života na Šri Lanci, gde je proveo poslednjih par godina života.

Slavni pisac je takođe predvideo i da će nove telekomunikacione tehnologije dovesti do toga da putujemo isključivo iz zadovoljstva, nikako poslovno. Iako nam to trenutno ne deluje moguće, nećemo gubiti nadu.

Na kraju krajeva, pre svega desetak godina, mislili smo da je budalaština čitati novine na internetu, zar ne?








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Klark   Uto 5 Dec - 17:44









“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Klark   Uto 5 Dec - 17:45

Legendarni pisac je predvideo i svetsku mrežu.
Na snimku iz 1974. godine, Artur Klark objašnjava da će svako domaćinstvo moći da komunicira sa bilo kim na svetu i da će svi imati monitore. Takođe, on govori da će poslovni ljudi moći da biraju gde će živeti, jer će preko kompjutera moći da vode svoje poslove.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Artur Klark   Uto 5 Dec - 17:48

Artur Klark (1917) jedan je od poslednjih autora koji ispujava još uvek široko ukorenjem obrazac/predrasudu o ’pravom’ SF piscu kao nekom ko poznaje nauke, pre svega one tehničke, piše o budućnosti, po mogućstvu, kosmičkoj i zna da vanzemaljci i leteći tanjiri postoje! Dok je poslednja karakteristka o ’malim zelenim’ i NLO-ima stara oko pet decenija, prve dve vode vek unazad, sve do lika i dela Žil Verna, po kome su i stvorene. I zaista, ako među modernim SF piscima ima i jednog koji direktno nastavlja tradicije slavnog, čudima tehnike oduševljenog francuza, onda je to upravo Artur Klark, klasik žanra, insitucija, kulturološki fenomen.

Do Monolita
Priča o A. Klarku počinje u vreme II svetskog rata kada je on bio u timu naučnika koji su stvorili radar a nastavlja se 1945.g. kada je izložio ideju o telekomunikacionim satelitima (propustivši da zamisao patentira jer nije verovao da će biti skoro ostvariva; taj peh lišio ga je neslućene gomile dolara). Uporedo sa ovim ’egzaktnim’ dokazima svoje kompetencije Klark piše naučno-popularizatorska dela i SF priče i romane. Sledeće dve decenije njegova slava raste u granicama žanra, mada ne koliko ona koju nosi „dobri doktor za robote“ Isak Asimov. No, predlog Stenlija Kjubrika da naprave „poslovično dobar SF film“ i ono što je nakon tog sudbonosnog proleća 1964.g. usledilo i četiri godine kasnije rezultiralo filmom koji je fascinirao svet, drastično je promenilo Klarkov poslovni rejting. Od tada on postaje hodajuće institucija, svojevrsni izaslanik budućnosti i njenih tajni. „Odiseja u svemiru 2001“ prepoznala je nadanja i nedoumice gledalaca i čitalaca koji su znali da stoje pred novim, kosmičkim dobom civilizacije ali ne i šta ono nosi. Impozantnost i uverljivost filmske vizije tog ’novog’ bila je toliko snažna da je doseza nivo svesti „šoka budućnosti“ (da se poslužimo naslovom futurološkog bestselera A. Toflera). Upečatljivost filma bila je dovoljna da jedna od Klarkovih izjavu posle premijere bude da će sledeći uspešni SF film morati biti sniman na licu mesta događanja.
Iako je vrlo brzo postalo jasno da se zamišljenja 2001. neće poklopiti sa stvarnom to nije umanjilo slavu ni nje ni njenog autora. Mnoštvo podudarnosti sa stvarnim događajima utvrdilo je uverenje da je Klark ipak ’pogodio’ budućnost (iako on nije propuštao da citira Reja Bredberija i njegovu izjavu da SF ne predviđa već pre pokušava da spreči neke budućnosti). Tako su astronauti Apola 8 teško odoleli iskušenju, po sopstvenim izjavama, da, obzirom na poklapanje pejzaža koji su videli pred sobom i onog sa filma, pošalju poruku o otkriću crnog monolita na tamnoj strani Meseca. Posada Apola 13 upravo je slušala temu „Tako je govorio Zaratrustra“ Riharda Štrausa (koja je postala sinonim za film, kao što je valcer „Na lepom, lavom Dunavu“ posle filmskog kosmičkog baleta dobio novo značenje) kada je došlo do eksplozije nakon koje su poslali poruku „Hjuston, imamo problem“ koja je gotovo identična onoj iz „Odiseje“. Klark, u predgovoru za „2010: drugu odiseju“, koja se pojavila 1982.g. nakon dugogodišnjeg odbijanja da je napiše, ponosno iznosi još nekoliko koincidencija, potvrda ispravnosti njegovih opisa. Ali, slava ima svoja pravila i obaveze. Bez obzira na knjige koje je napisao posle prve „Odiseje“ on nije mogao da izmakne njenoj senci. I tako se, nakon nećkanja, bombastih najava, teatralnog uzimanja akontacije za nenapisanje knjige i davanja procenta literarnom agentu (suma za treću „Odiseju“ bila je jedan dolar Klarku – deset centi agentu) pojavila „2010: Druga odiseja“, 1987.g. „2061: Treća odiseja“ a ove godine i „3001: Konačna odiseja“ koja je svestku premijeru imala u Beogradu (ali i piratisanje na beogradskom buvljaku). Svaki od nastavaka prilagođavan je što filmu što novostima u nauci i sveskoj politici odnosno slavi serije. Reklamana kampanja za „Konačnu odiseju“ govori o „veličanstvenom finalu najznačajnije SF serije svih vremena“, „najželjenije očekivanom nastavku“, i sličnim ’naj’ hvalama. Naravno, marketing radi svoj posao i u svetu i kod nas (mada smo mi malo zatečeni; iako su i druga i treća kao i ova „Odiseja“ imale svetsku premijeru ovde, tek sada je to obnarodovano ovakvim intenzitetom). Dobismo, dakle, testamentalno delo najvećeg SF pisca (pošto je Asimov umro 1992.; do tada je među rivalima vladao džentlemnski sporazum da, ako nekog upitaju ko je najveći SF pisac on navede ime onog drugog), u kome je Klark sažeo svoje stvaralačke opsesije, opisao neke sjajne izume, načinio (na kraju) fantastični preokret, knjigu napisao pod morem itd, itd... O valjanosti knjige kao celine ne govori se previše jer to i nije važno spram slave pisca koju jedna knjiga (dobra ili loša) ne može umanjiti.

Dalje od Monolita
Jedna od Klarkovih brojnih izjava posle premijere filmske „Odiseje 2001“ bila je da, ako neko posle prvog gledanja može da kaže da je razumeo film, onda autori nisu uradili dobar posao. Jer, težište raspleta je – tajna. Monolit koji je pomogao razvoj ljudske vrste, ulaz je u novi, viši oblik postojanja a opisati šta je Boumen, nestavši u monolitu, postao nemoguće je jer nas od tog oblika postojanja deli isto koliko i čovekolikog majmuna od astronauta. U prvoj „Odiseji“ Klark je uspeo da spekulativnim ravnima priče uravnoteži svoju fascinaciju razvojem tehnologije (koja je u ranijim knjigama umela da uguši priču) i potrebu da (na osnovu valjanih znanja) stvori neke nove artefakte (od šatla, WC-a za bestežinsko stanje do svemirskih orbitalnih stanica i mesečevih naselja). ’Otvoreni kraj’ romana jedini je moguć pred misterijom beskraja. Na žalost, svaki od nastavaka žrtvovao je delikatnu simbiozu fizike i metafizike; druga „Odiseja“ je počela da razbija taj koncept, treća ga nastavila a četvrta dovršila. U ljudski logički sistem uklapan je entitet koji bi trebalo da je nezamislivo stariji, trajniji i moćniji od ljudi. Iz kojeg god da je razloga Klark odustao od svojih početnih postulata, dobijeni rezultati nisu na visini „2001“-e. Priča je ušla u šablon ’nastaviće se’ jer ako posle druge „Odiseje“ nastavaka i nije moralo da bude, posle treće knjige nastavak je bio neminovan. Jedina prepreka razvoju serije bile su Klarkove godine te tako, kao zbir svih segmenata, dobismo „3001“-u.
Načinivši ogroman vremenski skok Klark se poslužio lukavstvom i, probudivši Frenka Pula, aktera prve „Odiseje“, dobio priliku da, iz vizure našeg savremenika, sagleda budućnost. A ona je gotovo identična dugo traženoj Utopiji. Zahvaljujući nauci ljudi su ipak postali dobri, iskorenjene su sve pošasti, prirodne i međuljudske (ratovi, beda, fanatizmi), energije ima u izobilju, Zemlja još postoji, život je lak, čovečanstvo napreduje, komunicira mislima, rešilo je probleme stanovanja, bolesti i kriminala. Klarkov prosvetiteljski optimizam trijumfuje. Mnoštvo njegovih ideja iz ranijih knjiga složilo se u blistavu odu napretku za sve. Konačno, ti će dobri Übermenschevi, uz pomoć duhova Boumena i Hala, privremeno pobediti i sam monolit i osigurati još milenijum uspona do konačnog susreta sa onima koji su ih podigli iz blata praistorije.
Ako se bilo kome sadržaj „Konačne odiseje“ učini preteranim treba ga upitati: ’Da li je od Klarka trebalo očekivati bilo šta osim da ostane Klark?’ Naravno da ne. Tako i treba čitati ovu knjigu, kako novu dozu optimizma, kap čiste infantilnosti koja stoji na vrhu sve nauke koja se više ne razlikuje od magije (po drugom Klarkovom zakonu). Tu magiju potvrđuju i ’Izvori i zahvalnice’ na kraju knjiga (možda njen najzanimljiviji deo) u kojima se pedantno beleži sve što je poslužilo za razvoj ove vizije budućnosti. Spisak, pa dakle i Klarkova obaveštenosti, fascinantan je i smrtnicima oduzima dah. U tom spisku je i veza sa Vernom: i on je koristio naučnu publicistiku kao inspiraciju. U spisku je i koren Klarkove noćne more da će u nečemu ’promašiti’. A šta će zaista od svega biti, najbolje je odgovorio baš Klark u prvoj „Odiseji“ rečima da će „istina, naravno, biti neuporedivo neobičnija“.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Artur Klark   

Nazad na vrh Ići dole
 
Artur Klark
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Artur Klark
» Artur Č.Klark
» Artur Šopenhauer
» Artur Rembo
» DRAMA
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-